Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Na to rekne mi g. Nedoba, da ja u ime njega otpišem i pozdravim sve, tj. Melentija arhimandrita, Molera, Cukića, Popovića Maksu i proče, da im otpišem i na to i na
Melentija arhimandrita, Molera, Cukića, Popovića Maksu i proče, da im otpišem i na to i na pervašnje pismo u ime njega, da i̓ uverim da je nadežda dobra, i da će biti spasenije, samo neka mole Boga
Ima li so čim utešiti? — On ništa drugo, no kako je i pre govorio da im otpišem: da svakim načinom gledaju kako gode s Turcima, koje novci, koje s politikom, da bi malo umiriti se za vreme, jer su
Rekao je: da mi idemo moliti ovde, jerbo „to mi ne možemo u nji̓ovoj zemlji, no vama je priličnije”. Kazao mi je, da otpišem dole u ime njegovo, da je bolje ovde jedan nego 3. „To je, veli, moje mnjenije, a vi opet kako znate.” (Ovo je za Stef.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Takovo je bedno sostojanije zemlje bez razumnoga pravljenija, gdi svaki paša hoće da je car. Otpišem Hormovitom o delu što su mi naložili bili i kažem im da ja već u takove nemirne zemlje ne želim nikada doći.
Nemedleno otpišem da ću ovde čekati društva s kojima poći u Šklov. Meseca septemvra dođu trgovci otuda, ali meni bude zaludu čekanje.