Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici se krišom podgurkuju, ali niko ne smede da pogleda Krstu, bojeći se njegovih ogromnih ruku. — Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra.
— Ovam’ te, ’tico, ovam! — začuh glas potporučnika Aleksandra. Pogledao sam u pravcu gde su i ostali vojnici gledali i smeškali se.
Zakoluta Aleksandar očima i viknu: — Ovam’ sa njima! Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj. Bili su kaljavi do pojasa.
„Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar. — Izvol’te, gospo’n naredniče! — Je li — dohvati ga narednik za uši.
Kaže, ide kod brata, i molila je da joj pravim društvo.“ — Kome ti to: brat, drugarica, prijateljica... Ovam-te, onam-te, pa na krevet komandira Svete. „To nije istina.
Nekad vikne, drugi put udari, ali zato kad primi platu, on pozove posilnog i seiza: — Ovam’! — zakoluta očima i napući usne. Gleda ih strašnim pogledom od glave do pete, i onda progovori: — Ti!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„...Puče puška, gospodin predsednik; kad pogledam, a ono zec, tam’, tam’, ovam’, pa među noge, baš među moje noge, gospodin predsednik, pravi zec.“ „Kakav zec? Otkud zec?
Stanković, Borisav - TAŠANA
KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos! Nemat »a«, nego brgo ovam. Da ne poručate ćuteci. Dolaze Kosta i Rista (zakopčavajući i stežući pocepane pojaseve, bunovni).
(Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kad ga ugleda, Luka kao udaren električnom strujom, podskoči. — Ovam’! — manu mu prstom. Isajlo priđe pognute glave i natmuren. — Gospodin posilni bio je u varoši?
— Trebalo je nekome onda da kaže kako je zauzeo Kajmakčalan. Ukazi... odlikovanja, ovam’ te, onam’ te — razmišlja Mišić. Kapetan Radojčić namignu i veli: — Ne daju se ni jedan, ni drugi!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da... (Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.
(Ustaje, besno vadi jatagan.) Svirite mi bre, i pojte, zašto... (Salčetu): Ti li mori, veštice, ne davaš! Ovamo ti! Ovam! Ti ćeš da mi igraš i da baješ! S’g te svu na paran-parče iseko!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Suproć toga opet dignuće se jaki golemi vetrovi haloviti, te dor pootkidati će s nogu ljude i razmetati tam-ovam jedne od drugih s vihrom u holuju.
Pak tako su tam-ovam trčali na konji po vetru onako oružato, dor su se spoticali i poturali busajući jedan na drugoga.
I treće hise okolo izdrobi, a četvrto hise izrascepaj, te rasturi po vetru. Pak izmakni mač, i teraj svud ovam-onam ta parčeta s oštrim mačem.
)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar ovam, onam po vodi, i onde je donese.
ispod zemlje ode, a spram svoga duhanja nigde skoro pak oduhe ne može zdesiti kud bi pak izlezao, ta i vrti se tam-ovam silovito navirući kud bi prošao: zato potresa zemljom, dokle kud zgodi koju duplju te opet izleze napolje.
Nego, idući mi tamo, velik preuze me drhat i neka strava napada na me. Sklanjam se tam-ovam, a sva se od straha tresem. Dođoh do onih vrata što su se pre zatvarala ispred mene. I bez straha uđoh unutra.
Svaku hitrinu izvođaše trčeći ovam-onam po bedenu gradskom i nagonjaše sve lude na boj, te im govoraše: »Oho, moji ljudi i dobra braćo, nije tu kurtališa s
vašaru, već ako kockaše, karćaše, svirnje, tancovođe, i druge koje sprdnje i maminovce, viku i psovku, protiske se tam i ovam kroz narod, konjsko li trkalište i mnoga sukobna se kolija, dizati golem prah, kvareći i zasipljući oči ljudma.
Odvraćaše svoje lice da ne gleda angelu u obraz mu. Na nogu pri njemu stajaše, obrće tam-ovam glavu, oči krije i požmuruje.
I nemoj me sasma tako potajem odbijati, ni proterivati skoro iz svoga doma napolje. Nisam se ja naučila preskićivati ovam-onam.
U tome čuh za sobom glas gde mi neko reče: »Raduj se obradovana, gospod s toboju!« Obzirah se tam-ovam i ne videh nikoga. Ka preplašena opet skoro utrčah u kuću, te se zaključah i sedoh presti.
Nego tek lažljivo se mute i tam-ovam buncaju uzalud se metući, bez vešta i prava kalauza knjižna im putovođa, i za svašto dobra ukazivca.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ti li gu kaza i prati gu ovam pri nas, u dom mi?! Ubavo mi obele obraz! Hadži-Zamfirska Zona se faća u oro... iska da se orodi sas ludu Doku, Doku da
Iz Turcko tri risjanke iz arem ukrade si i preturi gi ovam’ preko granicu... Poznava se sa sve me’andžike, amamdžike i stare bule, vikaju ga i ciganski konzul...