Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije se čula nijedna jedina reč. Pokatkad bi samo neko promrljao, nešto kao »zapelo je, otkini ga!« ili »podigni joj nogu!«, ništa više.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi.
— Nekome i gvožđa plutaju, a nekom i pluta tonu. — Nema loja u rogovima, ni pameti u brkovima. — Ne otkini prst pri medu! — Ne penji se uz ono drvo uz koje se ne možeš popeti! — Ne piri đe te ne žeže!
Nastasijević, Momčilo - PESME
To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu; vojnika hoće da zakopaju, a njemu tako se živelo.
Šta vredi pop što moli, pa krstača, pa ime, neće se vojnik vratiti u selo, neće poljubiti koju voli. Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba. SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo.