Jakšić, Đura - PROZA
je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova, možda i stoga što je bila neobična činila mi se strašna; izgledao sam sâm sebi kao neki saučesnik u
Obradović, Dositej - BASNE
Hoće da ga ize, ne može, nije za jelo. Tada počne govoriti: „Šteta, ovaka lepa stvar, a ništa ne valja! Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja.
Ko ne priznaje ovaka dela za bezbožna, pogana i prokleta? Ovo, braćo moja, u cerkovnoj istoriji ovako od slova do slova stoji.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog
Tako je, svaka mi se kaplja krvi buni kad pomislim: da je ovaka ista moja mladost otišla negde u nepovrat. Zašto je ona otišla u nepovrat? Kome sam je poklonio? Kome?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
što su Srbi nazivali „suvi zulum“), sredstva kojima su organi monarhije pokušavali da ubiju duh pojedinaca i naroda. Ovaka vladavina je samo potpirivala mržnju raznih narodnih slojeva, utoliko pre što je poznato načelo dіvіde et іmpera
Matavulj, Simo - USKOK
Ali kad knez sjede do njih uzvikujući: „A-ha-ha! Divne noći, da bog pomogne! Bogo moj, je li ovaka bila uoči Kosova?“ onda se malo začudiše nagloj promjeni u njemu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Ja sam sad u najvećem očajaniju, pisao je on u Zemunu u proleće 1832: ovaka gonjenija, na vratu žena i četvoro đece, a suviše slabo zdravlje i siromaštvo!
Radičević, Branko - PESME
“ 8. Ovako njojzi moja rečca velja, Ovako beše njezin molben zvuk, Ovaka bija moga srca želja. Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa da, petnaest, uvrh glave osam banki. — Eh, što ti je Ciganin! — kivno se zakida Rožljika. — Ta ovaka je granata, bolan, raznijela čitavu moju pojatu, nije ni slamke ostalo. Ej, pojata je to, nije tvoja ciganska čerga!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga“. To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica je guta, guta pogledom, sažiže vrelim očima... Šta je ovo ?!... Je li mogućno da ovaka žena ima ovako nevin, ovako detinji izraz lica?... O, to su joj lice morali nabaviti svi demoni iz pakla!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Rezilak, more — veli ćir Đorđe — što se čini. U selo ovaka mehana pod plan, bre brate, za svaki udobnos’ sam se postarao, pa on, kako na primer jedan što se kaže činovnik i
Opet stade prepravljati depešu. Prepravljao je nekoliko puta i naposletku ispade ovaka i ovolika: »Rio de Ženeiro-Brazilija.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
tresao se od straha, pri pomisli da od svega neće ništa biti; da Sofka, kakva je, sigurno neće pristati, ispustiće se ovaka prilika, neće se doći do novaca, i to ovakvog, velikog, mnogog novca, kakav se zna da samo on, taj gazda Marko, ima,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „„Govore ljudi: od kako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vi- | di.
Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: „Jadno dijete! što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti.
Tek što babu vidi, upita je što je ova gora ovaka, a ona mu | reče da pristupi naprijed pak će znati. On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograđenu kostima
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i [H]ercegovinom, uzdisao sam i često gorke prolivao suze, sam s sobom govoreći: „Kad će u onim prekrasnim zemljama ovaka učilišta biti? Kad će se i ona mladež s ovakovim naukam napojavati? Milioni naroda!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ona reći, držeći da je to sve obična šala, ali čuvši njen ozbiljan i odlučan odgovor, nađe se iznenađen i začuđen. ...Ovaka varoška, zgodna kao molovana, pristaje da ide za njim, kud god je on povede (samo ne u selo) i da živi samo za njega!...
»Majka... otkud ona tu?...« misli on, obrće glavu i vidi slabu, suhu, pogurenu staricu gde mu prilazi... »Što je ovaka?... Ovo nije ona... Kakvo je ovo lice, strašno , neobično!« — Đuro, ojađeniče moj !... — čuje on zagušen glas, jecanje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tek što babu vidi, upita je što je ova gora ovaka, a ona mu reče da pristupi naprijed pak će znati. On pristupi i baba ta uvede u nekakvu avliju ograđenu kostima
se, a devojke koje dođu po vodu, govoriće po gradu: „Govore ljudi: otkako je ovoga grada, još ovake galije nije bilo ni ovaka trga.“ To će začuti i careva devojka, pa će se iskati u oca da je pusti da i ona vidi.
Ja potegnem iz džepa jaje misleći: evo ovaka je zemlja, a on komad sira, biva taka je kad snijeg pada. Iziđe Francuz, i car zovne Nasradina, pa ga pohvali i upita
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.
joj kao oganj obu– zimlje želja da ne omekša, da ne popusti, da ne uvredi vekove koji su u njenoj krvi utvrdili reč za ovaka događanja: — O, šta bi u životu ostalo još od obraza, od burnije, od čojstva, kad bi ga samo ovaki Karimani branili!..
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Popustila je žega, — reče onako zamišljen. —Uh, da je ovaka hladovina, kad se kopa! — selo odvrati Jure. Oni pođoše dalje, polagano, ćutke, uz cviljenje popaca, pa kad bijahu blizu
— Valjalo bi providit', — izusti jedva čujno. — Providit'! A okle? ... Uvik su ovaka moja dica, ozva se ona naglo i otresito. — Jemaju praviщu!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Ja mislim da su ovaka imena dovoljan razlog da u narodu klone čak i dinastičko oduševljenje, — još kad se uzme u obzir da nije bio samo jedan,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al’ besedi Đurađ Senkoviću: „Drago čedo, Senkoviću Ivo, jesu dosad knjige dolazile, al’ ovaka nigda došla nije; ako li je kad i došla ’vaka, a baba je onda mlađi bio, pa se nije od knjiga plašio: ovo j’ knjiga age