Upotreba reči otišao u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ali jedanput ne beše Marka kod kuće, otišao je u Bečkerek poslom nekim; a umesto njega dođe njegov sin Aleksa. „Rekao mi je babo da vas pohodim: možda će vam što

bih ti i mogao pripovedati, kad i sam znaš kakvi su seljački svadbari: igralo se, jelo se i pilo, malo ko da nije pijan otišao kući... I Stanina mati bila je u svatovi. Ona ništa svojoj kćeri nije prebacila što je od kuće odbegla.

Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao. Pijanico jedna!“ Živko je ćutao; a kad je kaluđer otišao, on je jauknuo, kao čovek koga su ranili. Miladin se ućuta, a malo posle pogleda u zvezde.

Dok je đak otišao po sir, donde smo mi već zaseli za jedan mali stočić u najmračnijem kutku „Šarene kavane“. Ja, upravo, ne znam zašto

Obradović, Dositej - BASNE

Pas koliko kasa, da sve uprav ide, otišao bi u Ameriku, ali on trči kojekud — dok isplazi jezik. Lenost, dakle, i besporedak jednako su štetne i vredovite, od

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ i proče. Mi smo odatle gledali cara dogod nije u sobu otišao.” „Docnije dođe jedan oficir k nama i zapita: ,Ko je tu knez Aleksa?

ja sam šnajder! — pa sam vidno vojsku gde se sprema na Turke, pa sam uzeo nešto baruta i jedan doboš i otišao sam knezu Aleksi te krenuo narod i Turke rasterali.’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode.

godine otišao, i da su janičari vodenim lagumom u grad ušli, i, kako su se utemeljili, ubili su pašu. Knezovi i paša tukli su se s

Kad pređem, poručim i odma dođe mi Petar Jerić, Isailo Lazić i pop Leontije. Pokažem ono malo džebane, i kažem da je otišao čovek u Varadin, i da ćemo džebane dobijati koliko hoćemo.

Dok ja tamo dođem, a brzokonjici sve popalili. Dođemo Vesi Velimiroviću, glavnom kmetu, na konak. No Vesa otišao u drugu zgradu i neće da iziđe k nama u kuću. Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara.

Ali ovo je ovako bilo: kada je Grbović preko Kolubare vrlo dockan od nas otišao po mraku, nađe turska sena i slame i čardake po sata ispod Valjeva i sve popali, pak se vrati u Žuber u svoju vojsku,

Onu noć dođe meni pismo od Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad sam ja otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi isto i stric Jakov piše da su razbili Turke na Svileuvi, i mlogo i̓ pobili, no da gledam

Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe. Već stric Jakov otišao na Šabac, srpski bair osvojili, i turski̓ nekoliko kuća popalili, a Turke u grad saterali; to je bilo u početku marta.

na Jagodinu, a nismo znali da je Kučuk-Alija s krdžalijama došao, i tu nas Turci razbiju, i Jagodinu ostavimo, i otišao je Crni Đorđe po onom kraju iskupljati vojsku, a mi sad idemo u vrbovku, pak ćemo opet do koji dan ići Đorđu”.

meseca aprila 18. leta 1804. Šta sam ja na Šancu radio, dok je gore stric otišao i tukao se s Turcima — Mi smo od pre često odlazili na klenački čardak poslovima; a tako su i šabački Turci dolazili

Ja ostanem na komandi. Čuju Turci da je otišao Karađorđe i sve ostale starešine i da i̓ nema u logoru, izađu i naglo na nas udare i do kamene ćuprije dotrče na

Simina Brda vojsku, dobro se izvestim daje Mus-aga, koga smo u aprilu mesecu iz Šapca u Beograd saterali, preko Zemuna otišao u Bosnu, samovoljnike pokupio i uvrebao, kradom prošao ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Slučajno se beše desilo te je kapetan otišao za nekoliko dana na odsustvo, a ostavio Živanu da ga zastupa, kao najstariji pisar.

Služio je po Ovčini kod boljih gazda, dok je malo odrastao i ojačao. Posle je otišao po majstoriji. Pristao je uz majstore Osaćane i slazio s njima čak dole u Posavinu, te gradio kuće, vajate, i ostale

selo,.. i ljudi, i moja kuća, i sve... Vala, mili mi se više ni živeti. Vide Purko da je Strahinja od teška derta otišao iz Ovčine; da je navlaš navaljivao da čuva zarošku vodenicu ne bi li tu poginuo, i da će odista otići u svet, pa,

— Na njivi tamo iza laza... Reče da mu odnesem ručak. — A zar neće doći kući da ruča? — Neće. — A što? — Otišao je s volovima i ralom.... — E! — čisto uskliknu Miona, — Pa što mi odmah ne kažeš, vesela bila? Daj meni tu torbicu!

Vidiš ti njega!... Daj mi tu torbicu! Podne je eto prevalilo!... A je li otišao odavno?... — Pa i nije. Tek ako je sad stigao na njivu...

Domaćica ih doprati s lučem do čardaka, pa se vrati. — Je li ustao pop? — upita Boško rano sutradan. — I otišao — odgovori domaćica. — Odista? — Bogami jest! Ja sam još pre sunca poranila. Vidim nema konja za vajatom.

Ode za njim i poša. Vuja je već odsedlao konje i oterao u voćnjak. Posle je otišao u kačaru, gde mu je alat, te uzeo da koriči neki stari triod.

Pop Mića nije više nikad govorio o Vujinoj ženidbi. Kad se Stamena udala, onda je tek otišao Bošku u Lajkovce. Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi, pevao kašto za pevnicom i

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije bio toliko srdit koliko začuđen... — Najposle — reče — ja i volim! Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!...

Stanku se činilo da bi preko sveta otišao za ovim čovekom!... Umi se harambaša, poumivaše se i hajduci, pa, kao i u kakom domu, okretoše se sunčevom rođaju te

Gledao je za njim ukočenim pogledom. I kad je Ivan zamakao, on je još gledao na onu stranu kuda je on otišao. Dugo je gledao, dugo... Već mu se magla navuče na oči, dok ga prenu Sima knez. — Aleksa! — reče on.

Jaoj, majko moja! Ti ni zamisliti ne umeš koliko onaj njega mrzi!... — Znam, ćeri, ali koja vajda kad je Stanko otišao u hajduke? Jelica na to ništa ne odgovori. Zaćutaše. I dugo su ćutale.

Deva je zverka. On nikad ne istrčava. On, koliko čuva nas, čuva sebe dvaput više. Nikad harambaša nije otišao njemu, nego on sam dođe te javi, ako je što vredno javiti!... Evo Surepa pa neka kaže je li tako?... — Tako je!

Znaš šta je kazao? „Taj Stanko”, veli, „nije lopuža!” Ja sam čuo od Deve zašto si ti otišao u hajduke!... Kako Deva priča, tebe su obedili ni kriva ni dužna!... Stanko ne reče ništa.

Ja ih, vala, više ne mogu trpeti, pa da bih znao krunu popeti!... Dok samo čuješ: ja otišao u goru!... — Dodijalo čoveku! — Dodijalo nam svima! Ne možeš serbez večerati od njih!

I rakija i jabukovača mačvanska behu tada na glasu. Nijedana kuća bez tih pića nije bila. Niko iz kuće nije otišao a da ga ne usluže jednim ili drugim pićem.

Kako me samo pogleda kad ga htedoh zadržati!... Iz očiju sam mu čitao kao da hoće da mi rekne: a i ti si mi otišao Turcima!” I opet ga obuze kao neki stid. On je osećao da ima greha na duši, ali je hteo da to sam pred sobom opravda.

A s kim se i mogao razgovarati lepo o Turčinu ako ne s Marinkom? Marinko sede. — A gde je Lazar? — upita on. — Otišao je do subaše, zvao ga. — Ako, ako... Dobar je to čovek. Bar Crna Bara nije za boljeg saznala!

Jednom reči: pravi domaćin svoga vremena. Kad je Ivan stigao, Miloš ne beše kod kuće. Otišao nekim poslom do Šokčanića. Međutim, kućani potrčaše svi da usluže gosta onako kako se samo poželeti može.

” Žene po ćoškovima nakiselile lica, otpustile usne, pa skoro da plaču... Mladen je bio otišao. Kruška nazva boga. Mladež mu po običaju poče prilaziti ruci, a Ivan se diže na noge i otpozdravi stojeći...

Dučić, Jovan - PESME

Majka ga je često nosila po studenim senkama drveća čije je lišće imalo miris sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Bilo je već blizu podne. Joca je bio, kako mi rekoše, odavna svršio vizitu i otišao. Ja se javim pomoćniku i uđem u „malu sobu”.

— Tako! — kažem ja. — Da nije bolestan Mitar? — Nije — kažem ja. — Otišao, valjda, nekud? — U selo — rekoh ja, pa pobegoh u avliju. Eto ti zatim dva takozvana „devera”, tj.

izodavno i ne sluša i ne gleda, i da nije sam Arsen sutradan, kad je ona svoj nov novcat jelek isekla na drvljaniku, otišao đedi na tužbu. Arsen je tih čovek. Od detinjstva naučio samo slušati.

Ovaj, veli, kad pročita pismo, otišao je s njime i sa Marom kući nekog profesora Vučetića, i tu je Maru predao. Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta,

Nijesmo dugo znali, dok ne dođe Marko trubač iz vojske i reče da je Pavao otišao u Biograd i stupio u vojsku. Kad juče idosmo u varoš po trebovanje, a naš komisar donese novine, pa nam pročita:

Onda sam se i sam obukao i otišao u sobu gde jedemo. Kad sam ušao, ona je vadila nekake poklone od sestre za mater. — A — reče ona glasom koji me,

Imam i opet čime da ti se izvinim — bio sam se „zavadio” s njom. Ja sam ti pričao kako sam otišao iz sobe, a ona mi nije ni ruke dala.

Prepirao se s jednim o kurari. Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju da je učim za ispit. Došao u 2 kući. Otišao u 3 opet na kliniku. Uveče sedeo sam dok smo večerali. Posle sam zaseo i čitao do 12.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

»Ho, — misli u sebi Jula, — kako sam ga samo strašno izgrdila! Sad se valjda zastidio pa otišao u drugi kraj bašte, a uši mu se — misli Jula — sve crvene k’o cvekla iz kombosta od silnog stida. Siroma’ mladić!

I kad jedno govori, ono drugo i ne diše i ne trepće od silne pažnje i milošte. Razišli su se zadovoljni. Šaca je otišao blažen. Bio je poetski raspoložen.

I bokter je prošao popinim šorom, otišao u drugi, i iz ovoga u treći sokak, i tu je dunuo ravno dvanaest puta u svoj bokterski rog, a posle četvrt sata još

za boljeg od Šace iz dva uzroka: prvo, što je Šaca isteran iz četvrtog, a on iz petog razreda; i drugo, što je Šaca otišao u majstore, a on (Tima) u beamtere. A to je, mislim, prilična razlika.

Posle jednog sahata bilo je sve spremno. Arkadija je otišao po Šacu i odneo mu crvenu pošu. Zatekao ga u dućanu baš kad je Šaca tucao kudeljno seme i ’ranio štiglice i kanarinke,

Posle dva meseca otišao je Šaca zajedno s Julom u Beč, da tamo dovrši hirurgiju i zubnu lekariju, pošto je pokojnoj strini dao parastos, a

Pera s Malenijom već davno nije bio u tom mestu. Otišao je za đakona u B., a u selu ostali popovi s popadijama; popovi i kojekako, a popadije nikako među sobom.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Menko sa još nekima uhvatio bega i izbio. Ovaj otišao, vratio se sa zaptijama, Menka vezao, kuću mu zapalio i na njegove oči obeščastio mu ženu kojoj posle odsekao glavu i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

On taknu nevaspitanu devojku, veli, ne može uzeti. Dignu se i odu. Dobro je učinio Ljuba što je otišao, jer Tatijana, kako je kući došla, ni osoliti se ne da. Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla.

Rasrdio bi se. — E dobro, a vi mu izvolite kazati. — Hoću na svaki način. Samo nije sad kod kuće, otišao je u Peštu na vašar. — Pa kad će to biti? — Samo malo strpljenja imajte.

Baš je nedelja, posle podne oko tri sata; sobe i kujna su u redu. Gospodin Gledić otišao je da se prođe, gospođa Gledićka u trećoj sobi malo leška, a šta će sad sama frajla Marta?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pa se posle spremio i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što

gde se nalazio kao bateriski osmatrač i zašto, kad je ranjen, nije prošao kroz zavojište svoje divizije, nego otišao na drugu stranu i negde u tuđem previjalištu dobio prvi zavoj kao i sve ostalo što po tome ima da kaže.

Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio. — Čim si otišao, mili, nedelju dana posle tvog odlaska, izgledalo mi je da je naš poslednji susret bio nekad davno...

Afrika

Mej je otišao svojim putem. U pravcu kojim mi produžavamo, kroz gustu savanu, ne mogu se probijati nijedna kola. Nikakav put tu nije

Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika. Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji;

N. se još jednom rukuje i odlazi. Odjednom, kad je već otišao, ja vidim jasno koliko je glup o što nisam umeo biti sada srdačniji.

