Upotreba reči ovo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

— Molujem sužnje šiljonske po Bajronu. — Bajrona nisam nikad čitao — ali ovo je strašna tamnica!... Šta znače ovi gvozdeni koluti na ovim mračnim stubovima?

— govorahu zelenaši i kajišari kojima je baš ovo burno vreme godilo; jer kad ovi besni talasi, valjajući se s visokih gora, sa plodnih ravnica useve upropaste, a trošan

zagleda se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja...

Užasna vremena, gde se dijamant za krpu prodaje!... Gde se parče okorela hleba životom kupuje!... „Ovo će ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću

On ih pokupi, pa mi ih silom turi u nedra. „Na, na!“ dodade on žurno. „Uzmi ovo, pa beži, Grlice! Beži od gladi! Bež’ od nepoštenja! Beži odavde...

bez druga prolaziti, — dodade, zadovoljan što je u meni našao drugara, — ima ovuda svakojakih ljudi; planina je ovo, hej!...

— Prostri, brate, tvoje japundže, — reče Miladin, — ovde se možemo malo i poodmoriti... Ovo je livada moga pobratima Živka iz Mutnice, neće nam zameriti baš i da nas zastane...

Ta valjda će dati bog da nam i ovo ne budu poslednji dani! Čovek makar kako da se namučio, opet se još nije nasitio života; isto kao što pijanica viče:

A onaj mršavi mumdžija, što liči na spuhanu svinjsku bešiku, dodade polako: — Ovo nisu čisti poslovi! Verujte, ovaj bradati nešto zna, nešto šuruje; — verujte mi da je iz preka, baš rođen Bačvanin;

Tako jedanput digne se Milisav sa pljoskom u nedrima. — Moram, — veli, — odneti ovo malo rakijice našem učitelju, nisam ga ni onako već davno video...

nekršteni Sremac kriv, — veli druga neka, — on je baš sam hteo da se u ovome lugu sahrani, i vazda je govorio kako je ovo mesto najdivnije za večno počivanje... Jest, i to je istina bila...

Obradović, Dositej - BASNE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

može, ovi sasvim njegov dar t e b i, p r e d r a g a j u n o s t e, pridajem, soveršeno uveren da će nj e m u zato ovo spisanije toliko milo i blagoprijatno biti koliko da je nj e g o v o m slavnom imenu posvešteno.

zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može. Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi.

Orla za prijatelja imati nije šala, to lepo zveči! No οnajlepše čemu nas ova basna uči, ovo jest: da se silni ne uzda u silu svoju, ibo „Eστίν Δίκης ορθαλμός, oς τa πάνθ΄ ορά”: „J e s t s u d b i n e o k o k

Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne počituju, od koga će čada njihova naučiti da ih ljube i

„Ne veruj, kume, pasja su usta” i „lakome su oči pri pogači”; ovo mi svi, hvala bogu, znamo, niti je potreba da ja toprv kažem. Blaženo i bogom blagoslovljeno čistoserdečije.

Bedni kurjak stane kurjački drečati, a lisac k njemu: „Kako si svirao, komšija, tako sad igraj! Naravoučenije Ovo isto biva ljudma kojih um nije prosvešten čistom naukom, koji živu u gluposti i varvarstvu, i kojih su kačestva i

zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se sam sebi najpametniji čini i za sramotu drži od drugoga što naučiti.

Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti. Ovo su istine tako javne, a tako poznate, da nije potrebno o njima više govoriti.

Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!”| Naravoučenije I ovo je protiv lakomstva: izbirač nije svagda pogađač, i ko hoće vsegda veće, gubi često iz vreće.

No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli? Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude.

s l umilnim glasom, — „vesma sam sagrešio, priznajem i ispovedam, no molim te da mi oprostiš; neću više to učiniti, ovo će mi biti prvi i poslednji ped. A i rasudi, molim te, kakva bi slava lavu bila da utuče miša?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

raširi ruke i ne da nam dalje ni u šumu ni u reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu toplih bara ovo zvezdano jutro tu celu pometnju stvara joj stani krikni nemoj gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u grob

Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši! Da ga pije, povratilo bi i more! E ako smo s ovim u proševine išli, lepe smo

Pa zar ovim da se posvete Dečani? Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha?

Pa zar ovim da se posvete Dečani? Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?

Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?

Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje?

Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje!

Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine? Pa zar je ovo vino za patrijarha? Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku!

Ovo ambrozija? Ovo zlatno peraje? Pijem, pa razumem Kraljevića Marka što pola pije, a pola Šarcu daje! Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru!

Ovo je vino zaseda u mraku! Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku!

Žaba u ustima, kandža u stomaku! Nije ti ovo ni radost siromaku, a kamoli caru! a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

narodne brige i poslove sa kojima smo mi upravljali, otečestvo moje napreduje, i ja radosno i zadovoljno povraćam se u ovo skrovito malo selce na ognjište moji’ dedova, da se odmorim od moji’ trudova i da vas nejake nastavim na put života, da

” „Docnije dođe jedan oficir k nama i zapita: ,Ko je tu knez Aleksa?’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.

Zlatarićsko pak roblje i ovce povratismo svakom svoje, a tursko roblje pošljemo u Nemačku” (I ja sam ovo roblje tursko vidio, kad su i doterali na Vranu, gde je logor bio, i gde su sada vinogradi.

Koča je bio iz jagodinske nahije, sela Laništa, bio je najpre dobar svinjarski trgovac, a posle dobar junak.) Ovo što ću sad da vam pišem, pričao mi je moj otac Aleksa da su njemu njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su

Kad veće svi uđu i ljudi stanu i nameste se, a žene u preprati, i opet počnu se razgovarati: šta je ovo, kakav je ovo novi običaj, te nam ni u crkvu kao dosad ne dadu novi popovi ulaziti?

Kad veće svi uđu i ljudi stanu i nameste se, a žene u preprati, i opet počnu se razgovarati: šta je ovo, kakav je ovo novi običaj, te nam ni u crkvu kao dosad ne dadu novi popovi ulaziti?

ili bogalj ili kakav drugi sakat ili ubogi siroma, i sve i̓ pred kneza i kmetove uparade, i knez zapita: „Eto, braćo, ovo siromaka koje vidimo; hoćemo li ili nećemo na nji̓ porezu udariti?

Nji̓ovo društvo po̓vata vojska, izvezu dva topa na čaršiju, i nji̓ 27 za jednoga kneza Ranka udave s konopcem nasred čaršije, i

Očima jedan drugoga pitali su: gde je naš stari Hadži-Musta-paša, ne možemo da ga poznamo, ovo nije on no Grk Metodije mučitelj (govori se da Metodije nije Grk nego Jermenin, pa se pokrstio).

” Ovo mi je, deco, ovako sve da je bilo, moj otac kazivao, a ja vama pripovedam, i žao mi je što ne mogu da znam, koje je god

sve da je bilo, moj otac kazivao, a ja vama pripovedam, i žao mi je što ne mogu da znam, koje je godine što bivalo. Ovo dalje veće i ja dobro pamtim.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi? Je li ovo arnautluk, šta li je? — poče vikati gazda Raka.

Stoji piska jadne dece! — Gad! — reći će Spasoje. — Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao! — Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja!

Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga upitali: »A šta ti je ovo, učitelju?« on im je odgovorio sasvim dostojanstveno: »To su neke moje inštrukcije!...

— Koje? — Ovo ovde — reče gospodin i pruži prst na veliki svrdo jarmenjak, što beše zadeven u jastuk prednji. — Pa eto vidiš šta je...

Zaviri u kola, pa videv torbu sa stvarima, upita: — A šta ti je brale ovo? — Eto torba? — reče Radan čisto sprdajući se, jer već beše video da je gospodin malo udaren obojkom. — Znam, znam...

— Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane! A odakle ti u ovo doba? — upita ga jedan, što već beše zabo prst u kaiš, i pogleda Radana. — Nisi pogodio! — viknu onaj što drži kaiš.

Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?

— Ja vala, sad iz varoši — odgovori Radan. — Ovo je pop! — viknu jedan od pogađača i lupi po jednoj karti. — Sutra!

»Ne diraj taj šećer!« izdera se na nj, a pomisli u sebi: »Ovo nisu čista posla!« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove...

— reći će jedan od seljaka. Ovaj se današnji pojas nekako obezočio i batalio da bog sačuva!... Šta se čini, čudo te i ovo malo bog još daje. — A batalio se, brate, dakako! — nastavlja kapetan. — Eno, pre nekih godina, znam — prođe starešina.

Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan. — Nije do danas. Ovo je tek prvi put. Drugi su dolazili češće — odgovori jedan.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.

— U šumu čestiti efendija. Kruška ga gledaše onako ponurena. — A je l’, Marinko? — Čujem, efendija. — Šta je ovo od ovijeh đaura?... Zar, što ja s njima bolje, oni sve gori?

Jedva jedanput!... Ili će on ubiti Stanka ili — ako to ne učini — Stanko će ubiti njega! To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!... Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!...

Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad. — Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno. On je prekoračio metu! — reče zlobno. — Nisam, japane! — reče Stanko. — Jesi!... Jesi!...

— upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!... Ovo je neki izmet... plače!... To beše što i nadraženom psu palica kroz plot...

Stanko trljaše oči... Kad je sebi došao i počeo malo nazirati, on sede. — Ama, kažite mi, ljudi, šta ovo bi! — reče on. Jurišić mu ispriča. — Ne mogu da budem pametan zašto je to činio!... Nisam ni mislio o tome!...

Ne beše to kuća njegova... Gde je sad?... Poče trljati čelo i češati se po glavi. Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest... On ce cećaše...

Bar ne bi mučio starog čičaMarinka da tumara noćas po šumi... — A zar ne znaš, nesrećniče matori, da se ovo tiče moje glave? — jeknu Lazar. Marinko se stade ceriti: — Bogme, dijete, pa i glave, ja!...

— Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja! Ovo vrijedi roba iz tamnice!... Sad sam lijepo, bez po muke, turio ugarak u obje kuće...

Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja! Ovo vrijedi roba iz tamnice!... Sad sam lijepo, bez po muke, turio ugarak u obje kuće...

Sve to behu ljudi časni i pošteni, sve to behu deca dobra i valjana. — A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana...

Dučić, Jovan - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši.

U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.

I u meni samom koliko je mene? Koliko?... Sve ćuti. Ah! to je užasno. LjUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna?

Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?

Sad, u ovo dugo veče koje pati, Cela moja duša zatreperi gola, A čelom umornim od truda i bola, Smrt je prešla rukom, mekom,

I da nikad strašni ne vidim ti presto, Ti mi dade sumnje mutno oko ovo; No da večno pitam za tvoj trag i mesto, Usadi mi bedno srce čovekovo.

Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo druga. Ali čuše ovo ostali ljudi iz dva kraljevstva, i pojuriše na obalu, i ubiše ova dva buntovnika.

Ali je crno doba za nas Otkad je ovo koljeno: Sve je na pazar pošlo danas, Sve slavljeno i voljeno. Za tvoju Slavu, svetli Care, Neka svak pehar popije —

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

— Dobro će bog dati! Strahovita i bezutešna misao senu mi kroz glavu. Ta ovo je slepac! — A? — upitah ja očima Jocu. On mi rukom pokaza tablu više glave bolesnikove.

Te noći ja sam s majkom proveo u krevetu sedeći, i ovo je ukratko moje sećanje i — naš razgovor. Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu, i radio je ortački s

— Šta? — Ta ovo, kako ga zovete? Ova mašina! — Da se elektrišete? Pa to više ne treba. Ja mislim, a, što je glavno, i gospodin Joca,

Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!... Pa mi je i inače nekako prirastao za srce i on, i... i njegova sudbina!

Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori. Čuo sam jedanput, kad dođe docne kući, gde progunđa: — Šta će ta sveća u ovo doba? — Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati.

— Na, — reče — ostavi ovo! — Pa onda iziđe u kuhinju. Moja mati uze onu hartiju nekako samo s dva prsta, kao kad diže prljavu dečju pelenu.

— A šta ću — kaže sestri — s ovim novcima? Ovo je prokleto!... Ovo je đavolsko!... Ovo će đavo odneti kako je i doneo!... Kao što vidite nema tu sreće ni života!

— A šta ću — kaže sestri — s ovim novcima? Ovo je prokleto!... Ovo je đavolsko!... Ovo će đavo odneti kako je i doneo!... Kao što vidite nema tu sreće ni života!

— A šta ću — kaže sestri — s ovim novcima? Ovo je prokleto!... Ovo je đavolsko!... Ovo će đavo odneti kako je i doneo!... Kao što vidite nema tu sreće ni života!

Ostavi se, brate, tako ti ove naše nejači, proklete karte! Znaš da smo mi na našoj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekake izelice iz mog dobra isteraju?... — A ko te tera?

Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa kad prođe, progunđa kao za se: „Još samo ovo!” I onda čisto beži iz sobe.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

vam kazati, da ne bi selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci pričati. A posle, ako ćemo šta, ono i nije selo, nego varošica.

poznavao nekoliko veštica u tom i okolnim mest a, bio posrednik između ugodnika božjih i ljudi grešnih, — ali ovo čudo je prvi put sad doživeo!

i zamolio ga da ga pokrsti i prevede u našu pravoslavnu veru, — ne bi se zaista više začudio pop Spira nego sad kad je ovo čuo. Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo!

Sve, vi te, izlazi na jedno. Pa sve sad mislim: ko li će nam, bože, to doći, i kome je do gošćenja sad u ovo doba kad su najveći poslovi!? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej.

Ali, boga mi, od ovo trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi

Dâ detetu tri krajcare, a ovo odleti zaboravivši kazati: hvala! Lupajući se od radosti i silne brzine petama u leđa, ode da se pohvali drugovima

s pop-Spirom u porti crkvenoj i predstavio mu se: — Petar Petrović, svršeni klirik i izabrani i potvrđeni učitelj za ovo mesto!

Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo.

Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo. Nisu ovo Karlovci; nema ovde gospodstva i blagovanja. Selo je ovo, mladi gospodine, selo. Biće vam prilično teško dok se ne naviknete, a naročito ako ste samac.

« He, pa tako vam je eto i ovo! U božijoj je ruci sve to, naravno, ali ne treba ni vi da sedite skrštenih ruku. Dobra parohija je — bože me prosti,

se, a osobito joj je milo bilo što se to baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Veliko je i prostrano groblje! Kažu: da se četrnaest kolena ludi tu isposaranjivalo. A ovo, sada, petnaesto je koleno koje počelo da se saranjuje!

— Uzmi, uzmi sinko. Obiđi, kusni od ovoga. Najviše ovo uzmi. Dobro je to. Slatko je. Pokojno moje čedo, najviše mi je to volelo da jede. Uzmi sinko, uzmi čedo!

Klisarica, ma da je bila slobodna, ipak ovo joj je bilo najteže. Ako joj nije bilo tu muža, ona bi skupila njih, prosjake, i zajedno s njima išla bi i izvlačila iz

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Zato se i titrao sa sudbom svojom. On je za višim čim težio nego za bakalstvom. Ovo mu nikad ne gine, ma mu se sve žice pokidale. Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati.

Otac Savkin bio je sveštenik u selu Ž. Ljuba se nakani te ovo pismo ocu Savkinom napiše: Počitajemi gospodine! Budući da ja vašu kćer Savku rado imam i želeo bi' je, ako je

— Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece... — Ja se na veresiju ženiti ne mogu.

Sad mu više frajla Soka ne treba; pa da o tome i samog Redića uveri, napiše mu ovo pismo. Počitajemi gospodar Redić!

Ostajem sa počitanijem Ljuba Čekmedžijić Kad je Redić ovo pismo pročitao, radovao se što se bede kurtalisao. Ljuba pak voli što se nije spleo sa takvim tastom koji bi nemir u

— Gospođo birtašice! Kažite mi gde sedi ovde mlada gospođa Persa trgovkinja? Ima dućan, veliku trafiku i kuću. — Ta ovo devojče je baš njena sluškinja! Ako izvolite, može vas onamo odvesti. Eno onde ona velika kuća i dućan — onde sedi.

Ja sam Ljuba Čekmedžijić. — A ja sam, opet, Gavra Cerić. — O, drago mi je osobito! Ovo je moja drugarica. Izvolite sesti. Sednu obojica, Ljuba vrlo pažljivo, da ne iskrši kaput.

Ona nek za sebe traži, a ja ću za sebe. Dok je momaka, hvala bogu, biće devojaka! Ljuba ovo ljutito iskaže, pa ga niko više zadržati ne može.

— Drago mi je osobito . . . Izvolite se poslužiti . . . — Ovo je moja kći, a ovo su gospodari, — gospo’r Gavra Cerić i gospo’r Ljuba Čekmedžijić iz O., — reče otac.

— Drago mi je osobito . . . Izvolite se poslužiti . . . — Ovo je moja kći, a ovo su gospodari, — gospo’r Gavra Cerić i gospo’r Ljuba Čekmedžijić iz O., — reče otac. — Drago mi je osobito.

Salvet preda se, pa tranžiraj. Vrlo mu za rukom ide. Svi se čude njegovoj hitrosti; a i sam sebi se čudi, jer ovo je tek treći zec kog u životu svom tranžira. Ali, niko mu se tako ne čudi kao gospodar Belkić.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Njihovi ulani, ta morali ste kad god slušati o njihovim husarima, samo njihovi ulani za dvadeset i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i četiri sat a, mogu da pregaze do Valjeva, samo njihovi ulani, živi bili pa videli, čuveni su

Ta kobna i sudbonosna vest koja je ovo posle podne kao grom, sa uzbunjene ulice, upala kroz njegov otvoren prozor, najpre ga je porazila, pa je kao neko što je

Njemu se činilo da bi se sva ta jadna gomila odjednom razišla kad bi joj on prosto kazao ovo: čuj ti dugouha gomilo, ej vi građani čujte! Idite kućama i spremite se, rata mora biti!

— Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić. — Ipak, ipak, zamisli ovo: dvadeset i tri dana od kad smo se venčali. — Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam.

i mutnih misli što su ovo posle podne u najživljem vrenju uznemirene mašte kuljale jedna za drugom pa se tako upućivale same nekim neznanim

ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.

Ja ne znam šta se sve ovo radi i ne mogu nikad ni znati i samo je jedno sigurno, da sam ja sav čovek od patnje. Da mogu nekako da zatvorim razum

E pa, da li bi onda ono uradio? Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam u svom životu često sretao mnoge ljude čija me je bistra i sveža razboritost, jedna divna jasnoća inteligencije

I sve ono vreme između prošle demobilizacije i nove mobilizacije, to je privremeno, a ovo je stalno. Jest, krv to je stalno, a privremeno je verenica i samo je ovo stvarno, a ono je tamo neki imaginarni svet.

Jest, krv to je stalno, a privremeno je verenica i samo je ovo stvarno, a ono je tamo neki imaginarni svet. Ne sećam se ja ni mobilizacije, ni objave rata, niti znam šta sigurno o

Ne znam šta bi ovo najedanput, tek vidim, evo, kako opet sedim tu na topu (samo sad prema drugoj uniformi) kao da se s njega nikad ni

Afrika

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Dok govori, osećam kako jesenašnje nazebe, i sve nazebe od rođenja do danas, ovo sunce izvlači iz mene. Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se.

Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.

Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.

nije još Afrika, nije sasvim, nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.

ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!

Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik. Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Viđena gde bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

?“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jadnog drveta na čijim granama živi.

Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene. Iz šume nad selom, gde se

On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.

rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz breg, vodi Alepu. Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najviše uzroka ovo navodim da se vidi kakve je naša literatura sreće, gdi sirječ spisatelji sve sile uma svoga na privatna djela obraćaju,

No ovo kao uzgred. Moje je namjerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo či

rod ne inače nego s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija, primjetiti zašto je ovo tako uređeno. Ovom prilikom nužno je i neka grčka izraženija, koja se u djelu ovom nahode, rastolkovati, kao npr.

Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon! di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JANjA: Škilji nemarljivo, nepromotreno, izio si!

JANjA: Što lud? Grečesko slavno filosof lud? Nepromotreno, nerasužđeno! More, da izgubiš glava za ovo slovo da si u Moreja. Filosof, more, slavno grečesko diogen sedio u buru i išo bez čizmu.

Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi poustaliju, i mi ubii. (Viče.) Dušo Juco, dušo Juco!

Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da vas

Što ću da mu dam? Ovo kaži: „Nemoj mene, gospodar!“ Ovo opet viče: „Nemoj mene, ja sum lapa!“ Škilji mali, nećim da vas prodam, oćim da vas kotim, više, sve više, ja, dovde!

Ubiem si! (Trči.) Ubiem si! (Zavjesa pada.) DJEJSTVO DRUGO POZORIJE 1. JUCA, (malo zašim) KATICA JUCA: Ovo čudo jošt niko nije vidio; onde se ciganiše i štedi gdi je najveća opasnost.

JUCA: Sad odaj, korake pravi sitne, no više uširoko nego udugačko. KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno! Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći.

KATICA: Mamice, ovo nije vrlo teško! JUCA: Kad bi teško bilo, otkud bi tolike devojke naučile? Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Dižući i spuštajući svoj lornjon, on se okrete Engelshofenu i prosikta kroz zube: „Herr Feldmarschallieutnant, pa ovo je rebelija!

Ček! Ček! Ako ti je do toga, a ti se posle hvataj sa njima, pojaske! Nije ovo mesto, debeli, za zasedu. A ako ti je bilo do toga, što si žene dovodio?

Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može. Možeš li da prohodaš? Ta teže mi je ovo gledati, nego da je mene. Vala, teraću ga, Pavle, do njenoga cesarskoga veličestva u Beču, da ga sude.

„Ne boj se, apostole, skinuće ti Garsuli te okove, makar ja posle peškire prodavao i, u gaćama, po manastirima prosio. Ovo je uvredenije pravice zemaljske!

– Ne damo ljude da oru i kopaju, za Herrschafte! Mi smo privilegovani nacion! Krv naša je rasuta širom Evrope. Ovo je naša zemlja, na sablji dobivena – mit dem Säbel!

Žena mu je bila starija nego ovo devojče, ali njihova veselost bila je ista. Tek što je to rekla kapetanu, Tekla Božič, počela je i da trči, uzbrdo,

Pitao je Pavla šta želi da mu da, uz ženu: nameštaj, ili trošak za svatove. Ako bira ovo drugo, daće toliko, da se pročuje.

Sa isto onoliko brzine, sa kojom mu je gospoža zadala strah, i kad mu se nudila, sa isto toliko brzine, ovo mu se mlado stvorenje dopade, kao neki znak proleća i lepe noći, koja je napolju, u bašti, ostala.

Tako su i ostali, neženjeni, sirmijski husari živeli, kad su bili udovci. Ovo, međutim, što se, sa gospožom Evdokijom, desilo, potreslo ga je i osramotilo, a to, što mu reče, na rastanku – da je

Gledao je Pavla, sa naočarima na nosu. Doviknu mu, da mu kaže, ko je i šta želi, u ovo pozno doba. Pavle mu onda ponovi, što je rekao lakeju i mladiću, pa dodade da bi želeo da sa bankarom govori, nasamo.

