Jakšić, Đura - PROZA
— Teško, učitelju, da će ozdraviti; i noćas mu je strina u dva mâ držala sveću. — E, nije vajde, moram još danas otići da mu odnesem i ono malo životne vodice, što sam, još dok sam na znatu učio, od nekoga apotekara dobio...
Al’ evo šta se dogodi!... — Onda ću morati sam sobom otići do gospodina, da mu sve naustice kažem šta je i kako je. Utome dovedoše Milisava, vezana, a u licu beše bled kao
— Zar on?... — To beše sve što je uča od čuda i prepasti umeo progovoriti. — Sutra ujutru otići ćemo njegovoj kući... A za dalje ja ću se brinuti. — Hoću!... — A sad lakunoć!...
Ti bi mogao tamo otići, pa, kako god znaš, gledaj da ga dovedeš do škole... On poznaje konopac, a ionako će i on sutra u Jagodinu na
Obradović, Dositej - BASNE
Komarac i vo Komarac stane volu na rog, pak malo počas reče mu: „Ako samti težak, a ti mi kaži, pak ću otići”. „Ti meni težak? Ja te i ne osećam, kolik' da te i nije na svešu”.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ginuti, to podnositi dalje nećemo, no ti gledaj koga ćeš postaviti knezom valjevske nahije, a ja više ni u čaršiju otići neću, a to li ću knezovati; nego ću iz careve zemlje begati sa životom u Nemačku” i pročaja.
” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj. Stojkovića) povedemo, ni na po puta bez kavge nećemo moći otići, i najposle uzeće nam i kola, pa se on voziti a mi ići peške”. I tako svi reknemo Teodora da povedemo.
Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao. Pa ko sme onakome otići na predaju? Poslali smo caru mizare i tri kneza, i molimo da nam pošlje jednoga vezira i vojske, da krdžalije iz
” „E, ̓ajde nek iđe!” — Kažem ja da đak (veće i ja ga poče̓ zvati đakom) nikud sam otići ne zna. Odma on nađe jednog Mačvanina; on nema konja. Kažem ja: „Eto moga konja”. — Kapetan: „A šta ćeš ti bez konja?
Nije smeo nikud na stranu, jer smo mu kazali, da ćemo mi za njim iz šume jednako gledati, hoće li baš u Turke otići. Vezir, kad pročita pismo, zapovedi odma te se sva turska vojska iz sela povrati i prestane svuda više paliti i
Otiđem g. Nedobi i kažem da sam odneo pismo u kancelariju i dao g. Bulgakovu. 21. januara. Nisam nikud imao posla otići. 22. januara. Primim pismo g. vojvode Molera, također drugo na g. Nedobu s potpisom g.
Hardenberg, i zašto smo došli. Kister kaže: „To sve stoji do Hardenberga, no ja ću sutra k njemu otići i o tom razgovarati se, potom ili će vas on k sebi zvati, ili preko mene čto nibud daće vam se znati, zato vi
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Znam, pa i tu bi mogao privrediti. Kad sredi posla kod kuće, onda može otići te opravljati kome što. — Vi'š to bi sve trebalo nekako ugoditi s njim; ali lepo da se ne seti, pa može odustati.
Kad večeraše, Milun promrmlja: — Sutra zorom, Sretene, otići ćeš da načiniš Marinku lotre. Gledaj do mraka da bude gotovo.
Ali na sreću Sretenovu, morade kapetan Vučeta, koji je bio prijatelj Milunov i svakad mu držao stranu, otići nekim važnim poslom u varoš; a to se desi baš onda kad je trebalo suočiti parničare i stvar presuditi.
— Ja ću sutra već pisati, pa kad mi javi za cenu... kazaću vam. Pa kad nabavimo, onda ćemo zajedno otići da se poznate i da je darujete...
Neki govorahu da ga ostave, pa će valjda samo i otići; neki, opet, rekoše da treba javiti vlasti; neki mišljahu da ne treba buniti narod, nego da oni sad odmah odu i da to
— Sve je tako, Radojka, ali baš ne mogu... Volim otići malo dale! Naposletku, Radojka ga poče preklinjati da ne ide, ili barem da ne ide daleko. Sve uzalud!
od teška derta otišao iz Ovčine; da je navlaš navaljivao da čuva zarošku vodenicu ne bi li tu poginuo, i da će odista otići u svet, pa, možda, i propasti gdegod... Poče ga karati i odvraćati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću, svoje prijatelja i drugove, i otići u večnost poštovan i uvažen... Pop Miloje beše pop na svome mestu.
— Zar ne pušiš? — Ne palim. Lazar htede otići. — Neka, Lazo, nemoj ići. Tu ti je sad i otac, pa da razgovaramo. Lazar obori bajagi glavu. — Evo šta, Ivo.
— Molim te, popo!... — Ne presecaj mi reč!... Ti to ne smeš reći!... Ti misliš da je lakše kudikamo otići Aleksinoj kući, uzeti Jelicu za ruku, pa je dovesti i dati Lazaru. Je l̓? — Ja sam doista tako mislio.
Ali nigde nikoga. — Ta, ja sam kriv, ja, konj matori! Što ja šiljem dete da taka posla vrši?... Ja sam sobom trebao otići, a njega ostaviti kod kuće!... E, ali ja hoću da gospodujem! Ima čovek mašice — što da prlji ruke?!... Eto ti sad!...
On nije sumnjao u pobedu, ali je želeo pobedu savršenu, pobedu iz koje ni glasnik neće otići da Turcima poraz opriča. Najedared se nešto prolomi... Izbi bela bugija, pa se onda začu prasak. I to se desi u šancu.
— Što? — Katić mi je poručio da večeras moram Drinu preći. Ali... nikome reči o tome!... Ja ću sam otići, a ovi će moji posle... — Dobro! — reče Stanko. Zeka posede još malo, pa ustade i stade se pozdravljati.
Zeka posede još malo, pa ustade i stade se pozdravljati. — Sedi, posinče, kuda ćeš? — pitao je Aleksa. — Ja moram otići do družine, poočime!... Sve jeste, i vesele je i... sve, ali ja moram družinu obići!...
— Nije... Znaš, bogu hvala, on je u Parašnici. Dođe, bude po nekoliko dana, pa opet ode. Ja mu svakad poznam kad će otići. Tek samo obori glavu, nabere čelo i zaćuti... Naučilo na goru, pa ne može pod krov... — Jeste poručili po njega?