Predstavništvo vodi sa svojim crnim slugama jedan jedini belac. Otišao sam prvo njemu, da mu zahvalim na upotrebi kola i bez njegove dozvole.

na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da..., gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu.

Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj. „Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“?

Od prošli put me je dosta grizla savest da nisam otišao u Rabat, varoš na osamdeset km. od Kaze, iako sam za to imao ceo dan vremena.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On je Vijeni skretao pažnju na to, da je đeneral Ševič, koji je u Rosiju otišao iz vojske austrijske, već i do sada odveo nekoliko oficira, svojih rođaka, i da se moljakanje za apšit, iz austrijske

Garsuli se bio zaustavio pred vratima Engelshofena, među starim topovima i piramidama topovskih đuladi, ali je bio otišao na jutrenje u crkvu kapucina.

Tako je, dok se Garsuli šetao, oko topovskih đuladi i duž bedema, profoz otišao da dovede, prvo, četiri Isakoviča, koji su bili optuženi da su se upisali u spisak ruskog đenerala Ševiča i da su

Hodao je gore‑dole, ali se bio umorio. Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku.

A šta bi sad hteo, debeli? Ne radi Pavle to, što radi, samo po svojoj glavi. Svi ste vi to potpisali! A eto, Ševič otišao, a vi ostali! Aha! Aha!“ „Šta mi, ostali? Ostao si, i ti!“ „Meni se nije ostajalo, niti išlo, debeli!

izbrojao vrata i pendžere, na kući, i čudio se koliko ih ima, koliko, pa bi zatim, isto tako pešice, skromno, srdačno, otišao. Čestnjejši Jurat Isakovič imao je, katkad, posetu vršnjaka iz Rume i Hrtkovaca, kad bi udario pomor u stoku.

Razmišljao je tužno, i zato što nije otišao da isprati Pavla. A ta žalost je povećavala bol koji je na temenu osećao. Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko.

Nije se osećao kriv nizašto. Ali, i on je osećao da mu, sa tolikom, malom, decom, ma kud otišao, neće biti lako. Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga.

Sam! Kao da je to moguće. Ocu koji ima šestoro! A koji će imati, idućih deset godina, još toliko. Zar ne bi, i kad bi otišao sam, video da ga, kao neka senka, prati ta povorka dece, od kojih je šesto još bilo na sisi.

Gledala ga je nekim tužnim osmehom, kao da se čudi, kud je otišao i kud ide. U tom trenutku, dok su se svi putnici smeštali u kola, Isakovič je bio ispustio svoj oficirski trikorn,

Bio je čuven po tome, da je tu, pre nekoliko godina, car lovio, ozebao, otišao natrag u Beč bolestan, i, kroz osam dana, umro. Isakovič je bio, te zore, prvi, pred kućom Johana Šmerca, u kolima.

Ona je bila, očigledno, jako bleda, a bila je i uplakana. Tek pred veče, uspela je da uhvati Isakoviča. Božič je bio otišao, poslom, do Vizelburga. Sa njim je bio odvezao se i di Ronkali.

Teodosije - ŽITIJA

Jer evo, otac naš koji je pre malo vremena bio s nama, i koji je duhom otišao ka Gospodu, opet je danas duhovno došao k nama i molitvama od nas ne odstupa.

Umiljeno sve moljaše da sa velikom brzinom zovu Savu. Trčeći potekoše, i ne nađoše svetoga koji je otišao, jer tako je i udesio Bog, da ne nađu onoga koji će ga isceliti.

ljubavi, i da je naročito milostinju davao ništima i bio veoma usrdan, i da je u svemu izvanrednom Bogu ugodio, kome je otišao završivši život.

Hvalim te, dobri oče Savo, što si me za života, stradajući po zemlji čovekoljubno milostinjom pomilovao, a kada si otišao Gospodu, smelošću od njega podigao si me od puženja po zemlji da pravo hodim.

I kada je san sa strahom OD mene otišao, odmah se osetih da prav stojim kod groba svetoga. Mnogo sam stojao plačući ka svetome, i moleći se za pomilovanje moje

A da mu zabrane, bojahu se cara. Posle ovoga, kada je i blagočastivi car Asen završio svoj život i Bogu otišao, inoci koji su bili u manastiru njegovu, popustivši, htedoše zabraniti narodu da dolazi u manastir ka grobu svetoga.

i nikoga drugog u njoj ne videše osim prepodobnoga u usečenom grobu gde leži kao da spava, u vlaseno rublje umotan, i otišao ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu ka Gospodu, licem veoma svetlo sjajeći i time čistotu i sjaj

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Jedan je proveo više godina i vratio se uoči rata 1914. godine. Ovaj se sav promenio, možda i zato što je vrlo mlad otišao. Brižljivo obrijan, u banatskoj nošnji, ima pre izgled Banaćanina ili Slavonca no Makedonca.

Iznad torbeškog sela Prisojnice ima razvalina od grada. Mijaci pričaju, da je odatle vojvoda Damjan otišao u boj na Kosovu. Imaju i pesme o zidanju srpskog manastira Hilendara u Svetoj Gori.

U Sredskoj je otišao i dalje, te su sad većina sela mešovita. Ostala su čisto srpska pravoslavna samo sela Sredska i Gornje Selo: u njima nema

Nušić, Branislav - POKOJNIK

IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih!

ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih!

Takav ste iskaz dali pred istražnim organom. RINA: Da, tako je! ANTA: I on je otišao, upravo nestao je. Sutradan nađeno je kraj Dunava njegovo odelo, u kaputu su nađeni njegovi dokumenti, čak i lična

S kim ću se vraga posavetovati kad evo pola sata zvonim i tražim svoga muža, a njega nema u kancelariji; otišao je bog te pita kada, a još nije stigao. MILE (gleda u sat na ruci): Pre deset neće ni stići u kancelariju.

ANTA (Spasoju): Pa zatim, ti bi ostao bez imanja. SPASOJE: A zatim, ti bi otišao na godinu dana robije. ANTA: Opet! Kazao sam ti da sam na tu reč osetljiv.

(Ode.) SPASOJE I SVI (zapanjeni pogledaju se među sobom). SPASOJE (prvi se pribere i vikne za njim, iako je Pavle već otišao): Ali i mi hoćemo da živimo! Anto, potrči za njim i dovikni mu: i mi hoćemo da živimo; i mi hoćemo da živimo!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Govorilo se, zatim, da je otišao u mehaničare, a možda i jeste, samo što posle snimanja filma o Tatarima on to više nije bio.

Nisam znao odakle da počnem, iako sam mogao da počnem s onim jutrom kad je Stanika kao zaboravila da postojim, a ja otišao u školu bez doručka. Nisam počeo, jer to bi bilo iznošenje tajni one kuće.

Pomislih na to koliko je vozova dočekao i ispratio Rašidin otac, a da nije otišao dalje od Beograda ili Sarajeva, i ispričah joj o svojim planovima za putovanje na ostrva Južnoga mora.

je pijani zubar pravio uvek pola santimetra duže, tako da s njegovim zubima niko nije mogao da zatvori usta, dok ne bi otišao u njegovu privatnu ordinaciju.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sad padne na um gospodaru Sofri da je zaboravio kući pisati. Otkako je otišao, nije još pisao. Doduše, u Košici mislio je pisati, kako je iz čarde otputovao, ali je zaboravio i niko me to nije u

Nije se hteo u birtiji dugo baviti. Gospodar Sofra baš onda nije bio kod kuće, otišao je Čamči. Sad je Pera u enom elementu.

Kad Raša vidi konja, začudi se. — Pravi gospodski konj, — reče. Pera nije dugo držao tog konja. Otišao je treći dan na vašar, pa ga prodao za dvesta dvadeset; još mu se i trošak isplatio.

XV Kad je Šamika otputovao, gospodar Sofra brojao je dane, mesece, iščekujući sina. Teško mu je dočekati ga. Otišao je, daleko u tuđu zemlju, bogzna kakvo zlo može ga postići; mlad je, neiskusan, ali treba svet da proba.

Misli se šta da čini. Ode Čamči na savetovanje. Baš kad je otišao, u njegovoj otsutnosti je Pera čekmedže obio. Dođe u kavanu kod Čamče, pismo u džepu nosi.

Nedavno mi probio čekmedže. — Kako to? — Baš kad sam pismo od tebe dobio, otišao sam Čamči na savet, baš onda. — To je lopov, taj će na vešala doći! Pa je l’ mnogo ukrao?

Kada je Šamika iz Š. otišao, dogovarali se u kući Polačekovoj o Šamiki. Svakom se dopada, i ocu, i sinu, i gospođi Matildi i frajla-Lujzi.

XIX Šamika je neveseo. On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala. Otišao je u Peštu, pa je kod frizera od Lujzine kose dao isplesti venac i u sredi pismena: „Lj.” „V.” „N.

Šamika je otišao u Peštu, kupio materiju za venčane haljine, lep beli atlas, pa onda venac. Pa je od Juce iziskao od njene vrane kose i

Posle ukopa počastio je mladiće na daći. On je sam za sebe daću dao. No, to još nije sve. Otišao je u Peštu kod jednog novinara i naručio je za Jucu nadgrobne stihove. Novinar se nađe u čudu; ne zna stihove praviti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

rastanku u kući jednog Grka, u Slavonskom Brodu, gde su ostali da prezime, do povratka bratovljevog, koji beše poslom otišao u Mletke. Te kuće koje je video samo na nekoliko časaka, noću, nije se uopšte sećao više.

Sa svojim divljim ljudima, konjima i psima, sa svojim velikim trbuhom, bio je otišao daleko, tako daleko. Jeza je pređe samo kad nasluti, koliko se sad, svakako, brine za svoje ćerčice.

Reče da će ceo dan ostati u postelji, jer je boli glava. A kad joj one rekoše da je kir Aranđel otišao Turcima, u Beograd, da preveze prodate konje, ona se malo trže i izjavi želju da joj spreme vodu da se opere i izmije.

Prepodne joj beše prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima konje, sa kojima se beše malne udavio u Dunavu.

Vuk Isakovič beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života, već mutne, i sva ona brda što ih vide poslednji put, na rastanku sa

Slavonsko‑podunavski polk beše otišao na vojnu, posle smotre u Pečuju, kao prebijeno pseto, ponizan i tih. U razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima,

Glup taj kraj, glup, voden, barovit, ravan, bio mu je dosadio i, da je mogao, najradije bi bio otišao, već davno, da se nikad ne vrati.

Besmislenim očajanjem zaželela je da vidi, još jednom, muža, mada je znala, u potpunoj svesti, da je Vuk Isakovič otišao i kud je otišao.

očajanjem zaželela je da vidi, još jednom, muža, mada je znala, u potpunoj svesti, da je Vuk Isakovič otišao i kud je otišao.

svi već bili sreli, samo je dopunila nesreću koja naselje beše snašla, otkada je Vuk Isakovič bio, sa najboljim ljudima, otišao na vojnu. Oko zvonika se više nije skupljalo na molitvu. Po kućama snahe počeše da pate.

Baron Berenklau beše otišao nekud, većina nemačkih oficira beše se razišla i od puka postade gomila beskućnika i bednika.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Važno je da su obuveni, a što su im cipele za dva broja veće — to uopšte nije važno! Tako nisam otišao na svečani doček nove 1951. godine u školu okićenu lancima obojenog »krep-papira«.

— Mnogo pušiš? — Znam — reče on pripalivši novu cigaretu na stari žar. — Ti kao da si otišao po svetu vodicu! — viknu šef sale momku koji je najzad doneo šećer.

Izmuljala sve to u ravnomernu masu i pomislila na mamu, koja te je naučila da praviš faširane šnicle. Onda je on otišao na nivo u »Balkan«.

Opet faširane šnicle! — kazala su deca. Ostavite mamu na miru! — rekao je. Onda ste ručali. Onda je on zevnuo i otišao da spava, a deca u bioskop. Onda si pospremila sto, oprala tanjire, tavu, šerpu, obrisala mrve...

Imaš li još fazana? — Pogledaću — odgovori kelner muklo. Naklonio se i otišao. Gledala mu je u pleća dok je koračao prema kuhinji: ima štrkljaste lopatice, kao u kakvog neuhranjenog mladića.

Saslušao ga je, ispravivši se jedva primetno u stav »mirno«, klimnuo rasejano glavom i otišao do poslednjeg stola u redu da očisti pepeljare.

Matavulj, Simo - USKOK

To je bilo... ček’ da sračunamo. Od smrti vladike Save ima sad trideset i četiri godine; tada je sadašnji vladika otišao u Srijem, da se zavladiči, i tek nakon dvije godine zavladičiše ga!

“ — „Ne bih, valaj“, reče onaj, „da mi daš najboljega ovna iz svoga tora!“ — Treći se umiješa: „Ada, ja bih za pletu otišao i pitao ga: molim te, Sveti, što sad radi bog?“ — „E, valaj, ako ti to basta, daću ti tvrdu pletu! Hoćeš?“ — „Hoću!

Željni smo te svi, svi od najmanjeg djeteta do starog Mrguda!... Pop je otišao časkom u selo. Bože moj, koliko se o tebi govorilo! I nagađali smo da li ćeš doći na svadbu.