Ponudio je Pavla da sedne. Isakovič onda započe da priča, naširoko, kako je dobio apšit iz austrijske vojske ovo leto i kako se oni, Isakoviči, spremaju, odselitsja u Rosiju.

Teodosije - ŽITIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

A ovo nisam primio samo slušanjem, nego od njegovih časnih učenika, njegovih saposnika i u tuđinovanju saputnika i na putovanju sa

dušom, i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!

Ali Vladika zapoveda da se i ovo lako prezre, i krst uzme na rame, i da se za njim usrdno ide, i sve lako podnese, na stradanje njegovo za nas ugledajući

Jer ovo se predlaže bogoljubivim dušama kao neki put koji lako vodi u dobrodetelj, i ovo donosi slavu istinitu i čast pouzdanu.

Jer ovo se predlaže bogoljubivim dušama kao neki put koji lako vodi u dobrodetelj, i ovo donosi slavu istinitu i čast pouzdanu.

A mladić, slušajući ovo i kao dobroplodna zemlja seme primajući u srce svoje reči starca, ridanje k ridanju dodavaše. A starac se divljaše vreloj

Kada je ovo čuo od starca, volji se njegovoj brzo pokori i reče: — Blagodarim te, Gospode, jer si uverio srce moje preko stranca

s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti ove molbe.

A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u ruski manastir uđoše.

brzo goneći, a nije ni strahovao da će ga hteti goniti do unutar Svete Gore; ali bol roditelja, a ujedno i moć, i ovo mogade. Našavši ga, obradovaše se radošću neiskazanom.

i pošto se ovo tako svršilo, kad se čitanje dovršilo, i kada su svi ustali, potražiše čuvari go spodara svojega, i gle, nigde ga nisu

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

tome da se zabeleže razlike između stanovništva zemlje matice i stanovništva zemlje kolonizovanja koja je istoga porekla. Ovo se naročito može posmatrati kod dinarskog stanovništva, koje je sa površi od 1000 ili 1500 m visine sišlo i naselilo

zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno Bugarima, koje odvaja ovo stanovništvo nekim bitnim crtama od svih drugih Južnih Slovena na zapadu od Iskra.

Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje

Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde. Ovo nije narod „sit života“, već mlad, sveže krvi, izoštrenih čula za prirodne pojave.

niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god. Ali se ova osećajnost u toliko prilika pokazuje u toku

Teško je odrediti kolika je amplituda toga intelektualnog dara, jer narod nije izrađen. Uglavnom se može ovo izvesti.

Granica između njih ide zapadnom ivicom najviših dinarskih površi. Ovo su najkarakterističnije presedline i planine te granične linije: Veternik u istočnom delu Crne Gore, koji odvaja

dinarsko stanovništvo koje je sišlo sa planinskih krajeva na jugu, kosovsko i vardarsko stanovništvo i razno drugo. Ovo je stanovništvo bilo zajednički i snažno preglo da se oslobodi Turske i da stvori nezavisnu državu.

sa prilagođavanjem različnih doseljenika ovoj sredini i sa uvećavanjem gustine stanovništva sve se više preobražavalo ovo društvo, sastavljeno u početku od seljaka.

govore tečno i elegantno i od njihovih susednih rođaka u Starom Vlahu koji govore, kaže se, čak i kad ih ne slušate. Ovo uzdržavanje koje se može smatrati kao grubost, u stvari potiče od dostojanstva i od mere: Šumadinac hoće da se zagreje

Srbiji, koju oni smatraju: „junačnom, plemenitom, slavnom“, zemljom odakle će izgrejati „sunce srpske slobode“. Ovo se mišljenje utvrdilo docnije, naročito za vreme balkanskih ratova, i prodrlo je među sve Južne Slovene na zapadu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ali sad! Kud li me ovo vozi moj čiča?“ TREĆA GLAVA Mlin kod koga ne dolazi podne — Od pileće do slonovske džigerice — Puna kola lopovluka —

Tek što je čiča zakoračio na prvu granu, on se razdera: — Šta je ovo, pobratime? Eno još jednog mjeseca, viri iz rijeke! — A ja opet vidim jedan kako gleda kroz prozor moje krčme!

pa kad ču čičino pitanje, on odrečno zavesla repom, a to je na njegovom nemuštom ribljem jeziku značilo, po prilici ovo: — Zar ti, čiča, misliš da smo mi baš toliki somovi pa da lovimo tamo nekog mačka u džaku?

štucanja, zijevanja i lupanja po čelu, sastaviše ovakvo pisanije: OGLAS I PROGLAS Iz koga će svaki čovjek koji ovo bude pročitao saznati šta je u njemu napisano, a napisano je baš ono što dolje piše, a dolje piše ono što ćeš pročitati,

U oglasu oglašujemo i proglašujemo ovo: Prošle noći, kad smo se peli na orah da skinemo mjesec, čiča Trišo izgubio je džak i mačka, i to džak na mačku i mačka

Ako vam ni ovo nije dovoljno za prepoznavanje, onda vam dajemo i ovaj opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo malen, što zna

Ako je prazan, u njemu baš ništa nema. Iako je iščezao, nema nogu niti mu trebaju. Ko ovo dvoje pronađe, dobiće od čiča-Triše punu bocu brašna, a od krčmara Vinka vreću rakije.

Onaj mali lopov hitro se uspuza do moje glave, pomirisa samo moju njušku i prestrašeno promuca: — Pa ovo miriše... Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš.

Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam...

Stani, stani... Ovo miriše... — Jest, jest, i meni se čini — propišta vodeni miš. — Ovo je unutra glavom i bradom sam... sam... — Mačak! — dreknuh ja iz svega glasa i poskočih u džaku.

Ko li je to? Znam samo toliko da nije moj čiča Trišo. Njegove korake i odviše dobro poznajem. — Eh, šta li je sad ovo? — uzviknu nepoznati i zastade sasvim blizu mene. — Biće, kanda, neki džak, a? Niko mu ne odgovori.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

PAVLE i RINA (ćute). I AGENT: Sve što se može konstatovati to je: da ovo obijanje nije iz koristoljublja i da provalnik nije došao spolja; on je u kući.

mrtav neću misliti. PAVLE: Kako mrtav? ALOŠA: Ja napisal njoj. PAVLE: Šta ste joj napisali? ALOŠA: Ja napisal: Kad ovo pismo primiš, mene će pokrivati talasi Dunava i tada neću više misliti na tebe.

PAVLE: šta vi to govorite, Aljoša? ALjOŠA (vadi iz džepa papire): Ovo su naplaćeni računi za pesak sa prevozom; ovo je nov ugovor sa cigljarem, potpisan je; ovo su priznanice za plaćene

PAVLE: šta vi to govorite, Aljoša? ALjOŠA (vadi iz džepa papire): Ovo su naplaćeni računi za pesak sa prevozom; ovo je nov ugovor sa cigljarem, potpisan je; ovo su priznanice za plaćene uredske takse; ovo je vaša građevinska

(vadi iz džepa papire): Ovo su naplaćeni računi za pesak sa prevozom; ovo je nov ugovor sa cigljarem, potpisan je; ovo su priznanice za plaćene uredske takse; ovo je vaša građevinska legitimacija koju ste mi dali zbog licitacije...

računi za pesak sa prevozom; ovo je nov ugovor sa cigljarem, potpisan je; ovo su priznanice za plaćene uredske takse; ovo je vaša građevinska legitimacija koju ste mi dali zbog licitacije...

PAVLE: Da, došapnuli su, to je istina, i ja sam preko tih šaputanja prelazio, ali... (Vadi iz džepa hrpu pisama.) Ovo su pisma njenog ljubavnika; izvršio sam razbojničku provalu i pokrao sam ih.

u drugu sobu, pa se otud vraća sa jednim voluminoznim svežnjem rukopisa vezanih između kartona, po obliku fascikula): Ovo je, mladi prijatelju, moja najveća dragocenost.

Sedam punih godina ja radim ovo naučno delo iz oblasti hidrografije, radim ga sa verom da će učiniti naročiti utisak u naučnom svetu.

II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo. Slušajte, Ana, ubuduće nećete stavljati više ove srebrne kašičice. Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam!

RINA (cikne prestrašeno): Koga? ANTA: Njega! RINA (očajno): Koga, zaboga? ANTA: Vašega prvog muža. RINA: Ovo je užasno, ovo je mučenje na koje me stavljate! Zašto, zašto ste došli da me mučite; ko vas je poslao?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom! - pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na

Stojeći na vrhovima prstiju, onako kao što ponekad stoje balerine, ona se zagrcavala govoreći da smo ludaci, da je ovo jedan sasvim šašav dan, ali da bi bilo idiotski izgubiti ma i jedan jedini trenutak od njega.

Postoje tu razlike, na primer, da se ovo što se desilo večeras desilo pred mojom majkom, ona se ne bi pravila da ne primećuje.

Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam. Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas. Sutra ću ti se javiti opet.

Upitah se šta je mogao biti taj čovek pre nego što je postao ovo čudo u ormanu. Na drugom kraju hodnika oko nečijeg tranzistora jedan od mlađih razreda organizovao je takmičenje u

su, svejedno, šašave za Vladom i s nestrpljenjem očekuju povratak studenata raspitujući se o Vladinim planovima za ovo leto.

Upitah Nedu šta misli da postane kad završi ovo čudo od gimnazije, a ona sanjivo odmahnu glavom. Trenutak ili dva činilo mi se da me nije ni čula, no ona reče da nije

Pred Rašidom ostajalo mi je samo ovo drugo. - I nigde ništa zlatnog niste videli u toj kući? - Ataman je podigao ruku kao da nas zaklinje ili ispoveda.

- Zlata tamo nema. Moraćemo da se snađemo na drugoj strani, ili da pođemo auto-stopom kad se završi ovo školsko čudo! - Ako se završi. Ako ne ostaneš da bubaš fiziku do avgusta!

Nisam mogao da se ne setim Vlade. Njegovo ljubavno polje bilo je ovo groblje, kao što je to i za većinu karanovskih frajera.

što su usne sasvim male dece, a onda nasmejala rekavši da ćemo otići, ne odmah, ne ovoga časa, potrebno je završiti ovo školsko čudo i pripremiti se, naravno, i to. Držala me je za ruku, prinela je svojim usnama i ugrizla.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kad u prvo selo stignu, seoski kerovi laju i putnike probude. — Čamčo, kakvo je ovo selo? — Nemoj ni pitati, samo, Savo, istim putem dalje, pa kad dođemo u drugo selo, a ti ćeš me probuditi.

A vino im taman za to. Posle večere počnu ozbiljan razgovor. — Čamčo, kakvo je ovo selo? — To je selo jednog bogatog grofa. Tu ćemo „auspruh” prodati. — Kada? — Sutra.

— Otkud vi, gospodar-Čamčo, ovde? — Milostivi іllustrіssіme domіne, mi idemo u Krakovu na vašar. Ovo je moj drug trgovac. — Sedite. Pa šta ćete kupovati u Krakovu? — Platna. — A za prodaju nosimo nešto fina vina.

Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan. Brzo konje upregnu, sednu i začas su onde. Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom.

mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina doduše, al’ i ovo će mi baš trebati. Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti.

— Evo tvoje, Sofro, ovo je moje, a ovo je Čamčino. Gospodar Sofra, smešeći se, novce diže, pa turi u buđelar. Čamča pun radosti.

— Evo tvoje, Sofro, ovo je moje, a ovo je Čamčino. Gospodar Sofra, smešeći se, novce diže, pa turi u buđelar. Čamča pun radosti.

Od starije gospode ovo poslednje, po starom običaju, baš prstima jedu. Služitelji nose fina vina, sipaju u velike srebrne pozlaćene pehare,

Robe svakojake, sve na izbor. Dva-tri dana samo hodaju po vašaru, raspituju, gledaju robu. Ovo, ono im se dopada, ali još ne kupuju; pogađaju se i čekaju da cena koji dan padne.

Dođu do jednog sela. — Čamčo, mi smo zabasali, mi kroz ovo selo nismo prošli. — Ništa zato, doći ćemo opet na pravi put. Putuju čitav dan; sve nova sela.

— Ali koliko si primio? — To ja ne znam, nisam „buholter” da protokol vodim; niste ga ni vi nikad vodili. — Al’ ovo je moje, a ne tvoje. Imam više dece! — Pa zašto ste me zadržali u vašoj trgovini, zašto me niste dali na škole dalje?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Nikada dosad ona nije bila izložena požudi, niti je iko, osim njenog muža, bio tako kraj nje, u blizini. Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu

naoblačilo, zauzda, brižan, konja i upita kapetana Piščeviča, koji je jahao kraj njega: „Čto znači pri zahodu Solnca ovo znamenie, Piščeviču? Dojdosmo zdravo i u spokoju. Na putu prah razveja vetar, aki neku zavesu.

Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna. Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.

Radosti njene i žalosti dolazile su potpuno slučajno, a najmanje po volji njenoj. I ova preljuba, i ovo uživanje sa jednim novim i drukčijim muškarcem, krišom, došlo je bez njene volje, po njinoj volji, neumitno.

Što se Aranđela Isakoviča tiče, njemu se, zbilja, činilo da će pomeriti pameću. Niko mu ovo nije prorekao, nikako to nije predvideo.

Bio je poverovao plaču i leleku, pri polasku, i slutio da će mu ovo biti poslednji odlazak i da će u ovom ratu umreti. Naglo je menjao raspoloženje i ćud, tih dana.

sećao i ove sad, beše tako užasna, da je celo veče išao po dvorani razrogačenih očiju i kao bezuman, očajan što je i ovo morao da preturi preko glave, želeći neprestano da se sve to što pre, svrši.

Tako da mu se sve što je dosad činio, ne čini ludo i uzaludno, a budućnost da mu bude shvatljiva i u njoj da se ovo prazno, grozno čekanje na mir jednako ne produžava.

Mislio je da mora poludeti videvši kako glupo, kako lakomisleno ratuju, zapovedajući mu čas ovo, čas ono, terajući ga čas tamo, čas ovamo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

— Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.“⁷ Slično se gata i u Sremu.

odnese sveće na raskršće, kud i njen momak prolazi, napravi od smeća na tri mjesta tri krsta govoreći: Kako se god ovo smeće melo i smelo, onako se i N. N. meo i smeo, doklen mene ne uzeo’...

Ni ovo nije slučajno: ovi dani u nedelji i veče predstavljaju „nečisto“ vreme koje je upravo stoga pogodno za opštenje sa demonsk

Nasuprot pozitivnim magijskim postupcima ili činima u osnovi kojih stoji zapovest: „Radi ovo, da bi se desilo to i to“, negativni vid magijske prakse, odnosno tabu nalaže: „Ne čini ovo, da se ne bi desilo to i

stoji zapovest: „Radi ovo, da bi se desilo to i to“, negativni vid magijske prakse, odnosno tabu nalaže: „Ne čini ovo, da se ne bi desilo to i to“, kaže Frejzer.

²¹ Da bi se postigla tako željena plodnost, preporučuje se i ovo: svekrva treba da opere mladinu košulju posle prve bračne noći, a vodu od pranja da prospe ispod rodnog drveta.

Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod. Ovo se radi da mlada ima poroda i da lako rađa.

Velika je nesreća biti ugasnik, tj. bez muškog poroda. Imajući ovo u vidu, razumljivo je što mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj da obezbede upravo muško potomstvo.

⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od ze

Neke žene posle porođaja uzmu mućak, metnu ga u list topole, zakopaju ga i kažu: „Kad se ovo jaje izvelo, tad i ja rodila!

selima, mlada pred dolazak svatova, kada čuje prvi svatovski glas, brzo istrese vreću sa odelom i kaže: „Kako se ovo brzo istreslo, tako se i ja brzo porađala!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku? Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge!

Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku? Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge!

Tražim se po trotoaru. a ne mogu da se nađem. To je Helen. Pat. Megi. Lu. A ovo je mali Pjer. Mala Žoržet. Mali Tom. Mala Pat. Mala Helen. Mala Megi.

Ali to mi nimalo ne smeta da razumem ovo veče u »Hungariji«, gde je taj četrdesetogodišnjak došao da čuje kako vaša veza ne vodi ničemu.

Samo se kulise menjaju u ovoj staroj drami: datum, gradovi i muzika. Daleko si zabrazdila, Žuži! Kako će sve ovo da se završi: dubokim ožiljkom kod njega—jednom prozračnom senkom kod tebe, koja će te učiniti još lepšom n privlačnijom.

— Ali, vojska je vojska! – Pa da — reče. — Vojska je vojska. »Dobro je ovde«, mislio je, »sasvim dobro, mada mi ni ovo sunce, ni ova Terasa koju sam toliko voleo, ni ovaj otmeni svet kome sam nekada želeo da pripadam, ni zastave na

Izišli su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo ljubičasto od vreline. – Ovo je onaj u tri... — reče kaluđerica drugoj sestri. Vrijeme je da daš kravama...

– govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu. Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more?

Odvodili su u nebo Mariju Tereziju. Kuća je ranije pripadala nekom nemačkom birošu, koga je u ovo rumunsko selo dovela Marija Terezija. Pa je vlasnik kuće dao da se na tavanici naslika kako ona odlazi ravno u nebo.

Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis? E, ako nisam, a vi sad prekinite čitanje: ovo pišem samo za one koji su nekada igrali klisa. Zastarele igrače klisa, za njih pišem.

– Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate... – A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo...

Matavulj, Simo - USKOK

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Na to se i stari Pijero ohrabri, te se primače i zapita: — Pa šta ćete tu, u ovo doba, kad znate da se grad otvara pošto sunce ogrije?

Krcun kresnu i drugom, te vidješe na njemu izlinjao građanski kaput. — Prerušio se, da-ti! — reče njeko. — Ama, ljuđi, ovo je on! — viknu Krcun uzrujan, krešući učestano. — On je, svetoga mi Vasilija! On... princip!

Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči. Rako šapnu popu: — Osim svega, ovo je i za onu našu dogovornu rabotu taman kako treba, baš po božjoj volji! — Daj bože! — reče pop i krenuše se svi.

Nije običaj da mi Crnogorci na ovi veče sjedamo drukče no ’vako, ali ti si putnik i izvanjac, pa je tebe prosto. Ovo su ti naši običaji naveče Božića.

Krstinja šapnu snasi i kćeri: — E, bogami, ovo je da se čovjek krsti i čudi! Ovi Janko kao da je među nama rastâ! Umije i nazdravljat’ i pričati i šaliti se, ma

— Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju. — Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo!

— Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo! A ovo što si vidio nas, dosta ti je da sudiš i za ostale. — Onda je dobro! — reče Janko. — Daleko je od dobra, sinko!

Kad je ležao u najtežim ranama, kad svi mišljasmo dođe mu kraj, on se kezio kao ovo sad! Jer, što je njemu bog dao veselo srce, ni toga već nema na svijetu! Ako ćeš da se smije od sada do zore, sve ovako.

Starac se ljutnu: — Ja tako ne umijem računati. A ti, živ mi bio ne brkaj i ne prekidaj, jer ja ovo pričam ovome čovjeku iz svijeta, koji me do sada nije čuo!... I obrte se Janku. Ostali zapodješe razgovor među sobom.

Od njih čusmo da je Napoleon udario na Prusa i Rusa. Vladika nam reče da će se onamo i presjeći čvor, da ovo bjehu samo čarke, da će se poslije onoga megdana znati na kome je carstvo!

Najposlije se uputiše ka Markiši Stevovu, o kome usput Krcun ispriča ovo: — Markiša se mlad oženio, pa kad mu žena za pet godina rodi tri kćeri, on je otjera.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

(Vuče.) MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“ DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“. MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.) „Milujete li belilo i rumenilo?

DEVOJKA: I taj će proći. MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni? DEVOJKA: Ne znam i ovo vreme kakvo je, sve vetar — nikako da se utaloži. MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje.

DEVOJKA: Mamo, da mije malo turska belila. MATI: Ja znam, ali kad nema, dobro je i ovo. Vidiš kako i meni dobro stoji. DEVOJKA: Samo da se svrši. TETKA: Evo, karte kažu zacelo.

Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa ovo, pa ono,“ a sad, kad se kako tako svršilo, stale tu da mi zanovetaju.

ŽENA: Šta ti je, molim te, zar tako treba? MUŽ: Šta? ŽENA: Dok si bio mladoženja: „Gospodična, ja ću vama ovo, ja ću s vama ovako,“ a sad nećeš ni da me poglediš. MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim.

ŽENA: Ko te je zvao? Šta si oblećao toliko oko tate? MUŽ: A šta su oni letili oko mene? Ima devojka ovo, ima ono. Gdi su ti oni mlogi novci? ŽENA: A gdi su tebi oni mlogi vinogradi, one vodenice, karuce, i šta tu nema?

ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo? Pak jošt uzeo on tu da se buri; misliš, ne znam ja muško lukavstvo?

) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću uđeš; he, sve je puno i krasno!“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude! PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

dečja književnost, i šta tačno pod tim pojmom razumevamo? Odgovor na ovo pitanje zahteva svakojaka uprošćavanja, ograničavanja, razdvajanja planova.

) Dečju književnost, dakle, valja odeliti od pobrojanih graničnih mogućnosti i područja; ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći

Pokušaću da izložim neka zapažanja koja nas mogu približiti odgovoru na ovo pitanje. U raspravama o dečjoj književnosti, onima koje su dostupne našem čitaocu, najčešće se prikazuju vidovi

Potom su ta ostvarenja prenesena deci, opet posredstvom i zaslugom starijih. Ovo treba naročito istaći, jer se tu najčešće zamenjuju uzroci i posledice, otvorena obrazloženja i skriveni podsticaji.

Iako nas zanima jedino ovo poslednje, prinuđeni smo da se bavimo i ostalim, pratećim pojavama, jer one sačinjavaju glavninu koja se ne može zaobići.

Za južnjake je, veli on, dete — budući čovek; za Anglosaksonce čovek je — bivše dete9. Ovo razlikovanje liči na jednu od onih tipično francuskih, privlačnih proizvoljnosti: kulturno jedinstvo Evrope ga je

Dečja književnost se rodila iz otpora lažima i ujdurmama odraslih, pa na ovo, novo porobljavanje nikako nije mogla pristati.

U trenutku kad se dovršavala moćna eksplozija klasičnog epa, ovo, sporedno odvajanje moglo je da prođe, i prošlo je, a da niko na nj ne obrati posebnu pažnju.

Jer svi valjani pesnici nisu, istovremeno, i dečji pesnici. Zašto? Odgovor na ovo pitanje na posredan način osvetljava pojavu o kojoj raspravljamo.

