Obradović, Dositej - BASNE
Kad bih ja to učinio što mi ti veliš, valjalo bi koliko je tog pasa u selu da me svi ujedaju”. Naravoučenije Teško ovci među kurjaci, i teško mirnom čoveku onde gdi ko je jači on je i stariji, gdi nasilije vlada, glupost i varvarstvo
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vitomir i Tiosav zgledaše se kradom. — Bogami jes' — veli momče. — Jutros čobanin izjavio ovci, kad tamo čajir sav razgraden. Ne se mogao maći od ovci ni pomusti gi ne mogao. — Ama baš sve odnesene?
— Bogami jes' — veli momče. — Jutros čobanin izjavio ovci, kad tamo čajir sav razgraden. Ne se mogao maći od ovci ni pomusti gi ne mogao. — Ama baš sve odnesene? — Sve, ama ni vrlika 'edna nemat! Ćir Trpko samo učini: »ih!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u pogledu na istorijske ličnosti, kao pesma o Kraljeviću Marku i o „Levendinče čobandinče“ koje „čuva deset stada silni ovci“. Tu se pominju Katranica pod Olimpom i Krčingrad kod Prilepa.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako mi se kuća ne iskopala! Tako mi se ne zakamenilo dijete u ženi, tele u kravi, jagnje u ovci, svako sjeme u bašti i duh u kostima! Tako mi se ognjište mojom krvlju ne ugasilo! Tako mi se pleme ne zatrlo!
Gledaju se kao kozji rozi. Dobar kao leti krupa. Dobro mi je kao zmiji na ledu. Dobro mu je kao ovci među vucima. Dobro mu je kao raku na ugljenu. Dobro mu je kô golom na mećavi. Dobro mu je kô ribi na vatri.
— Bolje je i malo s blagoslovom, neg’li i dosta s prokletstvom. — Pusto maslo i psi loču. — Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa. — Tuđe je sve lijepo, ali svoje najlepše.
— Gospodska do vrijemena, a bratinska do vijeka. — Svoj svome i nehotice bratuje. — Teško ovci koja se tuđi svog krda. — Tuđa krv braću dijeli. — Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo.
Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi! Lasno ti je popu popovati, A zenđilu knezu kneževati. Lasno ti je ranu pozlediti,
Teško meni i Omeru mome, Kad ja nemam u tobocu svome. Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući. Teško onom koga vode živa, I još gore koga nose mrtva!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
doma, zakume u tri puta aždaju, a tri puta caricu, i one im se zakunu da ne će, te carica izvadi drugi prsten, dade ovci, a ovca provrže se opet kakva je i bila. I Bog mm te veselio! 6. VILINA GORA.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Grif si krila raskriljava, glasom svojim vosklicava: O zlatoje proleće! Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirjajet: O zlatoje proleće!
Ptici pojut raznoglasno, Veličajut vsja soglasno Nevidimago vsjeh tvorca; Ovci blejat svoju radost, Voshvaljajut božju blagost, Slavjat tvarej životdavca.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
nebo, goru, lugove, Ljubiti onu zemlju očinu — I štedit svaku onu travčicu Što svoje piće blagim melemom Vimena puni ovci bezlobnoj, Da svoga mleka hranom pitomom Planinskog sina stiša želudac. MIRA: A sad? Zar ne znaš više ljubiti?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
čija se cev puni odostrag odža (hodža) ― muslimanski sveštenik ošturiti ― „doneti plod pre vremena (obično o kravi i ovci)“ paligrap — paragraf pasjaluk — pakost, zloba pače — čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kroz takav venac muze se mleko od ovaca (TRĐ, 1. s.). Čobanin meće najboljoj ovci na vrat venac od lekovitog bilja, među kojim na prvom mestu od z. (Karadžić, 1, 1899, 273). Korenčić od z.
dečju kosu, pa će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od prosadi (sanđija, ZNŽOJS, 7, 1902, 161); kad ovci otvrdnu i obole sise (SEZ, 19, 331). Na semenu od k.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Grif se krila raskriljava, glasom svojim vosklicava. O zlatoje proleće! Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirajet: O zlatoje proleće!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa“.
On je takav kad kaže da će Roksandu poznati po braći kao što je u Šari od trista jaganjaca svako po ovci poznavao. U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić, nego kao senjak, kao čobanin od ovaca, kao
Ako bude srce u junaku, kabanica neće ništa smesti: kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa!“ Pa on ode u polje leđansko.
Kad ja bijah u Šari planini kod ovaca dvanaest hiljada, za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznavô: Roksandu ću po braći poznati“. Veli njemu srpski car Stjepane: „Idi, idi, moje drago d'jete!