Poslije jela Janko je nadgledao rad, šetao se i najposlije otišao u dvorište kneževo i zaspao pod orahom. Kad se probudio, pred večernju, a to Gruban Stijepov sjedi na klupi pred kućom.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo? Ostavio sinu kuću, vinograde, toliko dobro, pak otišao, to jest, pod zemlju. OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Rado sam učestvovao u onome do čega je držao, čak i kad meni samom do toga nije bilo naročito stalo. Sad, kad je otišao, mislim: tako smo se malo slagali, a toliko sam ga poštovao i voleo...

Nema sumnje da je Popović otišao vrlo daleko u potvrđivanju savremenog gradskog jezika; on obavlja jedan posao kome bi se, da je živ, Vinaver duboko

Naučiti se slobodi Gardijski potporučnik Ribanac je, u težnji ka razbijanju svih navika i kalupa mišljenja, otišao vrlo daleko, može biti dalje no ijedna posleratna knjiga za decu. Zbog toga je i smatram značajnom.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i otišao u Zemun. Sva je Bačka i Banat u velikom strau. SMRDIĆ: Brzo da preteramo marvu u Serbiju.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

1751. i 1752. veliki broj Srba, sa svojim sveštenicima i oficirima, otišao je u južnu Rusiju na obale Dnjepra, i tamo osnovao cele kolonije, »Novu Serbiju« i »Slavenoserbiju«.

Prvo se zadržao u Sremu, potom je sa patrijarhom Arsenijem III otišao u Sentandreju, gde je bio »obšči duhovnik«. Tu je prikupio oko sebe nekoliko dobro pismenih kaluđera i otpočeo »v

Đorđe Branković rodio se 1645. godine u aradskoj županiji. Vaspitao se kod brata Save, episkopa jenopoljskog, 1663. otišao je kao »đak« u diplomatsku službu erdeljskog kneza Mihaila Apafija.

Pod utiskom tih čitanja on je otišao u manastir, u Hopovo, sav se bacio u pobožne knjige, »progutao i proždrao«, kako sam veli, sva žitija, i počeo čitati

slušao je prava u Beču.36 Do 1788. bio je učitelj nemačkog i latinskog jezika u Karlovcima. Oko 1790. otišao je za inspektora pravoslavnih rumunskih škola u velikovaradskom distriktu.

EMANUILO JANKOVIĆ Rođen u Novom Sadu 1758,38 Emanuilo Janković svršio je gimnaziju u Ugarskoj, 1786. otišao na nauke u Nemačku. U Haleu slušao je medicinu a u Lajpcigu upoznao se sa dositejem Obradovićem.

Nezadovoljan stečenim znanjem, produžio je školovati se u Šopronu i Segedinu, 1796. učio je prava u Požunu, a zatim je otišao u Getingen, u Nemačku, gde je učio prirodne nauke.

jula 1779. godine, od oca pravoslavnog sveštenika. Kao Dositej, hteo je da se posveti, otišao u Frušku goru i tu bio manastirski đak nekih pet godina. Učio je gimnaziju u Karlovcima.

Po jednom pisanju Vuka Karadžića izlazi da je Milutinović »otišao u Crnu Goru da kupi pjesme«. Prevodilac srpskih narodnih pesama u nemačkoj književnosti Vilhelm Gerhard pričao je da ga

postao je direktor novosadske gimnazije. Od 1830—1831. bio je urednik Serbskogъ lѣtopisa 1837. otišao je u Srbiju, na poziv kneza Miloša, i tu devet godina izrađivao zakone.

Srpsku, nemačku i mađarsku osnovnu školu svršio je u Lipovu, Maroku i Haršanu. 1826. otišao je u gimnaziju u Mohač, a 1831. u Pečuj, gde je, svršivši višu gimnaziju, ostao do 1835. 1837.

Čitati i pisati naučio je od rođaka Jevte Savića—Čotrića, koji će igrati izvesnu ulogu u prvom ustanku. 1795. otišao je u osnovnu školu u Loznicu, zatim se kao manastirski đak učio u manastiru Tronoši.

Milićević, Vuk - Bespuće

Znao je da je ona sama kod kuće, da je inžinjer još u jutro nekud otišao, da se i ona možda dosađuje i muči, da možda želi da progovori nekoliko riječi, ali ništa se u njemu nije kretalo,

Pa iako nije otišao da se s njom sastane, on mišljaše na nju cijelog dana. Možda nikad toliko do tada, kao ovih dana, Gavre Đaković nije

Sremac, Stevan - PROZA

Tako on sad, bez oduševljenja i bez poleta, otaljava svoj posao u pošti. Svakoga bi dana otišao ranije u poštu i čitao ukaze u Srpskim novinama, jer se ohladio i razočarao, i nije verovao nijednim novinama više

bih ih sa biserom, ili još bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom slavujem, koji je, valjda, otišao da »fruštukuje« mravija jaja.

To je valjda uzrok što ih nije ni negovao mnogo, a sećao ih se samo nedeljom, tek kad je otišao u kolo; onda bi ih, po mogućstvu, zasukao malo. Odelo je nosio kao i ostali seljaci.

Pa tako je bilo i s Marjanom; posle nekoliko nedelja padne on u istu pogrešku i zadocni još više, tako da je otac sada otišao u baštu i odsekao naročito birani prut, okresao ga, i očekivao tako sina.

I prvo što joj pade na pamet, kao svakoj majci, to je da se nije dete otišlo kupati! Teši se da nije, jer je otišao bez krajcare, ali ipak sluti bedu koja joj čeka ljubimca.

Radičević, Branko - PESME

' 58. „I tako je otišao I uzeo sebi drugu... Žâ mi beše, zdravo žao, Al' uguši svoju tugu, Ta što znado činit mlada?

Grom se čudi, kad ga u boj vidi: Takog brata ni munja s' ne stidi! Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na

Mileta je otišao zorom, Da lov lovi kamenom i gorom; Do oruža i srdašca svoga On ne ima druga nijednoga. On se vije klancem i

Već Mileta dojezdio doma, Ma je evo otišao oma, Te on traži jednog pobratima, Jer drugoga na domu ne ima. Milenko je skupio družinu, Pa krenuo nekud na

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

Došlo vrijeme da se umire, pa to ti je. Lomna koraka starac je otišao u svoj sobičak, u posljednje skrovište još nezauzeto od sablazni, a kad tamo — slikarev tihi mlinčić već sipa sivo mlivo

Stric Nidžo već duže vremena bio je u Banatu, otišao da se nađe oko berbe kukuruza, pa živa zgodacija da se ljudi malčice razbaškare i dadu srcu na volju.

— Ih, presvete moje vile! Sreća njegova što je otišao. Kud ga, ovako živ, teglim na leđima po ovoj grešnoj zemlji, tud mi je već i kao svecu odmah našao posla, sram ga bilo.

Cocnu strinom u gomilu slame, podboči leđima zasječenu obalu iza sebe i grgutnu: — A moj brat Rade sigurno u mlin otišao, a? — U mlin — odvali samardžija. — E, baš dobro što nije tu.

Neki se naši gosti zbog toga, naknadno, čak i uvrijediše. Toliki kumovi, prijatelji i dostovi, a stari Rade otišao da s paripom slavu slavi i čaše ispija. Preči je njemu dorat nego mi svi.

Rastanu se. Onaj koji ostane, žali onoga koji je otišao, a ovaj, opet, žali njega, pa ipak: seljaku se, bar za jedan svijetli trenutak, učini da bi jednom nekud vrijedelo otići

i dječaštva, jedan mali putnik oprostio se baš na ovoj uzvišici od rodnog mjesta, stiješnjenog u dolini rijeke, i otišao u svijet strmim kamenitim drumom.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ponekad, kad mu mi, deca, suviše dosadimo dirajući ga i vitlajući se oko njega, bacio bi posao, razjurio bi nas i onda otišao.

Iz toga trže me vika na Spasenu, mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle svadbe otišao u Tursku da šije čakšire, pošto to kod nas već nestaje. Viču na nju što neće da bere.

Da je drugi praznik, ja bih radije otišao na tursko groblje, da gledam kako pune i pale prangije, nego li u crkvu. Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada.

crepove, pa još drugove kako se vuku po ulici tamo-amo, hvaleći se kolačima i novcem što su dobili, — odmah i ja otišao tamo, i onda s teškom mukom da bi me ona našla i u drugoj mahali, a kamo li u našoj. Zato tada ni iz sobe ne izlazim.

A ko sme da im ne ode? Na oči posle da im ne iziđe. A još kad moj otac ne bi otišao, ne bi se znala slava. Njegova je pesma bila pesma!...

A uvek bi, kad bi on tako uveče otišao kod Aritona, pošto se dobro zatvore u njegov dućan da ih Niko ne vidi, pili, pili cele noći.

To je hteo, i hteo je još da joj ode na svadbu. Otišao je s Aritonom uveče. Dočekali su ih. Čak je i ona izišla, rukovala se s njim. Mita nije mogao više.

uvređen time zato otišao od njih, umro, ostavio ih... Tako ona poče da ređa i, kao protiv toga, poče da nabraja negovanja, primere njihove ljubavi

Međutim, svirka iz sobe, gde su sedeli braća joj, Ita, bila je jača. A tamo joj i muž bio otišao, i, na njeno iznenađenje, ne kao mladoženja, da ih dvori, stoji u strani, već kao gost seo međ njih, čak u čelo.

Kostić, Laza - PESME

U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište božnog nagona, svileni tek je zastiraše vez; u otu klet je otišao knez. Drugari mu se stari zgledaju; da l' gnjevne možda reči tuviše, te smišljaju da dobar beše svet?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije se riješi da nanovo ide za ženu svoju. Kad dođe blizu one pećine, uluči priliku kad Baš-Čelik bude otišao, pa ženu opet povede sa sobom da bježe.

naredi da se svakom tkogod dođe da potraži cara Petra kaže: da car Petar nije kod kuće u svojoj carevini, nego da je otišao kod cara Sunca da se s carem Suncem razgovori, da ga pita zašto nisu zimi dani tako dugi kano leti, i zašto su ladni,

No svuda mu na to pitanje odgovore da je kći cara Petra umrla, a car Petar otišao do Sunca da ga to i to zapita. Car Tatarin okrene se po dvoru tamo i amo nekoliko puta i svuda vidi prazno i da sve

Kad je Miloš otišao, dođe ona Divonji, pa kad mu htjede odvrnuti rog, mane Divonja glavom, te joj rogom raskroji trbuh tako da je jedva živa

Tu se Miloš opet nahrani iz Divonjina roga. Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša:

Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.

On htjede odmah da pošlje oklopnika, ali ne znade kojim je putem otišao maćehin sin. Bi mu krivo da mu se sve suze zavrtješe u očima.

Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov. Kad žena opazi svojega prvog muža, ona se poplaši, ali ga opet nekako prevari, te ga u jednoj sobi zatvori.

A kad je pauk otišao u grad, a on se namesti u sobi kod nekog gospodina, i tek počne da snuje svoju mrežu kad evo ti sluškinje s metlom i

A pauk kad je otišao kod pudara pod kolebu, a on u najvećem miru i tišini napuni svu kolebu svojim predivom, jer mu pudar nimalo nije

Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad prijeđem preko mora, a to čoek uhvatio mog čelca u ralicu, pa ore za proso.

A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode? A kad mu žena kaže da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAGA: A kako ću, kad je, eto, otišao. NIKOLA: Idi te prođi pored odborske kuće, može da će te ko usmotriti; a o dobroti, mislim, da su svi uvereni.

Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom? ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu. Kad sam otišao u Zavedenije siđeni s pameti, nađem gdi ga jedan iz tog zavedenija drži u ruci.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao. PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane? STEVAN (krsteći se jednako): Ovde čoveku mora pamet da stane.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

E, sada, kad je otišao predaleko, ni moj matori nije mogao više natrag. Uhvatila ga tvrdoglavica od visine. Znate, sve drame u našoj kući

Kada sam otišao kući, jer sam imao goste, pošto smo ja i moja drugarica slavili odlazak naše male u koledž, i pošto sam razvio ambalažu

oficiri već posedeli, očigledno stare; oružje im rđa — zamislite samo, Mišelino već odavno odslužio čovek vojsku i otišao iz tog garnizona, a oni ga još čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više ničeg, ni topova, ni tenkova,

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Jeste li videli kako je lepa? Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio.

Ja sam uzeo biletu; od svojih sopstvenih novaca — evo svi će vam u selu potvrditi — uzeo sam biletu, otišao u Toledo da vidim kako se to dogodilo.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: Jesam! PROKA: Pa jesi li šta saznao? AGATON: Kopkalo me pa sam otišao i kod samog starateljskog sudije i pitao ga: možemo li mi, kao familija, zahtevati da se testament otvori?

Eto zašto je Proka otišao da se propita. SIMKA: Pa dobro, Agatone, ti bar znaš zakone, je l' može to da se ona žali policiji!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Bilo je zgodno: kujna pokraj puta, a kuvar otišao nekud. Ali Jankulj nije hteo da nosi čorbu pet kilometara, jer su mu sigurnije bile tvrde jabuke u džaku. — Ih!

