Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Govorio je Isakoviču, ozbiljno, skoro tužno, što nije bio njegov običaj. Životinja je nabasala na otrovnu travu, svakako, to je stvar prirodna, slučajna, ali zašto je priroda izabrala da ubije, danas, baš tog prekrasnog
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
neka vrsta stinjene i suzbijene osetljivosti i ponosa koje teško pokazuju, a uvređeni nose uvredu u sebi godinama kao otrovnu žaoku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Od svoga gospodara bio je poprimio otrovnu žudnju za srebrom i nizao srebrnike na jednoj vrpci, koju je nosio oko pasa, na golom telu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Njegovi kratki duhoviti i dvosmisleni odgovori na postavljena pitanja zajedljivi su i imaju otrovnu žaoku (Kad ga aga upita: — Kako s ljetinom? — Raja odgovara: — Slabo aga: da se mogu izduvaniti, lako bih se izljebio.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„I njega vodi!“ viknuo je Đorđe... Sada leži na travi kojoj je septembarsko sunce ispilo zelenilo. Čuje svaku otrovnu reč, davno izgovorenu. Žedan je. Ako je Adam umro, samo mu je po mučenjima ostao otac. Ja sam zlotvor.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
poistoveti sa suncem („Sunce, jedino tebi što sam želeo biti ravan“), ali i da ga zatre („Pa ipak godina tolko ko zver otrovnu nosim sič mu“). Po svemu sudeći, sunce je oličenje oca.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Naše je to, naša svojina!... — A šta s Mehmedom, pašom skadarskim, Šta s njime učini?... STANIŠA: Otrovnu paru krvi azijske, U svionome krilu Selminom, S mirisnim đulsom svoga harema, U izdisanju meša poganik...
Dakle, meseče, Poslušaj molbu sina gonjenog, Otrovnu kaplju Ivan-begovu — Te savet nosi pravovernima, Budućoj braći Srb-izdajnika — Da ovu hrpu zverske pakosti, Prot
Petrović, Rastko - PESME
mračnu prugu besa niz ovu večnu kičmu da spremi me za Sunca oganj, sa njim na zavist i stid Pa ipak godina tolko ko zver otrovnu nosim sič mu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nosi mi ga dalje od nosa ili ja nosim nos dalje od njega. Neiskusni Nikolica donio je otrovnu buniku i ljekovito velebilje, ono od koga se kozama rašire zjenice.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i Hristos progoni jedovitu silu od čoveka. U jedno dobi sveti bogoslov Jovan znano popi otrovnu čašu vina u Hristovo ime što mu je bio dao rimski cesar Domicijan na silu popiti i ništa mu zlo ne naudi.