Bavljenje poezijom postalo je prilično nezabavan posao. Pesničke škole, programi i manifesti ne daju se izbrojati. Ovo se stanje može različito ocenjivati; u mom opisu ima uprošćavanja i preterivanja; bitno je da tako, to jest manje-više

Samo dečja pesma nije pristala na ovo osiromašenje. Našavši se po strani, ona osluškuje i jedno i drugo iskustvo; njoj pristaju i romantičarske navike, i

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Pozorije dakle ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju

SMRDIĆ: Ja mislim da je to posao frajle Milčike. (MILČIKA se pokloni.) ŠERBULIĆ: A Frajla Milči, za ovo zaslužujete belobungs-dekret. MILČIKA: Ako zapovedate, gospodo, mogu svakog služiti. (Otvori kutiju s kokardama.

NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve? LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske. NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska?

LEPRŠIĆ: Šta je vama, gospoja ujna? ZELENIĆKA: Šta je? Ta mrska kokarda sme li dičiti prsa Srbina pravog? LEPRŠIĆ: Ovo je zbog narodnosti, gospoja ujna. ZELENIĆKA: Uh, uh! Narodnost i madžarska kokarda!

Ja moram pasti u nesvest! LEPRŠIĆ (odgrne haljinu i pokaže srpsku kokardu): Gospoja ujna, gledajte šta je ovo. ZELENIĆKA: Kokarda srpska! Kako se može Srbin i Madžar složiti? To je nečuveno.

Pod Madžarima nisam za deset godina toliko dobio koliko sad za ovo kratko vreme. A jošt da mi Gavrilović toliko ne smeta! 2. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA: Neki te Nemci traže.

ŽUTILOV: Biće sve, biće, samo se malo pretrpite. Znate li da ne spavam više od sedam sâti? Ovaj ovo, onaj ono, aratos ti i službe! Eno, ni Čivuti jošt nisu proterani. SMRDIĆ: Što se Čivuta tiče, neka jošt malo postoji.

ŽUTILOV: Vi sve druge korešpodente imate, zašto ste protiv Srpstva. ŠERBULIĆ: Ovo je izdajnik, treba ga primjerno kazniti. SMRDIĆ: Pravo kažete.

ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa. SMRDIĆ: Naši su kukavice; oćedu vojvodinu, oćedu ovo, oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su i počinjali, kad nisu bili vredni izraditi.

Šta su i počinjali, kad nisu bili vredni izraditi. ŠERBULIĆ: Lagali po novinama sad ovo, sad ono; a nigdi ništa, nego su nam ostale kuće da i upropaste. SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i bibliografija dela i članaka o srpskoj

Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i bibliografija dela i članaka o srpskoj književnosti i srpskim piscima, kao i registar pomenutih osobenih

ja bih imao samo da ponovim ono što sam kazao u predgovoru školskog izdanja, koje je pisano na osnovu istih shvatanja. Ovo je samo istorija nove srpske književnosti, pisaca koji su se nesumnjivo osećali Srbima.

3avršujući ovaj predgovor, ja smatram za dužnost da zahvalim Odboru 3adužbine I. M. Kolarca, koji je omogućio ovo i ovakvo izdanje knjige. Isto tako sam zahvalan g. dr Vojislavu M.

Kozačinski, kao rektor karlovačke latinsko-slovenske škole, i delo su njegovi učenici igrali u Karlovcima u junu 1736. Ovo delo, koje se prvobitno prosto zvalo Tragedokomedïa, soderžaщaя vъ sebъ trinadecяt dъistvïй, rađeno je prema ruskim

Slovenački pisac Urban Jarnik preveo je, 1814, ovo Rajićevo delo pod naslovom Zbér lépіh ukov za ѕlovenѕko mladino. RAD NA NARODNOJ ISTORIJI.

2. novembra 1760. on odbegne iz manastira. Ovo bekstvo mladog đakona iz manastira bilo je, po rečima V. Jagića, za srpsku književnost ono što je za muslimanstvo bilo

I svu tu novu, pravu književnost, koja je ostala i koja se razvila u ovo što danas srpski narod ima, počeo je on raditi na narodnom i živom jeziku, odbacivši mrtvi tuđinski i skrpljeni crkveni

koji se mahom oslanjao na Rajića, on je izradio delo Dѣяniя kъ istorіi srbskoga naroda, koje je izišlo u Beču 1821. Ovo delo, posvećeno »rodu i obščestvu srbskom«, imalo je da predstavi »slavu praotaca naših« — »čustvujući veličinu njinu,

Delo je pisano dosta dobrim jezikom, »onako kao što u povsednevnom razgovoru«. Ovo je bila prva srpska istorija napisana na narodnom jeziku i namenjena narodu, i kao takva imala je velikog uspeha. 1846.

dao je Jovan St. Popović novu komediju, Tvrdicu, koja je docnije ostala poznata pod imenom glavnog junaka Kir Janja. Ovo »šaljivo pozorište« imalo je velikog uspeha, još 1838.

Milićević, Vuk - Bespuće

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Praštao se sa bratom, molio ga da utješi jadnu mater, neka mu oproste, zaborave na ovo očajno djelo, jer, završavalo se ozbiljno i tužno njegovo pismo, bolje je i glupo umrijeti nego glupo živjeti.

Gavre Đaković se zaprepastio i postajaše nervozan. — Kakav je ovo nesrećnik! — dreknu u njemu jedan glas. - Upropastiće me. Izgubiću i ovo malo pameti.

— Kakav je ovo nesrećnik! — dreknu u njemu jedan glas. - Upropastiće me. Izgubiću i ovo malo pameti. — I predade se svojoj sudbini, misleći da izbije malog Ilicu što mu je ovog objesio o vrat.

Njega prođe nekakva jeza kad vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa raširenim rukama, punima blata iz jaruga.

Kad dođoše jednom grmu ona se zaustavi, okrenu se i sjede pod grm. — Ovo je mjesto koje ja volim, — reče ona. On se spusti pored nje.

— U Zagreb? Ne, neću ići ove godine. To jest, ne mislim više nikako tamo odlaziti, - i bi mu neprijatno što ga ona ovo pita. — Ostajete ovdje? Šta da radite? reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči.

On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni? Kad se je ovo biće uselilo u mene? Otkuda je došlo? Šta hoće taj čovjek koji mrzi sebe i druge, koji se

On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni? Kad se je ovo biće uselilo u mene? Otkuda je došlo? Šta hoće taj čovjek koji mrzi sebe i druge, koji se podsmijeva svemu i sebi,

Naposljetku njega poče da zamara ova borba, ovo prevrtanje misli i neprekidna zbunjenost; on se ne osjećaše kod svoje kuće, kao u prvim danima; njega je ljutilo što mu

Nije mogla. Pa pored svih spremljenih stvari, dolažahu joj časovi kad ne vjerovaše da ostavlja ovu kuću i ovo mjesto. Činilo joj se sve kao san, dok ona zna da će da se probudi i da se raduje životu koji je dobar i pun sreće.

Sremac, Stevan - PROZA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Ti samo nakrivi kapu!« — Nekome se već dosadi da ide sam, pa pošalje šegrta. »Pozdravio vas majstor i poslao vam ovo«, veli dečko i daje mu ceduljicu. — »A, vrlo dobro!

Ko će sad s njim! Premeštaj po potrebi; ala će da zgrne dijurnu!«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan ostade, lagano!

»I boga mi ti kažem, priko, da se ne kajem« — reče Jova. »Ama vidi, vidi, priko, kakvo je samo ovo rebarce! Na, uzmi ga, evo i ovo, pa evo ti, priko, i ovo uvo; na priko, i ovaj bubreg, na evo ti, priko, da ti osečem

»Ama vidi, vidi, priko, kakvo je samo ovo rebarce! Na, uzmi ga, evo i ovo, pa evo ti, priko, i ovo uvo; na priko, i ovaj bubreg, na evo ti, priko, da ti osečem i ovo drugo uvo!

»Ama vidi, vidi, priko, kakvo je samo ovo rebarce! Na, uzmi ga, evo i ovo, pa evo ti, priko, i ovo uvo; na priko, i ovaj bubreg, na evo ti, priko, da ti osečem i ovo drugo uvo!

Na, uzmi ga, evo i ovo, pa evo ti, priko, i ovo uvo; na priko, i ovaj bubreg, na evo ti, priko, da ti osečem i ovo drugo uvo!« I sve to potrpaše pred priku u tanjir; natrpaše toliko da se prika jedva video iza nagomilane zaire.

A posle, državi baš i treba i pismenih ljudi u ratu! Nije ovo sad Karađorđevo i Miloševo vreme... — More, kakva administracija!

Paja. — Jok, jok; uveri se na licu mesta! — veli Jova. — Ama verujem, de... — Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš... Šta će prika, stade tražiti tu ranu na glavi, ali je nikako ne nađe. — Nema, priko.

Tako jedan, tako drugi — dok se nije nakupilo do šest napoleona.« A ja reko’: »E, ovo je, Kajo, za čičinu bradu!« Te ti ja to lepo uzmem — tu Jova zadovoljno pogladi i skupi bradu u desnu šaku, pa onako

— pa ti ja, priko, kupim za te pare sebi jedan zimski kaput, pa kad ga doneso’ kući, a ja poljubim Kaju, pa joj kažem: »Ovo tebi, a ovo meni«. More, zverka sam ti, pobratime, pa me nema! Eno ga vidiš tamo onaj.

priko, kupim za te pare sebi jedan zimski kaput, pa kad ga doneso’ kući, a ja poljubim Kaju, pa joj kažem: »Ovo tebi, a ovo meni«. More, zverka sam ti, pobratime, pa me nema! Eno ga vidiš tamo onaj.

Radičević, Branko - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada!

ruka, kakva kosa pusta, Kakve grudi, a kakvo li čelo, Kakva noga, kakvo vito telo, Pa još oko, ono čudo velje, Oko ovo srce mi umori!

Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni.

Samo što se sva na grudi svali, Stište grudi, ne mogo da danem, Vas nemoćan teo sam da panem, Bože, Bože šta je ovo tuda? Ali evo još većega čuda.

ko je? Ona — ona — zlato sunce moje — Ujedanput — reko: pomoz', Bože! Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše

Ti već zađe, nebo je crveno, Kao da je krvlju obliveno, Ao sunce, kao nebo ovo Tako beše crveno Kosovo, Od srbinjski teški palošina Krv s' otvori kâ morska pučina, Divno li je tada Srbalj bio,

Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka. Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa

dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete moje, Što god vidiš, sve je ovo tvoje, Vataj, ruši, čupaj, jedi, peci, Bodi, guši, natiči i seci, Tuci, guli, pali, deri, kolji, Caruj, sine, po

“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je

goro, zbogom stene gole, Zbogom čudo krasno i suviše, Šta ću jošte da tumaram dole, Te krasote već ne nađo više! Ovo reko, Pegaza obodo, Te upravo nebesima odo.

Šta je ovo, zar se tako radi? Glednu čele, oh divne čeljadi, Ta sve oni krasni sokolovi, Sve trutovi, da Bog blagosovi!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih

Jedne godine tako, rastajući se s djedom, on mu pruži povelik izlizan džepni sat. — Evo ti, pobratime, ovo ćeš mi sačuvati za dogodine. Zaradio sam ga u dobra čovjeka, pa mi je sve strašivo da ga đegod ne propijem.

Deset puta bolji. — Konj? — Da, da, konj, što se čudiš. I zapamti još i ovo što ću ti reći: samo dobar čovjek može ličiti na konja, nikakav drugi. — Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed.

— prati te vjerno, ustrajno, nijesi sam na svijetu, ne bojiš se vuka ni hajduka. Primičem se i pažljivo osluškujem. Ovo je upravo nešto za mene.

Ajde! Djed se uze krstiti. — O, ljudi, šta ja ovo jutros čujem! Jesam li ja pijan, šta li? — Da šta si nego pijan.

POHOD NA MJESEC Tek mi je peta godina, a već se svijet oko mene počinje zatvarati i stezati. Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ.

Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ. Niču tako zabrane sa svih strana, jato ljutitih gusaka, hoće i da

Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ. Niču tako zabrane sa svih strana, jato ljutitih gusaka, hoće i da udare.

) kako je teško nabaviti dobre grablje, te ova se kuća raskućava, te ovo, te ono ...Najzad je toliko dosadio svojim zvocanjem da je Petraku prevršilo i on, kao gost i star čovjek, nađe se

I ovo je poredovnički mlin. Sve ove novotarije moj djed Rade, kao i obično, nije ni primjećivao, nit su one upadale u njegov

Zurio je ustakljeno u napast pred sobom (jesam li ja ovo opet bolestan od „španjolske“, šta li je?!), pa tako nije kako treba ni dočuo Vukovu izmišljotinu o tome kako je čak i

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio? Neko mu nešto zamesio i smutio?

I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio? Neko mu nešto zamesio i smutio?

Njegov alat, njegova i rabota! Nisam Hasanaginica pa da se žalim ako i meni ne dotekne. Ali, da znaš, ovo ću da mu upamtim! Biće još nekih pazara, zatrebaće mu i moji groševi! Imaće on i mene zbog čega da pogleda!

Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje! I tamo nije Bagdad, nego je Gacko! Šta on meni kaže! Žudnja! Pa ja od žudnje pobenavio?

JUSUF: A dete? Pa još je na sisi... HASANAGA: Bila i na to misliti. JUSUF: Ko i ti sad? Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha? AHMED: I konj bi ti reko, da si ga pitao: previše je aga do Alaha!

Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla. A dok se ovo zlo nekako ne izmeni na dobro — a možda bi se dalo izmeniti — sve što vidiš može da bude uteha.

Begovi nerado gledaju toliko vlasti u Hasanaginim rukama. Stalno ga nešto bockaju. Te nemoj ovo, te ne smeš ono, te ovo nije tvoja stvar, te o tome treba mi da kažemo, o onom nisi smeo bez pitanja.

Stalno ga nešto bockaju. Te nemoj ovo, te ne smeš ono, te ovo nije tvoja stvar, te o tome treba mi da kažemo, o onom nisi smeo bez pitanja. Stalno neke trzavice.

Šta znači „spremna”? Savila, složila haljine, uvila runde, minđuše, ogrlice, izbrojala prstenje? Kako za ovo da se spremim... BEG PINTOROVIĆ? Ono su njeni sanduci napolju? MAJKA HASANAGINA: Njeni.

Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam? Je li ovo tvoj Hasanaga učinio, ili ja? Šta oš od mene?

Drugo si ti. Tebi je taj početak otaljo čukunded, il neko bliži, il dalji, al ti je otaljo. Ne ljuti se, ne pričam ovo da te naljutim... Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

“ Koje se tako tužno, i otegnuto razlegaše u ovo svanuće. Ujutru, u nedelju, bilo je venčanje. Kad dođe mladoženja sa svatovima, Todu izvedoše onako lepu, milu i

— Što je, ’adžike, ne pustiš na zemlju nego je držiš? Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se...

A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu. Stupio u život, u bujan, neobuzdan let, za koji mišljah da ide po vasioni,

— Eh! — odgovorio bih ja i okrenuo odmah razgovor na drugo. Mrzelo me je čak o tome i da govorim. Nu ovo bavljenje kod kuće ubrzo mi je postajalo dosadno.

Uviđao sam da ovo ne može ostati tajna. Strah me je bilo da ko ne vidi i dozna, a naročito moja ili tvoja mati. Nisam se njih, lično,

Govorio sam sebi i ubeđivao da ovo nije lepo i časno od mene. Kuda će nas sve to naposletku odvesti? Jer ti odbijaš prosioce radi mene. Čekaš me.

Imamo još. Dao Bog. Ne ljuti se. Oh, što ja prokleta? Ne ljuti se ti. Znaš, kad je čovek star on se podetinji. Ovo navlaš izbegavanje, i izokretanje razgovora još više me ispuni gnevom i jedom.

— Šta hoće i čemu ovo? — pitah se uplašeno jer se bojah da se ovi uvijeni, nejasni govori ne odnose na nas. Uplaših se i digoh da iziđem,

— Momak dobar?... — Kao svaki čovek. Odslužio vojsku. Nema ni on nikoga, ima nešto od imanja i ovo naše što je, pa... Ali ona, ona... — A ti hoćeš? — Hoću — dahnu ona silno — što da ne?... Kosti ’adžike, da odmorim!

Vi ste sami, nikoga svoga nemate, a evo Gospod vam dade ovo pilence, ovoga crva... pa nemoj sinko!“... A on samo udri, psuj, viči. Mene već što...

Među ružama opazih poveći zemljani sud — „ćupče“, pokriveno lišćem. — Šta je ovo, nano? — pitam, a već sam se sago i dižem maramu kojom beše pokriveno. — Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva

Moja će knjiga napisana biti čisto srpski kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.

Nije | tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakostno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi. Ovo su izvori iz koji(h) izviru sve strasti koje uznemiravaju rod čelovečeski i koje čine da čovek na čoveka mrzi, jedan

To isto i mi smo dužni svima ljudma na svetu. Ovo je sav zakon i proroci. Svaka nauka koja je ovoj protivna uznemiruje ljude: uzrokuje vražbu i svako zlo; sledovatelno

Kostić, Laza - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Nada mnom se zvezde roje, namiguju zrakom bledom, zgledaju se čudnim gledom, jedna drugu pita redom: »Od kud ovde ovo dvoje?

Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz?

Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ostala je skoro ista; samo su se, u znaku izvinjenja, množila objašnjavanja. Za ovo tvrđenje dovoljno će biti da navedemo mišljenje jednog od najvećih savremenih autoriteta u pitanjima narodne književnosti,

Priđemo li s te strane našoj narodnoj priči, naša ljubav za nju naići će na ne mala iznenađenja. Ovo, naše vreme, kao nijedno ranije, u stanju je da uspostavi prisan kontakt sa starim bezimenim pripovedačem.

On se popenje, pa onda reče njima: — Ja ne znam što ću, nijesam ovdje uvježbao ovo mjesto, ne umijem je preturiti, no hodite koji od vas da mi pokažete kako ću je preturiti.

da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da

— Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.

Te onda sedne i prepočne lice svoga sina na svilenu maramu, pa onda reče carevome sinu: — Evo, kako je ovo dete, onaki je i onaj čovek. On otide s onom maramom ocu i kaže mu sve po redu.

Kad knez razvije maramu i stane gledati lice na njoj, — čiti sluga njegov; onda reče sluzi: — More, slugo, ovo si ti.

da će u taj i taj dan, na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji je mladić na konju preteče da će biti njegova. Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjima da ne znaš koji je od kojega bolji.

Kad ugleda sandučić, on brže zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga. Otvoriše ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i začudi, dobavi dojilju i podhrani ih do oružja braću a sestru do udaje.

Car se začudi ovo gledajući, a osobito onoj đeci, ali ih ne poznavaše, koliko ni oni njega, pa reče: — Hvala bogu lepote!

ništa ne manka ođe do samo tri stvari: tica što zbori, drvo što pjena i voda zelena. Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: — Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka. I tako krene.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga? SVETOZAR: E, znate ženske rabote: čas ovo, čas ono, pa ne mogu da stignu. SOFIJA: A što tebe nema? SVETOZAR: Ta znate, kad je čovek u službi.

SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili. MAKSIM: Zar devojka nema druga posla? SOFIJA: Njojzi je ovo sad najmilije. A, Svetozare? SVETOZAR: Tako je. MAKSIM: Nije ona kriva, nego oni što dopuštaju. SVETOZAR: Da šta će.

MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka. Po vas dan gotovi, po vas dan mesi, sad ovo, sad ono. KUM: Blago tebi, kume. MAKSIM: Lepo blago, kad žena razmeće kuću. KUM: A moja ne da ni jesti.

Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena.

SOFIJA: Šta je opet ovo? MAKSIM: Misliš li ti da sam ja džandrljiv i opak? O nisam; ja sam se samo pretvarao, da te iskušam.

Verujte mi, da muževi nećeju, ne bi se nijedna belila. MAKSIM: A kad muž kaže da se ne kuva ovo i ovo, zašto se to kuva, pasja vero? SOFIJA: Drugo je jelo, a drugo je belilo.

Verujte mi, da muževi nećeju, ne bi se nijedna belila. MAKSIM: A kad muž kaže da se ne kuva ovo i ovo, zašto se to kuva, pasja vero? SOFIJA: Drugo je jelo, a drugo je belilo.

SOFIJA: Drugo je jelo, a drugo je belilo. Ono je nužno, a ovo ne samo izlišno, nego i škodljivo. SVETOZAR: Ali kad muž ne zna da se žena beli?

člena društva srpske slovenosti, člena odbora Prosvještenija i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo napečatano: „Istina, da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da svoje tjelesne

U zapadnoj Indiji: karabijsko grozničko drvo, gvozdeno, mahagonsko i lebovo drveće. Ovo je dosta da postigneš ponjatije datela. ISAJLO: Ali, šta je to datel? DOKTOR: Kako ne bi znao šta je datel?

“ (ISAJLU) danas izilaze novine. Idi brzo, neka se ovo stavi, jošt ima vremena! ISAJLO: Razumem, g doktor. (Otrči.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

većma ljubiti težimo; gorčastim sladosti zemne Strojitelnicama Roda Čovečeskog gospodstvujućim Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.

Iz ovog uzroka i nazivam pozorište ovo sopstvenim djelom, i nadam se da će od moji čitatelja onako isto primljeno biti kao i dosadašnja moja sočinenija.

STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa... SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo? Ni reči, zašto će ti se odma prekinuti jezik! Kad nisi za služitelja, a ti k vragu, nemoj mi život jesti.

PELA: No, valjda ću da ti trčim u kosu? PERSIDA: (Ovo nije ona, ovo nije moguće!) Milostiva gospođa... PELA: No?... PERSIDA: Zapovedate li štogod?

PELA: No, valjda ću da ti trčim u kosu? PERSIDA: (Ovo nije ona, ovo nije moguće!) Milostiva gospođa... PELA: No?... PERSIDA: Zapovedate li štogod? PELA: A šta znam zapovedati?

Zapovedate da vam namestim maramu, milostiva gospođa? PELA: Neka, Perso, dušo, ja mogu i sama. PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!) Zapovedate jošt štogod sa mnom?

PELA: Taki, Stevo. (Uzme veliku maramu, Persida joj namesti, potom sa Stevanom za njom i maločas vrati se.) PERSIDA: Ovo ne može biti da je ona. Od onakove aspide da se takovo jagnje pretvori, to nije ni pomisliti. (Čuje se lupa od karuca.

SULTANA: Nek devet stotina đavola odnesu tvoga orjatskog gospodina; on je meni ovo učinio SRETA (opali je kaišem): Pelo, meni je itno. SULTANA: Ih! — Trista te vraga odnelo, jošt me ti nisi tukao.

Jošt nisam kafu za tebe kupovao. Pij tu! SULTANA: Ja ne mogu da pijem, čuješ li jedanput! SRETA (zamahne): Vidiš li ovo? SULTANA: Ne, molim te, oću. (Napije se rakije, pak se potom strese.) SRETA: Je l’ da je bolje nego kafa?