— veli Milan, zavijajući duvan križanac. — A mene da puste... — poče Aleksandar. — Znam — upade Milan — otišao bi pravo kod neke ženske. — Tako je — Aleksandar se zaceni od smeha. — Pogodio si, i to kod prve koju sretnem.

— Pogodio si, i to kod prve koju sretnem. — Je li — Milan nas gurnu laktovima — ja mislim da bi Milutin otišao pravo u crkvu. — More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te. I vas dvojica ga puštate...

— More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te. I vas dvojica ga puštate... Evo, Milutine, Mićo, Mikule, slobodan si. Požuri, voz samo što nije pošao.

Jesi li razumeo? Tačno sam mu ponovio od reči do reči, i onda otišao na raskrsnicu. Malo posle naiđe i haubička baterija sa volovskom zapregom.

I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob. Po nekoj čudnoj asocijaciji tu se setih da se komandantu rodilo dete...

Komandant je otišao sa onoga mesta gde smo ga ostavili. Jedva ga pronađosmo. Priđoh mu i saoptptih za onu bateriju. Ali on, i ne gledajući

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ali je lepotica, prava lepotica!... — Šta ste se, more, vi učitelji, danas proskitali! Što nisi sa ženom otišao u Brezovac, nego ona projuri sama kâ luda, a sad ti za njom ?...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

u tim borbama u Vojvodini bio toliko oduševio komandantom srbijanskih dobrovoljaca, Stefanom Knićaninom, da je sa njim otišao u Srbiju i postao oficir u Srbiji. Komandovao je, na Drini, u ratu god. 1876–77.

Imali smo i posetu američkog cirkusa Barnuma. Moj otac je, godinu dana pre toga, bio otišao na selo, u Ilanču. Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada.

Veli, to je teško, zna. Savetovao mi je da učim, dobro, i da se lepo ponašam prema materi. Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video.

On je tražio da već tog leta (1912) dođem kod njega. Da bih pobegao od ujaka, ja sam to leto otišao na more, u Opatiju – koja se tada zvala Abacija – a u kojoj su bile čuvene utakmice mačevalaca.

Skitao sam se posle toga, do septembra, po Jadranu, a zatim sam otišao materi, u Ilanču. Međutim, godinama, ja sam se stalno vraćao i tuda prolazio i imam mnoga ljudska bića tamo, koja sam

Međutim, kad je došlo do upisivanja na Eksportnu akademiju, prema želji mog ujaka, ja sam se još jednom pobunio. Otišao sam da se upišem na medicinu. Nadao sam se da ću biti lekar – jedino zanimanje koje je pesnika dostojno.

Sem toga, poneo sam bio, iz stana svoga brata – koji je, mobilisan, već bio otišao – i njegov revolver. Najviše mi je pomoglo to što sam govorio jezik islednika.

Slučaj, komedijant, udesio je tako da sam ja, pre te katastrofe otišao u bolnicu. Kao što ni u Dnevniku o Čarnojeviću nisam hteo da dajem opise bitaka nadugačko, i naširoko, ni ovde neću.

Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918. otišao iz Zagreba iznuren. Osećao sam da je jedna Evropa potpuno propala, ali da se i jedna nova pomalja, isto tako krvava.

Šta bi tek bilo, veli, da sam pakao opisivao? Tako sam, zauvek, otišao iz Temišvara. Stižem, idućeg dana, i do Vršca, i do Alibunara, a odatle se javljam materi, preko telegrafa.

Taj moj drug bio je Ilija Petrović, prevodilac Bajrona. On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj mali stan, u ulici Braće Nedića (br. 29).

To je bio pomenuti Ilija Petrović, prevodilac Bajrona, koji je imao nekakve veze sa šefovima socijalista. Kad je on otišao, ja sam izleteo. Možda su imali pravo. Kakvi su oni bili Englezi, takav sam i ja bio Gledston.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

” Hteo sam posetiti i gospodina ministra pravde, ali on nije bio u zemlji. Bio je u to vreme na odsustvu, i otišao u inostranstvo da proučava škole za gluvonemu decu, jer se vlada nosila ozbiljnom mišlju da u zemlji Stradiji osnuje

— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao. — Ostavi, brate, te sitnice i ludorije da ne gubimo vremena.

!... Znamo ga svi: i ko je i otkuda je i čiji je sin i šta jede u kući. Otac mu bio majstor, ali poslednji čovek, a on otišao u školu, mlatio se negde po svetu, pa došao natrag i započeo da mi priča: treba ovako, treba onako, pa ne znam

Išao sam tako vrlo mnogo godina, i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju, za koju, valjda, niko živi i ne

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

U samu noć vratio se. Došao je na večeru, ali nije gotovo ništa okusio. Pio je vina i otišao u svoj stan. Usput je uzeo duvana... Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega.

Tako je i zaspao nad knjigom. Probudio se i otišao na ispit... Stoji on pred stolom za kojim sede profesori i čeka da mu se stavi pitanje.

— Ha, vi se, kao što vidim, vrlo rado šalite, rocpo. Nu, pa da vam kažem bez šale, jer mi nije do nje. Sinoć, kad sam otišao na pijanku mome kolegi Trajku Stojkoviću, bio je 8 januar 1895 godine, dakle XIX vek; a da li je noćas poremećen broj

On im najzad, posle dugog ustezanja, saopšti uzrok svoje zabrinutosti. Otišao je u manastir, proveo je tamo celu zimu, ali mu srce ne prionu za svetinju, niti mu se duša mogaše uzneti u nebeske

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa, pravo da vam kažem, voleli bi! JEVREM: E, to ti ne valja, gospodine Ivkoviću. Ne valja ti što si otišao u opoziciju, a sad se još raduješ i za Ilića.

(Ode.) IX JEVREM, JOVICA JOVICA (s vrata): A ja svratio u dućan, pa kažu momci otišao kući. JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.

Velim, znaš, ovo je sad dobra prilika... kad bi namesto Ilića ja nešto otišao u skupštinu. JEVREM (prenerazi se): Poslanik da budeš? JOVICA: Pa velim, Jevreme, nisam, da kažeš, čovek vezan.

PAVKA: Tako on kaže, da govoriš na zborovima protiv njega. IVKOVIĆ: To je već drugo, sasvim drugo. Samo, otac je otišao dalje od toga, on se upustio sa poslednjim ljudima koji izmišljaju, klevetaju i podmeću.

SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana. JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi. SEKULIĆ: Ne znam odakle je otišao, samo čovek moli i preklinje.

JEVREM: E, vidi ga, molim te, on otišao od mene pa pravo tebi. SEKULIĆ: Ne znam odakle je otišao, samo čovek moli i preklinje. E, 'ajd u zdravlje, gazda-Jevreme! JEVREM: Pa, dobro, kud ćeš ti?

Ako se nje ko dotakne, verujte da će mi to krvlju platiti. JEVREM: Uha, gde si ti otišao! Što spominješ, brate, krv? Što imaš ti tu krv da mešaš, ostavi krv na miru! IVKOVIĆ: Hoću samo da vam kažem.

XII DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (ulazi spolja): Evo me! JEVREM: Je l' tamo onaj tvoj? DANICA: Nije, otišao je. JEVREM: Pa šta ćeš ti tamo? DANICA: Pa ja čuvam ključ od njegove kancelarije. JEVREM: Ti? DANICA: Jeste!

SRETA: Jes'! Zbogom! JEVREM: Zbogom! SRETA (odlazi). XVII MARINA, JEVREM MARINA (pošto je Sreta otišao): Ovo meni, prijatelju, liči na agitaciju; čim je taj Sreta tu. JEVREM: Pa šta ćeš, prijo, i to je posao!

O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju. (Viri.) A govor eno ga tamo na stolu leži. (Vadi ključ iz džepa.) Dobro kaže Sekulić, da izmaknemo orman.

a posle podne, onako predveče, kada bude najveća navala, da dođem i da glasam kao Jova Stojić, rabadžija, pošto je on otišao sa espapom u Beograd, pa da mu ne propadne glas.

Kažite mi jasno i razgovetno: šta je to bilo, kad je bilo i povodom čega? Uostalom, recite mi: gde je otac? SPIRA: Otišao je poslom u varoš. DANICA: A majka? SPIRINICA: I ona je u poslu. DANICA: U poslu su?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je oštro i revolucionarski napisan — otišao i na Karaburmu! A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi.

A to i jeste bio uzrok te je mnogome seljaku propao perčin u njoj, a radi nje i otišao mu bakrač na doboš. Ali ipak, ako se uzdignemo do nužne i potrebne objektivnosti, što jest, jest, — baš lepa mehana

Seljaci dirali onog grešnog Krsmana za Gizelu, pa naljutili i Krsmana i ćir-Đorđa; Krsman otišao, a Gizelu oterao gazda Đorđe u kuhinu da gleda svoj posao.

pesmu za inat onom propalom režimu, pesmu Starina Novak i Knez Bogosav u kojoj se peva sa šta je Starina Novak otišao u hajduke. — »He, he!

Jednome su sručili čitav slanik soli dok su mu zaustavili krv. Svi se raziđoše, a Sreten pre sviju. Otišao je ranije da opiše taj događaj. Još pre ponoći svi su se već očistili iz mehane.

Sreta nije, kao što je u ranijoj glavi spomenuto, sačekao svršetak veselja. Otišao je mnogo ranije kući. I dok je svet pio i veselio se, poslužavan novom predsednikovicom Ljubicom i zabavljan

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Džon Hohohond je otišao na vašar konja, u pravcu Džordžije. Mama, pored prozora, plete i nešto pevuši ... Uopšte, kad je Džon na putu, sve je

A pregled soba? A vaspitači? Kako im je promaklo? Šta to znači? Čudite se što niko nije primetio Da je Žunja otišao u noć bajnu? — I ja bih se čudio, Kad ne bih znao tajnu.

Evo i zime: prve bez dobrog mačora... Znam — otišao je preko voda i gora, Zamakao je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike

voda i gora, Zamakao je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I otišao u neke bolje dane Levo od Kasiopeje, istočno od Moreje, Onamo gde sunce obdan i obnoć greje.

Viličav, niska rasta, duguljaste lobanje, On nikad ne bi otišao na more, ili do banje. Hranio se od onog što ulovi: Teški su, za ljude, onda bili uslovi; Opstajali su samo oni koje

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Naskoro žena umrla, brat u manastiru, Svetom Ocu Prohoru, | umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja. Kćeri, s pomoću stričeva i rodbine, mesto njega vodile kuću.

Tri puta bežala kao devojka. Tri puta se turčila. Gotovo jedan čivluk otišao otkupljujući je i dovodeći natrag. I posle, da se sve to sakrije, udali je za jednog njihovog slugu, kome gore, gotovo

A posle su joj pričali: kako — kad Sofkin otac odrastao i, kao što je red i kao što dolikuje kući, toliko bogatoj, otišao, pored Soluna, čak u Carigrad, da što više putuje i uči taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kuće.

Zato je, odmah po oslobođenju, i on sa ostalim begovima i Turcima otišao i prebegao u Tursku, ostavivši Tonetu da, kako zna i kako hoće, on to svršava i raspravlja.

I kao da je on tek sada iz sobe nekim poslom otišao, tako je usrdno, razdragano o njemu pričala. Sofka je jednako ustrčavala. I ona je bila srećna, zadovoljna.

I zaista, taj je seljak otišao, našao ga i video da ne leži. I to je bilo dosta. A što najviše mater umiri, to je što se i sam taj seljak bio

Čak je ne pozva ni da je vidi. U jutru njega već nije bilo. Ko zna u koje doba noći, u zoru, otišao opet natrag. Ali što Sofku najviše zbuni, začudi, to je bila ona, mati.

da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a jednako sedeći onako, kao utučena, i krijući od Sofke oči, samo što joj reče:

prvi put u životu što mu se ona, mati, isprečila, nije htela da pristane, rekla mu sve, a on, valjda naljućen, odmah otišao.

Pa da bi izbegla da potanko Sofki o svemu priča, kada je otišao i kako, i da ne bi Sofka po glasu joj doznala više nego što treba, zato joj onako kratko, suvo i odgovorila: — Doći

Zato je on cele noći, pored svega pića i vesela, jednako morao da se drži, čuva, da bi, eto kao sad, pre no što svane, otišao kući, spremio i tamo udesio i posle došao po prijatelja da ga vodi k sebi, na dalju čast i dalje vesele.

Marko ulete na otvorenu kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću otišao, morala cele noći otvorena da stoji.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Mladež se također raziđe. „Kamo Cuca?“ upita Joka domaćina videći e onoga nema sa zvanijema. „Otišao je da sô sije!“ odgovori Đeklić, veseo, preveseo. „Najedio se što ne dam Stanu za sina mu!

Sunce bješe na zahodu. Serdar otišao u dubravu da usječe nešto građe. Pod avlijskim zidom, na jednoj drvenoj klupici, sjedio je Janko i nešto pisao na

Dva dana pred Petrovdan, dođe momče iz serdareva brastva i reče da je pratio Janka do Bjeloša, da je otišao k Vladici, i da ih je pozdravio i poručio im da ga ne traže.