Sećao se prvih dana svoje ljubavi; seti se onog crnog rastanka kad, sa obesti Lazareve, morade u goru otići... Pa zapliva u prošlost... Ni sam ne znade kad je stigao u Parašnicu. Kad tamo stiže, nađe drugove gde se opremaju.
I onda nasta zapevka... Na deset dana po sahrani Stanko se beše toliko okrepio da već mogaše pripasati oružje i otići do svoga pobratima. Što je bliže prilazio Parašnici, osećao je kako mu sve jače srce bije.
Može to njima i doći u pamet. Ali, kad turske uvode vide da je Parašnica prazna — a, verujte, tamo će prvo otići — onda će se svi dobro čuvati druma i lugova... Opustiti Parašnicu, to je toliko isto koliko povesti Turke na Ravnje.
Šta bi se jada desilo da ih on nije sprečio!... Junaštvo je veliko, Zavrzane, otići u Turke i saznati šta oni nameravaju!... Junak kao mi može biti svaki ko ima srca u grudima, ali kao Deva ne može!...
Dučić, Jovan - PESME
Ona je dečku izvadila oba njegova plava oka da ne bi video na koju će stranu ona otići. O vrat mu je obesila jedan svoj lažni đerdan i poslala ga u grad da kaže mudracu: da ona služi zakonima prirode a ne
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja počeh gotovo glasno da plačem. I moja mati. — Pa gde je, gde je? — U bolnici. — Znam! Ali može li mu se otići... Štogod odneti?... ponudâ?... — Može... Ja ću kazati... Pa naš Joca! Video sam još kako se „plavi od istoka”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
prošle glave, i opet nije dolazio tri dana, i zarekao se da neće nikad više doći, ni boga joj nazvati, nego će otići u svet. Pa kao što je rekao, tako je i porekao.
ovaj... Ljubinku... grob ne zna, te što mu tako niko ne može na nj otići i suzama ga svojim zaliti, a vi otidite do »gospodar Jove«; tu ćete se dovoljno utešiti.
!! — To je kad se ljudi mešaju u naše poslove! Nit’ se umete pogađati, nit’ otići di treba, nit’ paziti da ne ukradu! Obešenjak jedan čufucki, — ljuti se gđa Persa, — kapricir’o se baš od popinog
A on se šali s njom, pa je plaši, pa kaže da će joj ugasiti sveću i otići, a nju zaključati u podrum ako ga ne poljubi. A ona kaže da bi umrla od straha u podrumu u pomrčini onako sama, pa volije
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E, kad baš hoćete, kazaću vam. Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu
Belkić kaže čika-Gavri da mu se Ljuba vrlo dopada i rad bi ga za zeta imati; no, ipak, mora jedared, i to naskoro, otići u O. da vidi kako stoje Čekmedžijićeve akcije. Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje.
— I to je masiver kerl. Je l’te, muter, neće više doći? — Pa neka dođu. Kako su došli, tako će i otići! — Ja idem na lustrajz, ako oni dođu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sve izvede po uputu o mobilizaciji, oni su opet došli da čuju šta drugi misle: ima li kakvog god smisla prijaviti se i otići tamo na o na određena mesta. — Koja vi, molim vas, komanda? — Jel' koja sam komendija?
o ulti— matumu saznao posle podne na završetku onog pisma, te bi gomila tim njegovim rečima s mesta morala poverovati i otići kući da se sprema. Ali baš u tom trenutku neko spusti ruku na njegovo rame.
A posle, kad se i to jednom svrši, otići kući, odmoriti se do mile volje? zadovoljiti i umiriti ljubljenu ženu, ispijati svu onu neviđenu cpećy što mu je obećava i
ne znam da uvijam, ja govo— rim otvoreno Ako to ne možete podneti, onda se odreknite razgovora sa mnom, i ja ću smesta otići na svoje mesto. — Ja znam tu vašu osobinu i volim je. — Dobro. Na koga se odnosilo ono malo čas?
niko te čuvati neće, pa ako se vratiš oprostiću ti, a ne vratiš li se znaću da si bio veliki budala i sav će moj znoj otići drugome, — a ovamo sam kaže da se nikad nije znojio. Dakle, čuvaj se, a ako se ne vratiš: znači da si bio budala.
Afrika
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da
s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u društvu N–a, mogao otići da je pozdravi. Onda sam imao utisak da je tu glavni razlog što je N. tako deklarisan u ovom društvu.
i pratioci, rekoše mi da će kroz koju godinu biti sigurno lepotica. Iako je sve u stvari šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra.
— Mogla si biti mojom radošću! O ja ću otići u kuću u kojoj nikoga nema; Ostavi me da umrem, da odvedem svoj bol u zemlju, U grob!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
iza njega, sa tim visokim, crkvenim, tornjevima, ostaće kao i to Sunce, koje taj brbljivi Grk toliko spominje, a on će otići. Ne samo u Beč, nego i u grob.
A greh je bio težak ne otići u taj svet, na sahranu. Ti isluženi, osiromašeni, vojnici, veterani, i invalidi, nisu od Isakoviča ništa tražili.
Navoditi kao uzrok za odselenije, to. Nego treba otići, kao da Isakoviča, u Austriji, nije nikad ni bilo. Kome da se tuže? Zašto? Čemu?
Nije više ni lep, ni zanosan, ni nežan. A ta misao, da treba sad otići nekud, daleko, u neku hladnu, zavejanu zemlju, činila se gospoži Kumri sasvim luda.
„Možeš, u tu, tvoju Rosiju, ali sam!“ Pa je čak počela i da se kikoće, kao luda. Pri pomenu da bi on u Rosiju mogao otići sam, samcit, Trifun je samo saginjao glavu.
Da se davi u vrtlozima Begeja? Nego bolje da legnu i spavaju kao ljudi. On će, kaže, so svakoju pokornostiju u Osek otići i sačekati riječ sudnika.
Nabaviće ga i njemu, u Beču. A on ide u Beč i zato da tuži Garsulija. Otići će, kaže, i u Hofdeputaciju. Ići će i dvorskom sovetniku, Maleru, koji je serbska majka.
