Dučić, Jovan - PESME
Blizu jednog raskršća vide kako se otkide s neba jedna zvezda, siđe s planine i pređe reku, i pričeka ga na raskršću. Duša svetitelja ozari se njenim sjajem, i
Radičević, Branko - PESME
Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu. Baš jednim maom otkide mu glavu I obori je u pra i u travu, Još kliknu junak: „Blago li si meni, Da divno li ga, divno ga zameni'!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.
) odnese s Drine most. Njegošu slavnom iz „Gorskog vijenca“ otkide sjajno perce, projuri besno narodnom pesmom kupeći deseterce.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ide dobro, ali kad podigoh glas i uzviknuh ono »odoljenije«, a tek u grudima nešto puče, otkide se i baš na samoj sredini zakrklja nešto...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vi, iz mesta, kas kući! Otvaram paljbu! — oficir zamahnu sabljom na seljake. Crna go mila s e zanjiha, ali se niko ne otkide. Konji stresaju oznojene vratove, tanko zveckaju uzengije, tuno lupaju prazna sedla. — Nećemo kući.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA Sadržaj I 2 OTKIDE SE 3 VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO... 4 TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* 5 KO ĆE KAO LjUBAV!
SE DOLAZI DO ČISTOTE 327 KAMATNIK 329 SAVET JEDNOM POETI 331 REČNIK 332 DRUGA PEVANIJA I OTKIDE SE Jedna misô, kao munja, Tako brza, tako sjajna, Otkide mi s’ isred duše I postade duši tajna.
POETI 331 REČNIK 332 DRUGA PEVANIJA I OTKIDE SE Jedna misô, kao munja, Tako brza, tako sjajna, Otkide mi s’ isred duše I postade duši tajna.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ruke su mu zadrhtale, i cepajući koverat otkide i komad hartije koja beše u njemu. Naže se nad malim komadom hartije, na koju pade mlaz svetlosti iz džepne svetiljke.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On me pogleda, uzdanu i reče zagušljivim glasom: — Svejedno, meni je sad sve svejedno. Komarov otkide list iz svoje beležnice, napisa na njemu nešto i dade mi da prevedem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ah, da... Jest... želela bih s vama da razgovaram. — Ona otkide u prolazu jednu grančicu, i poče nervozno da je lomi. — Znate... ne znam kako da vam kažem...
Ćipiko, Ivo - Pauci
A neće, boga mi! — otkide se Radi iz duše. — Neće, dok je žive glave... Neće, čovještva mi! Neko mora da je krvlju otkupi!...
— Reka bi da zdrije, a onamo kruto je, trpko, k'o octo... Evo ti, na, okusi! I on otkide čevuljak i dade ga djevojci. — Vrilo je, — reče ona, — ma metniću na justa; mori me žeđ.
Skitao se od nemila do nedraga, pa da ga se oslobode, rođaci skupiše nešto novaca, drugo porodica otkide od svojih žulja, te mu uručiše novac i tako ga otpremiše u Ameriku.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pruži ruku da uhvati kvaku na ulaznim vratim, pa se otkide, opruži korak, prođe kuću, i tek onda stade da razmisli. Dok je on razmišljao, Harisijades se u snu rastajao od duše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje. A ono, drago i milo, izraženo u pojmu: porodica, zemlja, drugovi, kao da se otkide sa moje duše, i ostade samo skelet. Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo? Lagano, gotovo nečujno, otkide se maslačak od zemlje, prisloni za trenutak svoju srebrnu glavicu uz obraz mame suncokreta, a zatim kao krilat polete
Obamrle i neme slušale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost! U svetlom luku pade Zvezda kraj Čobaninovih nogu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Uprav toga trenutka s najdeblje od tih svijeća otkide se teška vodena kaplja i s čudnim zvukom probi tajanstvenu tišinu: štrop! — Šta je to? — lecnu se Mačak. — Kaplje!