Upotreba reči ovih u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Francuzi i Nemci poštuju igračicu, i hiljadu usta govori o umilno lakome pokretu te i te, ove il’ one igračice koja se ovih dana u Beču il’ u Parizu pokazivala... A mi?

„Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne! Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“.

Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti il’ ne uloviti što, sve mu je jedno, ne tiče ga se ništa!...

— Ti piši što ti ja zapovedam... — Ja, kneže, nit’ imam pera, ni hartije, — izvinjavaše se siromah učitelj, — baš sam ovih dana naumio da odem malo do Kragujevca, te da kupim te stvari... Al’ evo šta se dogodi!...

Obradović, Dositej - BASNE

Serafim, ovih prošastih godina carigradski patrijarh, u vreme svoga mitropolitstva u velikom Trnavu, rasprodao je četrdeset hiljada

nezlobivim i neporočnim blagonaravijem, s razumom i mudrostiju sojedinjene, onda su mile i prijatne bogu i ljudma; a bez ovih dobrodjetelji, i s protivnim njima zlobama, sva lepota i krasota i prijatnosti ništa nisu nego rugoba, sramota i nesreća.

Kažu za Španjole da ako će ko od njih i prosjak biti, opet je ponosit i visokouman. Jedan od ovih zaište od nekog gospodina da mu što da, a on ga počne uveštavati da zdrav čovek ne valja da prosi, nego s trudom ruku

” No valja znati da od ovih višerečenih neki imadu pravo a neki krivo, i u ovome stoji sva različnost. Da su se Dimosten i Ciceron i njima

svoja izabrao, za umaliti neporedak, varvarstvo, kugu, mrak sujeverija i nevježestva, i sva zlopolučija koja se iz ovih rađaju s vremenom istrebiti iz čelovečeskoga roda.

Nek niko iz ovih reči ne zaključava da svak valja da ostaje takav kakav je; ne, ovo je za magare, a ne za čoveka. Nego nadleži dobro

Kad ćedu smatrati na nagu i gladnu dečicu trudoljubivoga i neumorenoga zemljedelca s ovim blagorodnim čuvstvovanijem: ovih je telo kao i moje, u njima krov teče kako i u meni, imadu dušu slovesnu podobnu mojej i čuvstvuju, čuvstvuju i zlo i

Znamo čije su ove reči: čuvstvujmo svu sladost njihovu ako želimo sinovi Oca nebesnoga biti. Ovo što ću reći uprav iz ovih Spasiteljevih reči sljeduje, to jest: „O k a j a n i n e m i r o t|v o r c i, j a k o t i s i n o v e d i j a v o l

U Serbiji, u Bosni, u Slavoniji, u Dalmaciji i Hercegovini, svuda je u seljani ovih kraljevstva harakter voopšte jednak, kao da su, kako i jesu, jedna familija.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

kaput, zasuči rukave, uzmi ašov, budak il motiku, i, zasukanih rukava, gologlav i bos, pod kojom hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu čizmu, zarđalu cev, šunoglu, pređicu, tabakeru, ili ljudsku kost.

Širom ovih šuma i livada, po jarugama i po jendecima, Niko ne zna koliko hiljada i hiljada poginulih ima. Al zna se da nema

Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo

Pa šta ako su nestali Andi i Alpi? Vidi li se s vrhova planina dalje nego s vrhova ovih mrva? AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU Rastu mi na pragu, rastu mi u oluku, rastu na krovu, po svim sobama rastu

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ne mogu samo za ater ovih poštenih ljudi a ne bih ti dao ni zrnca, pa makar se terali po svima sudovima!... Ali neka!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski. Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore.

Nisu ti loše kazali!... Tražiš hajduke... Znaš li gde je Suvi grm? — Znam. — Tamo... Iz ovih stopa kreni se tamo!... Naći ćeš ih na okupu. Javi im se.

— Ne brini, harambašo!... — Ako vam do zorova dođe, hajte k Ceru. Ako vam štogod ustreba, javite se kome od ovih ljudi: Banovcu u Banovom Polu, Katiću u Glogovcu, Čonjagi u Salašu, Ivanku u Klenju, pop-Teši u Badovincima, Iliji Srdanu

Nema većeg grijeha nego rastaviti milo i drago!... To moraš učiniti... I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan. — A baš bih želeo znati da li je Lazar miluje! — reče Kruška.

Pa kad ćeš razgovarati sa Sevićem? — Koliko danas. — Ali idi odmah. Nemoj oklijevati... — Dobro. Idem iz ovih stopa — reče Ivan. Pa se diže i ode Sevića kući... Tamo ga dočekaše lepo.

— Vidim, ali zašto? Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova... Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju...

Nema toga blaga koje bi moglo kupiti mira duši. Ivana su žmarci prolazili od ovih strašnih reči popinih; on oseti svu težinu nove dužnosti na svojoj duši... — Popo! — reče on.

Jauk ranjenika i vriska konja nadmašivaše grmljavinu pušaka. To beše pokolj kakvog nije bilo. Niko od ovih što u šancu behu ne vide na jednom mestu toliko mrtvih i ranjenih... Turci opet odstupiše.

Dučić, Jovan - PESME

Ova ista polja što krv jednih zali, Urodiće drugim pričešćem i hlebom; I trag ovih istih što su danas pali, Videće se sutra kako svetle nebom.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tada — ali s mukom i bolom se sećam ovih teških uspomena — tada moga oca zdrpi jedna užasna groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i — umre!

Kazandžija! Eh, da vidite kako taj radi. U njega ruka, vidite, ovde deblja nego u mene noga ovde. Ja sam zbog ovih oskudnih vremena prodao sve što sam imao — šta će mi? — samo sam alat ostavio.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

tome i tome soldatu u Talijansku, a onome veli: „Pa vi sad nemajte brige, nego napun’te još ovaj bokal za sretna puta ovih pet forinti našem Proki. A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj!

« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba izobražavati. Navikao se na školu i na učitelja.

Kola stadoše pred Velikom birtijom, tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin popa, i jedan i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar,

Kažem ti: ni danjom ni noćom nismo bili mirni od nji’ovih bezobrazluka. Taman jedno prestane, kad al’ eto ti drugo se počne... pa tako furt.

sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u nesreći, i begaju od ovih sumornih dana, i traže vedrije nebo i blaže podneblje.

A Pera Tocilov puši i preko kamiša se razgovara s konjima. Zadovoljan je, pa obećava i Šargi i Pirošu nove čizme od ovih zarađenih dvadeset srebra.

Koliko je lepša slika u pop-Spirinom domu. Koliko je više hrišćanske skrušenosti i pomirljivosti pokazala gđa Sida ovih dana! Još pre polaska popina bila je, kao što je vrlo prirodno, jako uznemirena i zabrinuta.

« tako bi blago rekla kad je naređivala što Žuži. Ovih dana je povazdan šaputala tiho molitve, pa čak i onda kad je u kujni pomagala Juli i Žuži, i ljuštila krompire s njima

A Jula joj pomaže u poslu, i krišom pogleda u zabrinuto mamino lice. I Jula je trpela ovih dana. Pola joj je misli bilo ovamo kod kuće, oko šporherta, a pola čak u trećem sokaku oko onog dućana tamo gde visi

Tu gđa Persa zaćuta sasvim. Valjda se sad i sama uverila da može i to da bude. A sem toga, posle ovih podataka dobivenih od frau-Gabriele, beše joj, kad dovede u vezu s onim što je pre neki dan čula, sve jasno.

Obojica žive sad u varošima. Šaca u B. u Bačkoj, a Pera u V. u Banatu. Peri je to već druga varoš za ovih šest godina otkako je obukao mantiju. I u onoj prvoj varoši bilo mu je dobro.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao. Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života.

Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost! Pored ovih reči uhvati gospodar-Ljubu za desnu mišicu, pa ga uvlači; Ljuba se još malo otima, pa u zabuni zaboravi da se ulazi niz

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Eto slušam ja i mučim se. Svakoga od ovih ovde raspinje po neka teška i velika lična nesreća, i samo ja ne bih imao nikakve naročite istorije da ispričam, a

Užasno smešno!... Gle, kakva čar ovih blagih srca! A ja ih mrzim i krv bi im pio. I sve ove ženske šalove i šešire i ove bunde i kaločne i šubare i one pune

Gle, kakva čar ovih blagih srca, a celo moje biće nemoćno i u najdubljim ponorima njegovim plete se nešto bolesno, nerazmrsivo i užasno...

Afrika

Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi

I pored tropskoga u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja,

Švajcarac upravlja na njih svoj reflektor i onda ugledamo bubnjare i njihove pratioce zasenjenih očiju. Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga.

devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina. One su mlado zverinje, u istih mah.

Dalje inicijiranja će ih tamo učiniti velikim fetišerima, vračevima, vešcima i panterima. U izvesno doba noći za vreme ovih godina, nedaleko u planini i pod zaseocima, čulo se strahovito kreštanje njamua, fetišera koji obučavaju mladiće.

Izdao je pantersku kožu u koju se oblačio, i nokte koje je namicao na prste od nogu. I da nije ovih svedočanstava o ljudožerstvu u okolini Mana, bilo je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca

To je, sedeći tesno, sve što može i stati. Kraj nogu N-ovih, kao zakačen, i kao samo što ne ispadne, stari Mejov otac, koga N. neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu.

Sadi, jedno s drugim izmešano i jednovremeno, četiri–pet raznih useva. od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.

Crncu bi čak bilo nemoguće i izraziti na prost način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike,

Dok se čekaju igračice, crtam jedan brz kroki ovih umetnika što sviraju sa pravom frenezijom jedan ludi ritam u kome uopšte nema melodije.

Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju tamne narode ne samo u Africi već i po svim

Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Krivicom Tercinija, taj slavonski oficir može odneti u inostranstvo mnoge tajne ovih, pograničnih krajeva, i fortifikacija u ovom kraju. Zna dobro i naoružanje.

Pomisli, kako su oni, tamo, na turskoj granici, različiti, od ovih njegovih sunarodnika, koji su familija bogatih voskara u Budimu, a doprli i u veliki svet, u Vijeni.

To što ona govori, sve je posledica ovog zagušljivog vazduha, na putu, baruština, koje se isparavaju na dnu ovih bašta, gde se žabe čuju. Zamor, nemir, koji obuzima putnike na putovanju.

Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju? Tu će mu se dakle rešiti sudbina, ovih dana? Tu će dakle umreti, kad ga bude pronašla Burgvaha?

Bogat. Obesan. A govori se da će, ovih dana, izići iz zatvora. Tako Božič poručuje. Drugi kažu da mu je odzvonilo. Završiće, na Šlosbergu.

Veli, njegova ćerka odlazi kod njegovog prijatelja, di Ronkalija, u Beč, ovih dana, za sobaricu. Di Ronkali, kaže, uzeo mu je bio Francl, ali je ta mala sobarica bila šašava, pa je zatrudnela u

Ako kapetan hoće, samo malo, da njenom savetu udovolji, mogu jesen, lepo, u njenoj kući provesti. U ljubavi. Božič, ovih dana, odlazi, sa đeneralom Montenuovo. A njena kći, Tekla, nije u kući.

On, kaže, ovih dana, zauvek, iz Vijene odlazi, pa će onda sve biti svršeno; želi joj svaku sreću, a ne veruje da će je u životu, ikad

Usamljen je čovek. Nema ni pravih prijatelja. Bog nikom ne pomaže, ako se ne pomogne sam. Ovih dana, kaže, očekuje proizvodstvo. Sam je sebi izradio, i platio položaj. Slava Bogu!

Skoro svi su okupljeni oko crkve u Mošorinu, i kreću. Više od dve stotine polazi, ovih dana, u Titelu. Idu – alle mit Familien – u Bečeju. Idu i oni, koji su upisani, u Martonošu i Nađlaku.

priča Đurđu, šta treba da kaže Višnjevskom, a upoznao ga je i sa svojom teorijom, da namerava da pođe preko Karpata, ne ovih dana, nego kad snegovi padnu. Uveren je, kaže, da će putovati, i udobnije, i brže, tako.

