Obradović, Dositej - BASNE
Posluša zograf i popravi papuču. Onda ti se on ponese, pak počne nešto i o nogi besediti: „Dosta! — otvešta mu Apeles. — Papudžija nek ne ide dalje od papuče.“ Megavizos, persiski satrap, dođe k Apelesu gdi ovi izobražavaše.
” „Psi su, sinko, kavgadžije”, — otvešta stari — „a ja od prirode na kavgu mrzim, pak se volim uklanjati.” Naravoučenije Srećan je čovek takova složenija
A iguman, dičeći se, pita namesnika: jesam li mu kako odgovorio? „Majde! (otvešta onaj) imaće gdi god dođe šta povjedati. On misli gdi mi ne čitamo kojekakve knjige, da mi ništa ne znamo.
” — „Bre, uzmi, pak jošt ni piskac!” — otvešta pametni sultan — „jer znaš šta ga nas je kardaša; ako svi navale i povrvu svoj deo iskati, neće ti, bojim se, ni
„Ne”, — otvešta on — „onde smo mi kao i ostale ptice, baš kao i vi ovde.” „A kako to biva,” — prilože druge — „da se tebi ovde u
” „A koji su to? Ako ti je drago milosti, nuder mi ih kaži,“ reče slavujak. — „Kosači, — otvešta čvrčak — „žetaoci i ostali poljski rabotnici, koji znaš da su dobri i pošteni ljudi.
„Evo mislim i razmišljavam”, — otvešta sova. — „A o čemu misliš”, — priloži orlić, — „o dobru ili o zlu?” — „Ta padne mi katkad i što zlo na pamet,” — reče
” Ode dete, kaže ocu šta je čulo, šitajući ga je li to tako. „To može lasno biti, sine moj” — otvešta otac — „zato odsad nemoj nikada verovati jednu vešt koju napolak čuješ, nego čekaj dok je svu i sa svim | njejzinim
Zapita ga Montezuma: „Idu li Španjoli u taj raj koga toliko hvališ?” Kaže onaj da idu. „Dakle, ja tamo neću” — otvešta nepravedno osuđeni.
— reče joj tigar. — Onda bi se pokazala i spolja sušta kakva si iznutra, hitra i šarena.“ — „Na tome ti lepo hvala!” — otvešta ona. „Ja ne želim da se pokažem takova kakva sam.
” — „Kog će jada tamo?” — zapita ona. — „Da budu paklene furije, i da muče zle i osuđene duše”, — otvešta druga. — Nasmeje se Junona i reče: „Gledaj ti hitroga Merkurija! Kako je on to lepo umeo izabrati!
Zapita starac: „Ko je to?” Ono mu otvešta: „Ja sam Solomonov duh, i došao sam te pitati kako živiš?“ „Evo,”— reče starac — „kako si me ti naučio, sovjetujući me
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Nipošto”, rečem mu, „nisam ja došao ovde sramotiti sebe i vas.” „M’ ’ajde, kaluđeru, svetao ti obraz!” — otvešta major i pođemo u crkvu.
Kažem učitelju da seja vesma bojim ako se vojna začne. „I mi se svi bojimo“, otvešta mi, „sam bog zna što se ovde može | slučiti!” „Dakle bolje je meni“, rečem, „ukloniti se za vremena?
„Ne samo trošak, no i pribitak možeš imati“, otvešta mi učitelj, „meni ćeš prvom franceski predavati, a znam da i od moji[h] učenika imaćeš nekoliko za [i]talijanski jezik,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I jako ž nikto vazva jego, vstav pride k starcu, te mu reče: — Ne jedete li oče, danas. Otvešta starac: — Uže jadohom. I reče monah: — Da počto ne prizvaste i mene?