Iako je pričao i da je religiozan, Božič je pričao da će mu ćerka otići u manastir papežnika, po želji gospože Montenuovo, da kaligrafiju i igranku uči. On joj ne brani.
Sa osećanjem da je opet stigao nekud, kud nije nameravao ići, a otkuda nije sasvim sigurno da će u Rosiju otići. Bilo je mnogo vike i smeha, dok su se svi razmestili po kući i dok su lakeji svakom doneli prtljag, koji su bili
Ovaj primerak pastuva, koji nosi ime Jupitra, planete, neće. Smrt će nastupiti, uskoro. Mogu otići. Čemu da to gledaju? Spasa nema.
Niti ih privlači selidba u Rosiju, koja nas čeka. Ostaće ovde gde imena zvezda daju konjima. On će otići, daleko od svega toga, kroz taj miris jasmina iz proleća, kroz taj sjaj zvezda u noći, kroz te crne oči što ga gledaju
nikad više, videti, svoju planinsku, milu, Serviju, svoj Cer i svoju Crnu Baru, otkud je u Austriju prešao, nego će otići, još dalje, u jednu daleku zemlju, u Rosiju. Vazduh je u Serviji bio tako hladan i čist, a ovde je tako teško disao.
Teodosije - ŽITIJA
Nego, ili bejaše čarobnik ili je zaista bio čovek Božji, te ga Bog sačuva da mu ništa ne napakostismo. Otići ćemo, dakle, i videćemo da li je zaista, kao što reče, učenik oca Makarija.
Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu manastiru, da nas prisustvo tvoga časnoga dika
dođe iguman s bratijom i ovoga manastira ka svetome, tražeći ruku pomoći i milostinje, i govoreći da će zbog siromaštva otići sa tog mesta.
vladiko sveti, ostani s nama kao u cvojem domu, pa čak i do Vaskrsenja Hristova, i posle toga po povoljnom vremenu otići ćeš svojoj kući.
I o tome stalno razmišljaše. I odmah otac ka Gospodu otide, a mati razumede cina svojega, osetivši da pomišlja otići, i kao svaka mati obisnu mu se o vrat i plačući govaraše: „Ne ostavljaj mater svoju, čedo, smiluj se na udovištvo moje,
ti ovde zavide, ali ih se ti nemoj bojati i zastrašivanja se njihova ne plaši, Nego im se imenom gospodnjim protivi i otići će posramljeni“. I odmah postade nevidljiv.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANA: Da, znam! RINA (uze jednu kašičicu): A posle, kad ode gospodin u kancelariju, uzećete ovu kašičicu i otići ćete... vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene.
vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene. Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim!
SPASOJE: Nemojte ih ostavljati tamo, palo bi u oči. Neka uđu u moje dvorište, a vi ćete otići u sobu do ove i čekati dok vas ne pozovem. Onoga za koga vam ja garantujem nemojte uznemiravati. Inače... već znate.
NOVAKOVIĆ: Samo... jeste li vi uvereni da će on otići? SPASOJE (gleda na sat): Ovoga trenutka on je već u vagonu. (Duga pauza.) SVI (ćute).
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja ću otići. dovoljno sam lud za to. Na tim ostrvima čitavo je čudo zlatnog peska, palmi i majmuna. Izdresiraću jednoga da ljudima
- rekao sam, a ona me uhvati za ruku. Sada mi se ni ostrva Južnoga mora nisu činila nedostižna. - Otići ćemo, otići ćemo, Rašida!
- rekao sam, a ona me uhvati za ruku. Sada mi se ni ostrva Južnoga mora nisu činila nedostižna. - Otići ćemo, otići ćemo, Rašida!
- Jednom ćemo otići tamo. Jednom ćemo videti sve to, Rašida. Videćemo Beograd i sve druge velike gradove. Obići ćemo jadransku obalu od
Melanija će primetiti? Upitaće fiskulturnika, a onda đe sve otići do đavola? Zamišljao sam njeno ljutito lice i jedinice koje će sipati kao iz rukava.
- Otići ćemo, Rašida! - privukao sam njenu glavu k sebi. Ona se samo izvila tanka i gipka kao šibljika, usana svežih i mekih i po
kao šibljika, usana svežih i mekih i ponešto hladnih kao što su usne sasvim male dece, a onda nasmejala rekavši da ćemo otići, ne odmah, ne ovoga časa, potrebno je završiti ovo školsko čudo i pripremiti se, naravno, i to.
Držala me je za ruku, prinela je svojim usnama i ugrizla. - Mi nismo begunci! - još je prošaputala. - I mi ćemo otići tek kada sve što imamo da završimo budemo završili, Bodo!
Odatle smo planirali da auto-stopom krenemo na more. Zašto ne bismo mogli i do Beograda otići auto-stopom? Zar ne bismo mogli da se ubacimo u neki kamion koji prevozi ambalažu ili konzerve povrća iz fabrike druga
Svet bez zečeva za nju je bio prazan. Meni je on bio prazan bez Rašide. Kad svi poležu otići ću da je vidim, i videću je, pa ma morao gaziti i po đavoljim rogovima! - zgrabih prstima jednog kotrljana i zdrobih ga.
Kad postanem pisac, govorim sebi, kupiću vespu. Biće to vespa kakvom možete otići i do kraja sveta, ako vam se bude htelo.
Jesam u stvari. - Čujem da ćeš u neku drugu školu? - Saša Albreht išao mi je u susret. - Ne znam. - Možda ćeš otići u Beograd, Slobodane? - To bi bila premija. Ne verujem!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište. Hajdmo!
— Samo nek ispadne dobro. — Ja sam poznat kod istog grofa, pa sutra ću otići ja sa Krečarom onamo, a ti ćeš donde ostati ovde. — A zašto to? — E, da ti kažem zašto.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oči su mu bile prevrnute, iskolačene, gledale su nekud u stranu. Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima?
Ne bez mnogo plača, iskamčila je od kir Aranđela obećanje, da će otići do patrijarha Šakabente i da će izmoliti, nekako, sveštenika, koji će je od jednog brata odrešiti, a za drugog
Bog mu ga dade. I eto, kao da ode za Vukom Isakovičem, kao da će otići, ostavivši njemu samo taj grozni tok, pomešan krvlju, što teče neprekidno, već dve nedelje, na njegov mozak.
nikad njene popločane avlije, šedrvane, lepe mostove i ne mareći za njene minarete, divne, kao visoka, stoletna koplja. Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće.
Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo. Videći ih dole, u travi, mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na
Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde na nečem čistom, bistrom, glatkom kao površina dubokih, gorskih jezera, mišljaše, dok je
gorskih jezera, mišljaše, dok je oznojen ležao kraj svojih pasa, koji su dahćući hvatali muve, ispruženi po slami. Otići sa ostalima, i sa patrijarhom, iz onoga blata, iz neprekidnih ratova, službi i obaveza.
Isakoviča već pre podne saslušao, a pred veče beše lično izveden pred Karla Lotarinškog, koji se bojao da će begunac otići neprijatelju. Dok je govorio, gledao je Isakoviča, bradatog i besnog, začuđeno, lornjonom. Od toga dana nisu više vešali.
Onaj koji je izdržao pomor stoke, kad su došli, bez vike i dreke, izdržaće i budućnost i neće otići, a ko je video njega, Aranđela Isakoviča da je, i inače, okom trenuo kad mu potonuše lađe, ili kad mu opljačkaše krda?
dok su kola izlazila kroz đumruk karlovački, gde su vojnici istrčali misleći da prolazi neki petrovaradinski đeneral, otići će u monahe, u kolibu, gde će se odmoriti od onog što je činio i gde više neće trgovati sa prokletim Vlasima i ćopavim
Pijanstvo ga je, od večernjeg vazduha, još jednom hvatalo i sa izjavama da će otići u kaluđere opet otpoče. Plakao je nad celom porodicom Pantelejmona koju su Turci nabili na kolac i spominjao, jetko,
još jednom, i te poslednje noći, Isakovič, boreći se svojom dušom, reši: da je njegov dotadanji život bio zlo i da treba otići nekud, gde mora biti da je bolje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se da ne valja da se porodilja kupa, „jer ako kane samo kap njene varenike u vodu, onda bi joj mogla lako sva varenika otići“.
Dok je žena u babinama, ne sme ništa da daje iz svoje ruke drugoj dojilji, jer će joj mleko otići, veruju u gornjoj Krajini. Ako žena koja doji u tuđoj kući makar nešto ne pojede i popije, izgubiće mleko.
Matavulj, Simo - USKOK
pismonoša za Kotor i Budvu, hodac kakvome nema druga, koji je kadar, kad ustreba, i dva puta za jedan ljetnji dan otići i vratiti se iz grada!... Kad vladika izide, pogled mu se trenom zaustavi na uskoku i osmijehnu se.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
najcelovitija i najdublja spoznaja; odavši se pisanju, on je pronicljivo osetio da dalje i dublje od ranih dečjih utisaka otići ne može, te da će, bude li ih i u najprostijem obliku prizvao, postići silovit poetski utisak.
u raznim dobima života, i što, kad god je uzmemo, zavapimo za daljinama, za nekim drugim, dalekim, nepoznatim svetom. Otići, početi još jednom sve, krenuti iz početka, promeniti se, preobraziti se...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ali ako ovako jošt potraje, te se ne vratimo kući, otići će bestraga i šmuk i sve. SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide. ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa.
Sremac, Stevan - PROZA
I ako je verovati da će jednom biti dan strašnoga suda (a Maksim već u to ne veruje), Risantije će toga dana otići pred presto svevišnjega da dâ računa o svojim birovskim zloupotrebama u onakvom stanju u kakvom mu je kapetan celoga
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. — Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim.
a ovaj, opet, žali njega, pa ipak: seljaku se, bar za jedan svijetli trenutak, učini da bi jednom nekud vrijedelo otići kad je već tu put i šuplje ispod neba, a Cigo, opet, zažali što nema svoga krova, kad ćeš ponovo, kadli-tadli, upasti u
Juriša ona svojim mirom i na srce došljaka. — Putniče, nemaš više s kim razgovarati, nemaš kome otići. Vidiš li, put vodi u jezero, u dubinu, ribama. Tu, na još novoj, nezasječenoj ivici jezera, sve se prekida, nestaje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je; nije smela otići, a da se ne pomirimo. Zna ona da je tada ne bih pogledao i da bih je tako uvredljivo peckao, da bi išla kao luda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru
Sjutradan spremi se ona, pak će krišom otići u polje gdje mali napasa goveda; sakrije se za jedan šiprag, pa će paziti.
dok se ja obučem, pa ćeš preda mnom ići, te kad ugledaš magazu prstom ćeš mi je pokazati, pa ću ja onda unutra otići, a ti ćeš malo pričekati, te onda uniđi i zaišti svoje dukate pa će ti ih hadžija odmah dati.
i po jami tuc tamo tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
ide popu te mu kaže da je on umro, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, neće li pobratim onda otići.
A pauk kaže: — Bogme, ja tu ostati neću, volim otići u grad! — pa ode. Kad groznica posle ostane sama a ona spopadne pudara pa ga počne tresti i lomiti.
donese, da nam ne bi po čemu od glada skuisao, pošto si se odrekao da nećeš više klati ovce; a ja ne mogah od starosti otići, nego me k tebi na poklon poslaše. — A što će reći da ti ne pristupaš k meni, nego odalje stojiš?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve. 6. SOFIJA, PREĐAŠNjI MAKSIM: A jesi li se ti, kugo, obukla?
Sad mogu i ja kazati da ćemo otići do 24. predjela neba. ŠALjIVAC: Gdi je taj 24. predel neba? MANOJLO: To samo doktor zna.
Jošt će najbolje biti da i ispod onog drveta zakopam. S tim ću mirnije moći na put otići i spokojnije spavati. (Obzire se najpre, otide i sakrije novce, da se opet vrati.
Nego da je pitaš, oće li da pođe, pak da je damo. STANIJA: Što ću da je pitam? Ako je ne daš, sama će otići. Ne vidiš li da je svet pokvaren? NEŠA: Nemoj tako, majka. Ako su malo slobodni, opet nisu pokvareni.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti. Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ni najmanje. Jednoga praznika mi ćemo se iskrasti rano ujutru u ribarske barke i otići na Malo Ostrvo. Tamo ćemo ih čekati da dođu. — Sasvim veličanstveno („Kanjoš Macedonović!“ mislim u sebi).
— Niste nikada pomislili da bi mogli otići u svet i raditi daleko od svojih roditelja? — Našto! Mi smo svi još iz davnine ribari. — Ali ako ne voli taj zanat?