Nije imao ni hrane dovoljno, ni novca. Taj transport je pošao bio, nasumce, tako reći, prema pismima i pričama, ovih, koji su otišli.

Teodosije - ŽITIJA

“ A Gospod, koji je blizu ovih što ga prizivaju vaistinu i sluša njihovu molitvu, posluša i njihova moljenja kao i ostalih pravednika.

Odmorivši se malo vremena s njima, zamoli od igumana blagoslov da ga pusti kako bi se poklonio i video manastire, i iz ovih da se popne na vrh Atona, i da vidi kako žive samotnici i da ga blagoslove.

osetivši šta se događa, načiniše zajedničko veće, i među sobom govorahu: — Od mnogo godina kolika nam dobra znamo od ovih za njihova prebivanja, i do sada su nam bili sa Bogom hranitelji, i sada, zar da sa gnevom od nas odu?

Jer radi toga mu se i javila kao onom koji dobro deli, jer u svemu beše izvršilac jevanđelskih reči, i naročito se ovih veoma sramio, kada Bog kori našu nesitost i govori: „Kada u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?

samodršcu bratu svoj dolazak k njemu sa svetim očevim i mirotočivim moštima, i reče da se dostojno spreme u sretanje ovih.

oca pojući, sa suzama i radošću klanjajući se, sa ljubavlju celivahu ih, i hoteći očima i licima osvetiti se doticahu se ovih, i na svojim rukama uzdižući ih nošahu.

Ali, niti je sveti za ovo kriv, niti sam ja što ovo pripovedam zazoran. Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu.

Ali cve ovo čini reč gospoda mojega Isusa Hrista: „Ko veruje u mene, dela koja ja činim i on će učiniti, i veća od ovih će učiniti.“ „Devojko, ustani“; „Lazare, iziđi van“, — reče Gospod, i reč izvršavaše.

Ali Bog, koji je svojim dolaskom utolio suze Marti i Mariji, i dolaskom svetoga arhiepiskopa žalost sviju ovih u radost izmeni.

Jer uzdam se u Boga da vas se neće kosnuti nijedno od ovih zala koje rekoste. A oni će njemu: — Poslušaj nas, oče sveti: malo što okusivši, razveseli duše naše da ti se ne bi,

vole, vršnjaci njegovi na igrališta i pozorišta ishođeni pokušavahu da i njega silom sa sobom povedu, ali bi se on od ovih istrgnuo govopeći da u tim stvarima sa njima neće drugovati. I tamo ne htede ići.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

osobina stanovništva u raznim prirodnim oblastima i isticanje učešća koje su imali geografski uzroci u formiranju ovih psihičkih osobina.

bolje se zapazi ceo značaj jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih osobina u celoj oblasti toga naroda.

Pored ovih opštih metoda posmatranja, često sam primenjivao u proučavanju psihičkih osobina dve specijalne metode. Prva je metoda

Idući jednim od ovih pravaca ispitivač će utoliko bolje zapaziti razlike između stanovništva, ukoliko se bude više udaljavao od polazne tačke.

Ali između ovih krajnjih tačaka postoji niz manje osetnih razlika, npr. između stanovnika Boke Kotorske i crnogorskih plemena, između

između stanovnika Boke Kotorske i crnogorskih plemena, između ovih i stanovnika Brda, Raške, Šumadije, sve do Šopova na istoku.

Izgleda ipak da bi rezultati ovih ispitivanja bili u stanju dati obaveštenja o nekim dubljim razlikama između naroda; bar bi mogli biti od iste tolike

Ove sličnosti padaju utoliko više u oči, ukoliko je istorija ovih plemena bila različna a razvitak svakoga od njih potpuno nezavisan: Bugari, na krajnjem istoku, nisu imali skoro nikakve

Vrlo je verovatno, da se zajedničke osobine svih ovih naroda nisu razvile posle njihova nastanjivanja na Poluostrvu. One su morale biti donete iz pređašnje zakarpatske

Izvan ovih krajeva, u kojima se čakavski dijalekat održao usled geografske usamljenosti, svi Srbo-Hrvati govore štokavski.

Tvorci ovih događaja, koji su postali istorijski, bili su očevidno nadahnuti primerom talijanskog rizorđimenta. Čim je planuo

I drugi su uticaji isto tako doprineli da se formira temperament ovih naroda: pretapanje balkanskih starinaca, istorijski događaji, uticaji raznih civilizacija.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

LjUBOMIR: Molim! PAVLE (vadi iz portfelja pasoš): Da pođete iz ovih stopa i da mi vizirate pasoš za inostranstvo. (Prelistavajući pasoš.) Gle, kakva srećna okolnost!

Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.

SPASOJE: Dobar dan! (Rukuje se.) Otkud vi tako iznenada? RINA: Nimalo iznenadno. Obećala sam gospođici Vukici da ću ovih dana doći da zajedno obićemo izvesne radnje. SPASOJE: Ah, da, ona mnogo polaže na vaš ukus; samo...

(Vadi pismo iz džepa.) Slušaj šta mi piše odjutros. (Čita.) „Poštovani gospodine, saznao sam pouzdano da će ovih dana sve novine pisati nadugačko i naširoko po onoj stvari. Materijal im daje sam onaj koji po vašem uverenju nije živ.

SPASOJE: Imamo, boga mi, da zapnemo. Ja ću da primim na sebe sud, a ti primi na sebe novine. Iz ovih stopa potrči, prođi sve redakcije, idi od urednika pa do onoga što savija novine, reci im neka se strpe, samo dvadeset

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Po načinu na koji je ćutao shvatio sam da očekuje priču o Rašidi, ali ja nisam imao šta da pričam. - Ludirali smo se ovih dana - rekao sam. - Samo to?

- Ako ne stigne, teško tebi! Šta si joj jutros napisao? počinjala je inkvizitorski, kao i uvek ovih dana. Sada sam bio prinuđen da pravim i duplikate tih pisama. - Pročitaj!

- A ti, šta ti nameravaš, Rašida? - upitah. Ništa. U toku ovih nekoliko dana spremićemo se i klisnuti. Na ostrvima Južnoga mora ne postoje tehničke škole, niti bilo kakva druga čuda

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

dat na sijaset mesta, njegov ponos, činjaše mu se, sad, potpuno izlišan i bez vrednosti za njega, koji se vozi dalje, kraj ovih usahlih, plitkih baruština što još svetle.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kao posledica ovih promena ona magijski postaje atraktivnija za suprotni pol. Devojka iz Plaškog, na primer, da bi bila lepa i za momka

za udajom i žudnje za porodom otkriva podudarnost između sredstava i postupaka kojima se magijski potpomaže ostvarenje ovih želja.

“¹⁴ U spravljanju ovih napitaka za plodnost žene često se koriste i određene lekovite, spasonosne biljke. U Banatu nerotkinja između Velike i

Budući da se najčešće sumnja da je neko bacio čini na ženu ili muža, vrše se brojni postupci da se oni oslobode ovih čini.

Zato je i razumljivo što postoji čitav jedan razgranat sistem magijske zaštite od ovih zamišljenih opasnih uticaja. Jedan od glavnih uzroka nesreće mladenaca jesu uroci i, posebno, zle oči.

Izbor ovih sredstava, videćemo, nije nimalo slučajan, odnosno u njihovom odabiru ima izvesnog sistema. Od predmeta, kao što smo

Sada možemo da pređemo na razmatranje konkretnih postupaka u okviru ovih podgrupa. (1) Privremena kontracepcija pre porođaja.

(3) Trajna kontracepcija pre porođaja. Ovih postupaka kojima se želi sprečiti začeće pre nego što je žena rodila ijedno dete, a koji se često izvode već na samom

U mnogim od ovih postupaka se takvom akcijom ili izvesnim rečima predstavlja nešto što je ili nemogućno, neizvodljivo ili što je trajno

⁹) Trudnicama su mnogobrojnim verovanjima tabuisane mnoge aktivnosti i postupci. Cilj ovih magijskih zabrana često je taj da se olakša porođaj.

Izbegavanjem ovih „opasnih“ postupaka trudna žena na magijski način, po načelu imitativne magije, predupređuje teškoće i komplikacije

¹¹ Mnogi od ovih obreda koji se izvode sa porodiljom zapravo simbolišu lakoću izlaska novorođenčeta na svet i tako, putem imitativne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Pre svega, treba da znate da se igre mirnodopske dece mnogo razlikuju od ovih ratnih igara. Kako samo pastoralno zvuči ona divna melodična rečenica — poziv: »Care, care, kol 'ko ima sati?

Plašio se pada, a svaki od ovih predmeta ga je izbezumljivao svojom besmislenošću. Bio je duboko uveren da je svet svakako potpuno poludeo kada uzima

Matavulj, Simo - USKOK

Što ne kažete prosto: šta traže Crnogorci? Ivanović mu odgovori: — To nijesu Crnogorci, nego naši podanici, iz ovih gornjih krajeva!

Tim bi se ugodilo i većini građana, koji su iste vjere. Mi smo taj običaj smeli s uma, jer se bješe izobičajio ovih pošljednjih godina, u svakojakim mijenama i trzavicama, kad se ni o čem drugom nije moglo misliti do o odbrani!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Za nj ništa još nije rečeno, i sve se, pri samom imenovanju, mora poetski osmišljavati. Osobina ovih pesama - ne cilj, ne zadatak jeste da su dostupne i deci. Sadržajem i tehnikom, te su pesme, u načelu, bliske detetu.

Važno je da se nijedno od ovih iskušenja ne pretvori u trajnu obuzetost, da ne postane previše svesno sebe. Humor je stalna sklonost dečje pesme;

Deca uče gde se rodila i šta je objavila Lala Lalićeva. Takvu neprimerenu čast, doživljava i pisac ovih redova, samo zato što se, kad ga je bila volja, ogledao i u dečjoj poeziji. Sve se to ne događa slučajno.

Primenljivost Nijednom se od ovih osobina naša moderna poezija ne može podičiti, a primenljivost se, bez dvoumljenja, smatra neoprostivim grehom.

Radović je prvi naš pesnik koji je umeo da se prilagodi uslovima stvaranja za radio i televiziju. On nije prezao od ovih tehničkih posrednika, niti se, u vremenu prodora audio-vizuelnih sredstava, uljuljkivao u iluziji o večnoj superiornosti

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Intiman ton, neposrednost osećanja, toplota koja sve to zagreva, čini veliku draž ovih intimnih i istinitih pesama. Čitalac gubi osećanje da je u literaturi, i čini mu se kao da sluša ispovest jednog starog

1911, u predgovoru zbirke Kraj mora, Ćipiko piše o svojim prvim radovima: »Najranije od ovih priča pisane su impresivno, nagonski, sa potrebom da pišem — one su čisto moje.

Milićević, Vuk - Bespuće

Pa iako nije otišao da se s njom sastane, on mišljaše na nju cijelog dana. Možda nikad toliko do tada, kao ovih dana, Gavre Đaković nije osjećao da je u njegovom životu nedostajalo nečega što bi mu možda dalo drugi pravac i drugu

Sremac, Stevan - PROZA

Ne smem ni da ga oslovim onda! Džaba ti, velim, i tih učenih ljudi!« A učinio je sem ovih književnih radova i drugih nekih usluga.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se, brate, ovih raznih ...Nije još ni ujaho u gospodstvo, a već udara po nama, ovim, da kažemo, prostim ljudima.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

(Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao.

