Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da zastane. Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
A onda je došla ona jesenja, mrazna noć u kojoj su ga sve kosti bolele, a u srebrnoj, lelujavoj struji mesečine otkidali se orasi sa grana.