SRETA: More, tako se cej poštuje? Je li, a milo ti je bilo kad si bila cehmajstorovica? Vidiš li ti ovo? Sad ćeš drugojače o balu govoriti. SULTANA: Udri, ugursuz, tek ti nećeš dočekati što misliš. SRETA: Je l’ tako?

Kurjačko seme, ja ti moram to ludilo isterati iz glave, makar ti crkla. Taki moli za oproštenje! SULTANA: Ah, ovo je veliko iskušenije. (Klekne.) SRETA: Digni ruke. Tako, sad govori: slatki Sreto. SULTANA: Ah! SRETA: Nećeš?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Odavde neće da poleti Ikar, Jer lavirint je dozlaboga nisko; Ovo je prostor gde nastaje slikar, I knjigovezac, koji zlatotiskom Pečati slova nekog finog uma; Ovde na svome skupoceni

Da lije ovo zemlja obećana 3a one koji vole spore kretnje, One što krote svakodnevne pretnje Sklopom nasipa, ustava i brana?

5 Da li osećaš ovo ubrzanje: To prostori se sabiru u nama Ko med u saće; daljine se tanje Kao folija: iza nje je tama I vrv od zvezda

letnjih, Provučem taj šapat; moja je namera Da pošaljem signal kroz statiku smetnji I kažem: ipak mirno počivajte; Nije ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno

ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika pevača; Dok mi pogled klizi po ploči zaliva Sa još svežom brazdom promaklog

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Bože, kad pre izraste ovo dete! Kako proleti vreme! Kolko do juče igrala se ispod stola, ma sećaš li se? Bože, kad pre izraste!

odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: „Hej, nisam ti još ovo pričala!“ ili „Reci, a šta se dogodilo posle toga?

Ona mi je kao sestra, na časnu reč! Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina. Kada sam s tobom, osećam se kao da mi je dvadeset, a ponašam se kao da mi je petnaest!

Mislim ... A, evo stiže i moj biftek! Bogami, već sam pomislila da ovde nemate nikakvog ugleda kod kelnera! A šta je ovo? Kečup? Sila je stari kečup! Baš fino ime za zbunjivanje! Zove se kečup, a u stvari liči na običan sos od paradajza!

A ovo je Anči, na primer, jedno pravo pravcato mesto! To sam shvatila tek kasnije. Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski,

Na mom primeru naime, najbolje ćete videti kakve su i ko su, u stvari, Beograđanke. Ne treba posebno napominjati da je ovo prvi put u istoriji naše lepe književnosti da se neko uopšte bavi jednom tako uzvišenom temom.

Onaj veteran usput izgrdi i mog matorog, tvrdeći da je „ovo što se danas piše najobičnije đubre“, a da je još uvek naša najbolja knjiga „Srpska trilogija“ pokojnog Stevana

Hoću da kažem, ako je ovo gde mi živimo pravo mesto, onda ono mora imati i pravu modu za sebe, je l' tako? Mislim, modu u kojoj će se osećati

Onda on opet poče da prelistava novine, a ja da prodajem zjala. Bogami, ovo je najzad bilo ozbiljno. Znam, za njega sam bila dete iz bolje kuće, uz to mlađa najmanje dvadeset godina.

Pisaće članke i sećanje pod naslovom: ,Mišelino — moj dužnik'. Sve ovo ne radim bez veze, kazao je: to je, u stvari, neka vrsta ubiranja poreza za umetnost koja više ne zanima državu.

Otkud ja ovde? — Mislila sam — rekoh — da je ovo neki bioskop, ali kad sam utvrdila da nije, bilo je već kasno da ubijem tutanj!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Izvan sveta, izvan ura, teče, teče moja Mura. KUPINOVO To je ono — nije ovo. Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam. U snu li sam ili što sam? Nije ludnja — Reč je ovo.

Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam. U snu li sam ili što sam? Nije ludnja — Reč je ovo. Zvezde jede Kupinovo. Trule sinji sni iznutra. Sa mene se svlače jutra.

U slovnu slavu jasnite se, frule! BRUJEVI ROЅA CANІNA Sjani mi, sjani, divlja ružice: ovo su časi raspuklih sanja. Uzalud tržem prozukle žice u vražjem kolu okolo panja.

- Gospode, čuj me: Pištaljkom srca površjem zvizni, pola rascvetaj, vid mi prozari: ovo su plamci, paralelizmi, čempresi čula, vitki lastari telesnih ptica! - Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ja sam jedanput čuo da devojka nije čovek, i to mi je dosta. Znam da je ovo proizišlo od kakvog filozofa, jer su oni i sa ženama imali parnice. Ali šta se ja za to brinem?

Aleksa: Vi šalu provodite. MARKO: Bože sačuvaj; nego bi rad znati kakvim to jezikom govorite. Aleksa: Ovo je jezik slaveno-serbski; to jest serbski, no po pravilama uglađen, kojim su se najveći duhovi, kao Stojković,

JELICA: Vi dakle morate biti osobiti geni. ALEKSA (pokloni se): Ovo je za mene kompliment, gospodična; no ja iskreno ispovjedam da je najviše moje vospitanije k tomu sodjejstvovalo.

Tamo se nikada ne pale uveče fenjeri, kao po drugim varošima, nego ovo sunce od dijamanata osvetljava cjelu varoš. JELICA: Ne može niko da ukrade? ALEKSA: A, to se ne krade.

MARKO: Ali otkud vi to sve znate? ALEKSA: Molim, molim. Mila radi zvali su istu vašu dražajšuju mater „Pače“, a sve ovo znate li zašto? Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda.

JELICA: Vi me zastiđujete. ALEKSA: Mislite li vi da je ovo samo praznoslovni kompliment? O, ne tako, angelskaja gospodična, uvjerite se samim djelom.

ALEKSA: O, nebo, o, sudbino! Kako su putovi tvoji nedostižimi! Odbacio sam više od tri stotine partija, došo sam u ovo mjesto, gdi nisam mislio što drugo naći kromje odmora od putešestvija. I kakav angel ukaza mi se iznenada!

JELICA (natoči vina u čašu): Ako smem služiti... ALEKSA: Ljubim ruku. Vina nikada ne pijem. JELICA: Ovo je auspruh. ALEKSA: I za to nisam raspoložen. MITA (na strani): Verujem, kad nam pljušti utroba.

Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju. ALEKSA (uzimajući pite): Gospodična, ovo je tako prijatno... JELICA: Sama sam mesila. ALEKSA: Zato je tako slatko!

ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene). Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda.

A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm! Hm? Meni je začudo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

“ Veselo para sinu u travi, a dječak skoči, povika: „Stoj! Ovo je cvancik srebrni moj!“ I opet ču se kroz oblak siv: „Unuče dobri, bio mi živ!

Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli,

Pase i gunđa: „Ovo je raj, ovdje je Vrapca Crvenog kraj!“ „U redu, brajko, ostani ti!“ rekoše na to drugara tri, pa dalje kreću

— miševa more! Poskoči mačak brže od žapca: „Ovo je zemlja Crvenog Vrapca!“ Vazdan je mačak mjerio polje, sve mu se lice u sreći kupa: „Gdje li ću naći lovište bolje?

„Ovo je poklon dostojan male!“ — pjevuši Mornar sijekući vale. Ujutro Rada otvori oči, šireći ruke do stola kroči, kad t

pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije, putnika vuku u zagrljaj. Ovo je vile vodene kraj.

Živela večno u miru, sreći, nikada lavež ne čula pseći. I još ti ovo na kraju velim: ja sam za ručak trbuhom celim!“ Otpoče ručak čaroban, bajni. I jež, i lija od masti sjajni.

“ Ide Rade kao sjena, vidi: vatra ugašena, al mačkove sjaje oči. „Šta je ovo?“ gazda kroči, al u grlu riječ mu zape, zgrabiše ga oštre šape, oštrije su nego kosa, zguliše mu

Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!“ Mačak se Toša ne slaže s njim i kaže mirno: „Ovo je dim!“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!

“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!

I toga dana desi se, eto, lovac u torbi donese pseto zgrabi ga za rep, izvuče van, pa viknu gromko: „Ovo je san! Maskiran zeka u pseći frak! Sad vidim i ja: svetu je smak!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Inače, ima mnogo šljuka. — Imali su pravo kad su rekli da ću biti sasvim mokar od talasa. Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem.

Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica. Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju. — Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana?

— Da, da, evo ovde su moji roditelji; tu sam i ja sasvim mala. Smešno? — Ličite više na oca. Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu.

Doći jednoga dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već iz toga načiniti nešto što će imati

Zatim sam u vozu čuo nekoliko jednovremenih i ukrštenih razgovora između putnika. I ovo: — Ne kažem za onaj utisak, tako čest, kada se čovek tek upoznaje, da je to već staro poznanstvo.

Da nazdravimo svi. — U tvoje zdravlje, Pipo. — Hvala, mladi gospodine. — Jesi li umoran, Pipo? — Prilično. Ovo je prvi dan van postelje. — Onda ću ja svakako odmah da pođem. — Ostanite još malo. Sada će naići male.

— Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti. Setio sam se; i nije trebno da

Ovako sam mislio: „dok sam živ, ostaće mi urezano do najmanjih sitnica ovo njeno silaženje!“ Ja takođe siđoh odmah ka jezeru. Bilo mi je čak prijatno što sam gladan.

— Da, gospodine. Jedva smo uspele da smirimo male i sad smo bile malo da se osvežimo. Vi ste ih suviše mazili. Evo ovo je mati Pipova. Rukovah se sa staricom. — Zadovoljan sam što sam vas video. Pipo spava?

suviše, taman koliko da je isto; ili možda malo više ove biljčice, a ipak tako malo da je mogu i iščupati dok razmišljam ovo a da nemam nikakve griže savesti. Žao mi je i svršetka pokreta čamca koji se njiše. Ili ne, sve je to laž jer je misao.

Zatim ostaje mirna i zadihana. To nije lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od ostalih), već ispleteni život onoga što sačinjava prirodu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitez

Dim se vije, mota — i koluti jure U kapiju tvrdu i zidine sure. Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci govori: ovo je brat moj koji je po mojoj volji! Pa to mi niko nije reko! Zašto se sa mnom prave sprdnje?

šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a ptice pevačice pale su nisko po podrumima Srbije u ovo proleće dve hiljade i treće.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta! Ovo je prvi, sedmodnevni, parastos, pa jedan sveštenik! GINA: Jesi li ti to, prijatelj-Agatone, tako naredio?

TRIFUN: Pa to, ovaj ne valja, onaj ne valja; ovaj ovo, onaj ono; drugim rečima, kad se dobro pomešaju karte, izlazi da je samo Agaton sposoban da upravlja imanjem.

Šta imaš tu da ispituješ? VIDA: Pa da vidiš, Simka, pravo da ti kažem i treba ispitati. Treba da znamo, jer ovo je odista sramota što doživesmo kraj tolikih nas, koji smo rod i familija, što kažu, pa tuđin da nas dočekuje i da nas

AGATON: Zato, vidiš, što je pokojnik na onom zapisniku kazao još i ovo: „A dotle, dok se ne otvori testament, celokupna moja imovina ima se predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu,

TRIFUN: Što – kaži! SARKA: Nije lepo, mrtav čovek. SIMKA: Pa opet, prija-Sarka, ne mogu da verujem tako nešto; ovo je isuviše mlada devojka za pokojnikove godine. SARKA: Znaš kako je, prija-Simka, na staro drvo se kalemi mlad pelcer.

AGATON: Ja ću da vas vodim, jer opet više znam nego vi. SVI (se priberu oko njega). AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.) Ovo mu dođe kao neko predsoblje, a nije predsoblje.

SVI (se priberu oko njega). AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.) Ovo mu dođe kao neko predsoblje, a nije predsoblje. Više mu dođe kao soba, ali nije za spavanje, jer je prolazak.

) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.

VIDA: Ja velim, prijatelj-Agatone, da se kogod od nas useli u kuću da sačuva ovo. SARKA: Pa jest, eto mogla bih ja. VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama.

Zbogom! (Ode za Vidom.) POJAVA XI PROKA, GINA, TRIFUN, MIĆA, SARKA SARKA: Ama, šta je ovo, ljudi, sve neka šaputanja? GINA: Baš, gledam ih, pa se čudim.

SARKA: Ju, crna Gino, šta ti je to za leđima? GINA (prestravljena): Koje? SARKA (izvuče kutiju): Ovo? GINA: To? Izgleda kao da je kutija. SARKA: Nije kutija, nego srebrn servis, Gino!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono?

— Gde bismo već sad bili, da smo još jutros krenuli! — žali se jedan. — Druže, ne sekiraj se... i ovo spada u rok službe — dobaci jedan debeljko, pa se maši svoje torbe, odakle izvadi meso i hleb.

i ovo spada u rok službe — dobaci jedan debeljko, pa se maši svoje torbe, odakle izvadi meso i hleb. — Sigurno ti ovo prvi put, te ne znaš šta znači to „džodisati“... Vidiš...

— Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava.

— Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom. Oni već znaju...

Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji. — Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje!

— Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje! Izvukoh se brzo.

Samo onda kada su odvučene kare za popunu municije, u ovo svečano raspoloženje se uvlačila neka slutnja. Malo posle vratile su se kare i kao da stenju pod teretom šrapnela i

Neki, sigurno oni kojima je ovo prvi rat, zapitkuju: kako je to moguće. — Vešta veština i brza brzina! — poče Tanasije da razlaže, ali ga prekide

„Ah, dok je meni puške, putuj igumane...“ — govorili su mrzovoljno pešaci... A već dojadi i ovo marširanje. Nije se kasalo, već smo danima išli hodom. Moje mesto bilo je pored prednjeg vozara na trećem topu.

— Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale. — Da se ovo nije ponovilo, inače ću tebe, Trailo podnaredniče, tako namrtvo da izudaram, iako si podnarednik... — Molim vas... —.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

— Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde?

»Kakvo li je ovo čudo ?« kao da se pitahu njihova lica, ali oni ćutahu dok im se putnik ne približi. Njemu zaklecaše noge, stade da baca

Znate mi smo predsednik, a ovo nam je školski odbor. Učitelj promrmlja nešto u sebi, što je ličilo na zvuk: — A-a-a...

Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku.

— Ovo vi je vamilijaz, a može vi i kuvati. On je gospodin-Dragoljubu, što ode sad od nas, sve gotovio. Učitelj baci struku na

Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine.

Otud tolika volja za radom. Nestade jučeranjih sebičnih misli; duša ožive novim životom, kao i ovo sunce, što ogreja blagom podmlađenom svetlošću.

On smotri taj pogled pa se još više zbuni, ali ipak odgovori: — Tri godine, ovo je sad četvrta. — Niste valjad’ ispit položili, te ste još privremeni?

Šta je to, kmete Ćiro, i vi ljudi! Prošlog ljeta pustiste mi ovo dete da me nadgleda ovako starog i da me što posluša, a sad ga opet tražite. Ne grešite se, ljudi !

Starac se uzvrpolji, uzdahnu duboko, kao da mu otkidaju parčeta živa tela, pa kroz plač prošuška: — Ovo mi je unuče jedina potpora; to su mi i oči i ruke, pa da mi njega uzmete.

— Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka. Ali šta je ovo te niko ne dovodi decu od svoje volje ? — Naučeni su. Do sad su učitelji upisivali samo po desetinu novih, tek da imaju

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!

53. Svi recimo: u ime Boga! Da ovo bude u čas dobar! Tajko i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No

A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi!

88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89. Pade listak naranče Usred

Stade vrištat’ bela Rada: “Jao meni i do Boga, Nije žena ni devojka, Već je ovo mlad Nemija!“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

” SOFIJA (ošamari ga): „U tom slučaju, ovo uzmi za miraz!” VASILIJE: „Tako, dakle? Survaću te u ponor poniženja, tvojom ću plavom kosom brisati čizme, i bičem

MAJCEN: Ja s vama ovde ne vodim nikakav razgovor! Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje! VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik...

JELISAVETA: A ne da raspravljaš! MAJCEN: I da li ste vi uopšte svesni situacije u kojoj se nalazite? Ovo nije ludnica, nego policija! I da možda ne želite da vam malo opipljivije pokažem gde se nalazite?

A ti sedi tu! VASILIJE: Kad baš insistirate... MAJCEN: Ako nemate dozvolu, znači radite ilegalno! Čoveče, ovo su ratne prilike! Vaša je zemlja okupirana! Ovde vladaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni!

MAJCEN: I ugasite tu cigaretu u kancelariji! A treće, i poslednje, sve je ovo više nego dovoljno da vas, do prvog transporta za logor, strpam u zatvor! Što ću ovog momenta i da učinim!

MAJCEN: Vidi ima li u zatvoru slobodnih mesta! VASILIJE: Da li je možda ovo dokument koji je potreban? MAJCEN (uzima od Vasilija dokument i čita): „Kancelarija Vrhovnog vojnog zapovednika za

” VASILIJE: „...generala protivavionske artilerije fon Šredera!” MAJCEN: „Potpukovnik...” Zašto mi ovo niste pokazali odmah? VASILIJE: Vi ste prvo pitali za drveni mač! MAJCEN: Možete da idete!

GINA: U Rusiji? VASILIJE: Nisam mislio bukvalno, u pravoj Rusiji... Nego, ovo sam hteo da vas pitam: mi bismo ovde u dvorištu držali probe, ako ne smeta...

DROBAC: Lažeš, ne razumiješ! (Gini) Neće on znati kako je meni ime! GINA: Drobac! DROBAC: Tačno. Drobac. A ni ovo što ga pitam neće znati! (Vasiliju) Znaš li zašto sam Drobac? (Gini) Ne zna. (Vasiliju) Zato što drobim koske!

(Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko će biti, batinaš! VASILIJE: Batinaš? GINA: Vidiš li ti ovo? VASILIJE: Šta je to? GINA: Kud god da ide, ostavlja krvav trag!

Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

sa šapatom strasnim i otresam članke, smehom prelivene, ali, polako, tragom svojim, slutim: tišina će stići, kad sve ovo svene, i mene, i mene. I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne.

sa šapatom strasnim i otresam članke, smehom prelivene, ali, polako, tragom svojim, slutim, tišina će stići, kad sve ovo svene, i mene, i mene. Fiezole, 1921. SERBIA Isplivah na groblju, u nesvesti, kao modar rak.

Od zemlje odlazim. I već slutim, u sebi, sva mučenja prošlosti, pre miline. Skoro će razneti dim i ovo što ovde zbivah. No da l će i tad svitati zora iz zimske tišine, životu mom, da ga zlim ne mutim? Tla davno nestaje.

Ovu čašu ženama što mirišu na žito. Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i

U slavu visokih plotova, nabijenih žicom trnovitom. Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez

Želim li da me vrate u puk ili na oporavak u Abaciju? Velim, meni je to svejedno. Veli, onda ovo drugo. Tako se opet vraćam u Udine. Imamo operetu. Zatim putujem u Opatiju. Zaboravio sam da mu vratim onu knjigu.

Pogađaju prema kroju šinjela, prema kroju kape, pa i prema licu. Pa viču: „Ovo je naš, a onaj je Švaba! Ovo je naš, a onaj je Švaba!“ Veli, a dobro pogađaju.

Pogađaju prema kroju šinjela, prema kroju kape, pa i prema licu. Pa viču: „Ovo je naš, a onaj je Švaba! Ovo je naš, a onaj je Švaba!“ Veli, a dobro pogađaju. Pa nije mogao da izdrži i zatražio je penziju.

Oni to ne lažu kao gospodin „kosmičar“ Demel, koji je voleo da ruča sa carem. Ovo su oni koji su mesecima ležali, zakopani po šumama jesenjim; koji su noću, klecajući, prolazili kraj prolećnih reka i

Ledeno, zvezdano nebo umirilo je, polako, sve uokolo, ulice, kuće, i oblake. Bilo je oko ponoći. Kad ovo pismo, dobijete, biće proleće tamo oko vas, svejedno je, dakle, šta vam pišem.

Uostalom, ovo nije iskreno; ja ne verujem u budućnost. Pišem ovako samo zato što se povodim za modom, a sad je opet moda verovati u

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

) Gle, hartija!... (razgleda je)... od nekakvog paketa valjda, u koji su bili umotani pokloni za Materice... A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti... (Seda dole, izuva se, uvija nogu u hartiju.) Tako...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe ovo do ruku te uščita...

On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi? — upitam, a sav treperim od nestrpljenja šta će odgovoriti.

Kola se zaustaviše pred jednom prostranom, oniskom, a zapuštenom kućom. — Gde smo sad ovo? — upitam onoga kmeta (bar ja ga tako zovem), što je nabavio kola, a i on sa mnom seo unutra. — To je naša Policija.

Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!

— Ne, ne, gospodine ministre, bez laskanja, bolje se ne da poželeti. Narod je, vidim, vrlo zadovoljan i srećan. Za ovo nekoliko dana bilo je već toliko svetkovina i parada! — rekoh.

nešto moje zasluge, što sam uspeo da u ustav, sem svih sloboda koje su date narodu i potpuno ujemčene, unesem još i ovo: „Svaki građanin zemlje Stradije mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i

“ — Pa zar se ovo kažnjava? — upitam preneražen od čuda. — Razume se, jer to je već krupnija stvar. Za ovakav slučaj kazni se krivac,

— Šta je ovo? — upitam radoznalo jednog gospodina na ulici. — Svečanost. Zar niste znali? — Nisam. — Pa o tome se piše po

da mu kažem, dok mi on s dobroćudnim, blaženim osmehom reče, pokazujući neku staru knjižurinu: — Šta mislite, koje je ovo delo? Ja se učinim kao da se sećam, dok će on opet sa onim blaženim osmehom: — Omirova Ilijada!... Ali, vrlo, vrlo...

— Pa kad, onda, rade u polju? — upitam. — E, vidite kako je. U početku izgleda tako. Ovo je spor način, koji će u prvi mah izgledati nepodesan, ali posle će se tek videti blagotvorni uticaj ove krupne

uverenju, najglavnije je da se prvo teorija dobro utvrdi, pa će posle ići lako, i onda će se videti da će se sve ovo vreme provedeno u teorijskom izučavanju privrede stostruko nadoknaditi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

viknu Blagoje. Pero se ućuta i poče da srče iz svoje čaše. Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo...

!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo... — Pa ja sam, 'nako, ded' šta ćeš mi, veli Jovica. — 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!...

— Slave ti, prođi se! — Sad', il' nikad!... i priljubi se uz nju... Bejah se privukao do njih, te sam čuo ovo šaputanje.

Svaki akat njegov počinjao se obligatnim: »u poniznosti javljam«..., a svršavao se sa: »ovo je moj najponizniji odgovor«...

Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku... O, časni ga ubio!...« — ovo je bila njegova omiljena rečenica, kojom je za trenutak prekidao nagomilane misli.

Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?... I sad pod starost!... Šta će mi to? Šta mi nedostaje ovde?...« Tu se okrete i pogleda po sobi.

Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da pođe u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono sad, u oči tako važnog dana, vrlo potrebno.

U njoj beše i zasebno parčence hartije, na kome je pisalo: »Pavle, za ovo igra glava«. Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije

još dva stalna druga, te s njima i ostalima, koje za pojedine slučajeve skupljahu, iđahu na otmicu i razbojništva. Ovo beše peta potera, u kojoj su okolna sela dizana na odmetnike.

Iskustvo iz dosadanjih potera naučilo je svet, da ne polaže nikakva uzdanja u ovo nesmišljeno vrljanje, koje kapetani zovu »energičnom poterom«.

Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na tebe vatra iza svakog trna i vrzine gore je, no da čovek stane pred neprijatelja i

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija... a on mlad čovek! DANICA: Znam, al' ovo je drugo! PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu.

Pavka... imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je važnije. Dakle, idem odjutros ja čaršijom...

JEVREM: Eh, eh... Ti opet preteruješ! PAVKA: Ama, kako preterujem! Pa eto, otkud ti sad, u ovo doba kući? Gde je sebe podne! JEVREM: Došao, znaš, da pročitam novine.

(Čita dalje u sebi.) DANICA (donosi kafu i stavlja na sto). JEVREM: Deder, boga ti, kad si tu; pročitaj, evo, ovo! Nešto mi mnogo zamršeno. (Daje joj novine, označujući mesto koje želi da mu se čita, a on ustaje i sluša šetajući.

Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.

(Razmišlja.) Može mi on sad i zatrebati. (Piše na drugoj strani kese.) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro!

Velim, znaš, ovo je sad dobra prilika... kad bi namesto Ilića ja nešto otišao u skupštinu. JEVREM (prenerazi se): Poslanik da budeš?

PAVKA (nudeći Marinu): Izvol'te! MARINA (polazeći, zastane pred fotografijama koje vise o zidu): Boga vam, je li ovo sve vaša familija? PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde?

XXI MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (donosi jednu hartijicu): Dade mi ovo ceduljče gospodin Sreta. JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.

JEVREM: Ama, pa nije preoteo ženu, zastupa je kao advokat! SEKULIĆ: Pa znam ja da je nije preoteo, ali ovo je agitacija. Ne misliš valjda da prilikom agitacije treba govoriti istinu narodu?

zar nije bolje da mu što drugo izmislimo nego da je preoteo tuđu ženu? SEKULIĆ: Ostavi ti to meni, molim te. Nisu ovo meni prvi izbori. JEVREM: Pa dobro, al' ako oni meni izmisle tako nešto pa štampaju plakate?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

I posle, zar je jedno selo u našoj dragoj Srbiji u dlaku iste te sreće i sudbine bilo kao i ovo o kome je reč! Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili.

Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad

I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna

I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome

I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome se on sada nalazi i kud će ga još

— I ovo je u devetnaestom veku! Posle Amosa Komenskog, Pestalocija u Distervega! U civilizovanoj Evropi! Ovako nije ni među Hot

Pošto je ovaj događaj istinit, i većim delom se događa u toj mehani, to neće biti naodmet ovo malo geografije radi razumevanja događaja. Mehana gazda-Đorđeva beše ugledna, najuglednija zgrada u selu.

Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo. Pa eto i ovo nije trebalo ni spominjati, pošto se samo po sebi razume.

Nekim čudnim udesom pala je pre, biće boga mi tako desetak godina, u ovo selo, kao jesenjim vetrom ponet i bačen uveo listak. Od to doba jednako je tu u selu.

Eto, posle takih zbitija i čudestvija došla je pre desetak godina amo u ovo selo, gde se već uveliko obikla. Ne možeš da poznaš onu staru Gizelu.

— veli mu Sreta. A ćir Đorđe ga meri. Ova učtiva reč Sretina mu se dopala. Iz nje je, makar i posredno, doznao da ovo neće biti nikakav policijski činovnik, jer tolika učtivost — a ćir Đorđe je bogat iskustvom — obično nije svojstvena

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

” „Ne, tu nisu umešani ni London ni Tokio, Ovo sam ja sâm u besanim noćima otkrio, Vrteć se u postelji, tapkajuć kroz odaje, I pitajući se šta mi to nedostaje ...

(Kamioni u Renesansi! I u Veroni, obaška! Ovo vam je prava šekspirovska omaška!) A Julija bi potajno suze ronila: „Bože, ovo nije čovek, nego gomila Mesišta —

I u Veroni, obaška! Ovo vam je prava šekspirovska omaška!) A Julija bi potajno suze ronila: „Bože, ovo nije čovek, nego gomila Mesišta — ah, u šta sam se nekada Zagledala, neiskusna i premlada!

Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja! Predlog među ne ide sa brojem dva! Piramidalna osnova? Ovo bi seljaci trebalo da vide! Od piramide je piramidni, i ćeramidni od ćeramide! Realistički način? Jaoj, sveca ti milog!

DRVO NA UTRINI Celoga dana oko hrasta vrti se senka, Predveče, izduži se, krene preko ugara. Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara.

stvari, I slike, na zidu, lile gorke suze, Drhtao je astal, dok orman stari Raširivši krila, govoriti uze: „Ovo se više izdržati ne može! Ovakav život jeste život pseći! U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!

Tri parice, sve tri bušne, jedna bela, dve kalajne — Sve što osta od države, od budžeta i blagajne. Ovo pisah za potomstvo leta Božjeg šesto treće: Oduvek je bilo loše, od svakog zla ima veće!

Da kamile sa suncem imaju rodbinske odnose Dokaz je to što žeđ tako dobro podnose. (Onaj ko ovo zapisa sebi liči na sakaludu I pita se: „Bože, otkud ja u Hasi Mesaudu?

A za kraj Ovo znaj: Kraj je u jednoj njivi, Pa u potoku podno te njive — Veliki, crni, vlažan kamen Oko koga rastu bele gljive.

„Ako je šta mnogo, ovo je mnogo: Javna sramota i pokor javni!” O, kad bi imao čime i mogo Sve tri da ih sa zemljom sravni!

Tada očvrsnuh, kao kamen.” „Pa bar da se nisam verila!” (E, ovo da nisam, ono da niste...) „Ne može se oprati na sto perila, A vi, pravednici duše čiste, Primenjujte svuda ista

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Takvo je jedno plodište nađeno kod Sumatre, gde je Šmit zapazio ovo: sve slatke vode što utiču u Indiski Okean sa jedne strane ostrva pune su jegulja; naprotiv, u vodama što utiču u okean

Šef ekspedicije Vajvil Tomson kaže, na primer, ovo: »Na 3—4 stotine brasa (brasa = 1,62 metra) životinje izdržavaju pritisak od 1200 funti (funta = oko pola kilograma) na

Oni se, uostalom, nisu spuštali do same dubine na kojoj se nalazi plodište jegulja, jer se ovo nalazi ispod hiljadu i više metara dubine.

Po povratku u Francusku on je o tome podneo izveštaj pariskoj Akademiji Nauka, u kome se može pročitati ovo: „Bio sam jako začuđen kad sam video ribu dugačku 3—4 stope, po obliku potpuno sličnu jegulji, a koja onome ko je

nečuvenim naporima provedene nedelje dok su se izvukli iz tih spletova, i u Kolumbovom dnevniku puta može se pročitati ovo: »u zoru smo naišli u moru na toliko trave, da je ono izgledalo kao pokriveno mrkim ledom«.

jegulje hitajući svome zajedničkom plodištu, pre no što se sa azorskih platoa otisnu u okeansku dubinu na kojoj se ovo nalazi.

Lovački pohod bio je time završen i očekivani uspeh za ovo leto osejućen. To se nije desilo ničijom greškom. Čelični kabl, koji je imao osam hiljada metara dužine (jer pri vučenju

sa prednjeg kraja broda i koji, sa određene visine na morskom dnu, baca jaku konusnu svetlost u pravcu dna, osvetljujući ovo i sve što se nalazi u jednom dosta velikom vodenom prostoru zahvaćenom tim konusom.

bi, tonući i sam u živi pesak, imao pokušati da na svoga, skoro do glave potonulog druga, nabaci uže, da bi ga, vukući ovo, izvukao iz životne opasnosti u kojoj je.

Gledajte ove druge ribe oko nas, ovo šarenilo boja na njima, ove čudnovatosti oblika i pokreta. Pa i ova džungla od korala, ove morske lepeze, ovi sunđeri,

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Zato te molim, nezlobivi Gospode, ni malo ovo prinošenje ne odgurni, koje prinosim svetom hramu prečiste tvoje matere i nade moje Bogorodice hilandarske, jer primih

i nade moje Bogorodice hilandarske, jer primih veru udovičinu što ti prinese dve cete, Gospode, te tako i ja prinesoh ovo, nedostojna raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahinja, kći gospodina mi kesara Vojihne, koji leži ovde, negda

crkava, rasudivši da je neistrpljivo za srce tvoje da gledaš hrišćane otačastva ti ovladane Izmailjćanima, ne bi li kako ovo postigao: da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva i da se obagriš krvlju svojom i sjediniš sa vojnicima

Jefimija usrdno prinosi ovo tebi, sveti.

Rakić, Milan - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

A sad polako teče ovo vreme, Postasmo tako tuđi jedno drugom, I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.

Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv̓o, Uspeo sam — sve se može kad se hoće — Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voće.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće? Da li ovo svetkovanje nije na komu si sabrâ Crnogorce da čistimo zemlju od nekrsti?

Da li ovo svetkovanje nije na komu si sabrâ Crnogorce da čistimo zemlju od nekrsti? I bez toga ovo nam je slava, na koju se vrsni momci kupe sposobnosti svoje da kušaju, silu mišce i brzinu nogah; strijeljanjem da se

Sve je ovo nekakva nauka! Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila.

I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno. OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše?

Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio. Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško?

Proste naše žertve svekolike kad je naša tvrda postojbina sile turske nesita grobnica. Što je ovo evo neko doba te su naše gore umučale, ne razležu ratnijem klicima?

Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju! SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici? A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo.

KNEZ ROGAN Je li vino goste posvadilo, kâ je vama ovo krsno ime? TOMAŠ MARTINOVIĆ Nije svađe među goste bilo, no ni Turci ženu ugrabiše.

Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala?

Tek smirimo, dinar prekinimo i krvnice puške objesimo! KNEZ ROGAN Efendija, ti ne ugoneta oko šta se ovo okupilo, no si s kraja počeo tanjega. A mudar si i književnik, kažu.

SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada

spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuću i sve...

Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena, isto ovako

srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti? Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo?

Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.

| — Je li ovo efendi-Mitina kuća? — poče Arnautin glasno da viče ulazeći i kao dvoumeći i još jednom zagledajući kapiju, da nije

— Eto, snaške, jedva stigoh — poče da joj se pravda Magda. — Oni moji na selu uhvatili me tamo, pa de ovo, de ono. Ne može čovek da ih se otrese. Jedva donesoh. Evo...

— Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom. — Ovo ti je poslala tetka Stoja i molila me, Bog zna kako, da te pozdravim: da uzmeš i okusiš od te njene pite.

Kada odoh kod nje, ona me jedva dočeka: „Sedi, Magdo! Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi. Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku.

Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi. Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku.

Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko.

Pandurović, Sima - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

smešan komplot kov’o U društvu strasti i gneva, da skratim Spomena starih vaskrsnuće novo, A sebi jadno ispaštanje ovo.

Samo, ja danas u zabludi istoj Dolazim ovde, s pohotom, bez časti Da budem dete u prirodi čistoj. Osećam da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća ima.

A kaldrma ova, pocrnela, tvrda, Priča o davnom gospodstvu, o stazi Kojom je prošlo, kao iza brda Što sunce ovo, polagano, slazi.

DANAŠNjICA (1911) Samo ne ovo, samo ne banalnost! O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata!

Samo ne ovo, samo ne banalnost! ZORA NADANjA Nebo je bilo zamračeno, tmurno, Sloj oblaka crnih pod njime se zgrn’o.

Danas, kad tihe kiše miju Pred prozorima lišće novo, A néme suze same liju U divno majsko veče ovo, Osećaš senku sudbe grube I kob da naše snosiš bede, I ljudske mržnje hladne zube, I zla života što ne štede.

“ O, kad bi tvoje čisto biće znalo, O, kad bi znalo ovo tiho veče Da mi topla suza nečujno poteče Na te reči s tvojih usana: Još malo...

— Dâ, sonèti, Pesme i ljubav... — Koje je to vreme? — O, davno; ko će toga da se seti! — A ovo? — To je cvet u knjizi, sveo. Smešno; al’ nekad ljudi su vek ceo Čuvali tako nešto.

To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom.

To je prošlost râna! Ginuli su za nju. A ruka je vešta Slikala tu parčad zemlje. — Sve kojèšta! — Ovo je kip takozvanog kaluđera. To je čovek kome cilj bejaše „vera“. Takav nije jeo, ni pio, ni znao Za ženu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

„Jadnik“, reče Ivana, „Bog zna šta je promišljao gledajući sve ovo noćas, a mi ga zaboravismo! Ko zna ima li koga doma, i hoće li već ikad svog doma vidjeti!

„E, gle umal’ ne zaboravih“, reče Savo vadeći neku artiju iza pasa. „Pozdravio ti se, Gospodaru, i poslao ti je ovo pismo!“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no... tobože poslovi ga smetaju.

Crnoj Gori bio tada jedan jedini iguman, ili je taj o kome se govori tako „izvjestan“ bio da se razumijevalo koji je. Ovo je potonje istina. Dalje, možda ćeš zamisliti kakvoga starca u dugim mantijama sa štakom u ruci.

Čini mi se da je tamo bio ’vicer; je li što skrivio tamo, nije li, Bog ti ga znao! No što znam, to je, da mi je u ovo osam dana omilio, meni i mojima, i svemu našem brastvu taman k’o da je rastao među nama.

s usnama i stopê u topli cjeliv, udari ga nešto studeno, kao gvožđe, i pomjeri mu zube; krv mu pokulja iz usta... Ovo potonje, zaista se i dogodilo.

Najzad odnjivi dva muškića: Vencela II i Jana i jednu djevojčicu po imenu Elviru. Ovo dvoje potonjijeh bješe bataljeno i prezreno, dočim svu ljubav roditeljsku i svu njegu posvetiše našljedniku.

“ reče neko momče. „Tamo sam počivao koliko se on spremio i na konja uzjahao“, reče pokazujući glavom put vidara. „Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo.

„Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo. Kamo sreće da smo i prije! Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo?

Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu.

Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje. „Striko“, poče on, „ovo kanda se zima povrnu!“ To rekavši opet turi kamiš u usta, pa mirno nastavi pušenje. Svi se poglednuše.

Ja se, krsta mi, čudim što je ovo čeljade još u oca!“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

— Žmureći; Koliko je sati? — Koliko juče u ovo doba). Ovakva odgovaranja i nadgovaranja mahom se čine po sazvučju prema pitanju — slučaj i kod izricanja kletvi (— Kuda?

). Najčešće su to konstatacije stvarnog značenja. (I ovo će se danas sutra zvati lane; U radina komadina; Nevolja oči nema; Ko kriva žali pravome greši; Koga nema za njim grob

računskim, koje su malo narodne a više školski produkt. Ovo i zato što su zagonetke pitalice usmerene na oštro opažanje, pažnju, smišljenost, pronicljivost i duh, — baš naročito kod

Vredan za dva lena. Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima! Zapiši ugljenom po tavi!

— U čas se zgodi što se u vijek ne zgodi. — Na hipu se vrijeme vrti. — Sad je sad, sutra bog zna kad. — I ovo će se „danas“ sutra zvati lane. — Svako „lani“ bolje bilo. — Vrijeme kadgod i mati, a kadgod i maćeha.

E pusta žurba: da se nisam žurio, ne bi’ prosuo vino! — Rekao puž, kad je pošavši za Božić da donese vino, ovo doneo za poklade i na kućnjem pragu se sapleo i prolio ga. Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).

Što govoriš, to meni, a što misliš, to tebi. — Ovo je rekao pri ručku neki Turčin, kad mu je Srbin domaćin, kome je on svakojaka nasilja pre ručka u kući počinio,

Nije kum hala, da sam pojede cijelo jaje! — Rekla mati djetetu, kad je ovo počelo plakati, videvši da kum kao gost jede jaje, i tražilo silom od matere da i njemu zapreće u pepeo na ognjištu — i

Došav u prvo selo, upita: „Na što jašem?“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“.

itd., onda reče: „Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka“. O RAZNOM Daj mi malo hljeba, da pojedem ovo sira; pa onda: Daj mi malo sira da pojedem ovo hljeba.

O RAZNOM Daj mi malo hljeba, da pojedem ovo sira; pa onda: Daj mi malo sira da pojedem ovo hljeba. — Pripovijeda se kako je nekakav tako iskao jedno po jedno, dok se nije najeo; a ujedanput da je iskao hljeba i

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

„E dobro! a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).

1821 ja sam u Davidovićevijem novinama naštampao nekoliko našijeh narodnijeh pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam ovo kazao: „Ja sam prije nekolike godine dana htio da izdam malu knjižicu narodnijeh Srpskijeh pripovijedaka i zagonetaka,

struci pisanja gotovo poslije trideset godina popravio svoju jednu pogrješku, pa još nije pogodio kako bi trebalo”. Ovo je kazano onda, a sad uz ovu knjižicu valja kazati jošte što.

Pošto se onđe s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa

Sve ovo obišavši i viđevši vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče na polje i baci na zemlju, a braća kad

Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s otim blagom.

” A baba mu stane kazivati: „E moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero, te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći, krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.

” Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: „Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati.” Ali se carev sin od

” On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj: „Ovo, majko, niti može biti, niti ja mogu svršiti.

Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa reče stricu onoga deteta, svome doglavniku: „E sad šta da mu radim? Ovo nije čovek, Bog zna šta je.

” Sutradan na pohodu reče mu domaćin: „Brate, opomeni se i mene, ako gde nađeš Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreća, te ne mogu svoje družine nikako da zasitim, i za što mi otac i mati nikako ne umiru.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

“ (І Kor. 2, 9) Zato, slušajući ovo, svaki koji hoće spasti se treba da se podviže, da ide tesnim i žalosnim putem. (Mt.

U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija. A ovo pevamo na agripijini: kada se kaže „Trisveto“ i „Pomiluj me, Bože“, i potom pojemo kanon agripnije.

“ (Mt. 26, 41; Mk. 14, 38) Zbog toga bdite, jer ćete u plodu trudova svojih uživati ako ovo ispunite, i blaženi ćete biti. Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu.

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta

I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku. Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od Hrista. † Od svih poslednji Sava grešni.

Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk. 10, 29) Ovo čuvši treba sve ostavljati i za njegovim zapovestima pohitati „uzimajući krst i posledujući Hristu delajući naučiti

„uzimajući krst i posledujući Hristu delajući naučiti prezirati plotsko, a upodobiti se duhovnom bestelesnom delu, jer ovo je delo besmrtno.“ (Mt.

Vidite li, dakle, da se čovek opravda delima, a ne samo verom?“ (Jak. 2, 20-24) „Jer ovo što čuh ispričah vam da i vi zajednicu imate, a zajednica naša je sa Ocem i Sinom njegovim Isusom Hristom.

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema.

I mi smo dužni za braću dušu polagati.“ (І Jn. 3, 16) „Ako zapovesti njegove sačuvamo, i ugodno pred njim činimo. Ovo je zapovest njegova da veru imamo u Sina njegovog Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga.

Jer zapovesti njegove nisu teške, jer svak ko se rađa od Boga, pobeđuje sav svet. I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

CMILjA: Vamo lupaju, izgleda imaš mušteriju! GOSPAVA: Nemam vremena ni za cigaretpauzu! Al tebi ovo da kažem: one miševe diskotiš kako znaš! Grebu pod krevetom, ne mogu da se kocentrišem!

U ruci drži neku najlon kesu. U prvom trenutku se osvrće oko sebe, ne znajući kome da se obrati.) MILE: Slabo vi ovo slušate, vidim ja! A na tapetu su kardinalni problemi! Čujte aplauze!

PROSJAK: A gledaj ove druge džepove: u ovom držim rezervu, lukac i leb, u ovom ovde iglu i, vidiš, konac, a u ovom ovo parčence sapuna! Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti?

A vi šta rekoste šta ćete? SKITNICA: Ništa, samo nešto da pitam. Bože, kolika kišetina! A ovo napolju izgleda neki miting? CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana.

Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava.

GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo! I to pod ovakvim uslovima! Znaš li ti šta je ovo? Mišja raž! A znaš li gde je izraslo? Ispod kreveta! IKONIJA: Pa šta onda? GOSPAVA: Šta onda!

) ANĐELKO: Strašno kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje! IKONIJA: Više i ne pamtim kad sam putovala! Otkad sam Radenka saranila, nisam!

ANĐELKO: Šta ćete, nikad dva dobra zajdno! IKONIJA: Je l te to boli? ANĐELKO: Ovo na nozi? Naravno da boli, a i teško se krećem. Nigde ne mogu bez štapa. Dao bi đavolu dušu da me prestane!

Šta ti je reko doktor u kapezeu? ANĐELKO: Šta da mi kaže kad nije ni vido! Ja sam ti ovo krio ko guja noge! Načujem nekako za tu amnestiju, a bolesnog me, naravno, ne bi pustili!

Odjednom, iznenađena, Ikonija se okrene.) IKONIJA: Ama čekajte! Ovoga mi krsta! Vidite li vi ovo čudo? ANĐELKO: Kakvo sad čudo? IKONIJA: Nestala govornica! ANĐELKO: Kakva sad govornica?

Svi se deru kao čuvari u logoru. Prišili osmi džep — vreću, pećinu — pa trpaj u njega ovo, trpaj ono, stvari, stvari, stvari, nikako da ga napuniš! Iz osmog džepa bije velika zima!

Stanković, Borisav - JOVČA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta... Ali, i kad nisi ovde, koliko te puta spominjem i hvalim Boga što si ti.

Svi su tamo samo se ti izvlačiš. (Vraća se posrćući): Oh, ovo se ne može više! Ja, ne više. ... »Donesi vode, Mladene! Polivaj me! Oblači me, Mladene!« ...

MLADEN A, ja ne mogu. (Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo. Ne mogu, jako je to vino za mene. Što mi nisi doneo ono drugo? MLADEN Nije rashlađeno. Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet došao, što sam u njemu činio i kud mislim poći. Ovo mi je sad moje najmilije upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige

Šta sam u njemu činio? I kud ću iz njega poći? Ovo, dakle, razmišljavajući, rad bi[h] da nisam sasvim na svetu nepolezan bio; rad bi[h] štogod posle mene ostaviti s čim

O, kolike slabosti i bolesti uma plašnja dece uzrokuje! A svrh svega, nji[h]ovo mlado srce ljuboviju pravde, istine, poštenoga mišljenja i mudrovanja kako slatkim maternjim mlekom da napojavaju,

Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti? Otkud, dakle, nesreća?