Kostić, Laza - PESME

objavljen liče svetoga mi sna, međ ženama ti jedna delijo, iz ovih ruku ne puštam te ja!” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan govornikov lik: s postolja, misliš, Dagon siđe

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad ga lisica opazi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvožđa, ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje stade se busati: — I ti li si moja sreća, bog te

Kad je u magazu došao, hadžija ga zapita: — Šta ćeš? On mu onda odgovori da ga moli neka mu ovih sto dukata na sačuvanje kod sebe ostavi, dok kući pođe, „koje sam — veli — sa teškom mukom zaslužio, pa što bude pravo

Lalić, Ivan V. - PISMO

Gle, ona mi se naginju nad rame, Izraze šapu dodirom što vređa; A ljubav ih je zazvala iz tame Što dubi senku ispod ovih veđa — Ljubav što slepa je za posledice, Vidovita za sve što nastavlja je: L'amor che move іl ѕole e l'altre ѕtelle.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ Opisala bih sve njene mane i vrline, i to kako nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i

“ Opisala bih sve njene mane i vrline, i to kako nas je othranila redom bez muške glave u kući „s evo ovih deset prstiju“, i kako smo joj posle rekli hvala, i kako je jako mlada ostala udovica, nije još imala ni sedamdeset i

tricikla (oduvek smo u familiji obožavali da mažnjavamo kojekuda pepeljare, pa danas verovatno imamo najbogatiju zbirku ovih predmeta u severoistočnom delu zemlje), pored zimskih kaputa koji izviruju na sve strane, pored ringli od šporeta koje

— Još nešto! — upozorava nas matori — Možda ćete me viđati ovih dana, a možda i nećete: u svakom slučaju ne prilazite mi ako me negde ugledate, ne oslovljavajte me i ništa ne pitajte!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Idem dalje, uspomene budim, svog putnika već sam smeo s uma, ovdje negdje voljeno djevojče krije mi se ukraj ovih šuma. Obzirem se, nigdje male nema, a moj putnik pod orahom drijema.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

zalizan i lep poput glumca ženama još maštu dražim tela ostavljam na miru jer plodnost više nema perspektivu zbog ovih sumanutih reakcionarnih sila zar sve da ode iz svog zgloba umesto da se napredak nastavi?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SVI: Kad? AGATON: I tu poče da vrda: pa dobro, gospodine Agatone, možemo ovih dana. Ne, bome, podviknem ti ja njemu, nego ja zahtevam još sutra. SVI: Još sutra! AGATON: Nego šta!

374 sreskih stanovnika, pa da nam Agaton podvikne: „Mirno!”, a mi da stanemo u front i da trepćemo. (Od ovih Trifunovih reči pa do svršetka scene, dijalog teče vrlo naglo i živo, upada se u reč, govori se jednovremeno,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Iako se smrt keseri gotovo iza svakog žbuna ima ipak nečeg jezivog u ravnodušnom izrazu ovih ljudi... Ili su se možda navikli na pomisao da to isto i njih može snaći, pa je utrnuo svaki osećaj saučešća i samilosti.

da se ispred nas zbiva nešto strašno, ali tako brzo i iznenadno da nismo u stanju da se priberemo, niti shvatimo zamah ovih događaja. Na nasipu, gotovo iznad naših glava, vojnici šeste baterije izvlače na rukama topove. — Što ne gađate?

Ne tiče nas se više pozadina, već branimo mesto na kome smo i, preko ovih topova, živote naše. Zbunjeni pred navalom čelika, neprijateljski vojnici su u paničnom strahu bežali u selo.

— Moj vod je prikriven i stupa u dejstvo samo ako krenu na juriš. Mislim, onda, kako su skromne želje i prohtevi ovih ljudi.

— poče komandir drhtavim glasom. — Neprijatelj je probio naš front levo od nas i mi u prvi sumrak moramo odstupiti sa ovih položaja. Naše odstupanje mora se izvršiti u najvećoj tajnosti.

Malo posle naiđe i haubička baterija sa volovskom zapregom. — Sigurno ćemo odstupati i sa ovih položaja, i komandant hoće prvo da skloni oruđa sa volovskom zapregom — reče mi komandir haubičar kapetan Sava.

Koliko da skinu odgovornost sa sebe. Ali sam i sam uviđao, koliko se mnogo traži od ovih jadnih ljudi, jer će svi izginuti pre no što ih i uzmu na odgovornost.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Jadnice !«... Beše joj žao ovih glupih šireta — žena, jer ona ne poznavaše njihovo stanje ni namere. Ona im odgovori prijateljski: — Vaši ljudi tamo

Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka sumornost, i ona zadrhta.

Ipak osećaše neku prijatnost od ovih smelih reči, i ako je dobro znala da su to samo reči, da se to govori u drugom smislu. Ko će razumeti žensku dušu!...

neprekidnom, zamornom radu tražila je utehe; u poslu je ugušivala onaj stalni strah od nekakve nesreće, koji je obuze ovih dana.

Nema više nikakve zarade. Ove cene da te Bog sačuva: danas jedna, sutra — druga. Još da nije ovih koža, ne bi se imalo šta jesti.

nekako tako... ovih dana. Posle pola časa za Gojkom se zatvoriše apsanska vrata i zarđala reza škripnu oštro... Gojko se osvrtaše oko

On pritrča i uze je za rame. — Treba se dogovoriti... Danas-sutra... ovih dana moramo ići na ispit... trebaće tvoja krštenica... Pa posle...

— A, evo nam mladoženje, prekide Velja živahan razgovor, i rukova se s Gojkom. — Šta sanjaš ovih dana, golubane ?... Gojko, onako zbunjen, još više se ušeprtlja od ovoga uzvika, pa stade samo zverati po licima, koja

Posle nastade objašnjenje i razgovor. — I sve mi se ovih dana vrze jedno po pameti... nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SOFIJA: Ne miriše svaki. DROBAC: Čini ti se. A i vidno je, vidiš kolika je mjesečina! SOFIJA: I ti svakoj od ovih biljčica znaš ime? DROBAC: Valjda svakoj. SOFIJA: Sigurno si travar! DROBAC: Travar?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

To je bio onaj lepi episkop Bogdanović koga je čitalac upoznao u početku ovih komentara, u Temišvaru. Bio je izvršio samoubistvo.

Kad bi se one presvlačile da idu u šetnju, gledao je kroz ključaonicu. Od ovih naših vršnjaka, samo je meni dozvolio da i ja gledam kroz ključaonicu.

Dok polazim u Pariz, susrećem, poslednjih dana, na kaldrmi Beograda, i onog Birimca, koga je čitalac poznao na početku ovih komentara, u Beču. Došao je, siromah, da reguliše penziju.

Nebo je iscrtano pravim, ampirskim, podgrejano grčkim, rubovima. Širina i mir ovih polja i pravih, bogatih krovova dovodi do smeha.

Ali o njima pri kraju. Kod Jesenjeg salona mogu spomenuti i našeg skulptora Deškovića, koji je, ovih dana, odnet u ludnicu. Izlagao je svoga Kraljevića Marka, i on mu je došao glave. On je loš đak Meštrovićev.

Tehnička moć ovih novih neograničena je. Mogu još koju reč – o skulpturi. Opet da podelim. O onima koji prave: Pravdu, generale, Klio

Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava. Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen.

Umorne oči dovode do vizija. Sav gorki nemir i oholost, koji biju od ovih crkava, koje kao da su mahniti zidali, pada na dušu, i glasove sa ulice, koji jedva dopiru kroz teška, crkvena vrata,

BLAGOVESTI Ljubav što beše nije više. Sudba mi bludi po nebu ovih dana, blaga i mirna, kišom oprana, kao ruka nekad po telu dragana.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ Oko hotela gde sam odseo, posle ovih člančića po novinama, poče se okupljati svet. Stanu, gledaju, blenu, pa jedni odlaze, drugi dođu, i tako u svako doba

Nehotice uzdahnem. Iako sam mislio da prvo idem ministru prosvete, ipak, zbog ovih poslednjih nemilih događaja, zaželim da čujem šta o tome misli ministar vojni, te se još istog dana uputim njemu.

Ja to činim uvek kad god sedam za posao, a naročito sada molitva ima mnogo više smisla zbog ovih poslednjih nemilih događaja na jugu naše mile zemlje. — Ako oni produže svoje upade, to još može doći do rata? — upitam.

na upravu zemaljsku, jer je svaki tvrdo ubeđen da ste Vi sa vašim drugovima jedini u stanju da zemlju našu izvedete iz ovih mučnih i teških prilika, iz ove bede u koju je baciše rđavim i nepatriotskim radom Vaši prethodnici.

Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom. Težak je to put bio. Iz dana u dan se i od ovih poče broj smanjivati, i ostade desetak druga.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I misli ga odvedoše tako daleko, preko ovih gorostasnih šumadijskih brda, u ona kitnjasta seoca na dogled golom Kosmaju, pod kojim je ugledao svet...

Rezultat sviju ovih pokušaja bilo je strahovanje od samih zlikovaca, koje se, posle neuspeha, još više širilo i uvećavalo u narodu, a

Kako bi mu to ispalo? Hajde baš da proba!... — Poče da se seća. Znao je šta treba reći o Svetoj Zemlji i povodu ovih ratova. Seća se da je Gotfrid Buljonski duša prvog rata, ali se ne seća ni jednoga od ostalih učesnika u ratu...

Kako se živelo kod njih, tako smo produžili i mi. Rek'o bih da su se u samom našem temperamentu legli uzroci ovih pojava: nama je bilo nemilo sve, što je donosilo sobom kakvu promenu.

Počesmo o današnjoj vrućini, pa izređasmo sve njene dobre i rđave strane, ma ovih prvih beše više, te donesmo rešenje da je vrućina korisna, ali, u sebi, niko ne željaše da se ona i sutra ponovi.

Otad žurno izađe iz sobe, a dete ostade opet samo. »Šta je ovo ?« — čudilo se ono i domišljalo uzroku ovih neobičnih postupaka svojih roditelja. Njega oboje vole, u to nije sumnjalo, ali šta ovo oni čine?

i ne sačekavši da se očitaju časovi, trčim na pijacu I prelazim od korita koritu, mereći vičnim okom koji bi od ovih belotrbaca bio ponajpodesniji za mog protu... Što ?... Mlađi sam, pa nek nosim!... Čudna mi čuda!...

On otimlje oči od ovih sumornih prizora, ali je sve pred njim crno, sumorno, strašno... I kao da iz cele ove mešavine veje oštri samrtni dah...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

a ja sam prebrojavala po vašim zidovima muške glave i mislila u sebi: eto, moj sestrić, uz ženu, dobiće kao miraz i ovih trideset glasova. JEVREM (iznenađen): Ama, uz kakvu ženu?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Marko Bočaris, upravo iz mlađanih godina, a da je, međutim, na tri dana pred pogibiju imao brkove dvaput veće od ovih na zidu namalanih.

Navikli se na dopise, pa im milo kad im se pročitaju njihova imena naštampana u novinama. A od sviju ovih, najmilije je bilo Žiki Šljiviću kad bi čitali koji njegov dopis, a on tu među njima.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali, istrajnim i pažljivim ispitivanjima od 1877 godine Jakobi je došao do ovih zaključaka: 1˚ da je jegulji apsolutno potrebna morska voda za rasplođavanje; kad dođe za to vreme, ona napušta reke i

Na ostrvu Tahiti Šmit je naišao na nove vrste jegulja. Između ovih naišao je na jednu vrstu mnogo krupniju od evropskih jegulja, koja dostiže dužinu od dva metra, debljinu od 17

i značaj radova Johanesa Šmita Posle Šmitovih istraživanja ciklus života evropske jegulje je poznat i on se sastoji iz ovih uzastopnih faza: 1˚ rađanje jegulje na svetskome plodištu u Atlantskom Okeanu; 2˚ radijalno rasturanje jeguljinih larvi

pa nešto severnije od Rta Haterasa počne naglo skretati na severo-istok, ka Engleskoj i Norveškoj, tekući pored ovih skoro paralelno njihovim obalama.

prirodnjaka: da su jeguljine larve, koje imaju najmanju veličinu nad tim mestima, sve veće u koliko se hvataju dalje od ovih, ili obrnuto da su sve manje u koliko se približuje takvim mestima.

Pošto tu nema biljnog sveta, ti stvorovi nemaju za hranu ništa drugo do opet žive organizme, ili ostatke od ovih koji im, kao mana s neba, padaju iz viših morskih slojeva.

Tu se već od koje stotine metara dubine pokazalo veliko siromaštvo u morskim organizmima. Ovih je bilo sve manje što je dubina bila veća i našlo se da tu postoji jedna dubinska granica preko koje više nema života.

koje žive tu među algama i, dobivši boju ovih, kriju se od napadača. Ekspedicija na brodu »Hassler« naročito je značajna po tome što je ona do danas najbolje

sa brodom »Gauѕѕ«. Ekspedicija, sa kojom je pisac ovih redova 1935 godine išao u južnu polarnu oblast, u prolasku od Madagaskara do Kergelenskih ostrva, naišla je na pustome

Takva jedna ekspedicija, koja je radila na licu mesta prošloga leta 1938 godine, a u kojoj je učestvovao i pisac ovih redaka, pokušala je takođe loviti takvom velikom mrežom na dubinama od 1000—1200 metara, pošto je mreža bila nešto

Za pisca ovih redaka to je bila prilika da sazna ponešto što mu dotle nije bilo dovoljno poznato i da dopuni svoje poznavanje romana

tada igraju ulogu prepreke, zida koji se stavlja nasuprot toplim i pokretljivijim vodama visokog saliniteta, a udari ovih u te prepone tako su jaki da izgleda kao da, ako ne potisnu, oni razdrobljavaju tu prepreku, ostavljajući mestimice

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A da je to sigurno, da đe ove subote ko od njih doći, zna i po tome što je on tobož čuo kako su ovih dana imali tamo mnogo posla, mnoge mušterije, i sve su istrošili od espapa.

Znala je da to za njom idu njeni: tetke, strine, a iza ovih njihni muževi, svi u dugim čohanim kolijama a plitkim cipelama, kratkih nogavica od čakšira, da bi im se oko članaka

A najviše ih je bilo iza kuće, do samih prozora velike sobe, jer tu su sasvim odvojeni od ovih varošana i od dolazećih i mogli slobodni, neopaženi, da hukću, ubijeni i zgrčeni: — Oh, bre, bato!

Sve je propadalo. Ona je sasvim propadala, umirala. | Nje, Sofke, one Sofke nestajalo je. Posle ovih para, kupovine, ona je u Tomčinim očima postajala druga, obična, neka stvar, koja se, kao svaka stvar, može novcem

Pandurović, Sima - PESME

Dobro mi doš’o, trenute radosti! Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?

BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i

BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i

i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen!

Ali sve prođe, prostije no kada List ovih breza, u duboku jesen, Za nekoliko trenutaka pada, I biva žut, i truo, i odnesen.

Ja osetim instinkt izumrlih râsa, Svirepost spram slabih, spram dece i žene; U gordosti ovih kratkih, burnih čâsa Sve satrapske težnje projure kroz mene.

I ne stvorimo l’ ništa sami sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne

Zato neka tama, duboka i verna, Zaštitnica ovih ostataka bude Što čekaju da se naše duše vrate Sa mračnoga puta vremena bezmerna.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Od ovih i ovakvih govornih tvorevina ističu se kao ekspresivne i kao stilske, čak i kao poetske celine: kletve, zakletve i blag

G) OSTALE VRSTE GOVORNIH IZRAZA Osim ovih osnovnih i najkarakterističnijih vrsta govornih izraza doslovnog i prenesenog značenja, u našoj govornoj upotrebi

proizašle su iz one iste kovnice u kojoj su se ostvarili obrasci velikih i značajnih književnih tvorevina; preko ovih tvorevina sa oznakama malih i neznatnih ostvarenja išao je put u velika književna dela; upravo te dve hemisfere narodnog

starne malo badnjake, pa sedne na pročelje, gde ga ogrnu guberom; on uzme vatralj pa kreše ugarke i govori): „Koliko ovih varnica, domaćine, toliko ti bilo ovaca i novaca; krmaka i trmaka; ovnova i volova, itd.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad ga lisica opazi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvožđa, ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Ponedeljkom, i sredom i petkom — niti ulja jedi, niti vina pij, a u utorak i u četvrtak ulje jedi i vino pij. A u svih ovih pet dana jedamput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju ribe, i sir i sve drugo, i dvaput dnevno jede se.

Prvu ovu svetu nedelju svetih velikih postova tako da provodite. A u subotu i nedelju ovih velikih postova dva jela: varivo sa uljem i hobotnice. Davati i piće uobičajenim velikim krasovoljem. To da vam biva.

Ukoliko se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenje časne glave Pretečeve ili Svetih četrdeset mučenika, osim prve nedelje cele i zatim osim

Ako se igumanu dogodi da iziđe bilo svojom voljom ili radi nekih ovih stvari, to neka se poštuje u manastiru kao i prvi brat iza igumana, i neka ima stajanje i sedište u crkvi kao i za

Zbog čega riznicu ovih svih dobara ostavljate, glavi i ka nižem i ka jednoj tekovini trčite? Treba, dakle, oni koji su glavi tako prispeli da

Prva ova sveta nedelja svetih velikih postova ovakva da vam bude. A u subotu i nedelju ovih velikih postova dva jela sa uljem, i ako se nađu hobotnice ili ikre.

U ponedeljak i u sredu kažem vam da nikako ne okušate pića, već se držati kao i prve nedelje. Ukoliko se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenje časne glave Preteče ili Svetih četrdeset mučenika, osim prve nedelje cele i opet osim

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Jedino su ti društvo bubašvabe... IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede.

I tako mama ostane pre venčanja. Nisu znali da paze, a nije ni bilo ovih današnjih srestava. I taman da se venčaju... ma šta ja tu uopšte i pričam! Osude ga, rodim se vanbračno!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh ovih stvari, može ko pomisliti da novine nekakve mudrujem.

sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih moji[h] pisama.

i opštega dobra i polze želatelji, blage duše i poštena srca ljudi, cerkovni i mirski, počeće se razbuđivati i sverh ovih vešti s većim pronicateljstvom razgovarati i rasuždavati; a ovo je početak k ispravljeniju, i to što se zasad želi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Svi su naši vratovi napred povijeni. I tanji su od trave. Oko ovih naših lepih rečica sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili

Starost... Još nekoliko godina i presahnuće snaga koja produžuje život. Kad za petnaest godina nije, neće ni za ovih nekoliko preostalih. Nije to. Svi će oni mene nadživeti. Može posao naopako da mi pođe.

Loži peć i priča: mnogo mu se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog

livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli: ipak, neće me pored ovih sahraniti. U ovoj krčevini smirio se negde i moj deda. Luka Došljak. U Beogradu, na groblju, i ja ću biti došljak.

Pola njihovog života on je proveo u putovanju. Mogla je. Imala je prilike. S kim li je samo? Ili je sada, baš ovih dana, s nekim? Mlad je onaj ker Mijat. „Gle si bila pred večeru?

I ne znaš da si od otrova poraslo i da se od njega zeleniš, jer mrtvaci su zemlju otrovali, paje mnogo nas oko ovih Morava što nismo na pravom mestu posađeni, i sa svakojakim drugim kako ne vala.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ovo pred tobom tek su prva, Bakarna vrata! Moje je da pred njima čuvam stražu, ali propustiću te. No iza ovih su Srebrna vrata, a pred njima je Majka gušterova, kraj koje još niko nije prošao... — Kako ću onda ja proći?

Za Mersada ti hvala, možeš proći, ali znaj: iza ovih vrata je vrt, u vrtu Crno jezero. Kad uđeš, pred tobom će se razmaći voda i ukazati staza, uzana, preuzana, ali ti ne

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli ama baš ništa, samo su bili iznenađeni vidom prazno verice kod ovih ljudi, prepadnutih sopstvenom prošlošću.

Zato se dogodilo da još jedno opažanje ovih rad nika ostane nezapaženo: oni cy imali utisak da se linijom šanca, i kad ga više nije bilo, proteže neka tanana

Istina, ove iz 1914. kao da su bile nešto ubojitije od ovih iz 1790. godine, ali ni to nije sasvim sigurno. Izgleda sigurno da su veoma ubojite bile, u aprilu 1941.

je pratio reči nepoznatog zvuka, navikavao sluh na taj zvuk, te zvuke, pripitomljavao ih za sebe i saznavao da svaki od ovih govora ima svoju melodiju koja, kad se dokuči, otkriva ne samo tajne tog govora nego bar jednu od tajni sporazumevanja.

Evropa se sa odstojanja zanimala za sudbinu ovih osam putnika koje je pratilo dvadeset i četiri vojnika, dva podoficira i jedan oficir; bili su optuženi da su u

strpljenjem: nije uvek bilo delotvorno, ali joj je izgledalo kao jedini odgovor na Miloševa nestrpljenja; bilo je od ovih darova koje je odlučila da svakodnevno prinosi životu, jer život ju je očigledno iskušavao a iskušenja su, iz dana u

O razlikama između ovih verzija niko ništa nije umeo da kaže, jer niko spis nije ni čitao. Govorilo se samo o razlikama u Dositejevom

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Još bih dugo gledati te hteo! Al' kad mi se veće smrći mora, Nek' se smrkne izmeđ' ovih gora! Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo!

Meni se čini: k'o da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poje, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lavori, sjajni, k'o zlato kad stope, Rastu,

I svaki sijač k'o da viši biva, Raste, i svaki pod krstom se diže Nebu... I na me, usred ovih njiva, K'o razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz žuljavih ruka; A ozgo Otac silazi sve bliže.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Iz toga izvedoše Tales i Anaksimander zaključak da naša Zemlja lebdi u središtu te nebeske sfere. „Koliko su ta učenja ovih mudraca bila različita od onoga što sam od svojih pređašnjih učitelja čuo!

Činilo mi se da se uzdižem u neki drugi viši svet i ne mogoh da se sit naslušam reči ovih dvaju Milećana. „Naša Zemlja, koja lebdi u središtu vasione, mora da ima oblik bubnja“, govorio je Anaksimander.

“ Oni to učiniše. „Sad“, nastavi Pitagora, „zategnite vrpcu tako da njeni komadi između ovih triju čvorova budu potpuno pravi!“ Oni zategoše vrpcu; ona je ograničavala jedan pravougli trougao.

„Tada mi je sevnulo kroz glavu: ne samo kod ovih trouglova koje sam složio, već i kod svih pravouglih trouglova, kvadrat hipotenuze jednak je zbiru kvadrata trouglovih

ciljeve dovoljnom tačnošću pravougaon, jer ovi brojevi, podignuti na kvadrat, daju 289, 196, 484, tako da se poslednji ovih triju kvadrata razlikuje samo za jedinicu od zbira prvih dvaju.

Treba samo da mi saopštiš kakva ti riba treba za večeru. Poći ću iz ovih stopa do svojih ribara, pa kako ne sumnjam da je njihov lov obilan, dostaviću ti sve što želiš pravo u tvoju kuću“.

Zatim se obrati opet Grilusu, pa mu reče: „Reci nam sada, milostivi gospodaru, šta bi želeo da kupiš od ovih riba, ovde na gomili; učinićemo ti naročite cene“. Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše.

Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše. Pazar bi brzo izvršen, jer je Grilus proždirao već samim pogledom svaku lepšu

Svakog od njih praćahu njihova ubojna kola, upravljana Nikom, odnosno Amfitritom, a iza ovih njihova ostala pratnja, na strani Atene: Hermes, Kekrops i njegova deca, a na strani Posejdona: Iris i Erehteus sa svojom

Iza ovih spoljnih stubova naš mladić opazi drugi jedan red isto takvih stubova, sa tom razlikom što su oni nosili nad sobom verti

Dva različita puta vodila su ga napred: naučno razmišljanje i iskustvo. On pođe spočetka prvim od ovih puteva. Da na njemu ne bi pokliznuo, već hodao sigurnim korakom, stvori svoju nauku o zakonima ispravnog mišljenja, svoju

Posle ovih reči sruči se on u svoje sedište da ono od toga zajeca. „Vala se survao“, reče Zenodotos svojim susedima, „kao ono

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Kad smo nosili teže okove od ovih što ih danas, inače umorni, vučemo? Okovi to vam je nagrada. Za njih su pali milioni.

Studentkinja škrgutala je zubima i krvožedno gledala u ženu, koja se posle ovih reči popuštanja bila povukla iza širokih leđa svoga muža, pa joj je dobacivala razne uvrede na francuskom jeziku (kao

Dok sam bio u nizu ovih sećanja voz pisnu i ja utrčah unutra trudeći se da sliku, koju sam o onoj večeri stao obnavljati, ne pobrkam...

Ja sam, da kažem, protiv ovih izlišnih, delimičnih napada... trpimo gubitke, a rezultati nikakvi, pa povodom toga. Ali, veruj mi, ne muči me ono što

Svaki znak koji mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju neprijatan mi je, i na radost ovih oko mene, koju izaziva njihova nada na skoro viđenje sa svojima, gledam ja sad sa izvesne zlobne strane...

da način našeg života ne može ni ostati kao u provinciji; mi sad živimo u prestonici, draga moja, u prestonici. Ovih istih prvih prolećnih dana snažnog i razbuktalog života, jedno poslepodne, gospodin Leđenski, načelnik opšteg odeljenja,

po onom koncu i kako ga sve stvarnije osećam u glavi, pa sam ustao, seo za sto i odlučio da ozbiljno razmislim o kraju ovih nečuveno užasnih muka. Kao i mnogi drugi, pomišljao sam i ja često da se ubijem, ali nikad ozbiljno.

Hvala Bogu, ja nisam imao nijedan od ovih zaista grubih poroka, zbog kojih ni ja svoje dete drugome ne bih dao, i mogu reći da sam bio sasvim hladan za sve

Neka je laka zemlja i Bog da prosti Lazara Pardona. POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE Ovih dana kad je najavljivana mnogo pripremana i retka svetkovina sveslovenskoga sokolskoga sleta u prestonici, onaj čiji

Vrata ovih soba bila su dupla, pa se na mahove i jedva moglo čuti isprekidano, ali jezivo ječanje koje je dopiralo kao iz vrlo

Evo, kažem ja, komšija, papir, ama vatre nemam, a ti, veli, kako sa vatrom stojiš?“ Baš kod ovih reči predsednik se zacrvene, pa sa one svoje stolice poskoči i prosto kao pomaman dreknu na Đorđa: „Ti“, veli, „ovde

i smelo ući u novi život, što bi stvarno značilo da se rešavajući korak učini još koliko danas, možda smesta, iz ovih stopa.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I ispalo je više kao neki „irealni dnevnik”: ne znam sam da li dnevnik nekadašnjih dana, ili ovih sadašnjih, ili možda nekih trećih, nepostojećih dana koji vise van vremena.

A mogao bih da ispišem na čelu ovih stranica i naslov: „jedan neosmišljeni životopis ”. Ali što mogu kad se moj život sastojao više od takvih buba i

Ali mi je prošlo glavom: zacijelo je tokom svih ovih godina pomišljao na mene mnogo rjeđe nego ja na nj. A možda me se već dugo nije uopće sjetio! — Što je od ostalih?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

po bodena u zemlju i spojena prečagama, preko kojih su nameštene uzduž dve široke trenice; na njih se stavlja jelo; okolo ovih trenica poređane su druge za sedenje.

Tada ga poznade celo selo, te se o njemu još dugo govorilo... II Prođoše dve godine posle ovih krstonoša. Đurica postade najkršniji momak, ali mu spoljašnji izgled ne donese uvaženja i ugleda među momcima, kao što bi

— Šta zar ima? — reče Đurica i pođe naglo, ali se odmah trže i stade. Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno sede. Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge...

Devojke se razgovarahu i dalje, a ona ne može da se odvoji od ovih misli. U tom jedna od devojaka viknu: — Ko će da se kupamo?

— Gde si, bolan; poludeh od muke — reče joj Đurica, pogledavši je strasno. — Video si da smo radili sami ovih dana; pa smo na njivi i ručak gotovili. A danas nam vraćaju pozajmice. — Pa ...šta veliš ?...

— Nemoj da se naljutiš, gazda Janko, ali mene je velika nevolja nagnala da ti dođem. Meni treba ovih dana novaca, i to vrlo mnogo, pa dođoh da te molim, da mi uzajmiš.

pri ocenjivanju potre pred klenovičkom sudnicom, nastupi u Đurici izvesan prelom u mišljenju i osećanju, tako i sada, posle ovih burnih i neobičnih događaja, koji se na brzo izređaše i preturiše preko njegove glave, nastupiše u njemu drugi pogledi

— Pa, Sretene... — poče Đurica — čujem da me mnogo tražiš ovih dana... vele, hoćeš da me ubiješ, šta li ?... Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje.

»To je ono! Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika. Radovan obesi torbu, u koju je još sinoć spremljeno sve što treba gladnim i žednim putnicima, pa se

Konj odskoči u stranu i nestade ga ispred Nikolinih očiju, a on se oseti usamljen, u vlasti ovih strašnih zverova. — Pst, da nisi pisnuo !... Polazi napred!

u pomrčinu, pa naposletku mahnu rukom i obori glavu, kao da i sam uviđa, da ne može još ništa smisliti pod utiskom ovih neobičnih događaja, koji se sve više gomilahu oko njega. »Šta ću da mislim ?« — reče on sebi naposletku.

Đurica se svakad zbunjivaše od ovih nežnih belih ruku, i obično mucaše tek što god u prvim trenucima, ne nalazeći reči da iskaže svoje osećanje i čuđenje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ga lisica opazi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti me iz ovih gvožđa, ja ću ti kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri.

Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje, stane se busati: — I ti li si moja sreća, bog te

Tako ti je on tri godine dana medresu držao, a na izmaku treće godine prodade najposlednji čitluk. Od ovih para odvoji polovinu te dade družini i reče im: — Eto, pa se s tijem prevladite, a ja sa ovijem ostalijem odoh upravo

Jedan od ovih hajduka povrati se krijući družine k slijepcu, govoreći mu: — Daj, Vlaše, te opanke, ti ćeš lasno druge isprositi, a

Jedna od ovih đevojaka upita: — Ma, moja nano, što mu hoće toliko đevojaka? — Bogme je tako hak bog Turcima naredio, a svetac

Petković, Vladislav Dis - PESME

da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Mogu još da dodam da sam mnogo vremena posvetio rešavanju toga problema. Da bih se oslobodio ovih mučnih pojava, pokušavao sam da se koncentrišem na nešto što sam već video i na taj način bih osetio privremeno

Nemoguće mi je da potpuno objasnim silinu osećanja koje me je obuzimalo dok sam prisustvovao izvođenju ovih tajanstvenih pojava. Svaki utisak je stvarao na hiljade odjeka u mojoj svesti.

Kako je konstrukcija iznad glavne palube postavljena posle instaliranja ovih mašina, bilo je nemoguće da se one uklone iz brodskog trupa. Ova ozbiljna neprilika mnogo je brinula Edisona.

Maksimalni napon zavisi prvenstveno od krivine površina na kojima su raspoređena električna opterećenja i dimenzije ovih površina. Oslanjajući se na svoje prethodno iskustvo smatram da je savršeno mogućno proizvesti čak i sto miliona volti.

Pored ovih naveo sam i ostale neuporedivo značajnije primene mojih otkrića koja ću obelodaniti u budućnosti. Na ostrvu Long Ajlen

izveštaj Američke mornarice možda bi mogao da poduči neke obmanute urednike časopisa kako da procene pravu vrednost ovih obaveštenja.

Kao što sam istakao u prethodnom članku, da bismo se zauvek rešili ovih teškoća, moraju se napraviti radikalne promene u sistemu i to što pre — to bolje.

Međutim, 1896. godine konstruisao sam uređaj koji je mogao da obavlja mnoštvo operacija, ali se završetak ovih radova odgodio za kraj 1897. godine. U svom članku koji je izašao u junskom broju časopisa ”Sentugu Magazine” 1900.

a zamišljena je da se njome upravlja bilo mehanički, bilo putem bežično prenete energije, prikazana je na jednoj od ovih stranica.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Spoznaja ovih tradicija bila je tom svetu potrebna i dovoljna da bi razumeo svoj položaj u svetu i u austrijskom carstvu.

i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije. Vojni podvizi Idvoraca u vreme ovih ratova bili su izvanredna podloga za mnoga predanja u Idvoru, sačuvana u mnogim pričama i uzbudljivim pesmama.

Utisci sa ovih posela kod suseda bili su duševna hrana koja je podhranjivala u mojim mladenačkim osećanjima uverenje da je borba za

U avgustu i septembru ova prostrana kukuruzna polja ličila su na neprohodnu šumu. Nedaleko od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje čuveno po lopovima koji kradu stoku.

Ovaj fenomen je osnova otkrića do kojeg sam došao dvadeset pet godina posle ovih novih iskustava stečenih u pastirskoj letnjoj školi u Idvoru.

Da bih donekle izmenio pogrešan utisak koji sam mogao ostaviti, i da bih imao topli ogrtač na putu ovih hladnih jesenjih večeri i noći, bio sam ogrnut dugim žutim kožuhom, postavljenim crnom vunom i iskićenim po ivicama

- Da - odgovorio sam - ali samo pre dva dana su mi ukrali iz jedne od ovih torbi pečenu gusku u carstvu njegovog veličanstva, a moj otac mi je pričao da su baš ovde u Beču pokradena sva prava i

Nemačka pobeda nad Francuskom na dve godine pre ovih događaja, a koja je dovela do ujedinjenja Nemačke, izazivala je kod Nemaca pravo besnilo gde god bi naišli na kakav

Svaki od ovih prizora, činilo mi se, pokretao je novu bujicu suza. Na kraju sam se nekako smirio i prestao plakati. Činilo mi se kao

Činilo mi se da svaka od ovih gomila žuri da bi obavila neke važne poslove. Grad na obe strane obale izgledalo je da brekće od raznih poslova.

nijednog uglednijeg srpskog seljaka u Idvoru, bez obzira koliko je bio siromašan, koji sebe nije smatrao važnijim od ovih ljudi čija je uloga prolazna.

Bili su suviše učtivi da bi se otvoreno podsmevali mom srpskom naglasku U toku ovih razgovora moja ”vila” je mirno sedela i sve pažljivo pratila.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I ovih dana pretrgnuo je s njome, a napast je velika. Običavaše još ostrag nekoliko godina, sa malim svakoga dana k njoj poći.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pesnikovo aktiviranje ovih krajnje običnih i elementarnih jedinica iz svakidašnjega jezičkog saobraćanja potpuno zbunjuje čitaoca, jer on je navikao

I upravo tu gde dolazi do ovih opštih vrednosti, tu ona na istinski i najdublji način doprinosi zbližavanju i prožimanju kultura različnih naroda.

je ruski pesnik Osip Mandeljštam opevao pčele, i setićete se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše nam

Ali dok se paralelizmima lako uočava i tumači dejstvo, dotle se kod ovih potonjih niti uočava niti tumači dejstvo koje imaju, mada je ono zanimljivije i po značaju dalekosežnije.