“ zapita ga Milić, koji poodavno iđaše uza nj iako ga serdar ne opazi. „A što si ga puštao od sebe, vjere ti?“ „Otišao je sam pred Petrovdan, a poruči da ide k Vladici. Ja u manastir, kažu mi da je otišao na Ceklin.

“ „Otišao je sam pred Petrovdan, a poruči da ide k Vladici. Ja u manastir, kažu mi da je otišao na Ceklin. Ja na Ceklin, k šuri, kažu mi: konačno je ovde, pa ga nestade. Traži, pripituj svud. A-ja!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Ko se ne bi zla bojao. — Vidiš li, baba, kulu? — Ne vidim. — A vidiš li starca? — Nazirem. — Đe ti je sin? — Otišao u Zvornik da se zakadija. — Pa šta radi sad onamo? — Timari konje kod Ali-bega. — Đe si bio? — Nigdje.

IGRA IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE (Da bi se detetu zavarala glad) Ovo veli (pokazujući palac na ruci) bio babo, pa otišao u čaršiju (odvojivši pri tome palac od ostalih prstiju). A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad pređem preko mora, a to čovek uvatio moga čelca u ralicu, pa ore za sitnu proju.

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok!

Onda Turčin potrči, na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš! Ero uzjao konja, pa otišao bez traga, a Turčin savije šipke, pa pješice k ženi. Kad ga žena opazi bez konja, a ona poviče: „Kamo, čoveče!

Kad Brko po tom dođe, i zapita ga za Međedovića, on mu kaže da je on odavno onuda prošao, i do sad Bog zna kud je otišao. Onda se Brko vrati natrag.

” A ona im odgovori: „E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo žalost: imala sam još jednoga sina pa otišao y svet i propao, Bog zna kako je i gde je.

Kad maćija vidi da joj ovako dosaditi ne može, otera je od kuće kad joj je otac nekud na put bio otišao. Ona išla ne znajući ni sama kuda, najposle zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na

Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov. Kad žena opazi | svojega prvog muža, ona se poplaši, ali ga opet nekako prevari te ga u jednoj sobi zatvori.

| Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad prijeđem preko mora, a to čoek uhvatio moga čelca u ralicu, pa ore za proso.

Najposlije se riješi da na novo ide za ženu svoju. Kad dođe blizu one pećine, uluči priliku kad Baš-Čelik bude otišao, pa ženu opet povede sa sobom da bježe.

nesrećom pođe joj muž u lov, i zaludu zatvori vrata od kamare đe mu je nevjesta spavala; jer carica obazna da je on otišao u lov, te nekakijem štapom takne u vratnice te vrata jedanak bupiše na tle.

“ A Turčin: „Pa kud ode? Kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj, uz potok!

Onda Turčin potrči na vrat na nos k vodenici; kad tamo, ali oćeš! Ero uzjao konja, pa otišao bez traga, a Turčin savije šipke, pa pješice k ženi. Kad ga žena opazi bez konja, a ona poviče: „Kamo, čoveče!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

„Ninje otpuštaješi, to bi sve on čitao grčki; ako li bi se slučilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme, otišao bi srdit iz crkve, kao da nije u njojzi nikakve molitve bilo.

ne upažajući u meni želju da se k njemu vratim, posovetovao bi me da sam veran i poslušan, dao bi mi koji grošić, pak bi otišao.

Za svima izišao sam najposle, pak sam ga pratio očima dok god nije ušao u svoj dvor. | Ja sam otišao u dućan moj, uzeo sam katihisis da što čitam. No, ko će čitati posle takog razgovora?

sam znao u kakvoj ste slavi vi monasi kod boga, ja ni za što drugo ne bi[h] se starao, ostavio bi[h] svet i carstvo, otišao bi[h] u pustinju i bio bi[h] monah.” Neka sad zadrži smej ko može!

No, jedna za stotinu, ili da jedeš kao i drugi ljudi, ili — put za uši.” Sreća moja što sam strašiv bio, a otišao bi[h] zaisto kudgod u planinu.

Da nisam strašiv bio, te da sam kud u planinu otišao, ko zna šta bi bilo; ali sâm u planinu, — za glavu; a drugi se niko ne nađe da sa mnom pođe, i tako ti ostado[h] lepo

Odavde opet u Veneciju k Aćimu Žarkoviću, prvomu od naši[h] trgovaca u Skradinu, koji je pre mene otišao bio za iskati od senata dozvoljenije da mi je slobodno koju godinu tu prebivati pod rečenim imenem i kao kapelan.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ali danas mi nećeš pomagati, jer si umoran, nego opet ajde legni na klupu, pošto je stric otišao da se odmara. Posli, ja ću te razbuditi i povesti da vidiš crkvu. Bakonja se povrati u đačku trpezariju.

Od strica Bakonja bi otišao ka svome zaštitniku Baleganu, da „struni rosu sa srca“, kako kažu naši. Inače, po običaju, đački doručak bijaše komad

Bakonja bi navrh prstâ otišao da ga poljubi u ruku, pa bi otišao na svoje mjesto, u treću klupu. U prolasku morao se pokloniti đakonima Čimavici i

Bakonja bi navrh prstâ otišao da ga poljubi u ruku, pa bi otišao na svoje mjesto, u treću klupu. U prolasku morao se pokloniti đakonima Čimavici i Škoranci, koji sjedijahu na

Iz skule opet bi se Bakonja javio svome vrau da vidi treba li mu što, pa bi otišao da odzvoni časove. Iz crkve bi sa ostalijem drugovima pratio fratre u ručaonicu, te posluživao.

Bakonja je bio pravi glumac. Poslije sijeste otišao bi da češka strica po listovima od nogu, pa bi zajedno u skulu. Iz skule bi na večernju, sa večernje u konjušnicu da

podnevni časovi trajali bi njekoliko trenutaka, pa bi fratri ručali ćutke i brzo kao da će na vojsku, pa bi svaki otišao u svoju ćeliju, samo bi Srdarina uzjahao na svoga novoga vranca, pa pošao sa Škeljom preko vode...

bi mu sinovac sve učinio kao ono sad, Brne bi izišao tačno u osam časova, pa bi, jednakijem, odmjerenijem korakom, otišao do kraja hodnika pa se vratio do drugog kraja, tako gore i dolje četiri puta, pa bi se vratio u sobu, sio na najnižu

polak čašice rakije sa lincurom; u početku jedanaestog učinio bi šesnaest šetnja i ispio drugu polovinu grkače, pa bi otišao na molitve u crkvu, gdje bi presjedio, a odatle na ručak.

Malo ga je dirnulo: i što se „mala“ udala, i što je Vrtirep opet otišao na parohiju, i što se Mačak uklonio, i što se Bujas obukao, te je i njemu blizu rok za to.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nekada. On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob. Nikada više neće otići na prerovsko groblje... Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici.

— Izračunaj ti! — Izračunao sam, Đorđe. Meni pripada trećina. — A koliko je zarađeno u ovoj kući otkako si ti otišao iz nje? Hoćeš i moju muku? I to je bratski! — Ja, Đorđe, tražim samo ono što mi po zakonu pripada. — Zakon?...

Neću da čujem. Ja znam šta radim. A kad bude otišao, ti mi za znak na stog pobodi vile sa snopom trske, da mogu da vidim iz livade. Ne zaboravi šta sam ti rekao.

da je sada ovde... opet je otišao radi tih prokletih izbora... da je sada ovde, kao dete bi ga šljepkala po obrazu, čupkala mu kosu na vratu, golicala ga.

Nije to on. Njega sam ja ispratio. On je drukčije otišao. Nije imao na sebi švapsko odelo. Vozom je otišao. Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan.

Nije to on. Njega sam ja ispratio. On je drukčije otišao. Nije imao na sebi švapsko odelo. Vozom je otišao. Celu noć su razgovarali. Nisam toliko bolestan. Lepo vidi i jasno čuje. Ne govore u mraku.

Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku. Čim je večerao, otišao je u vodenicu. U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru. Pola đačke sobice bilo je u senci.

Vraćao se iz trgovine. „Neko zlo u kući?“ ulitao je. „Uze nam ga Bog.“ Ustao je od večere, otišao u Tor, naslonio glavu na vola i nije mogao da ne zaplače. Za daću je Luka doneo torbu ribe.

„Ja neću da on ostane bez oca.“ „Ostaće mu imanje i kuća. Čuješ li: taj direk što za otišao.“ tebe sada ukopavaju, njemu ne treba. Neće ni znati kako si „Znaće. Ja neću da on ostane siroče.“ „Ne brini se za to.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao. Ali, još više od rastanka, bolela ju je misao da ju je on odbacio i zaboravio, sve dok nisu počele stizati njegove

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Uspeo je, i u tome. Kad je otišao, bila je 1839. godina. Zagledan, na uglu svoje i Kapetan-Mišine ulice, u nebesa, Gospodar Jevrem mora da prizna, i sad

A žurba je bila u njemu. Tako je bilo kada je u vreme Kočine krajine otišao u dobrovoljce ili, kako se to tada zvalo, u frajkore. On se tukao a drugi su ginuli.

Nije ni važno što on ne pamti, jer je u Pomeniku Milana Đ. Milićevića ostalo zapisano da je, prvo, otišao svom pobratimu, handžiji, u Beli Potok i da mu je rekao: — Pobratime!

Ostalo je zapisano i to da je, uistinu, ispratio tog pobratima, zatim mu zapalio han pa otišao na Avalu. Ni toga se ne ceća, ali ce ceća da su tada, u pretproleće 1804, snegovi na Avali trajali a gora bila sva

Da može, odmah bi otišao na Trg, pod spomenik Knezu Mihailu. (Kažu da su tačno tu, na prostoru od Spomenika do Narodnog pozorišta, bile

U istoj, turskoj kući, u mutvaku. Miris vanilije, po zidovima, pod korakom žena. Silnik je davno bio otišao a od njega je Višnjiću na obrazu ostao ožiljak. Nije mario.

Višnjić je otišao, sam, u svoju noć; Karađorđe je ostao u svojoj. U godinama što su dolazile i dalje se skupljao, u njemu, taj višak

Kao da je pogodio šta je pomislila, Miloš se nasmešio nežno, vrlo nežno i otišao. Ostala je bez pokreta a puna slabosti: u jasnom julskom jutru ona je, u sebi i oko sebe, ugledala senke strave.

taj čovek koji joj je nekada bio prijatelj i iz koga se još, na sve strane, rasipala snaga, mir se izmrvio i otišao do đavola.

Vučić se složio a ona mu je pročitala na licu kako shvata da je došao u dobar čas. Kad je otišao, spokoj je još bio nad ušćem, ali ona to više nije primećivala.

Kad je, tri godine posle Kneza, i Gospodar otišao u izgnanstvo, Anastasijević je znao da je došao čas da ispusti iz vida tog mrzovoljnika nad čijom su se glavom sakupile

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ali ćeš tu svoju odluku saopštiti komandantu broda tek kad budete imali Rodos iza leđa, jer niko ne sme znati kuda si otišao. „Pre no što se popneš na lađu, otići ćeš mom rizničaru; on će ti uručiti količinu zlata, dovoljnu za ceo tvoj život“.

„I vaš otac je u Beču!“ uzviknuh obradovan. „Nalazi se po poslu naše rodne varoši ovde i jutros je otišao u carski dvor.

„Čuo sam za njega. Bio je ovde profesor, otišao kasnije u Grac, gde je i umro. Matematičari govore o njemu sa velikim poštovanjem“. „Znam. I još nešto više.

mi priča o svojim prvim koracima u život, kako je prvo studirao prava u Lajpcigu, Helmstetu i Jeni, kako je iza toga otišao u Lajden da uči matematiku, mehaniku i građevinarstvo, naročito fortifikaciono, kako je proputovao Francusku i

On je za nepune tri godine to postigao i otišao u Kembridž“. „Je li to daleko odavde?“, upitaše deca. „Kako da nije? - Sto milja“. „Sto milja“, ponoviše deca začućeno.

To je mnogo više i dalekosežnije od onoga što su govorili vaši prethodnici“. „Dabome, no to je prirodna stvar, otišao sam dalje od njih zbog toga što su pre mene umrli“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Teško ranjen u grudi on je ležao u kruševačkoj rezervnoj bolnici, gde sam otišao da ga posetim. Tom prilikom žena se nalazila uz njega i negovala ga sa puno najlepše nežnosti.

Istoga dana kad sam stigao, ja sam smesta pošao da ispunim prvu dužnost, da zadovoljim neodoljivo osećanje. Otišao sam na grob koji me je privlačio jače od svih susreta sa živima.

Otišao sam na grob koji me je privlačio jače od svih susreta sa živima. Otišao sam i proveo tamo jedno sasvim kratko vreme, tupo gledajući u kišom isprani krst, na kome se ni polovina slova nije

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kasnije je otišao „u popiće”. Azdrubale je bio poznat kao najnemirnije dijete u mjestu: u krugu gdje se on igrao odjednom bi izbio ljut

” I znam pouzdano, divit ćy joj se i zbog toga... Uskoro zatim, samih nekoliko nedjelja poslije majčine smrti, otišao sam i ja iz mjesta na škole u grad. A time nekako završava i moje djetinjstvo.

da je nestali između pola šest i šest povirio u njegovu brijačnicu, ali je vidio da bi dugo morao čekati na red, pa je otišao dalje. Poslije tog momenta imamo tek jedan podatak o njemu, no neobično dragocjen.

