Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Car spusti obrve na oči, i pošto malo poćuti, reče nešto nemački jednom oficiru, koji odma otrča napolje. Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu.
da ne bi Poreč-Alija udario u vilajet i da imadu sporazumije sa knezom (Nikolom) Grbovićem, Kedićem i Milivojem a ja otrča̓ da donesem jošte džebane, koja će biti gotova u Boljevci, jerbo ono što sam pređe doneo dao sam onoj vojsci koju sam
A on na to reče: „Idi, oče Jakove, donesi mu što treba za pisanje”. Popa Jakov otrča na kočije i donese mi divit, pero i četiri tabaka ̓artije.
Malo, sretnem Vesu iz Ljubinića sa 7 momaka. Kaže mi: „Ne idi, Turci sve rasteraše; ja otrča̓ da roblje uklanjam”. I ne hte se sa mnom vratiti. Ja pođem unapred, puške ne prestajaše.
Među njima stoje ona četiri bega. Sad novski kapetan otrča na hatu k njima; od naši̓ iziđe Kedić i Cincar Janko pred njega; poviču: „Ne idi, Turčine bliže, kad nismo veru
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta, gazda, puški da donosim? — Puški, puški, bre, donesi! — prodera se ćir Trpko. Otrča momče i iznese nekake dve cevare i jednu arnautku kao pritku.
— Čujem, gazda! — A kamo mleko? — Još nije doneo. — Trči bre, mleko da se donese! Šta čini tamo! Momče otrča naviše k čajiru. Ćir Trpko nastavi pričati do kraja svoj san. Malo-pomalo nakupi se poviše seljaka u mehanu.
— Valjda prazan? — upita Ćebo. — Jest, bogami!... — reče kmet uzevši bardak i mućnuvši ga, pa brže otrča u kuću. — A jesi naumio daleko? — upita čiča Mirko. — Bogami, daleko... — odgovori Strahinja ozbiljno. — E?...
Vuja prodenu već i poslednji put iglom, prigrte zadovoljan svoj okrpljeni gunj, uze ključ i otrča tako brzo gore uz voćnjak da su kokoši, što behu po travi pored puta, prhnule poplašene kud koja...
— Otvori nam vratnice, pošo! — reče pop i okrete vranca napred, smejući se uzjahivanju Vujinom. Poša otrča te propusti na vratnice oba konjanika, i upita: — A kad ćeš kući, popo?
Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću. I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Čekni malo, čiča Jovo, čekni! — reče on oštro. I hitro kao jelen otrča u kuću... Za nekoliko trenutaka vrati se naoružan do zuba: pištolj i jatagan za pojasom, a u ruci šara.
— Ustajte, svatovi, na noge lagane! — viknu iz petnih žila. Čeljad prenu iz sna i ustade, pa otrča na bunar da se umije. Ustadoše i stariji i gosti, a Mara im priđe s vodom i ubrusom, te stade polivati.
— Dobro. — Čini se nevešt, ne kvari veselja! — Polazi! ... Sedaj!... — viče starojko. Zeka otrča nevesti i posadi se s njom u kumove kočije. Stanko sede sa starojkom. Tu načiniše mesta i popu. — Nađite mesta Devi!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kako beše tek zora, i putnici neodlučno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiše pažnju ovoj sceni. Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja. Svet se raskloni u dva reda, puštajući invalida; krasnog, jedrog momka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A posle ručka odmah otrča preko puta da ih zatekne za stolom, da na licu mesta vidi efekat koji je proizvela svojom kernštrudlom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!“ A kad ču šta reče, zaplaka i otrča, naglo.
Trifun se trže, kad mu žena dreknu, pogleda za njom, kad ona otrča, kao što se u jesen za lastavicom pogleda. A zatim, ljutito, zavrte glavom i opsova, mrmljajući.
Na travi, napolju, u senkama blistala je još rosa. Isakovič onda otrča za kuću, a kad se vratio, namirisa brke, i obu se kod ogledala.
