Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— čudi se on. — Po svoj prilici ušli još s večera. I nije i’ bilo malo. Jedni su čistili ovdinak, a drugi čuvali na vozu, dokle smo mi jeglenisali u mađupnici. — A šta bi bilo da je koji od nas izašâ — pita Brne.
Vidi se, vidi da su unapridak sve znali i proštudijali, a to je mogâ učiniti čovik koji je poduže ovdinak boravija. — Daklen, opet sujma mora pasti na Stipana! — veli Duvalo, propinjući se, te promoli glavu kroz prozor.
“ — A je li komišijun još ovdinak? — nastavi Bakonja. — Odnija i’ vrag zarana. Prije nego šta smo prinili mrtvo tilo, bili su u crkvi i zapisali sve...
Dones rakiju, dite!... Posjedaše na klupe. — Nema ti što rišćanin! — veli Bakonja u sebi... — Jevo ovdinak tri naša, pa nisu ni nanesi prima ovima!... Pa kako ti se drži rkać, kako oolo gleda, kâ da je mali car!...
Dakle, ovđenak ćemo pred vama ispitati sluge. To nije dugo trajalo. — Da je ovdinak Bukar, on bi sigurno bolje ispričâ! — veli Dundak. — On bi sad počeja: „Je li ja? Je li?“ — doda Beljan.
A na to će Srdarina oprho: — A ko se već ovdinak drži regula, Brne bolan!? Zar da se ja ustavim na brigu, kad je sve pošlo sunovrat?
Zašta mi, bolan, nisi poručija po kom sluzi?... — Ma, prije svega, kaži ti meni šta se jopet ovdinak dogodilo? Šta je stricu? Šta je svim vratrima? A šta je i tebi nesritni sinko?
Gospe mi, pošteniji je kovač od... Ajde, ajde, ne boj se, neće me vratrine viditi. Ja ću spavati ovdinak do noći. Bakonja se preveze s vrancem, pa kasom zaokoli selo u kome nije bio poslije pohare.
— Ja to ne znam — preuze Vrtirep — ali sad čujte ovu. Taj knez Kušmelj bio je tu skorice ovdinak. To znate; ali ne znate, može biti, da je noćio u mađupnici i da se opija, pa pripovida svoje junaštvo.