U ovo vreme u čakovačkoj školi slučilo se izmenjenije. Ne znam za koji uzrok Čakovci činili su doći namesto starca Dobre nekog

Dve-tri godine ovo čineći, vlaško poučenije, evangelije i prologe znao sam napamet. Ko bi me god hoteo slušati, kazivao bi[h] mu od jutra

mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj dobri blagodetelj predviditi da je baš ovo bilo uprav protiv njegove nakane, kako ću sad dati poznati.

da kaluđeri jedu i piju kao i drugi ljudi, i ne čujući da se oko nji[h] gdi na[h]odi kakva peštera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bi[h] u sebi, pak bi[h] se neveseo vratio u Čakovo.

su hiljada godina neke velike laže za istinu i lukava licemerja i prelasne prit|vornosti za pravu svetinju držate bile! Ovo sve bezlobna i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo primiti; potrebuje rukovođenja i nastavljenija; ako

Dobro, dobro, vidićemo i tu svetinju! Zasad obače ovde ne mogu izostaviti da ne učinim ovo naznačenije koje će služiti mojim čitateljem za zabavu i za odmoricu.

Moj običaj nije bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Aja, brate! A i da nije svega toga, nego da ga pušte da lastvuje, pa da samo knjigu uči, zar bi ovo tele božje ikad knjigu naučilo? Ma na koga si se uvrgâ, ne bilo te!...

— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo!

— reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan vondiš Bankonju un mananstir! — Taa-ko? Vi nećete?! A ko meni zapovida?

) kajaćeš se, ako ga povedeš, jer će te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora.

Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš. A istina je ovo: u Zvrljevu dosad nije bilo lupeža, palikuće, ubojice, ni drugog vražjega stvora, kâ što će biti ovaj Bakonja!

Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i za ono: koje je ono selo, kuda vodi put, otkuda teče rijeka itd.

Bakonja se povrati u đačku trpezariju. — Ma ti kâ da ne begenišeš ovo naše vino — reče onaj đačić koji ga je i dotle zadirkivao, pokazujući na Bakonjin tek načeti dio.

Jesi li se u Zvrljevu navikâ da spavaš do ovo doba, magare od magareta! V PRVI DOGAĐAJ Šest nedjelja poslije odlaska Bakonjina nasta rđavo vrijeme u Zvrljevu.

Ma neće to bog dati, ne, ne, ne, pa ti zakovrnuja od zloće, od... Njeko zalupa na vratima. — Ovo ti je jopet ona krivorepa Controna, gubava veštičina. Misli da će se i večeras mukte opiti.

— viknu knez. — Odma daj amo tu knjigu! — Ma šta može biti to? — reče Kenjo s malom dušom. — Šta može biti? Ovo je leporat, u kome se nalazi sve kako je bilo, kako ste konja odveli, kud ste ga proveli, sve, sve, sve, do najmanje

— Blago nama dovika — doda Osinjača otimljući Bakonju iz očina zagrljaja. — Jesam li ti uvik govorila, Jere, da je ovo dite odvojilo mudrošću, da je za njega malo da bude vratar!... — Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Poslednja ptico: mom liku se okreni Izgovori tiho ovo ime I onda se u vazduhu skameni. PUT U RAVNICU O dugo nam treperi pred okom Put dug i žut od jare.

O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.

I ničeg nema više: Ni pokućstva, ni zvuka, Ni jeseni, ni kiše. Tone u san i soba I vlaga, dunja, ruka: Prespavaj ovo doba.

Sam nasred pusta žala Sa glavom koja strši Pod suncem što je loče: Kao u zevu ala Ja čekam da se svrši I ovo što ne poče.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali. Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save.

Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ludi zli. Tu, kao što Ti kazah, na ovo malo zemljice oko Morava, privremeno se živelo. I jatagani se brzo istupe. Kost čovečja tvrđa je od stare klenovine.

GLAVA PRVA Kad je izlazio iz dućana, zamišljeno zagledan u crvene đinđuve nanizane na žutom koncu — „Zašto sam baš ovo kupio?“ — susreo ga Tola Dačić i podsmešljivo rekao: „Da podmladiš ženu?

Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno. Šta mogu protiv Boga? — nemoćno podiže ruke. Zar pred njom ovo kažem? Okrenu glavu ka prozoru i uhvati se za drvene rešetke. — A ti baš ocu Metodiju — šiljak u nos!

njegovog oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo radost u komadićima rasejanim po blatu.

Šta on to hoće sa sobom? Zašto laže sebe? To je ova prerovska zemlja što još struguće po žilama, ovo je poslednja kriza, poslednje iskušenje, zavičaj, grobovi, uspomene, okov je sve to, s njime se ništa ne može postići u

Šta se to promenilo, šta se to dogodilo za nekoliko godina otkako nije dolazio u selo? — Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti.

— Čim se Vukašin žuri, stvar je važna. Da svršimo večeras — reče Đorđe stegnuta glasa, jer predoseća, i ovo je protiv njega. Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje!

— mirno reče Đorđe. — Dobro. Ako me se odričeš, onda sam ti dužan ovo objašnjenje: neću ni u kakve stranke da ulazim.

— oštro upita. Tražiće imanje. Svađa je samo izgovor. Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo. Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom. Sofra kao zaklana; curi crno vino na njegov opanak.

Još tada, i mnogo ranije, započelo je ovo što se večeras dogodilo. Samo: da li je sve baš onako kako je večeras govorio?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme! — Šta je sad ovo? — devojčica se zaprepasti. — Da ne sanjam? — okrete se ka prozoru, ali na prozorskom okviru vrapca već nije bilo.

Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća? Gde sam? — začudi se, ali je cvrčak upozori da ništa ne pita.

— Ne govori gluposti — devojčica odrečno odmahnu glavom. — Moj vrabac bio je siv! — Bio sam siv tamo u gradu. Ovo je Zemlja Plavih vetrova.

Aj, kako se grad komešao! Već je sused na suseda udarao, sin na oca, muž na ženu! »Da mi je da rođaci ovo vide!« uzdahnu Đavolak. Više niko ništa nije radio. Ali zato je sused susedu smišljao kako da podmetne požar.

Jedni drugima razbijali noseve i glave! Jedva da je u bolnicama bilo mesta za ranjenike, a tuče nisu prestajale. — Ovo mora da je neka zaraza! — reče šapatom neka starica, ali se njena izjava proču.

S radošću u očima gurali su nove nesrećnike pod čičak, a Đavolak se smejao. »Da braća ovo vide? Tram-taram! Da se i oni malo provesele! Hop, hop!« Skakutao je Đavolak, a grad se sve više praznio.

Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući. Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući.

— Dečak se okrete ka jelenu, ali umesto životinje vide samo plavičasti stub magle, i u čudu raširi oči. Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja.

— Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom? — Odlazi, prikazo!

— Joj, gde sam? — trže se tek kad se s ostalim kapljicama nađe u podzemnoj pećini. »Kakvo je ovo čudo?« Dečak-kapljica raširi oči, zadivljen.

Smanjivao se tako brzo da mu se činilo kako se topi kao pahuljica na jakoj vatri. »Šta je ovo?« — pomisli i okrete se prema Plačku, ali umesto drugara vide na stazi samo njegove prazne pantalone.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

dva mlada naučnika, školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli ama baš ništa, samo su bili iznenađeni vidom prazno verice kod ovih ljudi, prepadnutih sopstvenom

malu kapiju, sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i

Kao „nemačkari“, u njegovo vreme, ali ovo je drugi svet. Kad xoće da ih shvati, gleda im u lica i sve mu biva jasno jer su im izrazi gotovo isti kao i u onih

Šta ako sve ovo nije samo Vučićeva paklena zamisao nego je, delom i Miloševa? Te sumnje su mu oduzimale snagu. Prašina kroz koju je

Tako je počelo. (OVO JE PRIČA ZA TEBE, TI IZ ORANA, U ALŽIRU.) Ubrzo se uverio da mu nije teško da odigra i nekoliko drugih, različitih

Kao da je trag radosti, zaboravljene, ošinuo vojvodu. Možda je sve ovo bilo samo iskušavanje? Vratio se u Mačvu i mrva nade je zasvetlela u njemu: pozivao je ljude a oni cy ce odazivali; opet

Od sad, ovo je imanje Gospodar-Mladenovo!“ Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad

Niti je ovo bilo vreme za govor, niti je njegovo saznanje bilo celo. Setio se onog zgrušanog mraka u Karađorđu i po drugi se put

Penje se polako uzbrdicom, kroz bušnu i dotrajalu tišinu što se u ovo doba dana sleže nad padinom. U taj tišini gasnu, u prostorima nad Dunavom, poslednje istočne svetlosti, istrošeni

naslaga zaborava koje njega kao da ne dotiču, zapreteno ono dublje pamćenje zbog kojeg bi se rado povukao pred Kneginjom: ovo je njen kraj, ne njegov.

Tim je saznanjem sasvim bio obuzet. Ni oni koji su se, tada, nalazili oko njega, nisu mogli da ne primete ovo raspoloženje.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile. Ovo j' lice ruža bila Al' davno je ono doba: Sad je lice žuto smilje Što iznikne blizu groba.

Ovo j' lice ruža bila Al' davno je ono doba: Sad je lice žuto smilje Što iznikne blizu groba. Ovo j' srce bilo or'o - Oj mladosti, bajko mila! Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila!

Al' jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!“ Đ. Jakšić XLVII PADAJTE BRAĆO! Padajte, braćo! plin'te u krvi! Ostav'te sela, nek' gori plam!

Oko svakog svetlog groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca

Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V.

A sad polako teče ovo vreme; Postasmo tako tuđi jedno drugom; I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, k'o sito dete šećerleme. M.

Sanjam li? Il' bi ovo java bila? Iz rastvorenih listova i strana Prhnuše lake ptice, k'o sa grana, I po sobi mi svud razviše krila...

U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova.

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho... I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more, Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se svijetli i puši.

A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat' k'o što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije. Od svoje majke, ko će naći bolju?!

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat' k'o što ovo grije, Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... A.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Ah, ovo je najviša taina i duhovne najstrašnije bure - ovoga su u grobu ključevi. Koliko sam i koliko putah, dubokijem zauz

krilima nepostojanosti; želja mu je strastih užasnijeh pobuditelj, rukovođa sl'jepi; zloća, zavist, adsko nasljedije, ovo čojka niže skota stavlja, - um ga, opet, s besmrtnima ravni!

svaki smrtni na zemlji rođeni ovom mračnom obitelju vlada pod koje se svodom otrovnijem mučenija vremena gnjijezde. Ovo grko nasljedije ljudsko čovjek čojku, čovjek sebi dava, najsretnji ga iz ništa stvaraju radi smrtne tužne armonije.

nebesah, sve što cvjeta lučem sveštenijem, mirovi li al' umovi bili, sve prelesti smrtne i besmrtne - što je skupa ovo svekoliko do opštega oca poezija?

dade smjelom grabitelju slučaj zgodan te prostor zavlada, i prisvoji ime svemoguće svojom voljom, svojim soglasijem. Ovo strašno padenje nebesah načalo mu u tmine unese, tme vjekovah vječno neprohodne oko njega nagomila krugom.

u jedan glas mogući sliješ, jek bi njihov slab veoma bio da pokaže krupnu silu glasa kojim oblak vitleći ječaše. Ovo čudno nenadno javlenje boj krvavi na nebu prekide; svi vojnici, vjerni i nevjerni, k tronu tvorca pogled obratiše,

Prestrašno je ovo pozorište sve užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva žvala tartarova, žedno tartar drhteći

na glibljivom jednome brežuljku, kojega će gadi i životna neprestano po vrhu puzati, da se biljem pitaju raznijem. Ovo nisko ljudsko osljepljenje biće zloba duše Satanine na pohulu neba i višnjega.

Popa, Vasko - KORA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

mi širom Sve prozore na čelu Berem za tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim

tebe bele Lokvanje iz moje krvi Daješ zeleno lišće Mome stablu od pepela 29 Ovo su ti usne Koje vraćam Tvome vratu Ovo mi je mesečina Koju skidam Sa ramena tvojih Izgubili smo se U nepreglednim šumama Našega sastanka U dlanovima

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Taj uspeh me vrlo zadovoljio i osvežio, a razveselilo me i ovo. Pristupilo se i raskrčivanju ruševina štamparije u kojoj je otštampano moje naučno delo, a tim poslom se otpočelo baš

Tako sam uspeo da Aristarha i njegovu nauku stavim u centar dramatične radnje. Ovo što sam ovde o svom poslu saopštio dovoljno je da se vidi kojima sredstvima sam se u njemu služio.

O tome šta je Hefestos na štit urezao, Homer nam priča u svojoj „Ilijadi“ ovo: „Najprije načini Zemlju, nebesa načini, more, i Sunce neumorno i Mesec načini puni, Zatim zvijezde sve po nebesima

Učenici klimnuše glavom, u znak da im je to jasno, a Pitagora produži: „Sve ovo što smo sada videli i uvideli kazuje nam da se sve ove zvezde nalaze pričvršćene na prozračnoj, kristalnoj, lopti,

Sa zadovoljstvom posmatraše Grilus tu nabavku. „Šteta što nedostižni slikar Zeuksipos nije više ovde kod nas! Ovo bi bio dostojan predmet za njegovu majstorsku kičicu“.

„A ova ovde je od krvi i mesa, što nam je i milije, jer ovo tele ćemo pojesti“, dodade nomofilaks. Oba senatora se pogledaše, blaženo se osmejkujući. „Hoćemo li krenuti dalje?

„Taman posla!“, odgovori mu nomofilaks. „Sada dolazi na red najvažnije: jagnje! Treba da znaš da je u ovo doba godine jagnjetina najslađa; pečena na ražnju, ona se topi na jeziku“.

“ „Evo kako. Ako misaone vrednosti naših pretstava pretvorimo u etičke vrednosti naših zahteva, onda mi izlazi ovo: kao što iz opažanja proizilazi samo nejasno saznanje koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje

U ugovoreno doba pojavi se Hipokrates pred Velikim Senatom Abdere. Tu saopšti ovo svoje stručno mišljenje: „Kod Antikire raste lekovita jedna biljka; njen koren, razdrobljen i metnut u nos, izaziva jako

Posle mnogodnevnog čučanja na lađi, ovo pešačenje beše mu ugodna šetnja. Na kraju njegova puta uzdizala se ponosito atenska Akropola.

Ne beše li to divlja, neprosvećena družina u poređenju sa onim ljudima koji su stvorili sve ovo što je sad oko sebe sagledao?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Ne znam zašto sam ovo poslednje napomenuo. A kad sam sve tako lepo uredio i poslao telegram da stižem sutra uveče, ja se uputih u „Moskvu“ da

— O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa. — To je dobra stvar — primeti krezubi student. — Ja naročito vol

I morate nam, najzad, prići. Sumorni student, najpre odmereno, zatim sve življe i vatrenije odgovori ovo: — Gospođice, ja sam vam rekao već da me još ne možete tako oslovljavati.

— Ovo su glumci, mora biti. A kad, kao grom iz vedra neba, pade ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta

s druge strane, a koji kao da niko nije želeo sem krezubog studenta drskog ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga

“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem. Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam

Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam veliki broj prijatelja, drugo va, srodnika i sećam ih se. Najveći broj izginuo je ili pomro.

U toku ratova sretali smo se, to sam znaš. Šta su nam oni govorili? „Samo da se ovo svrši.“ Oni, dakle, nisu hteli dati ratu svoje živote. A šta se o njima govori? Šta svaki dan čitamo?

Jer slatka smrt i nije ništa drugo do pesnička laž ili laž sa kojom operišu oni čiji je račun rat. „Samo da se ovo svrši.

trenucima opasnosti, kaži sam, oni su kao i mi, a mi smo, sutrašnji mrtvi, puni grozničave zebnje uzdisali: „Samo da sve ovo preživi, samo da se ovo prebrodi.“ Ja ne govorim o izvanrednim prirodama...

sam, oni su kao i mi, a mi smo, sutrašnji mrtvi, puni grozničave zebnje uzdisali: „Samo da sve ovo preživi, samo da se ovo prebrodi.“ Ja ne govorim o izvanrednim prirodama...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Poslije duljeg vremena, ovo je prvi sunčani dan. A to nije svejedno. To je možda jedna od malobrojnih stvari koje nisu svejedno.

Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput padavičavog lazarončića koji se

radosti, i sa svojim „beskrajno velikim” i „bezgraničnim” — i opet nije nego atom nokta nekog bića još višeg reda; a ovo, sa svoje strane, dolazi u isti takav odnos prema jednom još višem svijetu. I tako bez kraja i konca.

Zaorile bi trublje i bubnjevi kakvog žustrog vojničkog marša — a ja sam svejednako plakao! — Ta što sad plačeš? Ovo je veselo, živo — čuješ li! Ovo nije baš nimalo tužno! Zaludu!

— Ta što sad plačeš? Ovo je veselo, živo — čuješ li! Ovo nije baš nimalo tužno! Zaludu! Nastojao sam da suspregnem suze i da se tobože razvedrim, kako ne bih pozlijedio njenu

Ali, izgleda, čovjek ne može da se oslobodi laži kao ni svoje kože. I po svoj prilici ovo je prvi put što sam i samom sebi tu stvar ovako izričito i dokraja priznao.

) Tek negdje, u nekom mirnom kutku, za svaki slučaj, kunja mlađi dežurni liječnik, i u dosadi uči engleski. U ovo nedjeljno popodne i bolesnici se osjećaju kao na kratkom dopustu od svoje bolesti.

— Kako je, moja Lukrice? — Dobro. Evo sam uzela da razmrsim ovo nešto vune. — Neka, neka, Lukrice! Onda bi zavirila k meni, koji sam razmazivao akvarelom po listu papira zastave i

Rado gledam te ruke i te kretnje. U njima kao da se ogleda neka urođena nadarenost i umješnost. Ako se ne varam, ovo je ona koja je otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta natjeravala po mojoj sobi svjetlosnog miša prvih

Pa je odlazio. Katkad, možda, ponešto smiren, neizvjesno utješen. Možda mu je, pred zornim zamišljanjem nauma, ovo što jest izgledalo ipak kao manje zlo.

I divio sam se samo što i drugi to čudo ne vide. XXIV Pročitao sam ovo što sam dosad napisao, i prasnuo u smijeh. Što li sam se dao u filozofiranje! To mi je slabost od djetinjstva.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Đurica je opažao ovo opšte neraspoloženje prema sebi, pa se postepeno i navikao snositi one značajne i podrugljive poglede seoske mladeži,

Ali tu bi se već morao boriti protiv prirode i protiv sebe sama. Žudio je za lepim ženskim svetom. Još za ovo vreme, pod uticajem kakvih lepih očiju, on se mogao izmeniti, mogao je postati drugi čovek.

Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah. Ovo večno bezizlazno stanje prinuđavalo ga je da se lati i takvih sredstava, koja su zakonom zabranjena.

Ovo večno bezizlazno stanje prinuđavalo ga je da se lati i takvih sredstava, koja su zakonom zabranjena. Za ovo mu nije trebala postepena navika: u tome je odrastao... Drugova ne imađaše.

— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio

— Dajte pandure, poklaše se neki oko jagnjećih nogu — opet se ču glas onoga nepoznatoga. — Molićemo, ovo su prečnjaci, a noge se bacaju takvima — odgovori mu apotekar. «To ću ja od istine da gladujem danas...

Tek beše mu stalo do toga, da ovo sadašnje raspoloženje, ovo »neticanje ničega« produži što više može. U takvoj tišini, u toj zatupljenoj ukočenoj samoći,

Tek beše mu stalo do toga, da ovo sadašnje raspoloženje, ovo »neticanje ničega« produži što više može. U takvoj tišini, u toj zatupljenoj ukočenoj samoći, ne misleći i ne osećajući

— Ovde je krčag s vodom i hleb, a onde u ćošku lončina — objasni mu pandur, pa iziđe i zabravi vrata. Ovo poslednje objašnjenje kao da nije ni bilo potrebno, jer čim uđe u apsu, Đurica oseti strašan smrad, od koga mu pođoše

Sad, kad se našao pred stvarnošću, izgubio se sav. Samo zna jedno: da je mogao unapred osetiti sve ovo što je danas preživeo i što sad oseća — ne bi se nikad odlučio na takav korak.

— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti. 3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu

Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao. Nego ti načini sebi kuću, pa se ženi, te živi s otim blagom.

Kada aždaha dođe do oca, sve mu ispriča šta je bilo i kako je bilo, kako je ovo momče kutarisalo i kako ga je pobratila, i kako ga je, evo, dovela njemu da ga za to daruje.

Povrati se sad da budi sina, kad pogleda oko njega čudo i zahiru, probudi ga, pa mu reče: — A šta je ovo, sinko? — Eto vidiš, mati, to sam ti stekao za konja. — A što ti to ne kaza svojoj materi cinoć, nego te onako izbih?

A baba mu stane kazivati: — E, moj sinko, znam ja za njih: one dolaze svako podne ovde na ovo jezero te se kupaju; nego se ti prođi paunica, već evo ti moja kći krasna devojka i toliko blago, sve će tebi ostati.

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od

Sve ovo obišavši i viđevši, vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća,

A zašto ovo nije drobljeno? — Nema se čim, — reče mu baba. Čovek zgrabi vedro s mlekom, ispi ga, pa ga baci nasred kuće, i iziđe

On se popenje, pa onda reče njima: — Ja ne znam što ćy, nijesam ovđe uvježbao ovo mjesto, ne umijem je preturiti, no hodite koji od vas da mi pokažete kako ćy je preturiti.

da ga odvrati, onda mu izvadi jedno pero pa mu ga dade u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ćy onda u isto vrijeme da

— Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ćy onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć. Carević uzme pero te pođe.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Sve mi se čini grob moj nije ovo. Koliko prostran k'o grob sviju ljudi S danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve budi, K'o noć sa

Tako je došlo sad i ovo doba, Gde katkad čujem graktanje gavrana: I tada gledam izgled svoga groba, 'Ladan ostatak snage mojih dana.

On pored ostalog ispriča i ovo: “Kad smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas

On čeka, jer ume da preživi sve. Nek čeka! Jer on je nekad rek'o ovo: “Zlu svakome mora jednom doći kraj.” Nek čeka! Jer ide sasvim doba novo, Sasvim nova mis'o, sasvim novi sjaj. 1916.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

prilikom sam naišao na roman pod naslovom ”Abafi” (Abin sin), srpski prevod poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika). Ovo delo je nekako probudilo moju slabu volju i počeo sam da vežbam samosavlađivanje.

sva koža na levoj strani mi je bila odrana i trebalo je da prođe nekoliko nedelja da groznica prođe i da se oporavim. Ovo su samo dva primera od mnogih, ali i oni su dovoljni da pokažu da nije bilo izumiteljskog instinkta u meni, ja ne bih

su samo dva primera od mnogih, ali i oni su dovoljni da pokažu da nije bilo izumiteljskog instinkta u meni, ja ne bih ovo mogao da ispričam jer ne bih bio među živima.

Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u

i zaključujući na kraju je rekao: ”Možda će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo. To bi bilo isto kao kada bi se jedna konstantna privlačna sila kao što je gravitacija preobratila u rotacionu.

i došao je do zaključka da ne poznaje nijednu osobu koja bi više zaslužila da popije to piće od mene. Ovo je, mogu da kažem, jedan od nezaboravnih događaja kojih se sećam.

Moje nade da je ovo konačna odluka raspršile su se kada se viši inspektor vratio i rekao mi: “Vladin službenik (Regierungsrath) Funke

”Šest blokova naniže, a onda levo”, odgovorio je, gledajući me ubilački. “Zar je ovo Amerika?“, upitao sam se bolno iznenađen. “ Ova zemlja zaostaje čitav vek za Evropom u civilizaciji. ” Kada sam 1889.

Ali pošto se malo udaljio, do mene je dopirala njegova opaska: ”Bečelore, ovo je đavolski dobar čovek.“ Otada sam imao punu slobodu u vođenju poslova.

Godine 1856. lord Kelvin (Lord Kelvin) izložio je svoju teoriju o pražnjenju kondenzatora, ali ovo značajno otkriće uopšte nije bilo primenjeno u praksi.

Lovci na znamenite stvari su me često pitali koji ja od svojih izuma najviše cenim. Ovo zavisi od toga kako gledate na stvari.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Oni koji su do sada pratili moja izlaganja, naći će sami odgovor na ovo pitanje. Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može

A šta sam ja, kada sam se 1874. godine iskrcao u Kasl Gardenu, doneo? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju.

Moj učitelj, Slovenac Kos, koji nam je inače objašnjavao fenomene fizike, nije znao da mi ovo protumači, a čisto sumnjam da je prosečni fizičar Evrope mogao to učiniti u ono vreme.

Znali smo da su se volovi na ispaši kretali prema dobu noći, a ovo vreme smo procenjivali po položaju zvezdanih jata kao što su Orion i Sedam Vlašića.

zvuci i svetlost bili tesno povezani u mojim prvim razmišljanjima o darovima prirode, moći govora i moći sporazumevanja. Ovo moje uverenje ojačavala je moja majka izgovarajući reči svetoga Jovana: ”U početku bijaše riječ, i riječ bijaše u Boga,

predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira. Ovo gledište nije bilo u saglasnosti sa često pominjanom poslovicom u Idvoru: ”Beri grožđe pre no se sunce rodi, jer će

” Ovo nije bilo u skladu ni sa stihovima Vladike Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah,

Tada sam prvi put posmatrao ovo brdo iz blizine. Jedan istorijski prizor smenjivao je drugi i bilo mi je teško da ih sve složim u red, uprkos nesebične

- Ah, moje dete - uzviknu jedna starica koja me je čula - ne krivi ih, oni su to uradili samo iz nestašluka. A ovo iskustvo vredeće ti mnogo više od tuceta pečenih gusaka; između ostalog naučiće te da u stranom svetu jednim okom uvek

se izvinjavam: - Vaše milostivo veličanstvo, oprostite mi što nisam ukazao dužno poštovanje svojim pretpostavljenim, ali ovo je za mene nepoznat svet i strah za moje stvari kriv je što mi ruke nisu bile slobodne, tako da nisam skinuo svoju

Prijatno ih je iznenadilo ovo moje oduševljenje i nije bilo kraja razgovorima po sličnim temama dok, posle nekoliko sati, nismo stigli u Prag.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

—Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč. —Jesam, dušo. Ovo mi je sin, i glavom na nj pokaza. —Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina.

— Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu. Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva. —Izgorite prvo ovo... A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo. —Štedite, da doteče, jer ga nema ni u gospodara.

—Razumi se, juhe i dobra crna vina... —E, da ga je! — opazi župan. . —A da ga je ovo, — šalio se lekar, uočivši vrč što je u rupi u zidu stajao , nagne ga i izlije nekoliko kapi.

— nasmeja se župan. Lekar posluša i nakrene. Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja!

joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru kada je u dvorište došao: — Doveo sam ti ovo momče; slušaće, — pa nadoda zabrinut, — vjerujte, kod nas je gore nevolja! Momče je bilo boso.

—Zima će, da! — jedva dočeka Marko. I, zališljen, nadoda: — Ovo je prva što će me sama naći... — Biće jur godina da ti je majka umrla, a odonda te rijetko viđevam... — Sam sam...

I, onako zastiđenoj i smetenoj, besvjesno učini joj se da je ovo danas sitno i smiješno, čisto odvratno prama čistoći osjećaja koji joj toliko puta izbiše u samoći, ispred prostrane

— Barem si mirna, a ja sam prava mučenica... Gorči mi je život no što je ovo more...I jutros...ma što da na se pljujem?!...E,da mi nije radi djece! Tako u brizi, nevolji i nemiru prolazi im život.

— Sjedite, nemojte radi mene... — i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila. — Ne mari, vi ste ovo prvi put došli na školj, a ko dođe, valja da se najprvo sa mnom porazgovori! Je li tako? — obrne se ribarima.

— Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća. Nađoh se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise

Iziđoše na ulicu. Žižica u putu opazi da ga žena prati i okrene se prema njoj. — 'Ajde ti doma, ja ću doći!... Ovo su naši, muški posli! — Kako ste svi vredni! . . Biće kako on htede, odvrati ona s uvjerenjem i povrati se.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Sve ovo pominjem zato što nas gotovo sav razvoj književne nauke u našem veku navodi da o književnosti razmišljamo u sklopu celoga

I koliko je samo ovo nastojanje indikativno za mesto na kome se poezija obrela kad se opasno zatvorila u privatnoosećajnu sferu.

U jednoj posebnoj analizi moglo bi se stih po stih da pokaže ovo Matićevo bombardovanje okameneloga govornog niza i oslobađanje ritma i melodije koje memoriše, na primer, običan iskaz

božuri su projektovani sa svoje strane, u pričesne čaše upravo zato što je u predanju i oblikovanju koje kultura donosi ovo bilje, ovaj deo okolne prirode, transformisano u značenjskosimboličke jedinice.

Sa ženikove strane, međutim, nevesta je dočekivana kao granjavanje sunca, kao njegov dolazak. Ovo drugo je veoma naglašeno u pesmama koje je Vuk prikupio, ali od onoga prvog, od tuženja, jedva da ima jasnijih tragova.

Logično je, međutim, zaključiti da je u književnoj umetnosti sve loše ako je već ovo troje loše. Ali bi, opet, pogrešno bilo pomisliti da je stvar samo u nelogičnom mišljenju.

A kad usta iz mrtvijeg Štri dana posle smrtiĆ, opomenuše se učenici njegovi da ovo govoraše“ (Jovan 2.19“22). Crkva je, dakle, telo Isusovo, ali alegoristički.

se ona doista završi, pred nama iskrsava još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi je koji je došao na misao da mu (mostu – N. P.) ispita i sazna postanak“.

Pripovedač za ovo priviđenje kaže da je veliki pesnik. I kad otkrijemo na kog se pesnika misli i na koji događaj, opet će nam se delo

(„Ovo o jednom pesniku“) Izgleda da se u ovom uzajamnom preslikavanju tela i prirode, telesnog i nebeskog (kosmičkog), nalazi

Upravo na ovo poslednje upućuje nas jedan gotovo nepoznat a žanrovski teško odredljiv tekst iz 1927. godine, s naslovom „Rade Drainac

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo mesto što se izlizalo. SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče.

Te komisije, te procene, te sednice, pa se spomognu nekako. Ali ovaj moj ne ume. Sve: ovo ne ide, naškodiće ugledu partije; ono ne ide, povikaće opozicija. I sve tako.

S tim ću lepo da otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase. ŽIVKA (skoči): Kako to ti: otac ovo, otac ono? Pita li se tu valjda još kogod? ČEDA: Pa da, pitaju se i drugi ministri! ŽIVKA: A ja? ČEDA: Pa šta ste vi?

ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još štogod, ali najpre treba ovo ostvariti. DARA: Ne ostaje ti ništa drugo nego opet s majkom da razgovaraš.

ČEDA (uvređen): Gospođo ministarka!... ŽIVKA: Ama, de, mi ovo razgovaramo prijateljski i familijarno, i ja tebi to sasvim familijarno kažem da si vucibatina.

ČEDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vašaru? Molim vas, recite vi meni, mislite li vi ozbiljno sve ovo što govorite?... ŽIVKA: Pa ozbiljno, dabome!

ŽIVKA: Taman, gde ću ja toliko njih zbrinuti! VASA: Nemoj tako, Živka; slušaj ti mene što ti kažem. Jer, upamti ovo: niko te na svetu ne može tako ocrniti kao familija; niko te na svetu ne može nagraditi i olajati kao što može

Može i tako. Sa va osi.1 ŽIVKA: Čudnovata ta otmenost! Biva da su žene za svet poštene a za sebe nepoštene, a ovo sasvim naopako! Pa dobro, je l' vi i moj ljubavnik da budete? NINKOVIĆ: To je, gospođo, stvar vašeg ukusa, stvar vaših.

i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao da bi htela reći: „,Vidite li vi šta ovo mene snađe?”). ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu halinu): Gospođa je sama? ŽIVKA: Pa jeste, sama...

Seda ponovo u fotelju, pripaljuje cigaretu i počne čitati pismo držeći ovo u levoj a cigaretu u desnoj ruci. Posle prvoga dima, koji je povukla, zakašlje se strahovito, tako da sviče celu kuću.

Ja sam tebe, brate, smatrao za pametna čoveka. A, čekaj, nisam ti još ni kazao sve. Kazala mi je Živka još i ovo: ako lepim ostaviš ženu, ti ćeš, prijatelju, dobiti kao nagradu klasu. Zamisli, dobićeš klasu!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Vranje Stankovićevo zapravo jeste i u isti mah nije što i zbiljsko Vranje s kraja prošlog veka. Jer je ovo drugo građa iz koje je stvoreno ono prvo; drugo je pomoću književnih pogodbi modelovano u prvome.

Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to . . . Staro, staro mi dajte!“) prešlo na drugu vremensku ravan - u varoš iz

Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to . . . Staro, staro mi dajte!“) prešlo na drugu vremensku ravan - u varoš iz detinjstva a u

39 Kod Stankovića se ovo pitanje pojavljuje iz jednoga posebnog ugla i, doduše, više na praktičnoj nego na teorijskoj ravni, ali zato nije ništa

] A vi (žene) sada, tamo po kući, spremajte i udešavajte”. 76 Nesumnjivo je, dakle, da ovo drugo žene služi da nama čitaocima objasni ono prvo vi; a, po analogiji, u prethodnome primeru istu ulogu ima njen otac

spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez reči, a iz očiju im se vidi: kako sve ovo treba jednom svršiti, ne može se više, treba bežati, prodati i kuću i sve ...

103 Pa i kad efendi Mita dovede gazda-Marka, prvo što će mu reći i pokazati biće kuća: „- Evo, gazda-Marko. Ovo Je moj seraj. Ovo je ta, efendi-Mitina kuća' ”.

Ovo Je moj seraj. Ovo je ta, efendi-Mitina kuća' ”. 104 Koliko je Stankoviću stalo da što jače udari glasom na kuću, i svakako time podrži

Saobraženost kućnog prostora s opažanjem počinje, dakle, tako što se ovo drugo redovno povezuje s onim prvim: što Sofka može videti onoliko i onako kako joj to kućni prostor dozvoljava.

123 Sa čije je tačke gledišta ovde opisana soba, čiji je ovo doživljaj i čije opažanje prostora? Formalno gledano, isključivo autorovo; stvarno, međutim, znatnim je delom Todorino.

iz obične jezičke prakse: za ono što je ispred nas kažemo to ili ono ispred mene, a za ono što nam je iza leđa velimo ovo iza mojih leđa.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kad povorka naiđe u samu sutesku, ona pogna umorne konje brže da što pre mine ovo opasno mesto. No čim izbi na drugu stranu, čitava četa razno obučenih i razno naoružanih pustolova opkoli ih i

Onamo gde je crkva, po tremovima se načičkale podgorske devojke i mlade. Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan.

veru pravoslavnu — da se poturči, a on će posle lako udesiti da postane kolašinski buljugbaša i na taj način sačuva ovo jadna naroda... — Poslušaj nas, Ivane Vojinoviću, velikoga ti imena božjega!...

— potresno zavapio knez i klekao pokraj njega. — Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako

čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili, te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što je nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na ove slabikoviće, Koji radi jedne slabe vere trpe i ne osećaju draži

— Ovoga svijeta ne! — Hoćemo, hoćemo. Radi nas, jer se ja neću nikada poturčiti, a ti ćeš vavijek ostati ni to ni ovo. Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše?

usne, da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj nasleđeni nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj gomili, da je ovo samo strašno preziranje, upućeno njima, i da je ova čudna majka u svojoj duši već pronašla krvnika... Vujana ustade.

Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!.. O, o, da nije uroka, Bože!..

Onda se obema šakama osloni O svoju sohu, huknu i odgovori: — Što mi grešiš dušu, gospodine? Ne li je ovo naša sveta mitropolija?... Iako sam star i umoran, opet će stojim. Zakon je najstariji.

Kad dođe ovamo, pa nikoga od nas ne nađe – će gu vrate natrag, zašto će joj reknu: „Eto, nema ovde niko tvoj — neje ovo tvoje“... Ali age i Arnauti hoće njegovu zemlju. Prete mu, nude otkup, daju velike novce.

A za mojega sina neka je aram, ako otide ijedna narodna para!... Kršten je Mojsil, džanum!... Zapanjismo se. Za nas ovo beše poslednji potez, pa da osetimo sa istinskim strahopoštovanjem veličinu ovoga čudnoga starca.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Verovô sam rado, Al’ zagledah dublje: Skrite se, golubi, Ovo j’ nadgoljublje! Pevaju ti oči — Blažen ko ih sluša!

Al’ s korovom i sve čupat’ Što je niklo samostalno: To ja nikad priznat’ neću Da je radikalno. XI Ali ovo odbit’ moram, Tako mi oltara, I od sebe i od svojih Davnašnjih drugara: Ko ne metne novi šešir S širokim obodom,

Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo i sve branit’ Za čim teže ljudi. Ovo moram odbit’ silno, Tako mi oltara, I od sebe i od svojih Davnašnjih drugara.

Ili će se odbit’ samo, To mi tekem prija, Kao što se burno more Od stena odbija. XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva.

zar pastiri? Jest, pastiri duha čista, Dostojnici da im ruke Prime, nose, hrane Hrista. A kakva je ovo zvezda Nad jaslima što sad stade? Tri je cara tâ dovela Da s’ poklone „suncu pravde“.

Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, — Ovo j’ mesto njojzi sveto: Tu joj stisnô ruku. Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko

Primi ovo nekoliko reči Što uzdanuh pri večnom rastanku. Bog ti dao u raju naselja I staru ti utešio majku! »Starmali« 1887.

Još mi zvuče poslednje ti reči. Ovo „sutra“ promakolo je već, Drugo sutra, „sutra do viđenja“ Suđeno je za sastanak naš: Na istini, bezbrenostitelne,

Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo korito? Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“.

Zato jezik makar koji Ima s neba svoje pravo: Ko mu krati ovo pravo Taj se Bogu greši zdravo. Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave.

Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka. * * * Mnogi savet koji čuješ Ovim istim duhom diše: Štedi ovo, štedi ono — Da ostane babi više.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom. Kakvo je opet ovo čudo: Pokondirena tikva! — Pokondirena tikva, gospodo moja, jest tako zavomo veselo pozorište koje sam ja dolu nižajše

Je l’ tako, gospodična? U Vršcu, 1830. Vaš sluga, Sočinitelj DODATAK Djelo ovo, kao što se gore vidi, sočinjeno je bilo godine 1830, taki posle Laže i paralaže; no iz toga najviše uzroka nije se na

Da bi pak djelo ovo — kakvo je takvo je — u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je

da li nakalamljeni Ružičića karakter svom teženju odgovara, ne znam; to znam da ne bi pozorište ovo bez djejstva ostalo kad bi mogućno bilo prvobitnu mu rolu zadržati.

) POZORIJE 2. VASILIJE, PREĐAŠNjE VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.) dragi moj, gde si ti taj epiket naučio da u sobu noblesa uđeš bez kucanja, bez komplamenta?

FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži. VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja?

VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja?

(Evici.) Šta si stala, te ga ne turaš iz sobe. EVICA: Ali, slatka majko, ovo je naš Vasa. FEMA: Naš Vasa, paorska trago! Oćeš da se ljubiš s njime? (Vasiliju.) Napolje se vuci!

Miko fo! SARA: A, nove lokne! Rihtig!... Po poslednjem žurnalu! Šarmant, ala boner!... FEMA: Ovo su iz Pariza, bečke ništa ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski. SARA: Hipš! hipš!

FEMA: Ovo su iz Pariza, bečke ništa ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski. SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič.

POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati. (Pređe k ogledalu, i počne nameštati kosu.) ANČA: Majstorice!

Miljković, Branko - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Lepoto neuvela reči bez senke kada ko čašu sunce držimo u snu gledajući u crne vrhunce. SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem. Osećam to pomeranje juga u svome srcu.

Da siđe sa zida, rekao bi: ovo je predeo koji produžuje ljubav. 1957. ARILjSKI ANĐEO Anđele gorki praznine i snage, Kad ukaza se sunce kakav

na milost i nemilost rečima MORE ZA RADNIKE Dok se u tvojim stihovima dosađuju reči beznadežne i na smrt osuđene, ovo je more poema koja se ne ustručava. Njene su metafore plovne, opasne, urnebesne i umiljate, sasvim fotogenične.

To svemiri se začinju u mojoj nesvesti u raskoraku čiji je odjek ovo videlo sa izmišljenim vremenom i suncem pola u zemlji pola na nebu.

se krivim Sve mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori

Krakov, Stanislav - KRILA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ličnom hrabrošću i požrtvovanjem utiče dobro na sv činjene. Umešan i sposoba š sa r a zumevanj Šta je ovo? Šta? Opet je ta prokleta koza pojela... Ađutant se ljutio i tresao ižvakanom hartijom.

Čujem da imate dobroga konjaka. Na svetlosti se ukazala duga prilika potporučnika Mije. — Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla. Nad pospalim vojnicima lebdeo je zagušljivi zadah prašine i znoja.

— Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško?

Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao.

Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto kao i slama kraj njega. Brektanje motora. Vrata šatora se otvaraju.

Ležali su svi mirni i čekali. Poneko je ipak plašljivo stenjao. Širili su svoje potamnele oči, jer je ovo bilo neobično. I ovde se dizala okolo njih drveta, pa ipak nije ništa grmelo ni praskalo.

Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Dok govori, osećam kako jesenašnje nazebe, i sve nazebe od rođenja do danas, ovo sunce izvlači iz mene. Zauzet tim osećanjem ja i ne čujem dobro sve njegove reči, ali ih potvrđujem glavom i smešim se.

Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike. „Ne, ovo nije još vaš prvi dodir sa Afrikom. Dakar nije Afrika, zemlja oko Dakara nije zemlja Afrike.

Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.

nije još Afrika, nije sasvim, nije nikako za moga prijatelja, koji je poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao.

ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!

Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik. Sve ovo daje ovako u noći apsolutno utisak pola naših makedonskih varoši na jezerima, a pola kineskih varoši na filmovima.

Viđena gde bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.

?“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jadnog drveta na čijim granama živi.

Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene. Iz šume nad selom, gde se

On je lud. Stari gaga. Nisi li lud? Dobro, ja sam lud. Životinja bez k... Naprotiv. Tamara Balin“. Ovo je pisani razgovor nekolicine stanovnika sela Mosua.

rasušenih piroga i malo utabane zemlje označuju da stazica, koja se naglo penje kroz gusto zelenilo uz breg, vodi Alepu. Ovo zelenilo, ova gusta šuma ovde je od palmi, na kojima se vide režimi banana i hlebova, od kafetia i kokosa.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

(Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda! VUK: Da nisi gladan?... ISAK: Gladan!

(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta

Dete mi puštaj! RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati! (Vadi iz nedara zapečaćeno pismo, pa ga pruža Glavašu.) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru...

STANA: Al’ će i lava ovo stišati! (Vadi iz nedara zapečaćeno pismo, pa ga pruža Glavašu.) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru...

Mogu nam gosti doći odnekud, Pa, bo’me, gledaj da je spremljeno!... JANjA (u sebi): Ovo je gorak hleb!... Proklet zalogaj Što ga na danu čovek današnjem Sa znojem lica svog zarađuje!

SULEJMAN: A je li dosta reč? Sin ti do danas nije poginô... STANA (pokazuje kroz prozor na bedeme): Još ovo groblje — tvrde bedeme — Onaki cvetak nije kitio Kô što je divna glava njegova! Samo pogledaj!...

HASAN (vadi iz nedara pismo vezirovo): Ako što vezir vredi pred tobom, Onda i ovo ima važnosti... GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam!

) HASAN: Još nešto... GLAVAŠ: Čuo sam sve I razumeo kuda naginju Sulejmanove ćudi smišljene... HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“.

(Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!...

Kad dođe ona crna veštica, Zbrčkane brazde sramnog obraza Sa prljavom je krila šamijom. To beše ona!... Al’ šta je ovo? (Podigne sa patosa opaljen pištolj, prevrće ga, razgleda, tura prst u cev.) Opaljen pištolj! Tu beše borbe!...

Buntovnu raju treba mučiti! A mirnu, opet, miru učiti!... (Vidi se kako spolja dim ulazi.) Stanoje!... Ovo je dim!... GLAVAŠ: Eno, i plamen kanda prodire Kroz suve grede stare kolibe?... KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

na Paraćin, gde se svezuje sa glavnim carigradskim drumom, koji vodi od Beograda preko Aleksinca i Niša u Carigrad. Ovo je radi boljega razumevanja stvari, a sad da nastavim dalje pričanje o Hrvatoviću.

Dok je Knjaževac ovako pao i Hrvatović se povukao Banji, kod Zaječara ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod Velikoga Izvora, a 17 (dakle u isti dan kad su Hafis i

Kad se sve ovo uzme u obzir i kad se još doda, da su još 3 avgusta čerkeska odeljenja počela napadati na naše položaje kod sv.

Pucnjava je bila tako strašna da sam mislio ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, gde se bije ova paklena borba, neće izneti živu glavu!

Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari. A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola, tobdžijske kare, senom natovareni konji, čopori volova,

E nema nigde našega popa Jove. Taj je ginuo za sirotinju. Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je.