Njega, kaže, sutra, čeka strašan dan. Kapetan onda, klanjajući se njegovoj ćeri, otrča za domaćinom i htede da mu tutne u ruku dva‑tri talera.
Ali kad mu mati reče: Idi! Vidiš li, daće ti para! On priđe. Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio!
Čemu pokušavati protumačiti ono, što se protumačiti ne da. Reč otrča, kroz te mračne hodnike, od usta do usta. Da je došao neki rosijski oficir i da se njihov transport na put sprema.
Da je vidi – pa da je izvedu. Gospoža Evdokija, kao da je zmije ujedaju, uzviknu da su to čudovišne želje, pa otrča od stola u kuću, kao da je zmije i vijaju. Božič se smejao.
Trifun onda otrča, uzjaha, pa poče da egzercira husare, kao da nije ni krenuo sa temišvarskog egzercirišta. Vikao je pri tome rosijske
Pavle onda otrča i uzjaha i dođe pred tribinu. On je, jedini, među Isakovičima – iako to nije bilo naređeno – sad doveo svog konja.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Gavre — viknu — traži te nekakav gospodin, i odmah otrča natrag. Gavre Đaković baci pogled za djetetom, čisto ne vjerujući. Ko bi to bio da ga traži!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Hajd, spremi! A Dimitrija se zgrnuo pa ništa ne razume. Odjednom se okrenu i brzo otrča Todi. Toda beše usred drugarica i rođaka. Sve se praštahu i plakahu zajedno s njom.
— Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne... doći ću. Hoću! I ošinuvši me sjajnim, srećnim pogledom otrča zanoseći se. Vratih se. Topih se i nestajah. Bejah lud... Veče pade. Mesečina iziđe. Nisam znao kako sam večerao.
ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret. — Cveto, spravljaj te brazde — reče njoj koja jednako kopaše podaleko od njih.
on meko i saže se, uze je u naručje, odnese do međe, položi, skinu sa sebe gunj i pokri je, da ne ozebe, zatim brzo otrča i vrati vodu... — Ama dosta, ne plači. Ne boj se.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad to ču ovi mladić, otrča put onoga mjesta đe mu je starac balotu bacio, dok najedanput rekao bi pade nebo na zemlju, zavikaše s hiljadu strana,
— Brzo otrča te donese ono jela što je spremila za sebe i svog sina, metnu ga na sto, pa i njih dvoje zasjedoše za ona gospodska
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A pred nama, ispred visokih kukuruza, prašte puške... Komandir otrča napred. Kroz puščani prasak kao da se čuje neka pesma... čini mi se „Oj Srbijo“.
Na čelnim kolima sede neki ljudi, I drže beo barjak na kome se vidi crveni krst... Mi se zgledasmo... Komandir otrča u divizion da pita šta da radi.
Oči su im gorele, a lice potamnelo. — Nešto se desilo kod trećeg topa — veli Jankulj. Jedan otrča... Kad se vrati, reče da je razorno haubičko udarilo u desni točak topa ali nije eksplodiralo. Ranjen je samo punilac.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona nek dođe na konju... sve u trku!... Aaaj-ah-ah!... zajauka ona i stade se preturati po krevetu. Gojko otrča, onako neobučen, u školu, razbudi Stojana i posla ga za konja.
