Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve koješta! Makar nije im’o druga posla. Et’ tako! Pop Vasa ga šilje i, što kažu, otkida od svoji’ usta da mu sin študira, pa da vremenom bude od njega čovek, a on — izmišljava sve koješta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Bila je jedna od onih tamnih noći, u jeku jeseni, kad vetar, hladan, sav od nekog jezivog jauka, otkida lišće i lomi grane sa onom podmuklom i osvetničkom vriskom koja ledi. Baš kao da smrt vitla kosom unaokolo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Započne. Igra se valcer. Zaklati se. Ona lepo cifra, ali mora ga vući; sad nasrće na nju, sad se od nje otkida, sad gurne druge igrače, sad udari u centrum.
Milićević, Vuk - Bespuće
livade i polja iz kojih viri pocrnjela kukuruzovina; okrećući mlinove, nosi lišće, klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih
ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju snagu; boči se i nosi s njom, - u borbi koja zamara, razdire ruke, otkida nokte i nabija žuljeve na dlanove, — da izvadi, otme, istrgne iz nje komad suvog, mršavog kruha za se i za djecu; u tu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Najteže ti pade oproštaj s kucom. Pa da ...Evo, i ja kao da vidim tu istu kuju kako se s mukom otkida od znanog rodnog dvorišta, dok jezero polagacko raste i osvaja dolinu.
Kad bi ti samo znao šta tu sve ima i u šta se sve to izvrće ... Predsjednik se naglo okrenu i ćutke odlazi dalje, otkida korake od olova i tuge, a ratnik, svečan i krut, mjeri postrojene biljege partizanskog groblja i u očima mu iskre dvije
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Samo neka kuva izobilno, pa će sve dobro biti. SVETOZAR: No ni ona žena nije dobra, koja živi ko Ciganka, otkida od usta mlađima i mužu, i ne da ništa jesti. MAKSIM: Kakva je to luda presuda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sunce je davno zašlo, saobraćajnice su mračne, te mi izgleda kao da tonem u onu zemlju, a da se za mnom otkida ceo ostali svet.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve što je duša volela, za čim je žednela, iako ne na javi ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida... Kida samu sebe. — Uh, uh, teto, teto!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Jamac i šteta kô nokat i meso. — U povratku dobijanja nema. — Zaludu mi je biser, kad mi vrat otkida. — Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sad igram ja. Aćim povede polako, gospodstveno, sa štapom preko ruke. Stiska usne, žmuri, teško otkida noge od zemlje, u stopalima mu celo Prerovo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio Mesec i sam nalik na veliko srebrno jaje. »Mora da mi se prisnilo?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
do bolnica i od dvorane za razgovore u kaznionama do mjesta tužnog razvrata, na licima iseljenika u čas kad se lađa otkida od obale, na licima robijaša na suncu, na licima umirućih; kad sam gledao kako ih ozaruje kratkim bljeskom ko zna kakve
Neprestano u stavu odlaska, s malim nespokojstvom zbog dužnosti koje je tamo čekaju, ispušta iz ruku prečku i otkida se prema vratima. Ja je ne zadržavam; znam, tamo je potrebna.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I nesta planeta i životu traga; Izumire i smrt. Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi. Minu sve što beše, htede biti ikad.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . .
]. Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . . ”185 Jednom je za ovu poslednju rečenicu već kazano da je najmelodičnija u romanu.
i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . .
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene...
Krakov, Stanislav - KRILA
Kroz mrak promiče duga povorka vojnika. Zveči oružje i otkida se po koji kamen ispod otežalih nogu. Staza je sve strmija. Na oči se obara san, na pleća umor i teška ratna sprema.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vršine im se jednako gube: pramičak po pramičak dima otkida se od sjajnih vrhova i polako plovi u daljni nedogled; a temelji im se jednako obnavljaju sve novim i novim klupčadima i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nemoćna protiv nas, mene i sunčevih trunčica, glođe litice i otkida staru koru sa hrastova, klizi po ledu Beloga potoka, isukala je belu jezičinu, fijuče i zasipa liticu smetovima oštrog
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I tako dalje. I danas je nad grobom gospa Nolinim čuvena igra senki. To trepti, to se plete i ukršta, to kleca; to se otkida i lebdi. Niko ne zna i ne vidi otkuda dolaze senke, ali one dolaze.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se brani s onom polovinom: polovinu na vrat naturaše, i svojega vrata zaklonjaše, i banovu sablju oštrpkuje, sve otkida po komat i komat.