Odnosi elemenata u svakoj od ovih celina teže da se grupišu u obliku asimetrične simetrije. Asimetrična simetrija (dve simetrične polovine sa

I dalje, u sižejnome razvoju ovih soneta stalno se oseća preplitanje dvaju načela; između ostalog, u jednom trenutku se kao nosilac suprotnoga načela

U vreme svih ovih pomeranja kao da je u samome osnovu pukla društvena, kulturna, pa i stilskoknjiževna i jezička čak piramida: sam se njen

U sam kõd ovih poruka mnogo je teže proniknuti nego u „jezik“ po čijim su pravilima Popine pesme sačinjene. Poznati nesporazumi do

U običnom se opštenju gotovo automatski pridržavamo ovih dopuštenja i zabrana u okviru, naravno, određenoga sinhroničnog preseka.

smisao, svoju vrednost, samo u odnosu na danas aktivne opštejezičke zabrane između kojih se jedna narušava; ona ispod ovih zabrana aktivira, u skladu sa celokupnom strukturom knjige, njenom zamišlju i pravcem u koji ona usmerava sve naše

Kratak Mišićev esej i poseduje visoku meru izvornoga književnog, poetskojezičkoga oblikovanja. Ovih nekoliko odlika Mišićevih tekstova istakao sam u prvome redu zato što verujem da se mogu objasniti i da se u njihovome

I nije nimalo slučajno što se toj najstarijoj tradiciji moderna umetnost najčešće obraća.“83 Ako posle ovih nadahnutih Mišićevih rečenica navedemo, na primer, Popinu pesmu „Zvezde padalice“, nećemo moći da se otmemo utisku

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Okupili me kao da sam ja ministarka. Odoh, evo iz ovih stopa, da ih obiđem i da im urečem sastanak. Dakle, tako neka bude, za sutra? ŽIVKA: Jeste!... VASA: To je najbolje.

Takav se slučaj desio ovih dana u kući mandarina Si-po-po.” (Govori.) Znaš, onaj mandarin Sipo-po, to je moj otac Sima Popović. ANKA: Ju!...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

253 Na fonu onih prvih, žutih, jače se ističe modrina ovih drugih, njihovo nebesko plavetnilo. A učestalo ponavljanje sintagme „boja zimskog neba”, i u ponavljanju njeno variranje,

sintaksičke hijerarhije) ide ruku pod ruku s ukidanjem izvesnih ograničenja pojmovno-logičkog reda, a ukidanje ovih poslednjih dozvoljava da se u opis uključi veći broj neposrednijih utisaka i trenutnih subjektivnih sadržaja.

se istoriografija bavi, nego naročito one sasvim sitne, pomoću kojih se stvara iluzija o verno naslikanome životu. Ovih poslednjih najviše ima u dokumentarnim žanrovima, kao što su memoari, dnevnici, pisma ili životopisi.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Mučni su, buljugbaša, ovi naši sabori: ne zna rakija šta hoće kadija... Buljugbaša se trgnuo od ovih reči i zaustio nešto da odgovori, ali ončas malo sagao glavu kao zastiđen i pošao kroz sabor sa deset sejmena, Arnauta

Težu od ovih planina, koje su se onako surovo nadnele nad manastir. — Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima

A–a, junače, nemoj se omrznuti!.. Od ovih čudnih reči domaćin sasvim pretrnu, a Arnauti se sasvim zbuniše. Ne bejahu oni navikli dosle da se jedna Srpkinja ovako

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ti si tako vešto znao Naslikati sliku gorku, Kako j’ duši kad s nepravde Um poludi; To je bilo proročanstvo Ovih naših dana hudi’. Oj, Petefi, retki stvore...

Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo. U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak

Krakov, Stanislav - KRILA

Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom. Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve... – Samo da je hladno.

Jedan od ovih koji dođoše da ga traže, ostao je opružen i miran gore kraj žica, a drugi je išao kraj nosila sa zavijenom šakom.

Dva gavrana se pojavila daleko na vidiku. Rasli su. Dolaze. Veliki stari ”fermani” su bežali preplašeno od dimova i ovih pretećih tica. Bora se okretao. Tice su imale crne krstove na krilima, n neprestano rasle.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi

I pored tropskoga u izgledu ovih zgrada, kroz čije se prozirne zidove jasno vidi sve što se u njima događa, Konakri je provincijski grad, pun granja,

Švajcarac upravlja na njih svoj reflektor i onda ugledamo bubnjare i njihove pratioce zasenjenih očiju. Iza ovih se vidi kako iz svih koliba dotrčavaju još i drugi crnci. Začas smo u sredini čvrstoga kruga.

devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina. One su mlado zverinje, u istih mah.

Dalje inicijiranja će ih tamo učiniti velikim fetišerima, vračevima, vešcima i panterima. U izvesno doba noći za vreme ovih godina, nedaleko u planini i pod zaseocima, čulo se strahovito kreštanje njamua, fetišera koji obučavaju mladiće.

Izdao je pantersku kožu u koju se oblačio, i nokte koje je namicao na prste od nogu. I da nije ovih svedočanstava o ljudožerstvu u okolini Mana, bilo je dovoljno videti samo onaj uplašeni trzaj tela jednog tamošnjeg crnca

To je, sedeći tesno, sve što može i stati. Kraj nogu N-ovih, kao zakačen, i kao samo što ne ispadne, stari Mejov otac, koga N. neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu.

Sadi, jedno s drugim izmešano i jednovremeno, četiri–pet raznih useva. od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.

Crncu bi čak bilo nemoguće i izraziti na prost način da je zemlja samo njegova; jezik ovih plemena uopšte ne raspolaže prisvojnim genitivom; sam pojam toliko im je stran da čak, i kad nauče naše jezike,

Dok se čekaju igračice, crtam jedan brz kroki ovih umetnika što sviraju sa pravom frenezijom jedan ludi ritam u kome uopšte nema melodije.

Rat se vodio pre naše Kosovske bitke, od ovih krajeva pa sve do Nigera, i legende o tom porazu još uvek uzbuđuju tamne narode ne samo u Africi već i po svim

Nov put od sedam kilometara navući će mi groznicu a na putu je ovih dana primećeno masa zmija–pljuvačica koje se sad pare, zbog čega su strašno razdražene.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Opšti utisak sviju ovih izvešća bio je taj, da je Ejub sa svojom vojskom stigao pred aleksinačku liniju i sad se sprema da on na desnoj, a

Benicki sa jednim bataljonom) — pa onda da udruže svoje sile i sloški nagrnu na Aleksinac. Usled ovih izvešća razaslate su na razne strane naredbe koje su imale sve jedan karakter: da komandanti sa svojim odeljenjima budu

Od ovih prikrivenih kolona odvajala se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta

Kad se malo podiže dim od ovih plotuna, ja videh mnoge konje, gde bez gospodara jure preko polja, a Čerkezi su se povlačili, pucajući neprestano pri

Šta se desilo? Kuršum prebio motku na šatoru i svalio ga na me. Izvučem se iz ovih platnenih razvalina, i priđem šanačkom bedemu.

Kapetan Velimirović tražio je otpust iz timočko-moravske vojske, gde je đeneral komandant. Između ostalog sećam se i ovih reči iz toga pisma: »Dok se vi u štabu večeras zalivate šampanjom i jedete svakojake đakonije, moga mrtvoga brata jedu

Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25,

Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40,

I neki duševni bol užasno te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih poljana smrti i razvalina, gde nemaš kud pogled baciti, a da ne ugledaš najpakleniju sliku strašnoga razorenja.

od trupa do trupa, zastaješ, zagledaš ga, pipaš ga, udubljuješ se u one nakažene crte na licu, udubljuješ se u sudbu ovih pokošenih života i više ne osećaš ni smrad, ni odvratnost od razjapljenih rana i nečistote.

A kad posle vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli

braće, koji su često tako isto ostajali po bojnom polju, kao ovo Turci na Šumatovcu, ti osetiš kao da ti je jedan od ovih strašnih kostura usred srca udubio svoje ledne zube, i ti zaista osećaš da te nešto grize pravo za srce, a te ugrize

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika. U četi nema više od pedeset pušaka.

Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju. Pošto se iz ovih rovova preko dana nije moglo izlaziti, to smo još u toku noći pratili ljude da dovuku što više municije.

On se nasmeja. — Kad su nam još postavili cilj?... Idemo dotle dok ne izginemo. Otkuda mi znamo šta se krije iza ovih bedema! Dakle, tako!... Ponudio me je nekom rakijom i pri polasku dade mi i kutiju konzerve.

Po istom postupku i ritualu, da sam se zgadio na ljude i na njihovo nametnuto dostojanstvo... I sada, za vreme ovih teških časova u bolnici, često mi je pred oči izlazila ta slika.

Taj ćuvik bio je udaljen od nas oko tri, četiri stotine metara. Mislio sam onda da li da idem preko ovih rebara, ili da siđem u ravnicu, pa da podiđem. Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili.

Sa vrha ove planine vidimo šiljke, rebraste padine, čitave visoravni. Svakome od ovih mesta dali smo naročito ime, da bismo se lakše snašli. Osmatračnica je bila kao mala tvrđava.

Uglavljivali su po dva krsta za krajeve dugačke motke. Slobodne krakove krsta spajali su letvama. Oko ovih letava obavijali su bodljikavu žicu.

Još kao dete slušao sam da se ovo vreme naziva „gluvo doba“, kad izlaze mrtvaci. A mnogi će od ovih kroz koji čas ležati mrtvi.

— Pomaže Bog! — Bog vam pomogao! Komandir skide šlem i poče da briše znoj. Preplanula lica ovih vojnika, pod surim šlemovima, izgledala su kao mumificirana. — Gde vam je komandir?

Bilo je prilično hladno. Šinjel nisam mogao obući, jer mi je oko grudi bio obavijen debeo pojas od plute. Zbog ovih pojaseva nismo mogli ni leći, već smo sedeli oko našeg splava.

— Šta dobijamo time? — E... ako zamisao uspe, dobijamo mnogo. Sa ovih položaja silazi se pravo u dolinu Kavadara. — Komandir zaćuta i okrete se. Neko nam je prilazio. — A, ti si Ćiriću?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U pozadini svih ovih stihova, odista, čio i vedar, a nestrpljiviji i lakomiji od svih svojih prethodnika, stoji u našim zamislima neprestano

Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika. Kako su se intimno osećali na ovom poslu, o tome bi se moglo samo nagađati.

2. 14. Jez. 34. 3. 5. 8. Polazeći najpre od ovih pesnikovih primedaba koje tako jasno upućuju na moguće poetske izvore Gorestnog plača, pa proširujući potom svoja

domišljanje upućuju i strukturalna, složena metrička čvrstina, kao i idejna bliskost, po jetkosti skoro istovetnost, ovih dveju pesama. (U vezi sa zanimljivom ličnošću J. Avakumovića v.

— Uz pesmu, Ostojić je doneo savremenu belešku koja objašnjava postanak ovih stihova; u belešci se kaže: „V nekoj kompaniji v Novom Sadje nekotore device javile čto bi one rade za oficire udati

i vratila se odande ogorčena, beleži u svoj dnevnik sledeća razmišljanja: „Mamica ovih gospodični bila je na jedan dan pred tim u neki svatovi.

Ljudi trebaju u velikoj varoši prenumerante i novaca, a ja im šiljem pjesne!” Pa dalje, u nastavku: „Ot ovih oda — onu k meni samom, drugom ne pokazujte kromje Kopitara.

pjevac sade golubodušnij, nežnim pjesnama serca blagomislenih zemljakinja svojih voshištava, isto tako je i sočinitelj ovih stihova, posredi šuma oružija Muzom oduševljen, posle slavnoizveršenog službe svoje vremene, sugubi loborni vjenac, na

sila neprijateljskih načala, koja hrabromu borcu u otečestvenoj službi persa razbi, ne razbi duh persiju tvorca ovih pjesama u kojim je onaj svagda junošestveno-bodri obitavao.