O, pa ona strada!... I ona pati !... Pa što je dolazila ovamo... što je došla?... Gojko otrča na severnu stranu, pa grunu pesnicom u vrata, zatim se brzo vrati na prozor i pogleda unutra...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa strahom, da je ko ne opazi, uze one ruže iz groba i, plačući, otrča da javi učenicima šta je videla, a ruže odnese kući i sakri ih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedan otrča na kraj varoši, da kaže Petru kovaču da ne klepa danas motike. Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima
pa tek iznese mi lepu igračku. Tako će i sad... Ali, šta to oni rade ?«... D ete otrča do kraja staze, pruži vratić iza žbuna — i zamre... Ne sme više pomoliti glavu, jer bi je opazili.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sedi, odmori se. Ništa nije, i ne boj mi se! I ne mogući da izdrži, zajedno sa Magdom otrča Sofkinoj kući. Sofka ničke pade na krevet i, pored svega, oseti blagodarnost prema tetki što, kad ode, Sofka ču kako
Po tome ona vide da je ova sve prisluškivala, i sada, bojeći se da mu se nije što desilo, brzo otrča k njemu. I zaista, tek što Sofka siđe niz stepenice, i pođe ka kapiji, ču se odozgo prestrašen materin glas: — Vode,
I taj osmeh Sofku preseče, sledi. Tomča radosno otrča u kuću, da spremi u velikoj sobi što treba za tasta. Sofka, čisto ukopana, | ostade čekajući oca.
Sluga za to vreme otrča do kapije, otvori je, i osta da drži razjapljena krila. Tomča, pošto se dobro uvi, oseti na konju sigurno, utopljeno, uze
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Čuješ!“ reče on, povrnuv se. „Bolje bi ti bilo da me ubiješ, no da me prosočiš doma, znaš!“ to rekavši, otrča kao srndać. „No, gdje ti je vojska, kapetaniću?“ zapita grof Jana, odignuvši glavu s knjige.
Onaj čovjek uze joj silom sjekiru, a ona, kao košutica, otrča opet u kuću. „Bogami, momak!“ reče medik, odignuvši obrve.
„Hoću, Gospodaru!“ odgovori mladić, prekrstivši ruke na prsima. Vladika poglednu đakona, a ovaj otrča u manastir. Riječi i držanje njegovo odavahu iskrenost. „Glava je ništa prema duši, pazi se!...
U toliko i đakon dođe, noseći krst, jevanđelje i dvoje svijeće. Za đakonom izađe iz manastira perjanik jedan i taj otrča, kao zvijerac, put Bajica. Veliko zvono na manastiru zazvoni. Nekolike puške zapucaše u polju put sjevera.
“ zapita ga Stane. „Ja, bogme, hranio!“ „A đe?“ „Pod tvoj kovčeg!“ „Ajde donesi, zlato!“ Mali otrča u kuću, i malo zatijem povrati se, noseći u ruci nekoliko listića. Ženske mu ih uzeše, pa stadoše pregledati.
U to se serdar povrati, noseći građu. On im nazva dobru veče, pa svali s ramena drva. Ženske ustadoše. Milun otrča k njemu. „Što to pišeš, Janko?“ reče Pejo, huknuvši od truda, pa sjede kraj njega. Janko ga pozdravi i pokaza mu crtež.
Posjedaše. Ali čim serdar sjede, ote mu se oko, te ugleda mrtve, pa kao da bješe na žeravu sio, skoči, otrča i otkri oba mrtvaca i viknu groznim glasom: „Janko!“ Četnike trnci podiđoše kako je Pejo uzviknuo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad to ču ovi mladić, otrča put onoga mjesta, đe mu je starac balotu bacio, dok na jedan put rekao bi pade nebo na zemlju, zavikaše s hiljadu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To bi bila prva korist što bi jutros mogao učiniti manastiru! — Baš da odem!“ — Bakonja ostavi sud, pak otrča pred mađupnicu. — Kovaču, mlinaru, dižite se! Sunce je granulo! Škeljo, ustaj i probudi Bukara!
“ Bakonja kao bez duše, otrča ka mađupnici. — Di je Bukar? — pita on. — On se, brate, zagnâ u san, pak mu ostaje jošte dosta dokle dopre do kraja!
— Jest, Isusa mi! — reče govedar. — Jevo i volujskog traga!... Ajme meni, biće odveli i krave! — pak otrča put naslona, ostali za njim. Govedar, čim bi pred vratima, obrnu se k njima i raširi ruke. Dopadoše svi. Vrata razvrnuta.
