Dučić, Jovan - PESME
I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju.
No bićeš neveran i bolu i sreći; Sumnja će ti dojku otrovanu dati; I bez tople vere ti ćeš mene zvati, I bez prave sumnje mene se odreći.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne trebuje carstvo neljudima, nâko da se pred svijetom ruže. Divlju pamet a ćud otrovanu divlji vepar ima, a ne čovjek. Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom. Ja se sjećam što si reći htio.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Poslje zemlju, užasa katedru, pozorište bogomrsko zalah, gnjezdilište čovječke nesreće, sa nevinom krvlju oskvernjenu, otrovanu gorkijem suzama, kojuno će voplji nevinosti kod mojega ukleti prestola - nju će oganj božestvene pravde u dan sudnji u