Crnjanski, Miloš - Seobe 2
zagledan u aleju jablanova, kuda mu je žena nestala, a posle se vratio u kuću, da posvršava poslove, jer vreme brzo otiče, a i on je imao da ode sutra, ili naksutra. Osećao je da korača po kući, kao da je pun olova.
Teodosije - ŽITIJA
kako se mramorni grob svetoga, blagodaću Svetoga Duha, mirom kao vodom navodnio, i kako odasvud ispunjavan kao potok otiče i crkvu obagruje i oblagouhava, i čudom užasnuti odskočiše da jave protu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A pogled nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno kamenje kao crvena traka, koju ljudi kidaju svojim nogama.
Na prednjaku kare ugledasmo zaklanog vepra, krv mu šiklja iz rane, pa otiče niz platformu prednjaka. - Oca vam vašeg — viknu iz basa potporučnik Aleksandar — kakva vaša svinja... Marš u bateriju!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja ne otiče, ustajala bara sa žabokrečinom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more. Draga deco, hteo bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo. Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku kao konac, gdje se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zaželim da je izbušim nožem i ogrejem prste na njenom toplom šikljanju. Zastajem i slušam kako ledena drhtavica otiče u krvi pod opancima. Na obali u snegu crni se čovek. Snažna čovečina. Podigao ruku, ćuti i ne miče se.
— iščupa se iz Simke. Postaja još nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima. ...Misliš, neće da dođe?
Ječi u snu, ranjen na tom tihom razbojištu. Gleda ga bespomoćno i čini joj se da i on sam, telesno, otiče kroz te odrane, oljuštene jauke, da se rastapa u tmuši zimske zore koja je ispunila sobu i kaplje u nešto što se
Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče. U čaši na prozoru nekoliko cvetova. Maslačak! Onda kad se vratio... Otrov teče njim, svuda, kao krv. ...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dečak, ranjen u glavu, leži, možda još živ. Pored njegovih nogu, taj razlomljen krčag; sa česme, voda otiče u tajac. Sima zna šta mu je činiti, probija se kroz obruč, strpljivo, daje znak i žandarmi, brzo, vezuju nizame.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mirno sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj gledati u mračni prostor i vrevu
A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje.
Napiše se vode što izvire ispod gradskih bedema i otiče u more, i pođoše dalje da nađu konak. Lako im je: letnja noć je topla i vedra, kresi preletahu ispred njih i svetle po
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Polja s jezerom u čiji ponor, odražavajući se, silaze brda: Kroz ogledala otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
može naći toliko dramatičan a tako subliman sveti brak, koji se odmah i imenuje: Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između
prolazi „bledi odbles“, dok sav prošli život ne poteče „jednom jedinom linijom“, kao „gustozračna reka“ što „neumitno otiče beskraju“.
jedne pesničke vizije: Jednom jedinom linijom poteklo je, nada mnom, sve što se zbivalo, To gustozračna reka neumitno otiče beskraju [...].
Miljković, Branko - PESME
Tela čistijeg od izgubljenih reči gori Dan posle vremena kojeg se svi boje, Noć niz Bojanu otiče u tvoje Srce prodano nesigurnoj zori.
Ćipiko, Ivo - Pauci
čuješ li kako voda dolje otiče? Čudo! Niko ne može da nje... Do saleđena snijega može se. Hoćeš da ti donesem komad? —I ja ću s tobom! —Zamorićeš se!
Čeljad iziđe napolje. Zahladilo je. Led se na mjestima naslagao i bijeli se. Nizbrdicom otiče voda i nosi sitnež i ispresjecano lišće. Ljudi zgledavaju se tugaljivo i počeše se razilaziti. — Sve je zatrlo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sunce stvara, i vodene snage, beli ugalj, jer ono bez prestanka uzdiže na Zemljine visove voda koja otiče opet u dubinu. Sve ovo što sada napisah, to je konzekvencija zakona o održanju energije.
Lovel je video kako, onde gde se sneg kravi, plava voda otiče, a poznati talijanski astronom Skiapareli uoči Marsove kanale, smišljeno udešenu mrežu pravih linija, kojom su bili
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje. — Otac naš je bio sevdalija: lepo uzdisao, lepo pevao, lepo ćutao i kroz suzu gledao.
Petrović, Rastko - PESME
Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.
“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između
Smrt i njega našli su onda Moćne mu čeljusti zarivene joj u grlo Riđa krv otiče mešana, Ta njegova krv iz usta na mlazeve I njena iz grla potokom Vrata krvlju behu poduprta, U sobu - Sunce - nije
Jednom jedinom linijom poteklo je, nada mnom, sve što je bivalo, To gusto-zračna reka neumitno otiče beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se snivalo, Toliko naše mladosti kom plavom otiče beskraju?
reka neumitno otiče beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se snivalo, Toliko naše mladosti kom plavom otiče beskraju? Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tuštene po zemlji vode slivajući se jedne u druge, sve u more teku! A ono ne otiče nikud; vetrovi ga raznjihuju, a dokle mu je mera i obgrada, dalje se ne širi, niti kad se manji; ni dolazi, a ni osiše.
Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma izvire, te otiče a ne stoji u lokvi).