Radičević, Branko - PESME
“ Al' ništ' za to i ne haje mlada, Već još čvršće vođice spopada. Naže junak snagom iz mišica, Otklopi joj ruke od vođica, Od konjica oturi je jadnu, Ona pade na zemljicu hladnu, Pade dole pa se obneznani — A moj
Tu Mile odma ka reci poita, U vesa svoga vodice zaita, Te brže nazad, pa je kvasi, škropi, Ma ona oka opet ne otklopi; I tako dugo mučaše se tude, Al' najzad vide zaman cele trude, Te lati pušku, sasu je u glavu, I kraj nji pade u
“ Naže snagom junak Radivoje, Otklopi joj ruke obadvoje, Oturi je silno od konjica, Pade o tle ljuba nesretnica, Pade o tle pa se obeznani, Ao danče, zlo
Osta jadna Mila na zemljice, Priskočiše njojzi drugarice. Pa je zovi, tari, vodom skropi, Dokle jadna oči ne otklopi I ugleda opet bela dana I njegova sunca ogrejana.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Mačka iziđe napolje, a vojnik, prije nego što je poč'o ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga govoreći: — Zar da budem toliko lud da ne vidim šta se u njima vari! Kad šta ćeš da vidiš!
— stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima! — odgovori vojnik i otklopi kotô pod kojim bijaše malo više žeravi. Kad u njemu: vari se onaj isti obrst što ga nije šćio avancirati.
— Kad nijeste šćeli vi mene avancirati, ja ću vas! — reče vojnik i naloži poda nj cio naramak drva. Zatim otklopi treći kotô, pod kojim bijaše najviše žeravi. Kad u trećem kotlu: vare se dva prosta vojnika. — Jadni moji vojnici!