— Sigurno, verujem vam. — Dakle, mogu vas čekati? — Ako mogu ja ću doći samo za jedan trenutak i odmah otići. — Je li to vrlo opasno za vas? — Ako me ko vidi, možda će biti vrlo opasno. — Nadam se da vas niko ne može videti.
— Nadam se da vas niko ne može videti. U slučaju da me neko vidi međ maslinama, ja ću otići pre no što dođete. — Ne znam.
— Karlos je ostao celo vreme ovde da bi bio uz ženu, jer je bila bolesna i čekala to, a sad je morao otići, a nisu izračunali dobro dan.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
rekoše mi, no smrću sam i reč svoju pretekao, a zar je vrlina to sa rečima neiskazanim niz lepšu stranu stradanja otići?
da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život mora da se osladi ili će svi otići u isposnike savećasmo na promaji provevši sate kraj srebrnog rama repovi u priprati se mrznu tamo se puši
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Nije, nego da mi drugi uzme ovu sobu sa balkonom. Željna sam da vidim malo sveta. MIĆA: Ja sam morao otići do kuće da uzmem najpotrebnije stvari. SARKA: Ama, kakve stvari, neću valjda ovde vek vekovati.
PROKA: Ama, nije zbog nas, nego zbog advokata, jer on će posle iz suda otići doktoru Stojanoviću, to je za te stvari najčuveniji advokat, pa će njemu da poveri parnicu, ali ne može s advokatom
GINA: Pa primiću, nije da neću primiti, ali mu neću kazati hvala; niti ću mu otići na parastos; niti ću mu poželeti laku zemlju. VIDA: Ni ja, bome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sve je on predvideo... Jedne večeri, kad je sipila jesenja kiša, pozva me komandant. — Slušaj, otići ćeš na raskrsnicu i tu ćeš sačekati haubičku bateriju. Bateriju ćeš sprovesti do sela Baroševca.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara. Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi. Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka, Šibnuću ga po obrazu: “Ustaj, dragi, ne ustao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Treba otići u Pariz, obrstiti Narodnu biblioteku, sa trista knjiga o romantizmu, dati svoju tezu o L. Kostiću i vratiti se, pa opet
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Izabraše iz svoje sredine desetoricu koji će otići strancu, te mu izneti pobude zbora i svoje bedne prilike, i umoliti ga da se primi za vođa.
Slike nisu bile rđave. Ja sam ih kao stranac jedini i gledao, a od domaćih ne hte niko otići. Ponovilo se isto što je bilo i s pesnikom i naučnikom, i opet se, iako niko slike nije ni video, uporno tvrdilo: —
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
tebe, mila jeseni, iz mladosti moje i blagosiljam one dane, koji su sa dušom mojom sjedinjeni, te neće nikad u zaborav otići... Bio sam mlad a bila je jesen u mojoj Jasenici i ona je zarezala duboke i svetle uspomene u mojoj duši.
Gori, i naposletku, »ako Bogu bude ugodno i ako se smiluje na njega grešnika«, otići će treće godine sv. grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (buni se): Nije baš tako... SRETA: Ama, de, ostavi, tako je kad ti ja kažem! E, pa lepo, kad je tako, otići ću njemu pa ću mu reći: deder, daj kantar da izmerimo to tvoje narodno poverenje, pa da ga se ti, brate, pred tvojim
MARINA: Pa i jeste to red, ako hoćete. JEVREM: E, neće ga otići! I ne samo moja bliža familija, već i oni što mi padaju rod po maćehi i sve što njima pada rod, neće glasati za njega.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nije od svoje volje došao amo, pa neće, izvesno, od svoje volje ni otići odavde. Neumoran pobornik i zatočnik slobode, istine i pravde, osuđen je da ga večito gone za ta njegova načela s kraja
Ne beri brigu, nego hajde, kad ti velim! A to je moj mal što ga arčim, a narodnja ni para jedna neće tu otići! Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
tamo ćeš stići, ne brini) Napred, u putu se leči nazeb, U Sofiju, Atinu i u Zagreb, A ponekad je, bogme, zauvar Otići u Mionicu il u Daruvar — Svugde je bolje — zar ne, pesmo? — Nego tu, gde ovog časa jesmo!
Uveče, kad sunce načini uzmak, I pred kuću se prišunja sumrak, Volim da zamišljam tad kako bi Lepo bilo otići u Najrobi...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk, da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo.
bi posle, izišavši od matere, a kao ubijena, najviše nju, Sofku, gledala, kao da ih je nje najviše žao, što će im ona otići, što nju neće moći više gledati i što će ona, ma da nije ni za šta kriva, tamo u tuđini patiti.
Pandurović, Sima - PESME
Ispratiše te martovski vetrići, Sunce i uzdah sveta što je plak’o. O, ko bi rek’o da ćeš ti otići Mirna i bleda, ravnodušna tako Za sve što beše; da će ti smrt prići, Da sve sa njome zaboraviš lako!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ona se diže. Janko je povuče za ruku, ali se ona bješe ukrutila, te i on držeći je jednako, ustade. „Dobro, otići ću kad ti to želiš. Ali, znadi, ne kud me ti šalješ, nego na drugu stranu...
“ odgovori Mita iz avlije. On se tamo šalio s Milicom i s Milunom. „Čujem te, čujem! Neću ja gladan otići ako bude što da pregrizem.“ „A kamo Stana!“ zapita serdar. „Otišla je na vodu. Tužaše mi se da je boli glava.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ veli morka kad snese jaje; „vidim Titel!“ kliče ševa kad uzleti iznad vojvođanske ravni; „Otići ću čak, čak, / I doći ću sad, sad, sad).