— Mnogorazličnost soderžanija ovih stihova, živost predmeta, bogatstvo i raskoš krasodavanija i okončenije mnogogubo prenebreženog dosad stihosočinjenija

” — Čini mi se da je Borojević još dugo vremena posle ovih događaja osećao potrebu da objašnjava ne samo svoju nekadašnju saradnju na Danici ilirskoj, nego i svoju sumnjičavu

na ovu pesmu i na još neke s njom tesno vezane kada je pisao o plahoj, čulnoj strasti Živkovićeve ljubavne poezije iz ovih godina, o svešteniku koji je zaboravio na svoju veru, građaninu koji je prelazio preko svih obzira i konvencija

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Vujo odlazi.) JELISAVETA: Kad bi pameti imao. — Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je?

Slobode svete tvrdi stubovi! Propalog carstva ruko čelična! Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo! A strepili smo mnogo za tobom.

KATUNOVIĆ: Šta govorite kâ u groznici! A gde su deca ovih planina? PRVI SERDAR: Gde su mačevi? DRUGI SERDAR: Gde su bičevi? TREĆI SERDAR: Kojima ćemo skota šibati...

PRVI SERDAR: Tirani! DRUGI SERDAR: Varvari! KNEZ ĐURĐE: Jest, u taj duh Što po slobodi ovih krševa, Kô neku svetlost svoje svemoći, Široka krila voljno prostire, — Pouzdavah se, braćo glavari!

nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U godinama žarke pripeke Vrhova ovih kamen rosio... Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao...

tražiše Po pećinama mračnim zaštite, On hrabar stade sa nekolicinom, S malenim brojem, ali s lavovi, Sve gora ovih snažni sinovi — I osim turskog roblja, plena, bogatstva, Trin’est je rana donô sa sobom, Sve turskog noža besni

I opet, kneže, moram pitati: Gde su ti onih deset stotina Što si na način ’nako svečani Pred glavarima ovih planina Venecijancima kao pripomoć Za ljubav moju... duždu obećô?... KNEZ ĐURĐE: Obećanje ću ispunit.

— JELISAVETA (za sebe): Nesrećna časa, u kom ugledah Planina ovih sive vrhove, Što svoga čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske,

— KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda. Otaca mojih sedi drugovi, S kakvom je silom Turčin pošao Da gora ovih pleme slobodno Ili u hladno gvožđe okuje Ili iseče. — PRVI SERDAR: Čuli smo svi.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

'Vala vam đe čuli i ne čuli!“ Pisarčić: Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka. Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se, onako sakat, diga' u bunu i poša'

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

U uglu, iza ovih vrata, limena peć, od koje čunak ide najpre pravo ka publici, uza zid, pa se nad stolom g. Žikinim previja u koleno i

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Teodosije je rastvarao Domentijanov zgusnuti splet sva tri književna žanra. Pored ovih narativnih dela, Teodosije je svojim junacima posvetio brojna dela crkvene poezije i jednu retoričku pohvalu,

Pojava ovih romana bila je veoma produktivna, jer je pružala model jednog literarnog sistema koji srpski pisci ubuduće ne mogu

usmene građe, s osećajem za njen oblik i njenu funkciju, Vuk Karadžić je, iskazavši opisnom terminologijom suštinu ovih kategorija, preduhitrio međunarodni naučni tim za celo stoleće.

Pored ovih internacionalnih, pojavili su se i domaći pokreti kao što su zenitizam i hipnizam. Osnivač prvog Ljubomir Micić (1895-19

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Napred sluškinja, na glavi sa korpom koja se povijala pod teretom pita, jela. Odmah iza nje baba sa materom, a iza ovih čitav red žena, tetaka, strina. Sve u novom, sa svećama, cvećem i zabrađene novim, crnim šamijama.

Mladen sluša. Ali ne ponosi se. Zadovoljan je tom laskom, ne toliko radi sebe koliko radi babe, i ovih očevih drugova.

Mladen, nadajući se svemu tome, ne iznenadi se kad starac poče da mu priča, i to ponizno, u najvećoj tajnosti, kako se ovih dana javio taj i taj, iz neke čak gornje maale.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

̓« Verujući u moć ovih reči, »tako pjeva i ponavlja sve dotle dok koru s pruta ne svrne« (SEZ, 65, 1952, 161). Ječam.

— Posle ovih (i mnogih drugih) vračanja u doba setve (i sađenja), dok biljke rastu, i kad se plodovi zbiraju vrše se takođe razne

Ćipiko, Ivo - Pauci

raskomadati... Ilija protrne, pomisli: „Raskomadati?” —Ne, gospodaru! —Vidiš, — nastavi gospodar uozbiljvši se, od ovih zemalja pokojnoga Nike meni sada pripadaju tri dijela, a tebi tek četvrti; kad bi se dijelilo, ko zna koji bi te dio

Rade besvjesno pogleda nada se da vidi gdje je sunce, ali ko da ga odavde ugleda, između ovih visokih kuća? Uto iza njega neko zapjeva; okrene se i zapazi jedno ženskinje razbarušenih kosa, nadlakćeno na prozoru.

I ovakove — pomisli — raskućuju naše seljačke... I koliko naših treba da propadne da se podigne jedna od ovih golemih? Da, uz ovaku kuću treba gazda novih zemalja...

Ustade, a stara Smiljana pođe svome kovčegu i vrativši se veli Radi: — Evo ti ponesi i ovih pet talijera i tri zdrave plete gospodaru, kaži da ga stara pozdravlja i da će se moliti za dušu mu, — i uruči stara

— Da od sidba, vinograda stabli ovih sve zle godine, škodljive živine odagnati dostojiš se — tebe molimo, usliši nas!

Po podne i naveče učini se partija, a gdjekad, znaš, zamiješa se i malo žešće... Prolazi se. Bravo! Ovih dana pohodilo nas je jedno talijansko društvo... Jedna ženska... ne loša za naša mjesta... —Ola, Piero, dođi simo!

* Uskrsne blagdane proveo je kod kuće. — Valja, sinko, da se ovih dana ispovidiš! — reče mu majka na veliki petak ujutro, kad mu je u sobu donijela kavu. — Zar se odavna nisi ispovidio?

— Rđav je, ma digod jema pravicu... — Hoćemo li se viditi ovih dana? — prevrnu Ivo govor i s očitim nemirom iščekuje odgovor.

— Vidićemo se digod, — promuca i obrne od njega glavu. — Fala ti! — jedva dočeka Ivo. Pa nastavi: — Ne brini se; ovih dana gledaćemo se; samo te molim, kad te vidim, nasmij mi se! — Zbogom! — odlazeći pozdravi djevojku.

— U Beču je. On će sigurno ovih dana dobiti naslov i karakter c. — kr. dvorskoga savjetnika! — Naslov i karakter dvorskoga savjetnika!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Jelena Ne gleda me. Trudi se da me ne gleda. Ili misli kako nema zašto da me gleda. Šta se to izmenilo za ovih nekoliko godina? Sećam se kraljeve svadbe u Skoplju.

Dadara Bio sam zapanjen. Onu Jelenu, koje danas nisam mogao da se nagledam, viđao sam iz dana u dan, svih ovih godina otkako sam došao na Kulu. Najpre je bila mala gizdelinka, mršavo devojče bez sisa i kukova, štap bez ogranka.

Naprotiv, plod su Duha: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, uzdržljivost. Protiv ovih ne postoji zakon. Oni koji pripadaju Isusu razapeli su svoje telo s njegovim strastima i požudama.

Ne bih smeo ni da oklevam, pa da joj tu vest, dok se još puši od svežine, uruči neko od ovih jajara. Izmaći ću se i gledati sa uživanjem (koje će, sve mi se čini, biti tako slatko i omamljivo) kako se do krvi

Bogdan Danas sam brzopleto uleteo u Dadarine čeljusti. Prosto, bio sam smušen i zabrinut za sudbinu i svoju i ovih ludi ovde.

Vele da sam svašta napričao o Jeleninom ljubakanju sa Dorotejem. To je laž. Ovih dana sam bio pretrpan poslom. I da sam hteo, nisam imao vremena da se linjam oko starca i da mu trujem uvo pričajući

bolje imati u životu toga veštoga travara, makar da se ovaj spanđao sa najcrnjim paklom, nego popustiti pred navalom ovih zdravih, mladih klipendi kojima ne grozi u skoroj budućnosti nikakva opasnost od bolesti i smrti, i dozvoliti da ga

Nema te budalaštine koja Nikanoru može pasti na pamet da namah ne bi bila prihvaćena od ovih lakovernih ludi. Slede ga kao da su omađijani. Onda čuje njegov prozukli glas.

Nije se potrudio da za svih ovih petnaestak godina izmeni jednu jedinu ljuskicu na svojim rutavim i oklopljenim nogama.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) To je bilo - sećaš li se? - pre milijun možda leta. Kad još nigde nije bilo ovih ljudi, ovog sveta. Ja sam bio sam gospodar od zverinja i od tica, Ti si bila, milje moje, moja lepa nevestica.

I već ovih dana Pozvaćemo goste i sa drugih strana. Predsednik odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imać

S njom je suvi hlebac jeo, a subotom šomu pio, A tajno je za komšikom neutešne suze lio. Ovih dana udar stiže nesrećnoga stihotvorca, Idol mu se isprosio za nekakvog bogoslovca.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

E, a sad pođite za mnom! Ne - pružite mi ruku! Postoji opasnost da ne posrnemo i ne padnemo preko ovih kamenova, ostataka zgrada. Hiljadama leže, rastureni, po zemlji.

On me zadivljuje još više što se, nama na očigled, uzdigla iz mora, baš ispod ovih dveju zvezda, još i jedna treća, kojoj ne znam imena.

Taj naučnik predavao je u Muzeju pre pedeset godina pa je, prvi od ovih, preduzeo da geometriskim metodom premeri otstojanja i veličine nebeskih tela.

Pa ipak, suština kalendarskog pitanja je vrlo jednostavna. Ona je skup nepobitnih astronomskih činjenica, i od ovih mora poći svaka kalendarska reforma. Zato ću o njima da Vam napišem koju reč.

dana, nego 5 sati, 48 minuta i 46 sekunada preko toga, a kalendar može računati samo sa celim danima, jer svaki od ovih dobiva svoj datum.

Vaš hvaljeni grafolog sigurno bi pročitao iz ovih redova da njihov pisac ima rasklimatan karakter. Posle umora poslednjih dana zavalio sam se sa naročitim zadovoljstvom u

Vredi li, uopšte, započinjati, i nije li pametnije sačuvati doživljaje ovih dana za usmeno saopštenje. Prepričavajući Vam ih, ja bih ih ponovo proživeo. No, ove godine, naši se putovi razilaze.

Ređaju se džamije, trgovi, poprečne ulice, a kroz jednu od ovih virnu, kao, kroz prozor, Mramorno More, plavo kao nebo. Naša kola lete, tako mi se čini.

Brzo se pokazalo da nijedan od ovih dvaju putova ne bi bio dobar. Izostavljanjem onih trinaest dana nije Julijanski kalendar doveden u korak sa

prema tome, nešto manja od Jupitra, ali još uvek toliko ogromna da preko osam stotina Zemljinih kugala mogu stati u nju. Ovih šest planeta, u koje uračunasmo i Zemlju, jedine su koje su bile poznate do 1781 godine.

To se zove u astronomiji „malo.“ Sem ovih pobrojanih nebeskih tela, ulaze u sastav našeg planetskog sistema - i to više kao gosti - komete, zvezde repatice,

Na levoj obali reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega. Na desnoj obali reke, Stara varoš sa njenim crkvama, manastirima i niskim kućama.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada?

STANA Kuku, snaške, kuku, snaške!... Krv će da legne. Već cela varoš uzbunila se. Turci poleteli da ga brane od ovih naših. Istrči Tašana. TAŠANA (odlučno): Ćuti!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Možda bi baš i trebalo to da činim, ove dece radi. — Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale.