Njeke od tijeh Bakonja je gledao o „proštenju“, ali mu većina bijaše nepoznata. Iz crkve otrča Bakonja u novu mađupnicu, koju takođe bjehu zagušili prekovođani i gdje se takođe gotovljaše jelo.
— Pa, poznajemo mi dobro Bakonju! — reče drugi, odista manastirski pronjar. Bakonja otrča k vozu, ali ugledav Srdarinu na obali ustavi se.
Bakonja je nestrpeljivo očekivao da dozna mišljenje svojih starijih drugova o stricu, te otrča za njima i zateče ih pred skulom. Oni baš govorahu o Brni. Đakon se obrati Bakonji.
Bakonja svrati stricu, pa ih trčeći stiže pred mađupnicom, gdje Butre uze utirače, pa sam otrča k vodi. — Je-li-te, fra-Jakove, zašta je bija skup kod gvardijana? — zapita ga Bakonja.
svoju presudu, tako je gledao Bakonju, a on, sustao tjelesno i duševno, ne znade šta reći, no pokri lice rukama, pa otrča ka gvardijanu i Srdaru, preklinjući ih da odu da razgovore strica.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole! — Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao! — maznim glasom doviknu Simka uvodeći volove u dvorište.
Narednik ga opsova i udari kundakom u rebra. Nikola klimnu glavom. Starac, zgrčen iza kase, podiže se i otrča niz put.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Požurite, gospodine poručniče. On pojuri iz šatora, opasujući revolver, i otrča topovima. Izlazeći ispod toplog pokrivača on se strese i zadrhta na svežem i oštrom jutarnjem vazduhu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati? Gde vam je ćato? — Eno ga u travi, spava — odgovori birov, pa otrča, te probudi ćata. To beše seljak, kao i drugi, samo nešto malo pismen.
Kažite sad odmah onima u kući da mi decu ne diraju. Đurica pogleda Sremca, a ovaj odmah otrča u kuću, i naskoro zatim deca se umiriše. — Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je odavna nije vidio, i otrča preko dvorišta. Djevojka dovrši posao i pođe u kuću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča. Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka. Bili smo malo mirniji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prepun i razdražen maldane izlanu štogod, što bi oca još gore razgnjevilo. No u zadnji čas izdrža muku, diže se i otrča niza stube... Nad selom nadvio se mjesec i blijedim svjetlom obasjava vrhove stabala i krovove kuća.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva! Isajlo pozdravi, i veselo otrča. Vetar uskovitla vatru i mi se podigosmo, okrećući joj leđa.
Konj se giba s noge na nogu. Opet progledah. Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne. Voda splasnu, te spustih noge... Stigoše i ostali.
Ali ona iz torbe izvadi parče hleba, ostavi na kamen pokraj bunara, pa, i ne gledajući me više, otrča do onih žena. Stajao sam i netremice gledao za njima. Ali se nijedna od njih ne okrete i tako zamakoše u selo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad Balačko spremi bedeviju, pa otrča drumom za svatovi sa šest stotin' latinskih katana. Kad su bili u gori zelenoj, kulaš stoji na drumu široku, a za njime
“ Kad to začu vjeran sluga Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kud li to dječak otrča, na čiji znak? Prokin gaj, zapuštena, gusta i prilično velika šuma, na sat hoda udaljen od podnožja planine, bio je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vide jer su mu sluge, veliki je on gospodin. Brže, bez obzira otrča u grad. Gde god nađe po zadrugu ljudi skupa, svuda iskaza kakva je čoveka kod bunara našla, te joj je sve iskazao kakva
Pak bahnu mamuzami konja, otrča ispod grada, zgodi na jamu, pade sunavrat: s konjem zajedno pogibe. U tom dobi pak na podne pope im se hodža na visoko
Začu to Maksim što se od njih učini, brže sede na brza konja i otrča k vojski nahitro kano krilat i stade na sredi među obadva tabora.