Psss! Naš kulaš! Naš kulaš! Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu! — kazuje ćurka kad ide da snese jaje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda baba zapita: „Da gde je?” A aždaja stane kazivati: „Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru
i po jami tuc tamo tup amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
popu te mu kaže da je on umrъo, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne će li pobratim onda otići.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i ukrepljene, neprijatelj će se posramiti, sujetno i ljuto razobličen pobeći će, i ništa ne uradivši od vas će daleko otići, a vi se spasavajte i veličajte i mirni budite, i zavideće vam svi zbog dobrih dela vaših, i u časnom životu da budete
I došavši k njemu, mir i blagoslov primiše jedan od drugog, i ne dade im otići od sebe. Govoraše im: „Provedite kod mene dok telo moje, svetim i časnim vašim pesmama opevavši, ne pogrebete!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja sam sâm bio pametan i književan, i mislio sam u sebi: „Bre, da se nebo i zemlja složi da mi naprotiv stane, ja ću otići te otići!” Nisam nimalo sumnjavao upodobiti sebe apostolu, govoreći: „Ko će me odlučiti od ljubavi Hristove?
sâm bio pametan i književan, i mislio sam u sebi: „Bre, da se nebo i zemlja složi da mi naprotiv stane, ja ću otići te otići!” Nisam nimalo sumnjavao upodobiti sebe apostolu, govoreći: „Ko će me odlučiti od ljubavi Hristove?
Bio sam u to vreme u četrnaestoj godini vozrasta, nenaučen nimalo pešice hoditi; otići iz grada u Fabriku i Mâlu i vratiti se, to je meni dosta bilo.
„Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku. Prolazeći, pođem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simića s familijom
Kad sve potrošiš, što god imaš do poslednjeg novca, ako meždu tim ne nađeš način da možeš tu dulje prebivati, otići ćeš tome i tome kupcu, mojemu korespondentu, na koga ću ti ja dati pismo, i on će te otslati o mojem trošku u Kales.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A tebi će biti najteže, jer ostali, kad odleže niko vrime, otići će kući, a tebe će otpraviti u soldate. Kenjo poblijedi.
misnik bude ustavljâ, reci im da sam i’ ja molija neka te pušte, jer menika tribaš, puno mi tribaš, a Ante (Bujas) može otići. — Zbilja, zar će se danas mrsiti? — zapita Bakonja doručkujući. — Danas, drugi dan korizme!
Neće, koza, da pričeka do Lučina, nego navalija sad: daj! Pa jeto sad će otići kartama naprid i robiće me do desetak dana, kukav ti sam! — Ma je li davno istekâ rok? — pitaju ga.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Tama nas presvlači U drugu rizu i mi postajemo sen. Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa — Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito.
Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati. A potom? Zašto se toliko plašim neuspeha? Čemu sva ta računanja?
Gledala je u svoje snažne, pune noge, rumenkaste od vrele vode. Čista i sveža otići će u manastir i prenoćiti pod svečevom kamenom grobnicom. „Bože, šta mi bi odjednom?
— Neću! — gadi mu se na sve. — U kući nema vojnika. Valjda će otići iz sela. Sutra će pop Veličko promuknuti od Vječnaja pamjat.
Nema nikakve veze sa očevom politikom. Može mu glave doći što je išao u agitaciju za oca. Poče da odgrće seno: otići će kapetanu u srez i izjaviti da on nema nikakve veze sa očevim zločinstvom.
Neću mu otići. Neće ga odvući u krevet, neka se već jednom otruje i umre. Lakše će mu biti. Želi ona dete više nego Đorđe.
On nije muško, on je slama. A ja ću te poslušati, da ti greh bude lakši. Noćas ću otići.“ „Idi, idi“, šaputala je izlazeći na mesečinu. Sve sam učinila, sve, šaputala je u kukuruzu.
Vreme je da i oni iziđu. On će svakom pogledati u oči: prevaren sam. Ljudi se moraju postideti. Otići će u razred da održi poslednji čas. Deci će ispričati ceo svoj život. Da ga zapamte.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići? — u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala.
Poslednje starčeve reči jedva je čuo. U ušima mu je brujalo: odlazeći u svet, može se postati bogat. E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on? Dečak se netremice zagleda u tanku prugu svetlosti na vodi.
Poželi nešto za jelo! Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci. — Oprosti što ću otići! — šapnu. — Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj. Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Pre no što se popneš na lađu, otići ćeš mom rizničaru; on će ti uručiti količinu zlata, dovoljnu za ceo tvoj život“. Aristarhos ćutaše neko vreme, pa se
Mladi Kopernik ostade u gostoljubivom manastiru do iza Uskrsa, jer mu opat ne dade pre otići, ali mu za to vreme nađe posredstvom svojih poznanika udoban stan u Rimu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Nije daleko, tu na kraju varoši, znate. A vreme je i vredi otići, nema govora, jer je moderno uređena stvar i nema bojazni, što se tiče... onoga.
Verujući tvrdo da ću parnicu dobiti zamišljao sam: kako ću posle toga otići na Kalimegdan, zasesti na stolicu u krugu, pušiti ponosito svoju cigaru i uzgred pričati poznanicima, koji uz mene
Koračao sam lagano sve do divizionog štaba. Tu sam dobio konja, da bih mogao otići do divizijara, koji je bio gore, u šancu. Iz jedne kućice pozdraviše me nekoliko oficira, s šalom i s osmehom.
odbora — osnivanje i podizanje kuglane, čije bi se kegle imale dobaviti preko varoši Beča, kamo bi lično trebalo otići, a kod firme sa kojom se on inače u poslovnoj i trgovačkoj vezi nalazio), dakle, ovi isti pakosni seljaci, a da bi se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
), i usađena u meni strana i nepoznata tjelesa. Čvrsto sam odlučivao da ću, čim malo narastem, otići u potragu za tom polubraćom, za tim rasturenim dvojnicima.
Zatim, postepeno se izbistravala: ono prvotno nejasno „otići nekud”, „nekamo pobjeći”, uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za
Znači u isti mah otići i ostati. Lišiš se mogućnosti da budeš stranac. A koliko li ljepote i u tome: biti stranac! U nekoj molitvi koju bih
Poznajem glad djeteta, i tugu bludne sitosti, cik ludog srca u jutra krvava i povijanje duše u mutne sutone. Kad odem, otići ću go i praznih ruku, s dubokim umorom u dnu udova i pomiren sa prolaznošću. * Danas je nebo oblačno.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Zar nije sigurnije da ostanem u šumi. Mogao bih za dva tri časa otići do Rudnika?... — Tako i zečevi rade kô ti, a lisica pametnija, pa se zavlači u jazbinu, čim oseti opasnost...
— Mi imamo društva u Smederevu i Šapcu, pa ti samo izberi gde ćeš, a mi ćemo te preporučiti. — Teško je sad otići do Šapca, nego da idem u Smederevo. Kaži mi samo gde ću naći vaše društvo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?
Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki
Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je glavom platio.
Nego, care, daj mi dva pouzdana i jaka druga, koji će me nositi, jera ja kao sakat ne bih mogao otići. Car mu odmah dade, i oni ga uprtiše, te badži u sobu.
Onda baba zapita: — Da gde je? A aždaja stane kazivati: — Moja je snaga daleko, ne možeš ti tamo otići. Čak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru ima jedna aždaja, a u aždaji vepar, a u vepru
Straža će se probuditi, uhvatiće te i odvesti pred cara, i tu će ti otići glava dolje. Nemoj onda žaliti na me. Ja sam tebi dobra, jer si me nahranio u nuždi i spasao život, zato me dobro
Još i na to ću te mjesto odvesti i, tako mi svega na svijetu, ako se i tuj prevariš, radi što god znaš, a ja ću otići bestraga, da me nigdar više svojim očima vidjeti nećeš. On uzjaši na nju, i oboje krenu dalje.
Ispukni jednu dlaku iz moga repa i zapali je: ja ću se pretvoriti u zlatnu curu još ljepšu od ove tvoje, otići ću do cara s tobom, ti uzmi zlatnog konja pa ga uzjaši i bježi s curom dalje, a neće preći dugo vremena, ja ću prevariti
E kad vidio da nije druge, ode pješice u svoje carske dvore. Sve se krio da ga niko ne vidi. Sramota je otići u šetnju na zlatnome konju, a vrnuti se pješice. Zavukao se u sobicu svoju, pa ćuti i jednako kuka.
Sjutradan spremi se ona, pak će krišom otići u polje gdje mali napasa goveda; sakrije se za jedan šiprag, pa će paziti.
vatra se kroz pod prosiplje, mačke mauču i dreče, psi viju, i cijeli grad škripi, — rekao bi sad će sve u propast otići. Ali mali mirno sjedi i sve to sluša i gleda, a onaj krajcar trlja po stolu.
Ko god ispred njega prođe, udari mu dva šamara, a dedo mu dade dva groša. Otići i upitaj dedu za to, pa ću ti i ja kazati za što me pitaš.
Petković, Vladislav Dis - PESME
O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se
tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije tama, Javljaju se misli, gde si uvek ti; Misli, i još borba s nebom i željama. Otići će borba. I doći će sni I ljubav i radost pod tvoja okrilja, Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi.
tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije tama, Javljaju se misli gde si uvek ti, Misli, i još borba sa čednim željama. Otići će borba. I doći će sni I raskoš i život pod tvoja okrilja, I zavičaj rada, gde nam snaga spi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije, video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bližio se letnji raspust 1879. godine. Znao sam da će svi moji prijatelji sa Akademije u Njujorku i iz Bruklina otići negde u unutrašnjost. Nije bilo nikakvih razlop da ostajem u Bruklinu, osim mojih obaveza prema dobrom doktoru Šepardu.
Znao sam da uprkos žurbe i velike želje da što pre stignem u Idvor, neću moći otići iz ove čarobne zemlje pre nego što osvojim snegom pokriveni vrh Titlisa.
Znao sam da uprkos žurbe i velike želje da što pre stignem u Idvor, neću moći otići iz ove čarobne zemlje pre nego što osvojim snegom pokriveni vrh Titlisa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Doduše, za brodarinu bilo bi dosta i nešto bi preteklo, ali joj rekoše da brod po ovako ružnom vremenu neće otići. A ona je napremila da pođe. Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod.
Otac razmišlja što će od svojih i od sebe. Poznaju ga dobro u starome bratstvu: ima među njima i kuma, dobra čovjeka. Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih se zemlja pušila, a da se ne bi uverio da
s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u društvu N–a, mogao otići da je pozdravi. Onda sam imao utisak da je tu glavni razlog što je N. tako deklarisan u ovom društvu.
i pratioci, rekoše mi da će kroz koju godinu biti sigurno lepotica. Iako je sve u stvari šala, iako nikad neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra.
— Mogla si biti mojom radošću! O ja ću otići u kuću u kojoj nikoga nema; Ostavi me da umrem, da odvedem svoj bol u zemlju, U grob!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
E, tako. Iziđite vas petorica... Vi ćete otići levo od naše objavnice jedno... pedeset metara i tu ćete kroz njihove žice proseći kanal.
— Da se raskomotim. Otvorio bih prozor, ali ući će nam komarci. — Pričekaj... Sad će i oni otići. Malo zatim vratio se Bora. Koračao je nesigurno. — Izbrojao sam četrnaest stepenika... Jako je vino.
— obratih se nanovo svome prijatelju. — E, zar sam znao da stanuje ovako daleko. Uostalom, posedećemo malo pa ćemo otići. — Otići?... Onda nije trebalo ni da dolazimo. To je njen zanat. Posao je posao. — Dobro, de, daćemo joj nešto...
— E, zar sam znao da stanuje ovako daleko. Uostalom, posedećemo malo pa ćemo otići. — Otići?... Onda nije trebalo ni da dolazimo. To je njen zanat. Posao je posao. — Dobro, de, daćemo joj nešto...
Ali začudo, Arleta im se sada nije nudila u društvo. Rekao sam Tomi i Poleti da ćemo nas dvoje otići tramvajem u Sasnaž, na čaj. Sivi zastor od oblaka, naokolo snežna belina, i Arleta. Ništa drugo nisam video...
Prohujaće isto tako i onaj ostatak. Vratiću se na front, a odatle u Srbiju. Ona će otići u Belgiju. Nas će rastaviti i prostor i vreme. A ovo mlado telo pripašće drugom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bogoboja Atanackovića, Novi Sad, 1918, 38—9 — o ovakvim svojim planovima: „Više puta pomislih da bi dobro bilo otići kod Kunce, direktora od muzike, i pozvati ga da piše srpske arije i da ih izdaje. Tu bi bilo hasne i za njega i za nas.