Povirio je u brijača, ali je vidio da ima mnogo svijeta, pa je odmahnuo, „ vraga ćy čekati!“, i otišao dalje. U čitaonicu i u kavanu, izgleda, nije svraćao. Dovde nas potvrđuju provjerene činjenice.

Pokopali smo je u rano popodne. Kad je posljednja lopata zemlje stavljena na humak, okrenuo sam se i otišao. Požurio sam se da napustim mjesto još isto popodne, za sunca.

Bila je prošla jedna mala vječnost otkako sam kao dječak iz njega otišao, a mnogo godina otkako sam posljednji put u nj letimice navratio i narazgovarao se sa starim fra Anđelom.

Tek jedna, na vratima „zaključane sobe”, bila je sačuvana, prepolovljena i škrbava. Prije nego sam otišao, dozvao sam drvodjelca, dao i nju zamijeniti kvakom i uzeo je u džep.

— Nastojte da ne mislite mnogo na operaciju. Uzmite radije knjigu pa čitajte nešto lijepo. Otišao je. Slijepi seljak primaknuo je opet svoju stolicu pola pedlja bliže, te opet zuri u mene, spokojno, bez riječi.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Svake nedelje Đurica bi se lepo obukao, pa otišao u goste čaVuju, koji ga je vazda radosno dočekivao. Čim se sretnu, Vujo bi ga uzeo za ruku, pa bi se onda malko

Juče, čim se saznalo da je Mita poginuo, oni se iz sreza ustumaraše. Neko im potkazao da je Pantovac otišao sa Mitom. Pred veče odjuriše žandarmi sa pisarom pravo u Trešnjevicu, a Radovan taman previo ranu i večerao, pa se

Istina, ja i zaboravih da te pitam: zna li Vujo da si ovamo otišao? — Ne zna. To ću mu posle kazati. Hteo sam... — E, pa onda se mi ne možemo više o tome razgovarati: ja takve stvari

I sad su išli na pouzdanu dobit, jer su znali da je Nikola otišao da naplati obligaciju od dvesta dukata. Znali su da je Nikolina zadruga na radu u polju, a kod kuće behu samo sitna

— Kako je sad ovuda, govore li o meni ? — Sve se ućutalo, dijete; zaboravili su te, čim si otišao... zasad ćeš biti miran. Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi?

Žao mu onolikih para, što si ih sam podelio jatacima, krivo mu što si otišao bez njegova znanja, čujem da te krivi i za Radovana što je poginuo.

— Zdravi su. Juče su ti oca nešto zvali u srez, i on je jamačno jutros otišao. Majka ti je poručila da svratiš do nje, čim stigneš ovde... Pa najbolje da odeš, dok se ne vrati Marko iz varoši.

— Novicu... sad će dete da otrči, samo ako ga nađe. — Zar nije u varoši? — Jeste, nego da nije kud otišao poslom. On ti sad vodi trgovinu na svoju ruku. — Istina ? ... Može se još obogatiti.

— Kamo ti Simo? — upita ga još na hodu. — Otišao je kući — odgovori Đurica, prilazeći mu. — A-a... a ja rekoh da nije i on ostao kao Pantovac. Svršiste li?

— Ne brini. Onomad nam potera pretrese celo selo... — Znam, zbog toga sam i otišao. Gde si ti bila onda? — zapita on Stanku, setivši se sad tek da je ona bila u velikoj opasnosti od potere.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

a soldat mi nije dao yići, nego mi reče da si ti njega ovdje postavio da samo on k tebi ulazi, a ja ne, pa te je on otišao pitati, a ja sam ostala vani; a kad je on izišao, kazao mi je da si ti rekao da idem najveće brdo raskopavati i vaditi

Najposlije se riješi da nanovo ide za ženu svoju. Kad dođe blizu one pećine, uluči priliku kad Baš-Čelik bude otišao, pa ženu opet povede sa sobom da bježe.

reče: — Jest, kćeri; carev sin i Oštar Dan vode kćer jednoga kralja; ali je se ipak neće užiti, jer otkad je carev sin otišao od kuće, njemu se čini da nema nego tri dana; ali tomu ima već uprav tri godine; i u tom je njemu umrla mati, a otac mu

Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte, ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.

Ali se mali nikako ne htjede okaniti, nego zakala pa hajde. Otišao je on tako već dosta daleko od kuće, kad al̓ za njim cestom ide kočija bez konja, i sviralica u njoj svira.

Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad prijeđem preko mora, a to čoek uhvatio moga čelca u ralicu pa ore za proso.

Kad tamo, a to žena sa slugama sama u dvoru, a car otišao u lov. Kad žena opazi svojega prvog muža, ona se poplaši, ali ga opet nekako prevari te ga u jednoj sobi zatvori.

blizu dedina dućana, reče Bošnjo „ono je“, pa se ukloNi, a hadžinica uprav pa na dućan: — Dragi dedo, — kaže mu ona — otišao mi hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da mi ovaj amanet ostaviš, dok

— A imaš li oca? — Može biti da ga imam, a može biti da ga nemam. — Ako imaš, gde je? — Otišao je, kako on misli, u vodenicu, a kako bog hoće, to ni on ne zna. — Znaš li kad će da se iz vodenice vrati?

Žena mu odgovori: — Ono je moj sin. — A gdje ti je muž? Il̓ je nekud otišao ili je umro? — Ne znam, brate. Otišao je u svijet da zarađuje, pa ne znam ili je živ ili je mrtav.

Žena mu odgovori: — Ono je moj sin. — A gdje ti je muž? Il̓ je nekud otišao ili je umro? — Ne znam, brate. Otišao je u svijet da zarađuje, pa ne znam ili je živ ili je mrtav.

A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode? A kad mu žena kaže da je otišao uz potok, onda on brže-bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao.

Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obično bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana

Naoružan njihovim laskavim svedočanstvima, otišao sam kući na kratak odmor, očekujući trijumf, ali me je uvredilo to što je moj otac smatrao nevažnim ove teško stečene

Godine 1880. otišao sam u Prag, u Čehoslovačku, da udovoljim očevoj želji da svoje obrazovanje završim na tamošnjem univerzitetu.

Večito ću žaliti što u to vreme nisam otišao na posmatranje kod specijaliste fiziologa i psihologa. Grčevito sam se borio za život, ali nisam verovao da ću se

znanju nemačkog jezika i stečenom iskustvu, poveren mi je težak zadatak da razmrsim situaciju i ja sam početkom 1883. otišao u Strazbur da obavim taj posao. Neki događaji iz toga grada su ostavili neizbrisiv trag u mom sećanju.

Ova ozbiljna neprilika mnogo je brinula Edisona. Predveče sam poneo neophodne instrumente i otišao na brod, na kome sam ostao cele noći.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sava verovatno posetio mesta slična Pragu, kada je napustio svoje kraljevske roditelje i otišao na kraj sveta u potragu za novim saznanjima.

“Vila” se složila sa svojom maj kom i ja sam spremio svoje stvari i otišao sa gostoljubivih obala Delavera. U Filadelfiju sam se vratio istim brodom koji me je doveo u Delaver Siti.

Te jeseni Kristijan je napustio Njujork i otišao u jednu radionicu u Klivlend. Bez njega, Vest Strit ulica nije mi više bila zanimljiva.

Uz “zbogom” gostoljubivoj kući farmera Brauna, najkraćim putem otišao sam u daleku šumu. U šumi su srećne ptice, probuđeni pupoljci na stidljivim grančicama i mali divlji cvetovi ranog

To mi je i ranije palo u oči, naročito kada sam posmatrao kako Kristijan vešto rukuje svojim strugom. jednog dana otišao sam u bibliotelau Kuperove Unije.

Uz saglasnost doktora Šeparda, otišao sam u svoju letnju ”vilu”, kako sam u šali nazivao kolibicu na obali reke Paseik blizu Raterfotd parka u Nju Džerziju.

Pozvao me je na ručak i pre nego sam otišao potvrdio sam mu da ću se sledećeg oktobra vratiti u Kembridž i raditi pod njegovim rukovodstvom.

On je bio moj savetnik i prijatelj, zaštitnik iz doba moga detinjstva. Smatrao je da je on posredno odgovoran što sam otišao u daleku Ameriku.

Na moja izvinjenja oni su mi ispričali kako je seljak Giga, koji je čitav život proveo u Idvoru, jednoga dana otišao u drugo selo na seoski vašar.

Zakazao mi je razgovor u određeno vreme. Otišao sam k njemu, ali sa papirima o američkom državljanstvu i diplomom Kolumbija koledža.

Pozvao me je na ručak i pre nego sam otišao potvrdio sam mu da ću se sledećeg oktobra vratiti u Kembridž i raditi pod njegovim rukovodstvom.

On je bio moj savetnik i prijatelj, zaštitnik iz doba moga detinjstva. Smatrao je da je on posredno odgovoran što sam otišao u daleku Ameriku.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Šta uradi on? — pitajući gušila se u suzama Cveta. . —Poslasmo po nj, ali ga nije bilo u mestu. Nekuda bijaše otišao.... —Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Još je zanimljiviji slučaj Momčila Nastasijevića. On je otišao mnogo dalje: kod njega se vremenski tok potpuno zatvara, gotovo da prerasta u mitoliku bezvremenost.

Da li se mladić koji je otišao čamcem po sunce vratio – da li je za njim bela pruga na reci što se srebrni od svetlosti noćne svetiljke?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ama, zar nikako nije dolazio? PERA: Upravo dolazio je odjutros, ali je nekako odmah otišao, čim je čuo da je vlada dala ostavku. ČEDA: Pa onda znači da on zna! PERA: Zna izvesno!

ČEDA: A vi u „naše” računate...? PERA: Pa „naši”!... Gospodin Stevanović je već otišao u Dvor. ŽIVKA: Stevanović?... PERA: Ja sam ga svojim očima video. ŽIVKA: O, bože moj, kako bi to bilo dobro!

Vi ste lično videli Stevanovića kad je otišô? PERA: Video sam ga! ŽIVKA: Otišao je baš u Dvor? PERA: Da! ŽIVKA: Hvala vam, gospodine, velika vam hvala što ste nas izvestili.

Za njega su „naši” svi koji obrazuju kabinet. On to, izvesno, svakome tako javlja. ŽIVKA: Ali kaže čovek: Stevanović otišao u Dvor. ČEDA: Pa? ŽIVKA: Pa to! Ti možeš da avanzuješ, a može i on... ČEDA: Ko? ŽIVKA: Kako ko? Sima!

(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali... dabome! Kriza... cilinder... ŽIVKA: I ti možeš još da čekaš; što ne trčiš tamo?

PERA: Ima. ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otišao je u Dvor, ima cilinder na glavi. ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario!

Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio. ŽIVKA: A ne znate zašto je otišao u Dvor? PERA: Kako ne znam: svi su naši pozvani. ŽIVKA: I mislite da bi se to moglo još danas svršiti?

Ali vas molim da kažete gospodinu da sam ja prvi koji sam došao da mu javim da je otišao u Dvor. A ja ću... ŽIVKA: Da, dođite odmah, čim čujete što. PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja.

(Zbuni se.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza mene. Bože moj, ko bi to rekao: otišao jutros od kuće kao običan čovek, a vraća se ministar? Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati!

) VII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (ode levim vratima): Daro! (Jače.) Daro! DARA (dolazi): Šta, Čeda otišô? ŽIVKA: Da, otišao! Uredila sam stvar sa njime. DARA: E, kako? ŽIVKA: Saopštila sam mu da je pod današnjim danom razrešen dužnosti.

E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja! (Ode.) XI ŽIVKA, NINKOVIĆ ANKA (pošto je Vasa otišao, unosi kartu). ŽIVKA (čita): A, gospodin Ninković? Neka izvoli. ANKA (propušta Ninkovića, a ona se povlači).

) Papa! Pa-pa!... XII ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (ostaje zaprepašćena i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao da bi htela reći: „,Vidite li vi šta ovo mene snađe?”). ANKA (dolazi spolja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

pokuša da ostvari svoje običajno pravo na snahu, pa uplašen odustaje, da bi onda od kuće pobegao i čisto samoubilački otišao u Arnautluk na nišan osvetnicima.

da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da bi sve te odgovore izbegla, a jednako sedeći onako, kao utučena, i krijući od Sofke oči, samo što joj reče: -

svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao iz zavičaja, dok se drugi put kroz nju vratio u zavičaj (kao što je i simbolički krug jednom ugledao pri izlasku iz

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

“ pa pozvao sejmene i odmah otišao uz planinu. Ni danas se ne zna šta je s njime dalje bilo... NAŠA ZAGONETKA Glasiti prvak iz Orahovca, kraj Prizrena,

— Nikomu ko je muško, bre! — Vala? — Valaa!.. Mudar Durut, pa se odlučio. Otišao u Kolašin, sabrao dovoljan broj berača i ljudi s konjima za prenos grožđa u vinice.

a njihov seljanin Miloje Krasić poturčio. Lepo, istinski, kako su inoverci nadugo n naširoko pričali, otišao kod kadije, dao pred svedocima izjavu da se odriče od svoje slabe i hoće jaku tursku veru, pa se u petak pre podne uz

Miljković, Branko - PESME

zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople

Krakov, Stanislav - KRILA

Tada se graja pojačala. Ipak grčki kapetan nije platio propisanu taksu. Otišao je uvređen, ostavivši jednu mamuzu u sobi. Pred ulazom je automobil stao. Vratar se digao i skinuo kapicu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Mej je otišao svojim putem. U pravcu kojim mi produžavamo, kroz gustu savanu, ne mogu se probijati nijedna kola. Nikakav put tu nije

Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika. Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji;

N. se još jednom rukuje i odlazi. Odjednom, kad je već otišao, ja vidim jasno koliko je glup o što nisam umeo biti sada srdačniji.

