Obradović, Dositej - BASNE
dakle, valja čuvati od svakoga i u šali i bez šale laganja i s zlim i lukavim namjerenijem govorenja, kako god od jeda i otrova. Ibo, ako se iz detinjstva tome nauče, za života se neće moći odučiti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Popa veli: — Ama, ja bih voleo da je op pravi Turčin!... Ovako je on opasniji. To je kao lepa guja: šarena, a puna otrova. Što mi se ulaguje?... On je Turčin, a ja sam Srbin, i mi ne možemo jedan drugome dobra misliti!...
Ostavi ti mladosti njeno, nije on gladan! A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio! Njegovo skoro detinjsko srce otrova najedanput ljubomora, silna, besna, strašna ljubomora... Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!...
Dučić, Jovan - PESME
ne znam kud će nova pesma hteti, Novoj sreći ili bolu stare rane; Da kao molitva u nebo poleti, Ili kao kaplja otrova da kane.
Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi — Istom silom laži i svim podlostima; Kao drugi staklo otrova, svoj dugi Svoj bol bezutešni ja krijem međ svima.
Jer od tvog otrova moj san beše jači: Tvoj sam pojas tkao od sunčanih mlaza, I ti si svetlila; jer svemu kud zrači Moje sunce dadne
U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči. I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo
Misli su išle dnom njegovog duha ostavljajući tragove otrova i studeni, kao zmije. On je imao dušu, i ona ga je progonila kao smrtne i ništavne.
Ona nije znala ko je on. Ali je zadržala njegov zlatnik koji joj je trebao da kupi nekoliko kapi otrova. Sutradan, trideset plemića u crnom nosili su na rukama kovčeg na kome su bili grbovi kneževa i pobedioca kod
krv nejači u svetle ti pene, Sto puta je za te i pre umirala: Da je ne poloču pogane hijene, Da ne metnu u nju otrova i kala.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i tu ima mnogo romantike, mnogo sentimentalnosti, mnogo pozorišnog nameštanja i izveštačenosti, aveti, anđela, krvi, otrova, mača, primitivne psihologije, naivnih objašnjenja, mnogo tirada i lakih efekata, malo prirodnosti, malo života, malo
Radičević, Branko - PESME
sada Njenu glavu nasred Beograda, Ona s' diže, pa gleda da nađe Ono svoje smrskano komađe, Da s' napije jeda i otrova, Da započne jade vam iznova, Da zamagli vaše bele dane, Da pozledi te zarasle rane Da u krvci vašojzi zapliva,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako i bude. Dvojica otidu u grad, ali se tamo malo podnapiju, pa se dogovore da kupe otrova u vino, i kad otruju onu dvojicu što su ostali u šumi, onda samo njima da ostanu svi novci. Što smisle, to i učine.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Cijuče duša, kaplja s izvora. Zahuje živci uz drobni lišaj i peče zumbul, zumbul otrova. S ivanjskim cvećem, livado, istraj! U smernoj tuzi romori gora.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
S večeri prilazi povorka zmija da se bratimi, u ruci sjajni pehari otrova puni, bežimo s ove belege zle crna braćo!
Traže moju glavu a nisu ni čuli moju reč. Kao guja bez otrova u glavi po gudurama ležim nemoćan da svoju kožu promenim.
na Staroj planini u Sandžaku gledamo češljanje šakala češljevi silaze niz pašnjake gvozdene drljače u zavetrini sa malo otrova i svraba kreću da podrljaju svaku pamet ako zaštrči na ćuviku ili je mesar suši u dimnjaku a žena (kod žene smo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Za koga sam sad? — Za ovoga Gojka?... Ne, vidiš da i on beži od mene, otresa se kao od otrova. Pravo ima !... Ali zašto, zašto sve to morade biti ?... Da li je trebalo kome moje stradanje... ocu, majci, bratu...