Bojić, Milutin - PESME
Opraštajte kletve i pirujte dalje. Hvala vam, što naše osvežiste trube, Nama koje vetar u vaš kutak šalje. Mi ćemo otići, noseći na šlemu Srmu vaših noći palu po granama, A kad Gospod dođe, poverite njemu Zvuk pesama naših ostalih za
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sa prekrštenim rukama ona ga otpraća, gleda kako će joj on, polako, pogureno, sigurna koraka otići. Glavu ne diže, ne osvrće se, već pravo ide jer zna da za njim motri ona, da će ga odgledati dok god ne izađe i ne
Koliko će proći dok se obuče, umije, da ga onda čeka spremljena kafa, spremljene, očišćene kao ogledalo cipele. Kad će otići u dućan, pregledati ga, proći magaze, proći svuda a da za to vreme svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tek što je živo zagrli. Dođoše i ukućani, i on se s njima redom izljubi. Prvo nego će otići, nanovo se još navrati k djevojci. Jecajući, pruži mu ona kiticu cvijeća; on je uze i naglo iziđe.
— Lijepo je ovako! Je li nećeš još otići? — Pustite me! Vi ne znate ča je nesrića! — Žališ za Petrom? — sjeti se Ivo, da je ponuka da govori, jer ga potrese
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će sutra rano otići na Kulu. Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem.
Još koliko sutra otići ću dole na Moravu i pustiti da mi voda otopi korugu prljavštine sa tela. Izaći ću, ponovo čista i lepa, obući ću se u
Krpi. Vest je vredela pedeset zlatnika, a ja sam eto iz kese izvadio samo pet i dao mu ih. Obećao je da će ćutati. Otići ću gospi. Presamitiću se kao pokajnik. Gledaću skrušeno pred noge.
Kada bih mogao, pravo iz leta, otići u rajske vrtove! Ako budem razbio svoje ružno telo, na nebu ću valjda dobiti neko dostojnije mesto, jer bilo bi krajnje
To je bilo, izgleda, pogrešno. Ostali su. Mogao sam otići, ali nešto me je tu prikovalo. Valjda potmuli bol što mi se grčio u grudima.
Možemo lepo preživati naše lepe mogućnosti. I Dimitrije poče da nabraja. Možemo otići iz ovog kraja i tada bismo zaboravili ono što su nam ovde učinili. Izmaći se izvan domašaja naših progonitelja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„Prijane, - rekoh mu najzad, - i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi doneti svima: Jer cela galama ova (iz
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To beše za mene velika čast, ali skopčana i sa materijalnom žrtvom. No otići u Beograd značilo je služiti svom narodu i nauci.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (pođe i vraća se): Da idem, idem... ali možda će i moja glava otići ako čuju da sam ga ja ovamo uvela, pustila. TAŠANA Ne boj se! Pre će moja nego tvoja! STANA (odlazi).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Da mi je poleteti, i odleteti... odleteti u stari kraj i stare običaje... Pravo kaže Švaba... Da mi je otići, i tamo umreti, i leći u ono naše groblje zeleno kao gora, bašča jedna i lepota...
Smiluj se, Gospode, i meni... ne mogu, ne mogu više, srce poteglo, i, ili otići, ili umreti, drugo nema... Smiluj mi se, i razumi me, Bože, jer ni ja nikoga sasvim rođenoga nemam, sem Tebe...
— Pavle, međutim, mirno sprema odlazak. Palanka najzad uvide da sudbina neće da interveniše, i da će Pavle istinski otići u Pariz. Zavist ustuknu, i načini mesta ironiji.
— Gospa Roza i ja nismo se posećivale, ali ću, bogami, sutra da nataknem onaj moj izlizani somocki šešir, i otići ću do nje. To je pametna žena.
Stadoše nicati kuće kao pečurke, sve sa daljim rekordnim tendencijama, ali i s tendencijom ostati bliže varoši, ne otići „međ one svakojake”. Uskoro se podigao čitav kvart čudnih kuća i lepih bašta.
u oči, kao da ga bezmerno zanima onaj dugi odgovor, tako dug, da se posle njega sasvim pristojno može odmah oprostiti i otići dalje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Bal dolazi i prolazi, ali bez da su njiove cipele patosu sale dosadile. — Samo trpjenije, pak ćemo dalje otići. Koji na desno uvo leže i bogovma ostavlja svet po svojoj volji upravljati, bolje prolazi nego onaj koji s elementima
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
četvrtka posle podne ja ukradem od kuće kutiju palidrvaca i pođem na urečeni sastanak sa Persom, gde ćemo zajedno otići na onaj svet. Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje.
A šteta je velika što nisam mogao otići na sastanak, jer u ovoj drugoj lekciji, koju smo imali da izgovorimo jedno drugom prilikom sastanka, bilo je mnogo
Sve sa većim divljenjem slušao sam ovoga čudnovatoga muža. — E, sad dolazi ono što je najglavnije. Vi ćete otići na sastanak, a ja, međutim, neću otputovati, kao što sam ženi kazao, već ću ostati i sa dva građanina, kao svedocima,
Petrović, Rastko - PESME
I neću otići u Ameriku, Jer bih i tamo čuvao ovce; I znam što znam; I znam da, što jednom treba i hoću da učinim, učiniću.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram! Zadrhta Cvet, od strepnje, ali ne reče ni reči.
Uzalud su mu podanici upućivali uzvike pune divljenja! Car je od straha jedva disao. Konačno se priseti: ili će otići on, ili podanici čija je visina iznad propisane! Tu već Prvi Doglavnik stavi prst na čelo.
— Naša tajna? — reče dečak zabrinuto, pomislivši: možda je ona čula za nekog drugog dečaka? Možda će se dići i otići, čim opazi da on nije taj? Strah je punio dečakovo srce, kao što mleko puni čašu, do vrha. Ali Princeza nije odlazila.
Ko zna šta ga iza tanke crte neba čeka? Širok je i šaren svet... — Moram otići, moram, moram! — šaputao je dečak. — Na ovom prokletom pesku orao ne orao — samo čkalj i trn rastu!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Čuje se pesma: Slavuj-pile, ne poj rano, Ne budi mi gospodara; Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga po obrazu: — Ustaj, ago, ustaj, drago!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Hajduci se svi drže za velike junake, zato u hajduke slabo smije i otići onaj koji se u se ne može pouzdati. Kad koga uhvate i povedu da nabiju na kolac, ponajviše pjevaju iza glasa,
Al’ mu Đurađ poče besediti: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, možeš, sine, na mejdan izići, otići ćeš, al’ mi doći nećeš: jer si, sine, jako nerazuman, još ti nema ni šesnaest leta, a Turčin je junak od mejdana, da