Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
otadžbina... Silazili smo u rupu kao u grobnicu, izmučeni i otupeli prema svemu što se odigravalo oko nas. — Popravnik četrdeset osam...
Na glavnom putu, u nizini, morali smo zastati da narod odiđe. A imalo ih je koji su slomljeni naporima, pa su već otupeli i ostaju na putu, predajući se na milost i nemilost neprijatelju. Teške misli pritiskuju.
Ali ljudi su se najzad zamorili i otupeli, te su docnije sve obezglavljene leševe, zajedno sa delovima tela, bacali u opštu rupu, nad kojom je udaren krst, gde
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne mogu, ništa ne mogu... Spavaj ! — odgovara Đurica, pa opet leže. U glavi mu čitav haos, živci već otupeli od strahovanja... sve se u njemu zgrudvalo, smešalo, sledilo...
Krakov, Stanislav - KRILA
Zanima ih, jer za sada još ništa ovde ne pada. Zvizne pokoji zalutali kuršum, ali se i njegov već od dugog leta otupeli fijuk izgubi brzo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ostavili su ga tu, na miru da umre... Malo dalje ležao je iznemogao konj... A živi jedva odmiču. Otupeli su, beskrajno ravnodušni i svejedno im je da li vide mrtvog čoveka ili životinju.