Ona strasna, beskrajna, slepa, koja ne razmišlja mnogo, no samo bira mesto, gde bi kanula kap otrova!... Da li da ih ubije, da smrvi, da uništi sve ovo, što se još po malo u pomrčini belasa?...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad car tu osvetu vidi, on stane vilu moliti i jedva je kojekako namoli te mu goste povrati od ludila i očisti mu od otrova samo jedan izvor iza južnijeh vrata gradskijeh.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) CMILjA: A, evo naše udavače! IKONIJA: Na šta to ličiš? Oćeš nešto da popiješ? JAGODA: Najbolje otrova! IKONIJA: Šta je, šta si se smračila, nije potop! JAGODA: Kamo sreće da jeste! Ostavio me onaj profisor!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Stablo se suši, a ti bujaš i zeleniš se. I ne znaš da si od otrova poraslo i da se od njega zeleniš, jer mrtvaci su zemlju otrovali, paje mnogo nas oko ovih Morava što nismo na pravom
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali! Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sudba naša otrova je čaša; vječne sudbe sveti su zakoni, c'jela bića njima su pokorna. Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve
Gorda glava mračna vladaoca nepobjednom već mišljaše da je; ne zna da je svoje sudbe čašu prepunio crnoga otrova, čas ne vidi đe se primaknuo da mu zvekne vječnom pogibijom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A kad bi me, u krajnjem slučaju, i pozvali da, kao ono Sokrates, iskapim, njima za ljubav, pehar otrova, ja bih im odgovorio: „Hvala lepo!“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najedared, sevnu mu kao munja, jedna misao kroz glavu, koja beše gora od otrova. Seti se onoga trenutka, kad je onako blesavo stajao pred mehandžijom, seti se pogleda Pantovčeva i reči njegovih, seti
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
se da ovu teoriju objasnim sa svoga stanovišta - u telu se verovatno, malo-pomalo nagomilava određena količina nekog otrova i ja tonem u gotovo letargično stanje, koje traje tačno pola sata.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Retko, al’ ne zato što ta zemlja nema Još mnogo i mnogo ovakih oceva, Već što je daleka od vaših otrova Pa ne rađa često onakih sinova. »Starmali« 1884.
Miljković, Branko - PESME
Tu sam iznemogo. I višak vatre posta sunce zlobe, Zlatni početak otrova i teskobe. Sve je nestvarno dok traje i diše; Stvaran je cvet čija odsutnost miriše I cveta, a cveta već
Uspomeno zlatni praže zaborava! Iz presađenog otrova dan raste i sprema Početak lepote, a lepote još nema: U prekomernosti i izobilju se gubi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aleksa, zli, pakosni čoveče, tri put da si proklet zašto me otrova onom strašnom sumnjom: da je, možda, moj Mita poginuo od bratske srpske ruke, da ga je ubila puška koju je partajska
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Silno s’ napreže čovek večnostalna stvarati dela, Al’ u prsima svak truleža usev nosi. Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je čoveka ta: zemlja da zemlja bude. Nije li drevnost svog Eskulapa nazivala bogom?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Zad ima srca, čedo nevino! Ljudske su trudi, Miro, bez srca, A to što takim krste imenom Gadno je klupče samog otrova, U njem’ se legu čeda zavisti: Izdajstvo, zloba, pakost, nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća
Al’ što ga nema — Toga Đuraška?... Da nije ranjen, ili sahranjen? Il’ možda krvnik nije izbljuvô Otrova svoga kapku poslednju?
ili otrova, ...Ili?... O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.
Bojić, Milutin - PESME
Kršni i mladi i vedri i smeli U čas, kad pehar otrova se preli, U blesku, Tresku, Zveci, Seci Sa zvizgom, smelo Venčaše čelo vrelo Lovorom uzabranim Po liticama;
Jakšić, Đura - PESME
Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
11, 1896, 292). U narodnoj medicini m. se upotrebljuje kao purgativ, ali i to retko, jer se boje njenog otrova (GZM, 12, 1900, 151).
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI BRATSTVENICI (odlaze žurno): Njegovu glavu! MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem... i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke. (Naginje se ka dvorištu i viče): Dimitrije.
Petrović, Rastko - PESME
Ujed njegovog genija: iz tela Izazvaće lučenje najljućeg otrova; Ali jedna jedina reč, besprimerno sazrela, Otpašće - ko smolom - s usnih uglova.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đevera, od boga je velika grijota, a od ljudi pokor i sramota; reći će mi malo i veliko: vidite li one nesretnice đe otrova svojega đevera; ako li ga otrovati neću, ne sm'jem vojna u dvoru čekati“.