Predstavništvo vodi sa svojim crnim slugama jedan jedini belac. Otišao sam prvo njemu, da mu zahvalim na upotrebi kola i bez njegove dozvole.

na čistinu, odgovara na primer ovako: „Moa pa bufe, musje (ja još nije žvakao, gospod'n); ili: „Il a parti šie, musje (otišao je da..., gospod'n)!“ itd. Šetnja — da vidimo Bobo i okolinu.

Fonten pita svog boja, za vreme večere, gde je drugi boj. „Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“?

Od prošli put me je dosta grizla savest da nisam otišao u Rabat, varoš na osamdeset km. od Kaze, iako sam za to imao ceo dan vremena.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kad sam sinoć oko 11 časova u veče otišao đeneralu Černjajevu na raport, zatekoh ga svučena gde leška u krevetu, a do njega mali stočić a na stolu...

Kad tamo, a štab prazan. — Gde je đeneral? — Otišao. — Kuda? — Po svoj prilici na Šumatovac. Odanem, pa se opet uputim Šumatovcu.

A šta je učinio đeneral, pošto je svojom surovom netaktičnošću dao povod jednom štetnom samoubistvu? Otišao je y šumu onoj grupi oficira, kod koje su bila burad uhlađenoga piva, i kad mu podnesoše čašu penušavog pića, on

Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti. Da si bar otišao da te kakav lekar previje, pa posle makar opet došao; što mu drago.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

sad ću vam to tačno reći... u šesnaest i četrdeset i pet, stigli smo na Meteri Stepe. Komandant je bio otišao pre nas, i kako stigosmo, on naredi da naš treći bataljon iziđe još dalje napred.

— Kod nas je sasvim druga administracija nego kod vas artiljeraca. Prvo i prvo, ja sam otišao iz čete još uoči toga dana i vojnici me nisu videli kad sam se vratio. A posle, drugo, ja sam mogao i da poginem.

Ali svi smo budni i napregnuti. Iz ravnice nam se približava neka prilika. Bio je to jedan od naših, koji je otišao sa čuturicama po vodu. Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa.

— I on prati vojnike u selo da mu nađu mačku. Kad je on otišao, ostavio mi je nju u nasleđe. Ona je sada moj drug. Ostavio sam mačku i naslonio se na sto.

— Vrlo rado! — rekao sam izlazeći. Dragan je otišao do vojnika. U zaklonu sam ostao ja sam. Mrak je i ništa se nije videlo. Pipajući dohvatio sam krevet i seo.

Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav? — Ne znam, otišao je negde. — Kada je otišao? — Ne znam... — A zašto je kuća ovakva? — Ne znam...

— Gde je kapetan Radoslav? — Ne znam, otišao je negde. — Kada je otišao? — Ne znam... — A zašto je kuća ovakva? — Ne znam... — A gde je kancelarija komore, gde je veterinar?

Ali samo jednu! Razumeš li?... Ćutali smo celo poslepodne. Komandant koji je došao namesto potpukovnika Petra otišao je u obilazak, i neće doći do sutra u podne. Počeo je već i suton da pada.

znaš, tvoje lične doživljaje... — Doći će red i na to. Polako... Posle pola časa bio sam u Rimu. Sa stanice otišao sam u hotel, koji su mi preporučili još dok sam bio na Krfu. Kada sam ušao u hotelsku sobu, bio sam zbunjen...

Iz rukava virila mi je vojnička košulja. Kada sam predveče otišao da se javim našoj delegaciji, sreo sam tamo jednoga pešadijskoga potporučnika, svoga druga sa univerziteta, koji je

Trebalo je sada nešto reći... Ali ja sam zanemeo i neprestano mislio na onaj ključ, prekorevajući sebe zašto nisam otišao. — Kako imate lepu kosu! — progovori i prevuče rukom preko moje glave. Neki žmarci podiđoše me...

Idućeg puta bićemo zajedno. Ali pri polasku zamolio sam ga da se odmah nađemo čim se rastane od njih. Sutradan otišao sam kod Francuza. Ali za vreme dok sam bio kod njih, mislio sam na Arletu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

PUTNICI (str. 278). Pesma je štampana u Slavjanci, Budim 1847, 101—15. Već tada, pesnik je bio teško bolestan: otišao je kući, svome ocu, i umro 1.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Jesu li svi činovnici ovde na okupu? VIĆA: Svi su, samo je g. Žika „otišao u srez”. JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez?

VIĆA: Svi su, samo je g. Žika „otišao u srez”. JEROTIJE: Eto ti sad, šta će u srez? VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”.

Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”. JEROTIJE: Taj mi često ide u srez.

VIĆA: Aha! MILISAV: Aha! TASA: Aha! ALEKSA: Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh: bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao; čujem — mrda. JEROTIJE: Mrda? ALEKSA: Jest, mrda!

MILADIN (koji je prišao stolu Žikinom): Ovaj ... gospodin-Žiko, otišao je gopodin kapetan. ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta?

MILADIN (koji je prišao stolu Žikinom): Ovaj ... gospodin-Žiko, otišao je gopodin kapetan. ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta?

A gde je on, boga vam? ŽIKA: Otišao da pošlje depešu ministru. VIĆA: Pa što, brate, nije čekao ja da mu je konceptiram? Ko zna šta će on sve napisati?

Ko zna šta će on sve napisati? MILISAV: Nije, more, toliko zbog depeše, otišao je da se ukloni dok mi izvršimo saslušanje nad onim. VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati? ŽIKA: Neće.

ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo! KAPETAN: A šta misliš, kuda je otišao on? ŽIKA: Pa... valjda na telegraf. KAPETAN: Na telegraf? Šta će tamo? ŽIKA: Pa valjda da telegrafira ministru.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Trebala je tada baba samo da ga prekori, ma šta da mu oporo kaže, odmah bi od kuće otišao i nikada ne bi se više vratio. Ovako, samo bi bolno ležao.

I kada ona u kujni počne glasno da pita tobož: da li je otišao sluga da otvori dućan (mada je njega ona ista još prvoga probudila i uputila u dućan), Mladen već zna da je to za njega,

celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva. Pa ni u kući nije bila drukčija.

« I zaista, kad je on otišao, ona se ponova poklopila po razboju i plakala, plakala ne za sebe, već za nj, za njegovu mladost, za njegovu čistu suvu

On, potresen, da je osvesti, poče joj pričati kako je bilo: kako je stari Aribeg, koji je odavna otišao u Carigrad da tamo, gde se i rodio, umre, ostaviv imanje i taj najveći i najlepši čivluk naslednicima; kako oni, to se

— samo u inat naslednicima — da je Mladen znao da bi svi potrčali da kupe, i bojeći se da to ko drugi ne dozna, brzo otišao i tobož — tako je kazao begu — po čaršiji da pozajmi, vratio se, dao begu novac, sve, sve ga isplatio, ali, dok nije

I sve tu ispred njega bila, dok god se on ne bi povukao i otišao. I opet otpoče život po kući kao pre, kao što je trebalo... VII ... Ali i to prestade.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

snagu: ko bi takvu »leskovu zmiju« ispekao i komadić metnuo u usta, razumeo bi govor životinja; ko bi joj pojeo srce i otišao na livadu, svaka bi mu travka kazivala od čega je lek (ZNŽOJS, 1, 10). Žena koja pojede crva iz l.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ivo se na te riječi smuti i više ne progovori. Baci se u more i dopliva kraju. Župnik bijaše već otišao. Hladni, svježi zapadnjak stao da propirkuje i da, blaži sparinu.

A njima u varoši hoće se mužika, lampioni, policijoti — i sve plaća mali puk... — I ljutit, gunđajući, otišao bi starac k moru.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ipak sam otišao jer su proklete muve bile nesnošljive; zujale su mi oko nosa kao oko kakve crknute mačke. Doroteja sam zatekao na

Rekao mi je da je zadovoljan smeštajem. Posle sam otišao i doneo mu večeru: barenog boba, pečene ribe, pšeničnog hleba i rakije. Nije hteo da pije rakiju.

je, podražavajući primer kralja Dragutina, kojem je u tom pogledu bio tako sličan, obukao košulju od sirove kostreti i otišao u birsku pećinu, davši zavet da će onde ostati dve nedelje. Ješće samo korenje, plodove kupine i pečurke.

Ješće samo korenje, plodove kupine i pečurke. Zbilja, otišao je tamo a da sa sobom nije poneo ni mrvicu hrane. Kažem nije ga narod voleo, možda i gore od toga, mrzeo ga je zbog

On je tada nekuda bio otišao u potrazi za hra— nom. Jedan obesni deran među njima setio se zgodne ujdurme. Razlupali su oko pećine ptičija jaja,

Jelena Bogdan se vratio iz manastira bez kaluđera. Rekli su mu dole da je kaluđer otišao u Janjinu, zbog lečenja neke dece ili tako nešto, ne sećam se više šta mi je Bogdan kazao.

Makarije Ovo ne sluti na dobro. Poznajem Lauša i znam koliko nas skupo može koštati to što Dorotej nije otišao kod njega. Pokušao sam da objasnim Bogdanu, Lauševom sluzi, da Dorotej nije kriv. Badava.

„Gde je taj vidar“, pitao je Lauš. „Znam, otišao je da leči meropašku gamad, dok se jedan vitez raspada od rane koju je zadobio u boju sa neprijateljem.

Jevđenije je potom otišao od nas. Čuo sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do

Prošao je mimo mene i otišao uz stepenište, prema gornjem dvorištu a da se nije ni osvrnuo na nas dvoje. Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde

da me udari, ali se u zadnjem trenutku predomislio; umesto toga ošinuo me je pogledom neizrecive mržnje, okrenuo leđa i otišao put manastira. Jelena Znam da sam poslednjih godina postala troma i aljkava.

A ja sam sve to posmatrao sa spokojnim smeškom, pa kad mi je dosadilo da ih slušam, otišao sam malo da odspavam, a popodne sam otišao na Moravu da se okupam.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Najstariji sin Todorov Uroš, rođen 1800, umro 1849, svršio je prava, a zatim postao vojnosudski auditor. Otišao je rano u penziju i živeo do svoje smrti u Beču gde je napisao i publikovao više dela, među, njima svoj Weltorganіѕmuѕ

Ovaj potonji svršio je Terezijansku Vojnu Akademiju u Vinernojštatu, otišao u Srbiju i prešao, posle onog prelaznog zvanja u Upravi Beograda, u srpsku vojsku gde je postigao čin pukovnika

On nas je pratio do mature, a odmah posle toga otišao u Zagreb za profesora Univerziteta. Varićak je imao na mene najveći uticaj od svih mojih nastavnika.

Tu su već bile smeštene sve moje stvari. No, pre no što sam i ja stupio na brod, otišao sam, odmah tu na obali, u Akademiju nauka, da se onde oprostim sa mojim milim domaćinom.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Toliko vremena nije se čulo za njega, niti znalo gde je. Čak se mislilo da je i umro, dok on, eto, otišao u kaluđere i posle dođe ovamo za popa i dedu.

TAŠANA (uplašeno): Što si ga zvala? Ili što mi kaza da me je voleo, tražio, i zbog mene u kaluđere otišao, i sad me je strah zbog toga. Ne mogu sada da sam slobodna, ne mogu da... (Namešta se, uzrujana i uplašena.

Čak i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora

MIRON (izvinjavajući se što i on nije sa ostalima otišao): A ne, Tašana. I ja bih s njima, ali, znaš, nije red, da ja, kao kaluđer, u gunguli, čaršijom idem, pa zato sada ću

TAŠANA (crveneći): Ta za ono, dedo... Za ono što mi ti reče da si me nekada voleo i zbog mene otišao u svet. MIRON Ostavi to, Tašana.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Sastao se samo sa ženom, odmah joj rekao da ocu nipošto neće da se vrati, i otišao nekuda da ponovo nađe život. Onoga istoga dana kad je došlo pismo s vešću da je Rista izišao iz zatvora, umrla je

Za sandukom je išao odbor čitaonice. Kuću je došao da primi i proda Sekin muž. On je otišao na grob majstor Kostin, i dao malo urediti i ono što je još bilo Ristanin i Srećkov grob.

— Čovečnu svoju trpeljivost nije gospa Nola izgubila, ali je s humorom otišao dobar deo blagosti. Ćutala je, često gutala reči, a to njenoj prirodi nije dobro činilo. Život joj je došao tup.