Redakcija je to ugledno mesto protumačila u belešci: „Priču je pisao sasvim mlad čovek, koji će ovih dana tek polagati maturu, i priča kao takva ima nedostatke svakog početničkog rada.

— A taj mladi Čajnović, izgleda, vanredno, sasvim osobito neko stvorenje... Ne znam da li vam je pričao. Ovih dana se vratio s robije onaj nesrećni kaplar Radivoj. Još mlad čovek, a neće ga niko u službu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

kao stajaće, čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up.

— hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up. o blaženstvima reči i grč.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Babica je bila stara, usedelica devojka, a kod ovih, vele, nije nemoguća takva rasejanost da muško smatraju za žensko i, obratno, žensko za muško.

možda... ali se ipak mora priznati da je lep ukras. Zar ne nalazite? I zar vam, posle ovih poslednjih reči, ne izgleda kao da je mlada gospođa digla nogu do samoga vašeg nosa, govoreći vam: „Ja imam nove pipe!

Povodom ovih podviga roditelji moji i svi ukućani utvrdili su da sam „vrlo živo dete“, te se majka čak i prilikom poseta brižno

I pored ovih primamljivih reči za lekarsku profesiju, majka je u stvari više naginjala da budem mitropolit. — Poštuje ga ceo svet i

Imao je kratke i tanke noge a iznad ovih trbuh, grudi i glava, sliveni jedno u drugo, izgledali su kao bure koje je svojom težinom preteglo una pred.

A, dozvolite, da nije ovih lepih i vrlo glatkih stihova, ko je taj koji bi se smeo poduhvatiti da nauči napamet taj isti Karnov princip, koji u

Pa izvolite sad sami izabrati, koji od ovih pipaka želite da vam se zarije u mozak, pa izvolite sad sami reći: da li je moguće izbeći smrt kad čovek zapadne u

I sada se tek može zamisliti koliko to mora biti natčovečanski napor: preko svih ovih teškoća i nepogoda prebroditi i dopreti do maturantske svedodžbe?

“ Pa i kraj svega toga, profesori ovih mrtvih jezika, to ste izvesno i sami primetili, žive u dubokome uverenju da su deca data u školu isključivo zato da te

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Bateriji je isto ovako presečen put. Na mesto ovih vrba, što predlaže narednik sada, u provaliju su legali ludi jedan iznad drugog, dok je telima svojim nisu ispunili.

Paklen se skromno pomalja, zatim se gorostasno izvija i obnažen snežnom belinom krije se među oblacima. Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz koju kulja satanskim šumom hladna Bistrica...

mestu, gde krompiri rastu u vrtačama, a kukuruzni hleb se smatra gotovo kao luksuz, nije bilo prilike ni za jednu od ovih mogućnosti. Vraćali su se gladni i sedali tužno pored vatre.

Vojnici pretovaruju stvari na druge konje, te ih onako gladne i mršave još više zamaraju. Sa ovih konja što leže skidaju potkovice.

Po razbacanim stvarima i mrtvim konjima vidimo da se pre nas neka jedinica lomila preko ovih krševa. Na jednome useku ugledasmo mrtvog naduvenog konja. Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik.

Kažu da su videli neke pomračena uma, kako jedu meso ovih mrcina. Početkom januara, nekog dana pred sumrak, zaustavismo se na obali reke Maće.

Beše nas četvorica. Sva ona zbivanja vezana za čvrstu zemlju, namah iščezoše. Sad je naša sudbina u rukama ovih nepoznatih i stranih ljudi.

— Dođe mi da zinem, pa da dahćem kao pas. — More, vrućinu ću još i da podnesem... Ali, čini mi se poludeću od ovih muva — veli Luka, mašući neprestano rukama oko lica. Ne čujemo vesti ni s koje strane. Novine ne primamo.

Negde na obroncima ovih planina nalazila se granica otadžbine. Uzalud gledaju vojnici. Želja im je da je vide samo. Jer one vrhove posmatraju i

Izviđači se vraćaju. Kažu da se Bugari nalaze u podnožju ovih planina. Prema njima su Francuzi. Ali puška se ne čuje. Kao da su oni među sobom uspostavili prećutno primirje.

Zatim nastavi zabrinuto: — Sve što smo zauzeli do sad na ostalim delovima ovih planina, morali bismo da napustimo. — Zaista, ne bi bilo dobro! — klimao je glavom naš komandant.

—... Razumem. Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno. — Molim vas, dajte mi jednog od ovih vaših mladića — on pokaza na Luku i mene — da ode žurno do moje pete baterije i dovede je najhitnije ovamo.

Petrović, Rastko - PESME

Jedino zbog ovih razderanih obala u rukama Kukavico, zadrhtaćeš zar opet! Nimalo strpljenja da prkosiš mukama, Pljuni! Savladaće te

”Dosta godina trebalo je da dođeš do ovih reči, Dosta ognjevi ređahu da dim ti pogled spreči, I udubio se kamen kolenom koje kleči, I pod teretom mržnje povijao

Šantić, Aleksa - PESME

Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi Negdje daleko, neznanoj slobodi, Gdje nigda nije ovih ljudi bilo! 1908. ČASOVI Ovdje nikog nema.

Meni se čini: kô da krila sklope Svijetle ptice, i svrh ovih glava Lebde i poju, a iz svake stope Radnika krotkih, roblja naših dana, Lovori, sjajni kô zlato kad stope,

I svaki sijač kô da viši biva, Raste, i svaki pod krstom se diže Nebu... I na me, usred ovih njiva, Kô razdrobljene zvijezde, sve stiže I pada sjeme iz žuljavih ruka; A ozgo otac silazi sve bliže: Uz pratnju

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

o hajducima i uskocima) i pesme novijih vremena (tj. o oslobođenju Crne Gore i Srbije). Između ovih triju grupa postoje mnoge razlike i sličnosti, od kojih ćemo većinu pomenuti u toku daljeg izlaganja, a ovde ističemo

i kod Pločnika 1386. Nekoliko godina posle ovih poraza Turci su pošli na Srbiju s velikom vojskom, koju je predvodio sam sultan Murat, „a sa njime su bila i oba njegova

U doba kad su stvarane pesme o Marku bilo je mnogo nečovečnih kazni. Možda je narodni pevač slučajno neku od ovih kazni vezao za Marka. Činjenica je da Marka u većini pesama odlikuje visoka čovečnost.

Snažan otpor najezdi Turaka pružen je i u Hrvatskoj i Slavoniji. Već krajem XIV veka prikučili su se Turci granicama ovih zemalja. Ali su na njih počeli žestoko navaljivati tek posle pada Srbije (1459) i Bosne (1463).

I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od ovih neukrotivih buntovnika (među kojima se najviše istakao Ilija Mitrović, brat Stojana Jankovića) obnovili su neprekidne

Od svih ovih optužaba Ivan je uspeo da se odbrani, „samo od jedne nije mogao: da je samovlasno uzimao hranu iz carskih lađa i

(Bog nikom dužan ne ostaje) Svaka od ovih slovenskih antiteza u punoj je harmoniji sa sadržinom pesme koju otvara: prva i treća nagoveštavaju junačku borbu,

A i među onima koje su vrlo srodne opet postoje znatne razlike — između prve i treće, na primer. I svaka od ovih antiteza — to treba naročito naglasiti — predstavlja jednu celinu za sebe, koja može da stoji sama, kao pesma lirskog

zbog različitih detalja koje sadrže i koji ih uvek čine svežim nego i zbog toga što su često u celini uspeli, neki od ovih opisa se rado ponovo čitaju — recimo, o ruhu i oružju vojvode Kajice, o megdanu između Strahinića i Alije i između

Od svih ovih opisa ovde možemo da navedemo samo dva, kratka, koji ilustruju poslednju pomenutu vrstu. U prvome (iz pesme Janković

I svaki od ovih načina duboko je opravdan: u prvom slučaju i u pitanjima i u odgovorima o tome da li je vreme da hajduci idu u šumu —

da je u suštini učenoga porekla, da traje samo ako je čvrsto vezana za jedno mesto, moguće je da ponekad značaj ovih zapažanja iziđe iz okvira problema naših romana i u izvesnoj meri posluži razumevanju epske poezije nekih drugih naroda“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ku-ku! Ovaj na izgled običan „razgovor“kukavica ne bi prevario nekog pažljivijeg slušaoca. Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice

— E, to su već igre od prije šezdeset godina — odmahnu poljar. — Sad se djeca igraju Francuza i Nijemaca, ali ovih dana ne vidim ih na pašnjaku. — Sakrili se, znači, negdje — zaključi knez.

Zija poljar za iščezlim čudovištem i domišlja se. —A da to nije kakvo maslo ovih naših dječaka? U svašta se danas dječaci upuštaju. Prišuljaću se da izbliže virnem.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

) Od svega ovoga zla i bede, ti nas oslobodi. Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope.

« I hoće da nas potope te vode. Nego s tvojim predstateljstvom presveta devo, taj će potok preći naša duša. Ovih krvavih vremena, svagdar punih vojske i boja i svakoga nemira, i ne teku tako vode potočne, kokono što krvave reke

MOLITVA PROTIV TURAKA U ovih sadanjih zlih vremena smetenici u veri i u zakonu dosađujući hristjanskoj crkvi, i varvari Turci, svoje bezumno

MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU I u ovih ljutih vremeni ratnih ovo sade neka bude naše moljenje. Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji

je puno sa svakom poganju, ama ti, slove božiji, štono su tvoje besede čiste, i sam si čist, da kako se ne groziš od ovih naših nečistih mesta?

Nego teke jedna nam je isto to naša hrana stojeći nam i čameći na zemlji pokraj putova i živući po ovih jama haramijskih u grobu, baveći nam se gde s kojom ugrabljenom ovcom kojano isto sama k nama natrta, — a mi ne trčimo

vrlo kišu, tako da niko živ od ljudi niotkud s jabane i ni od koje strane, nije mogao tko doći u manastir na prazdnik ovih svetih mučenika, nego samo sami ondešnji kaluđeri otpojaše večernju s paraklisom presvetoj Bogorodici.

SOLUNSKE LEGENDE 1. Bugarin Li cara Maksimijana Preslavni velikomučenik Dimitrije bijaše za poganskih careva ovih, Maksimijana i Dioklitijana, od grada Soluna poglavar i zapovednik gradski.

Skazuje se o njemu takvo zdešeno se čudo, da pri smrti mu smotre kod sebe dva angela vrlo lepo sjajna u naliču ovih dva aleksandrijskih arhiepiskupa današnjih Atanasija i Kirila, obučenih se u krasne odežde crkovne.

A ako li hoćeš i od smese i od rastvoranja ovih stihija može se uvedžbati što smo mi iz njih sklopljeni. Ne lasna im je uprava, ni jednak im je posao i vid: svaka svoju

Ali to da se ne pročuje da ne uteče on ispred mene! Jer to ja tajim i od ovih svih nebesnih sila. Ciglo tebi jednomu to dokazujem za znanje.

u kome su mestu, u kakvu li su sadar obrazu i nalici ti koji su pre nas otišli, — ako za to, brate, išteš proznati, od ovih živih ljudi to niko ne može saznano prokazati što je i kako je kome tamo, gde li koji borave, kakva li su koji obraza.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Bela glava, bre, brate!“, ipak je on redovno i rado dolazio tamo. I nesreća je tako htela da se ovih dana tamo nađe i da sevdališe i sluša kako mu seljanke pevaju pesmu koju je na čifluku rado slušao, pesmu: Zapregni,

odmah posle nekoliko dana, i setio svoga čifluka i jesenjih radova koji mu imperativno nalažu i zahtevaju da se ovih dana neizostavno tamo pojavi i probavi. I on nađe da će biti najbolje da se ukloni malo od kuće. Pa tako je i uradio.