Kad su mladiću pluća ozdravila, radnja i vinograd su posrnuli. Vlasnik je sve prodao, i otišao bratu u Mađarsku. Odande je mladić pisao drugovima sve dok nije zaboravio maternji jezik. A veterinar se propio.

I rešili da Pavle ima da je plati, naravno samo zato što je u duhu lirskom držana. Kad je Pavle, sav srećan, otišao, Branko uzdahnu. — Da čuvamo tog Pavla kao oči u glavi. Osećaš li ti koliko je taj mladić pitom, dobar...

U Milanu se ambicija borila i rasla. Lepo se obukao, i prvi put možda namerno otišao pred veliko ogledalo u Velikoj kafani. Trgao se od svoje slike sa zadovoljstvom.

Ja sam se maločas grubo izrazio. — Nisi Branko ti nemaš grubosti u prirodi. — Ne zameri. Ja sam iz malog sveta otišao u malo veći, i još je palanka u meni.

Frau Roza obrisa oči, i uzdahnu duboko! — Idi sad. Čujem kola i ljude. — A kad je Jova otišao, frau Roza se zatvorila u svoju sobu, i dugo je plakala.

Sve je bilo pristojno i mirno. Mala kućica Kalenićevih našla se bez glavnog prihoda, ali je iz kuće otišao na sirotinju večito ljut čovek, pa je sirotinja sad ostala smerna, sa simpatičnim svojim crtama.

I taj Uskrs je prošao, i onda još tri Božića i tri Uskrsa, a Branko nije otišao u Pariz. Život je pun prepona. Ne može Branko; ne može Pavle; ne može frau Roza.

A odmah zatim velikom brzinom stiže i Pavle. Stigao je noću. Branku nije javio ništa, i sutradan nije otišao do Branka, nego mu je poslao pisamce i pozvao ga k sebi. Kronika prevrnu list.

Marko je bio očajan, putovao da ga „makar na leđima donese”, ali nije uspeo. Srednji sin je u padu s konja ogluveo, otišao u kaluđere, i u manastiru, kao dobar ekonom, učinio dobra. Ali je pio prekomerno, i nije ni srednji vek dočekao.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

izneo a koji je uostalom i svima nama bio poznat, bio je ovaj: naš plovan provukao se jednoga dana ispod plota i otišao u susedno dvorište u trenutku kad susedni plovan nije bio među svojim plovkama.

U kakvoj je nameri naš plovan otišao među tuđe plovke, vladi nije bilo poznato, ali je na njega tamo krvnički nasrnuo plovan domaćin i tamošnji gusani i tako

koji su nam odgovarali i kojima smo mogli da poslužimo osobinama stečenim u detinjstvu, Tako, na primer, Sima Ćuran je otišao u diplomatiju i postigao je tamo lepe i znatne uspehe; Jova Magarac je postao ministar prosvete i izvršio je mnoge i

Ah, kako bi tek taj četvrtak uspeo, ali — ja nisam otišao na groblje, gde me je plavo devojče očekivalo više od jednoga sata.

Pri rastanku zvao me je da mu dođem po podne, a, kada sam otišao, nisam ga zatekao kod kuće. Očigledno je da je ovaj čovek smatrao da smo već zaključili pogodbu i počeo je već da mi

Menjao sam ministarstva, menjao struke, i svuda je došao akt kojim mi se traži češagija. Otišao sam sa službom u inostranstvo, došao je za mnom i akt; otišao sam u banju na lečenje, došao je za mnom i akt; pokušao

Otišao sam sa službom u inostranstvo, došao je za mnom i akt; otišao sam u banju na lečenje, došao je za mnom i akt; pokušao sam da se nastanim u selu da živim, došao je za mnom i akt kojim

ste uradili što ste došli lično da se objasnimo; to ste trebali i ranije učiniti, pa vas ne bi toliko uznemiravali. Otišao sam mirne duše i umirenih živaca, ali, što rekao onaj kaplar: „Nemoj ti da misliš da te vojska izbriše iz spiska.

Vele da je ipak najbolje obratiti se iskustvu, da je ono jedino kadro dati odgovor najbliži istini. Otišao sam, dakle, jednoga dana iskustvu i upitao ga: — Šta je to brak?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kralj naredi da dođe i lekar, ali njega nigde ne beše. Vojnici rekoše da je on poveo svoga konja i otišao. Onda komandant naredi poručniku Luki da pojaše i odmah dovede lekara.

Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga posla, ispregao konje i otišao. Iza jedne okuke ugledasmo opet vatru, oko koje su posedale žene i podbrađena deca. Malo podale grupa ludi sa fenjerima.

— Zamisli... Ako rat potraje još jednu godinu, ovoga datuma treba da se čuvam. Otišao sam toga jutra na osmatračnicu.

E, to mu je sada. Ali zadugo se ne vrati Luka, a ni pop Momčilo. Pitamo se, šta li uradiše. — Da nije zbila otišao? — pita malo uznemiren blagajnik. — Sumnjam... stigao ga je Luka — veli Živadin. — Nego se on ljuti i preti.

Kada je došao u Peć, saznao je da je njegov puk otišao dalje. — Uvek sam išao s poslednju jedinicu, jer ona kupi „šnjur“, i imao sam pare.

— Mamin. — A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano. Onda najednom postavi pitanje: - A zašto ovaj nema pušku?

Da bi izbegao zadirkivanje, Luka otišao u trupnu komoru. Pronašli su ga i tamo. — A ti, pobratime, došao si ovde na „majalos“? — pita ga Dušan. — Kipislcauf!

— Vodite li bateriju? — Naređeno mi je da se javim komandantu pešačkoga puka. Moj jedan vod otišao je gore i valjda je stigao. Dajte mi vezu sa komandantom puka, da se upoznam sa situacijom.

Ostalo se može podneti. Sutradan, sav malaksao i zamoren, jedva sam otišao do ambulante. Donosili su vojnike na mazgama, bolesne ili teško ranjene.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Toga nije bilo, niti će biti! On bunca. Koji je još mrav svojevoljno otišao iz plemena, pobunio se! Uzalud su ga zadržavali! Pognute glave, sa slanom kuglom u grlu Belko je krenuo niz brežuljak.

Najduži i najmršaviji je bio Sofronije u devet sela unaokolo. Kuda je otišao? Odakle stiže? Strese se Starac, podiže ruku: — Ipak si se vratio? — reče. — Šta sam mogao, stari?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Gordo): Jer ne sme da se kaže, da je neko sa Hadži-Tominog imanja otišao gladan i žedan. MARKO (dajući Salčetu novac): Od hadžije.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U to vreme Đurađ je posle puta u Zetu i posle bavljenja u Dubrovniku otišao u Ugarsku da traži pomoć od tamošnjeg kralja. Posle rata koji se završio primirjem u Segedinu (1444) Turci su vratili

Đurađ, proteran od Skender-bega iz Crne Gore, pobegao je u Mletke, gde je neko vreme bio zatvoren, a zatim otišao u Carigrad i dobio pašaluk u Maloj Aziji. Snažan otpor najezdi Turaka pružen je i u Hrvatskoj i Slavoniji.

Šta tražite ovđe u to doba? Đorđe sada pred kućom bijaše, tu sad bješe, pak nekud otide, a ja ne znam kud je otišao“. A to Đorđe i gleda i sluša.

“ Iz Kragujevca, podgovoren od nekih ljudi (koji su govorili da je Vuk „lud i besposlen čovek“), Milija je otišao i ne javivši se Vuku. Umro je negde pre 1833.

bežaše. Na zdravlje ti dojezdiše, tj. zdravo dođoše. Janko bješe na dvorove slugom svoj’jem odšetao, tj. Janko je otišao kući sa svojim slugom. 45 O Svilojeviću v. uvod, III. Je li i sad u životu, a da su ga izgubili, tj.

Proslavili su se u boju kod manastira Čokešine, 16. aprila 1804.“ Nožin-aga — Mula Nožina, rodom iz Maoče, otišao je pred prvi ustanak iz Beograda (gde se bio „pobašio i postao gospodar“) u svoj rod u Bosnu, a kad je ustanak izbio,

Učestvovao je u prvom ustanku i u mnogim okršajima pokazao se kao veliki junak. Godine 1813. otišao je za Karađorđem iz Srbije i vratio se u nju tek posle 1830. Umro je 1833.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor. Mališan je otišao do skrivenog potočića-ponornice i donio Žuji vode u olupanoj činiji iz Mačkove radionice.

Tražiti ga tamo bilo bi isto tako uzaludno kao praviti potjeru za mravom koji je još prije tri dana otišao u njivu s pšenicom. — Čekaj, onda će nam poljar za sve platiti!

A budu li žandari za mene pitali, recite da sam otišao u zemlju Bestragiju da potkivam buve. Na uporno navaljivanje seljaka, učitelja Papriku najzad povukoše iz njihove škole i

Svakodnevno se govorilo o ratu koji se sve više rasplamsava i primiče našoj zemlji. Početkom aprila otišao je u vojsku i Nikoletina Bursać.

— Striče, zašto si otišao, a da se ni obazreo nisi. Jednom je, tako zamišljenu, iznenadi Jovanče. Šuljao se njoj iza leđa, očekujući svaki čas da

Na rastanku ga je još jednom pogledala ozbiljno i tužno i jedva čujno protepala: — Ne, neću te zaboraviti. Otišao je Stric, noseći u duši prvu istinsku tugu u životu i neizbrisiv lik tihe djevojčice, koja ga je nekad predano voljela

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

MRTVOROĐENI Nit je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo nije, Ni zna za koje dobro: Kako mu je, tako mu je Svejednako i uvek; Ni za bolje ni

se, te se je odrekao vojevanja i obreče se do svoje smrti služiti gospodu Bogu, razmišljavaše se kud bi na stranu otišao da niko ne zna kud se je podeo za njega.

Nikom ništa, ni psom zla ne činjaše, niti se ni noćom ko od njega bojao. Kad bi car u lov kud pošao, on bi napredovao — otišao bi u šume, u gore; što bi god onuda zgodilo se zverinja, sve bi ono u polje pred vojsku izagnao.

« I reče duša: »A ti, molim te, dopusti mi toliko oslabe da bih pak otišao k njemu, te da je od njega iskupim i taki ću doći pak ovde zaštono on ne zna njene krasote, te se na to uzdam, da će mi

Jer ona vojska onda s božijim poveljenjem probeže, a već posle toga piše se da je sveti Dimitrije odonud otišao, a Turci nadvladaše i drže ne isto jedan Solun, nego i svu Aziju.

Na ludost se mnogo što-šta odbija. Kad se jednoga (hleba) najede čovek, drugi mu ne valja. Kakav no došao, takav i otišao: ni sit ni čist. Zdravi su oni ot toga kako netopir danjom od videla i kukavica od izvodenja svojih ptića.

A taj što mi reče raduj se, taki se sakri i nigde ga na mejdanu nejma, nit mu traga ima kud je otišao. Tesno mi je od svuda; ni znam što činiti ni kako se odgovarati... Vidim te da si vrlo nazuban na me, al' što da činim?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I glas o veštome majstoru Mani kujundžiji otišao je daleko po svetu, tako da je čak i za Svetu Bogorodicu Ržansku izradio težak krst od srme...

Tada bi uzeo tamburu i otišao u lojze, ili pušku, pa otišao malo u lov. Ili bi uzjahao konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u

Tada bi uzeo tamburu i otišao u lojze, ili pušku, pa otišao malo u lov. Ili bi uzjahao konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u kakvu malu kafanicu sa dobrim

Tada bi uzeo tamburu i otišao u lojze, ili pušku, pa otišao malo u lov. Ili bi uzjahao konja, pa otišao čak do Vranja, do Koštane, pa bi uveče zaseo u kakvu malu kafanicu sa dobrim vinom i u društvu se burno proveselio.

Ali bi ipak krišom pratila očima Manču, i nije joj pravo bilo kad je ovaj ne bi opazio, ili kad bi otišao na drugo mesto da igra, a ovo ostavio... To je vređalo njen ženski ponos.

Stari Zamfir nije tih dana bio doma. Po svom običaju otišao je na svoj čifluk, gde se često i rado bavio po nekoliko dana radi domazluka, a možda još — kako je besposlena čaršija

I nisu mu oprostile ni kad je, istoga dana posle podne, stigao sa čifluka, i videle ga kako je otišao gospodinu načelniku. „Docne si se setija, hadžijo! Beše mu rabota!

po leđima; ali se tešio da je takav žurnalistički hlebac, i da služioci istine u svemu redovno najgore prolaze. Otišao je najpre Zamfirovima.

porodice još dosada, hvala bogu, niko nije „skočidevojku“ uzeo, pa neće ni Manulać, makar se nikada ne oženio, makar otišao u kaluđere, u Svetu Bogorodicu Gabrovačku.

GLAVA DVADESET PRVA U njoj je opisano poslednje momačko veselje Manino. Mane je otišao zadovoljan kući. Poljubio majku u ruku, kazao da pristaje, a sve ostalo, reče, njena je briga!

Te je večeri Mane otišao i prodžumbusio sa svojim Društvom. Nikom nije kazao zašto i krošto, — samo je Mitku, onom Petrakijevom, sve poverio,