Naša polubaterija, što je bila uz ovo odeljenje vojske, jednako je bila tursku konjicu i prinudi je da svrne levo u jedan šumarak.

Dok se ovo zbivalo na našem desnom krilu, na centrumu je tekla strašna borba. Turski lanac spočetka beše zaustavljen u svome napred

Puške su groktale kao sa nekom zlobom i pakošću. Kad čovek zažmuri, i ako može samo za trenut da zaboravi da je ovo borba, puščani pukot učini mu se kao lavež hiljadama zlih pasa koji s neopisanom pakošću laju jedan na drugog.

U toj je dolini i Tešica, sa svojim položajima koje smo mi juče izgubili i koje smo danas hteli da otmemo natrag. Ovo radi razumevanja onoga što će maločas doći.

Dok je Bajloni ovo pričao dobrovoljci su, istina ređe, ali tek još pucali. Kad se pucnjava jednom otvori, teško ju je zaustaviti.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

ta ja se sećam i mog crnog groba, Gde sam duge noći, kroz vekove duge, U pepelu čuvô žeravicu tuge, Žeravicu bola, ovo srce malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom

zora mila, I pozlati vršak Anđelova krila, Od velje miline Anđô krilma mane, Iz njegova krila Jedno perce pane. Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše.

Srpska mati, srpska deca, — Pa sve čilo — pa sve moje — „Stan’te malo, bež’te malo, Ovo sunce veliko je!“ A vi meni srpskom reči, Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!

XXIX Ovaj pramen kose plave, To je kosa moje majke. Ovaj pramen kose crne, To je kosa mog babajke. Ovo su mi kô dva cveta Iz detinstva, iz davnina; Ova rosa na tom cveću, To je suza njina sina.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

„Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić.

Ali znam jedno: lakše podnosim borbu u prvom streljačkom stroju, nego ovo podmuklo prilaženje. Tamo je podstrek u mojim rukama. Znam od koga treba da se čuvam. A ovako... Sve zavisi od slučaja.

Vreme je sporo odmicalo. Hteli bismo da smo što pre gore, u svojim zaklonima. Ovo mučno stanje iščekivanja ne dolazi od straha. Svi su oni rešeni da umru.

„Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?“ Tamo me je zvao, jer sam bio najmlađi komandir u odredu. Izložio sam mu šta se dogodilo.

Ja l’ reče!... Masa polete, i kao da me ponese. „Ura! Ura! Ura!“ Vojnici se skoliše oko mene. — Je li ovo naša zemlja? — Jeste! Oni padoše na kolena. Neki su se. krstili. Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali.

Kad je vedro vreme, sa Sive Stene vlada se unekoliko kajmakčalanskim vrhom... A, sem toga, treba znati i ovo. Napadajući Sivu Stenu, mi u isto vreme udaramo s boka i na položaj Starkov Grob, koji se nalazi na krajnjem krilu leve

— Učo, manj to ako ti ne pomogne! — dobaci mu jedan četnik, student. — Polažem oružje... Ovo je van moje moći — reče ti moj Andra i ode.

Mi smo prvi na koje oni treba da nalete. A scene od prošlog dana kovitlaju po mojoj svesti, pa mi ne daju mira. Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika.

Naredba za smrt i ne treba da bude opširnija. Vratio sam se utučen... Sedim i razmišljam, usled čega potiče ovo moje tmurno raspoloženje... Hteo bih da zabavim pažnju ma čime, samo da ne mislim više.

Mislio sam onda da li da idem preko ovih rebara, ili da siđem u ravnicu, pa da podiđem. Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili. U prvi sumrak obavestim šapatom vojnike moga voda.

— E, razmišljali biste i vi, gospodine kapetane, da vas neko priveže za krevet, kao ovo mene. — Kaži hvala, kad ti psi kosti ne raznose. Šta je posle bilo?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD HITAŠ TAMO... 71 DA VIDIŠ OVO DETE, DRUŽE!

Najupadljivija oznaka u razvoju srpske umetničke poezije u ovo doba začudo međutim i nije u već spomenutoj, do ćudljivosti izukrštanoj i ponekad simultanoj raznovrsnosti uticaja,

) Između ostalih, i ovo je jedan od uzroka što ih je vreme tako nemilosrdno pregazilo. Možda i ima neke psihološke draži živeti u

U našoj književnosti nikada nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada.

ѕі volet uѕuѕ Quem peneѕ arbіtrіum eѕt et іuѕ et norma loquendі. Međutim... Međutim, nesumnjivo je i ovo. Tokom stoleća, pored svega, i ovakav slavenoserbski ispunio se nekom sadržinom, smislom, — životom.

Zato u ovoj Antologiji nema ni Njegoša. On je čovek sasvim drukčijeg doba, on ne spada u ovo doba. Drukčiji su njegov hod i govor, drukčiji temperamenat, zahvat, ton, drukčiji i njegova oštrina, i zamišljenost, i

Nepoznati pesnik DA VIDIŠ OVO DETE, DRUŽE! Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu.

Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu. Lice, nami kažu, njeno smertnim

Treći ješče strašnjeje grunu po duvaru, I sad se ja nađoh u znoju i žaru. — Ovo sut pustahije, — mišljah ja u strahu, Zaboravih u nevolji černooku snahu, I pomilih u budžak, da dohvatim sablju, Glavu,

“ Na ovo ja odgovaram lepotici djevi, Mojej lepoj nesuđenoj i nevernoj nevi: „Istinu mi govoriš da se mnogo skitam, Da ja, jadan

na bregu tare se od vlaga, Pod odeždu sokrovišta svoga stavlja blaga, Ja ću opet, da uznade k'o da petko strada, Sad na ovo, sad na ono pjeti iznenada.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Silan je on, silan, milostiv! Slaboga štiti, silnog prisili Da silu prizna mnogo slabijeg... — Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom

Slaboga štiti, silnog prisili Da silu prizna mnogo slabijeg... — Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da

i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je volje njegove — Da ga slavimo jekom puščanim, Da okitimo ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim glavama, Što se o čelik naših kostiju Pakosno biju,

VUKSAN: To beše oštro. MIĆIĆ: Živ Crnogorac nije slušao Od kneza svoga take uvrede. — E, hajd’mo sad! ŠULOVIĆ: Ovo je jad! Ovo je kletva, to je nesreća!

MIĆIĆ: Živ Crnogorac nije slušao Od kneza svoga take uvrede. — E, hajd’mo sad! ŠULOVIĆ: Ovo je jad! Ovo je kletva, to je nesreća! Zmijskoga jeda to su potomci, Što će nam zemlji bistre izvore Sa smrtonosnom penom mutiti.

BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži,

I ti, zar i ti? Ta da se kuga s grozom ljubila, Grozniji porod ne bi iznikô! Neg’ ovo troje... MIRA (kliče): Babo, ah, babo! RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!..

(Krajišnik odlazi.) Čovek je, vele, čedo ljubavi — Da ko je porod zlobe, zavisti? Ili su ovo dvoje blizanci, Što bludna žena, srce čovečje, S jaranom svojim — crnim đavolom — Nezakonitu ljubav provodeć

KAP. ĐURAŠKO: Sve bliže deru — Samo viteški! Kao što vitezima srpskog imena U ovo kobno doba priliči — Gađaj, Vuče! Miloje! Radenko! Katunoviću!

(Jelisaveta u noćnome odelu ulazi.) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže?

Tisuć se nagrđenijeh u svojoj krvi kupalo, ni smiješ tvrdit ovo je ali ono je Turčin, to li reć srpska je ja l’ turska pobjeda... Nu bori se kâ vuk!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

I njega bi često puta, kad bi pogledao na svoj mâl i imaće, obuzimala nekakva potajna, nejasna jeza i slutnja... „Ovo se već odavno presipa... prelijeva!

I nekakvu je buruntiju od cara zadobio. Zašto i krošto on nije znao, niti je htio koga pitati. „Ovo meni ništa ne treba, a u redu nije da se carska jazija poteže i povlači po kući!

— Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni smrknuti ni svanuti među ljud'ma, jer ja nijesam čojek već blentavi Krstan.

gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam žalobitna, ja sam meka i bolećiva srca. Ovo su djeca moja, sestre moje i braća moja. 'Oću da i' ožalim. Niko i' neće onako od srca ožaliti nô ja...

— Relja, Relja, ne priliči ti ovo ruvo više! — govorio je sam sebi i brzo ga je svlačio. Nešto svoga blaga što je bilo u svijetu, na maslu i na izvoru

Relju nešto žignu kroz srce. On samo mahnu glavom i pođe, šapćući, pun slutnje: — Ovo se sprema mećava. Znam ja Zmijanje, znam ja ćud našije' planina i ove naše zle'ude, vrletne zemlje: sve to potajno i

— 'Ajde, rode, 'ajde... O strašne noći i mećave — đe će mi ovo ubogo siroče moje glavu izgubiti! — šaptao je starac i probijao se svom snagom kroz mećavu.

me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta...

me još jedno dvije-tri godine, u tom će i moj Stole odrasti, pa kad sine proljeće sve će ovo zacrnjeti. Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta...

Tuj su one molbenice, oni protokuri, tuj one zakrpe, tuj troškovi... Ne ide, djeco, pa et'!... Neko veli: ovo — ono... turski sud!... Mrijeti valja — nije ni za turskog zemana bilo prave, ama... Nemojte, moja rođena djeco!

Onoj je Švaburini dodata i tapija i kmetovska práva. — Ja ne bendam ni njegove tapije ni kmetovske práve. Ovo je dijete odraslo. Ono je njegova starevina, a onaj nek ide oklen je i došô...

Bojić, Milutin - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena Ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoj

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

ANĐA: Opet! Govori jedanput, čoveče, da te razumem? JEROTIJE: Je l' hoćeš da razumeš? E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj (pismo.) ANĐA (čita pismo): „Đoka”. JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega, pa počni ozgo.

JEROTIJE: More će da ga napiše nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće. ANĐA: Otkud ti ovo pismo? JEROTIJE: Doneo poštar. ANĐA: Za nju? JEROTIJE: Za nju, dabome! ANĐA: I ti ga otvorio?

možeš misliti već!... Uzmem ovo pismo, pogledam, kad... „Gospođici Marici Pantićevoj”. Oho, rekoh, tu smo! Otvorim ga, po Mirišem, kad...

E, eto ti sad, ona se provela, a sad možeš ti da se provodiš. ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika? JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti!

Zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita): Pa dobro, šta je ovo? VIĆA: Ne znam. JEROTIJE (čita glasno): „Plava riba” — jest „plava riba”. Budiboksnama! (Čita opet.

Budiboksnama! (Čita opet.) „Plava riba, kljukana dinastija”. (Trgne se.) Ama, gospodine Vićo, šta je ovo? (Čita dalje.) „Lokomotiva, okrug, trt, trt, trt”... (Pogleda u Viću pa nastavlja.

) „zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio. JEROTIJE (šeta zamišljeno).

JEROTIJE (šeta zamišljeno). Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem. 'Ajd' ovo „dinastija” i ovo „trt, trt, trt”, kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti.

Što ne razumeš ti, dobro; ali, eto, ni ja ne razumem. Nijednu reč ne razumem. 'Ajd' ovo „dinastija” i ovo „trt, trt, trt”, kad se veže, recimo, moglo bi se još nekako i razumeti.

To bi moglo značiti, na primer: „Ulite u narod strahopoštovanje prema dinastiji!” Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (Čita opet u sebi.) Ne znam!

Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.) Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi otvorili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. (Čita.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Iako je termin uzet iz nemačke književnosti, upravo u ovo vreme kontakti s njom i njen uticaj osetno slabe. Samo u srpskim zemljama koje su se tada nalazile pod vlašću

Naročito se to osećalo u poeziji, što je savremenog pesnika M. Pavlovića navelo da ovo razdoblje nazove "jedan mali zlatan vek naše poezije".

(1913) i suzdržaniji liričar Dušan Kostić (1917) nisu sa čisto književnog stanovišta značajni po onome što su u ovo vreme, nego po onome što su kasnije napisali idući za opštim razvojem srpskog pesništva.

Jakšić, Đura - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!

] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?... Postala je gnezdo surijeh orlova!...

Al’ jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!...“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac meni, starcu, Daješ, mlada, sa usana?

Nastasijević, Momčilo - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati. Mirisne moje, toplo li umirete. Raskoš je ovo i u meni sete. Kropi u jesenji dan. Kropite, sestre, voljene vas preživim, s jeseni do jeseni gusnem u zlato.

Tuđe ispile usne tvoje vino. Za gutljaj po lokva bluda. Prosti za blud. Znam, na istini je ovo, i plele bi se u venac duše. Al’ gnjilu moju, evo, rastočila put.

Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. BDENjA MOLITVA Smagnem li ovo dubinom u večernju, ili je tihi poj, il’ dubina se otvori gde bolelo? Tiho po muci brodim smerni rab.

Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje.

Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on. Zalapi groza na stope Bogu gde ostale. Mnogo te, majko, bolelo rad ovo tiha prebola. O, malo li je za muku tvoje utrobe.

Prostreli, o, prostreli me raba. Prominu njinom sablasno ovo ostajanje. Prostreli, o, prostreli. Kamen da sam na veki. Po mojoj senci da mere smiraje i svitanja na trgu.

I čujem, samo što strahobno u skladu ne zahori Aliluja. TRAG Čudno li me slobodi ovo, čudnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali.

TRAG Čudno li me slobodi ovo, čudnije li veza. Buknem u tebi, vreo se ulivam, jeza je ovo, oh, jeza. I trag putanjama tvoj, pa me pali. A čudno zastrepi srce, a studim.

SIVI TRENUTAK I najednom zasivi, kao pregorelo je sve, a sve živi. Druže u tajni, čuj, mukotrpno se ovo srce mimo sve jeze otisne.

GROBNOJ Oh, to je, otežava noga. Grobom pjan. I noć je ovo — trnom pretrnem gloga, i dan. I stopa gde prione mi, jara je ozdo, zapahne vrelo pluće.

BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom. Teško mi srce, previre tišina u vino, do dna iskapi. Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali.

Čak u tome osećao se lakši, srećniji. Ali ovo kod kuće, to babino noćno bdenje, sedenje na postelji, mišljenje i vođenje brige o njemu; ono svakodnevno dolaženje, uvek

tako radi, napreduje u dućanu, svaki čas naviruje ka Mladenu i čisto detinje, radosno pita Mladena za svašta, te za ovo, te za ono. — Mladene, sinko, pošto sad kupuješ so? Znaš, tatko ti je kupovao po toliko... Mladen mu odgovara.

i negledanju onako pravo, otvoreno u Mladena, Mladen je znao: da ona zato dolazi što hoće da je sada, kada već ovo veselje, pijenje, obuzima sve, hoće da je tu, kod njega, da ga odvede kući, bojeći se, strepeći, da možda sada, uoči njene

Zna da, ako bi je uzeo, ovo malo što se ima, što se zateklo u radnji novaca, moralo bi da se, pošto ona ništa ne donosi, sve na svadbu utroši, i

Nisi svoj gazda. A hoćeš da si svoj, da se odeliš. Ne možeš više kod mene. — Zašto, bato? — Nema: zašto. Evo: ovo od oca je ostalo, ovo imamo, i sve napola.

A hoćeš da si svoj, da se odeliš. Ne možeš više kod mene. — Zašto, bato? — Nema: zašto. Evo: ovo od oca je ostalo, ovo imamo, i sve napola.

nađeno je zabeleženo — ko zna kada, valjda u kakvo proletno sablazno veče, valjda u kakvu tihu i mirišljavu noć — i ovo: Umreću ranjav i željan. I potpisao se, ali ne: gazda, hadžija, već samo Mladen, i ništa više.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

Za ovo identifikovanje govore izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili ne

(upor. i poslovicu: »Duša mu na b. miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo upor. Vuk, Pjesme, 1, 173, 8), onako isto kao što u pesmi aginica budi svoga agu b. (Sofrić, 45). O b.

Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

o nevernoj ženi (SEZ, 41, № 54) momak i devojka venčaju se in aller Form ‹= po propisi› obilazeći oko graba; možda je ovo ostatak starinskog propisa, upor. paralele іbid. str. 520. GROŽĐE Trauben ‹uvae›. Grožđe. Upotreba g.

u vatru »tobože za pticu, koja živi u vazduhu i hrani se samo ovakvim mirom« (GZM, b, 270). Ovo je, izvesno, mrtvačka žrtva, jer se žrtva »ticama« ima po pravilu uvek da shvati kao žrtva dušama. J.

, i pop tu k. pričešćuje na taj način što joj metne naforu ispod kore (SEZ, 40, 63). Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški. U priči SEZ, 50 ‹193› kralj ne ide u crkvu da se moli Bogu, nego pod k.

baca se u budi koju vodu u polju (SEZ, 17, 107): ovo su karakteristične mrtvačke žrtve i zato što se prinose po zalasku sunčevu, i zato što se bacaju u izvor ili reku, u

5, 128); uz ovo upor. nemačku legendu, po kojoj je kupina postala od prutova kojima je Isus šiban (Dähnhardt, 2, 201), ili rumunsku,

pomeša se laneno seme sa pepelom i posipa oko svoga tora, kao utuk protiv onih koji hoće da stoci oduzmu mleko (»kad ovo prebrojio, tad mojoj stoci učinio«, SEZ, 17, 579).

U istom cilju propušta se o Božiću stoka između dve sveće i posipa oparenim l. semenom (»Kad ovo seme pronikne, tad i prokletnice [= veštice] naškodile«, SEZ, 32, 1925, 370).

Soko padne na ovu gradinu, i Trojan »svojom rukom« tu zasadi l. (»ćeten«). Otuda se ovo mesto prozove Ćetenište (Karadžić, 2, 1900, 65). U religijskim shvatanjima i praksi l.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Neki od naših htjeli se upisati, pa ne htjede ih primiti, — veli: „Ovo je samo za moje župljane!” — Ne htjede ni mene, opazi Ilija, — a negda bio bi mi dao sve što ima.

—Ostavimo razgovora, — veli gazda, već da ti platim! — I posegne za novcima sa stola — Vidiš, ovo i nije zapravo moj novac. Htjeo sam ga taman poslati... Evo, na!

A zakon nas, evo, guli doboga ! ... I eto, ne možeš zakonu pobjeći. — I, brojeći novac, veli bilježniku: — Čudo je ovo, da je i po vražjem zakonu!

—Nema među nama duga razgovora... Čisto kod tebe osjećam nekakovu slast u životu... Čudo božje, kako je ovo iznenada nadošlo; potegla nas krv, e, nije drukčije! ... Vidiš, stid me je reći: jače me um nosi k tebi nego k ženi...

Prebirući nađe nacrt. — Vidi, — veli mu, i pokazuje svojim nabuhlim prstom čestice. Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš?

Prebirući nađe nacrt. — Vidi, — veli mu, i pokazuje svojim nabuhlim prstom čestice. Ovo su oranice, ovo crno ograda, a ono livada plodno, berićetno, srce zemlje, govori gazda Jova kao za se. — A što pitaš?

izgubićeš me!... — i zajeca. —Čuj, Radivoje, — poče Smiljana tihim glasom, ovo je moje umiljato janje: vidiš kako je poplašeno? Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica...

—Platićeš ti sve ovo! — smije se Petar smijehom što šamar nosi, ali izdrža. Platićeš, Velju ti!... — Porubaj me za prvo i za ovo!

— smije se Petar smijehom što šamar nosi, ali izdrža. Platićeš, Velju ti!... — Porubaj me za prvo i za ovo! — jari ga Vojkan. — A mogao si glavne... već vrag ne dam.. Bolje dati advokatima... Operušaše nas do boga!...

Radi srce puca kad god otac pođe u varoš. Toga dana radi i za nj, ali koja korist, zna on kuda ovo vodi. Drukčije bi on radio da se njega pita, ali zar smije on da ocu u čemu prigovori?

—Trebaće naložiti veliku vatru oko mrtvaca, da omekša... Što misliš, ukočio se, a oko njega sve smrzlo ... Ne popušta ovo vrijeme tako lako: vidićeš muke dok ga ispružimo... — Da, da, treba! — potvrđuju ostali.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših navika, ali da će se pomeriti, u to ni trenutka nisam sumnjao. Ovo ne umem da objasnim.

Makarije Ovo ne sluti na dobro. Poznajem Lauša i znam koliko nas skupo može koštati to što Dorotej nije otišao kod njega.

Ja sam tu Janju viđao nekoliko puta i ovo ovako govorim ne po čuvenju, nego po viđenju. Nisam sklon preterivanju, zaboga, pa zar nisam monah kome je zabranjeno

Potom su dolazili k njemu i govorili: 'Zdravo, kralju jevrejski.' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne. Gledao je u zemlju, očevidno pokoleban.

“ Prohor je pobledeo. „Ja nisam nečastivi“, prosiktao je kroz stisnute krnjatke zuba. „Zato ti ovo i govorim“, rekao sam. „Pući će bruka.

Ne znam šta se to sve ovo vreme sa mnom dešavalo. Znam jedino da me je nešto, iznutra, jače od mene, prisinjavalo da se pravim nakaradom, da

Pio je neposredno pred naš ulazak. Tek mi sad postaje pojmljiva ona nesamerljiva provalija između ovo dvoje nesrećnih supružnika.

Pomogni mi da suzbijem vrzinu, izbošćeš se do krvi a i meni će to koristiti.“ On ne shvata, bedni ništak, da ja sve ovo činim za njega i njemu slične, za sve te maloumne jajare sa tupim čulima koja nisu u stanju da prime prosvetljenje božije.

Ako možeš, Gospode, da upravljaš mojom sudbinom, da stvarno znaš sve, bez izuzetka sve šta će se dogoditi, pa mi čak i ovo pitanje u glavu stavljaš, zašto si ovaj naš kukavni život učinio tako nesnošljivim, zašto se igraš sa nama kao sa

Obećavaš li to meni, Gospode: izdržim li i ovo iskušenje, otvoriće se dveri toga raja? Raja? Ima li ljudi tamo u tome raju, Gospode? Kakvi su oni koje si tamo smestio?

„Za ovo treba bure“ — govorio je i zadovoljno se pljeskao po golemom trbuhu. Od mila su ga prozvali Jaki, zbog snage, a možda

Ilić, Vojislav J. - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Gle! Ja jedva idem, izdala me snaga, A i kako neće, I ruke su moje malaksale davno Drži ovo cveće!“ Rastužen i zbunjen starac stenjući raširi ruke, I bokor proletnjeg cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio

Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio... No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. 1888.

Nekad je na ovo mesto po stazi, zarasloj davno, S krčagom na ramenu slazila pastirka mlada; I pastir pevaše pesme u veče, tiho i

I jednog dana vila ta, Nevino ovo dete, Prezreće redom blaga sva Za kankan i balete. I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana

„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen sjajno, Zastave svuda se dižu, A deputati razni Iz cele

Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo.

Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo,

Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i „ljubav“

„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!“ Caru ovo smešno pade, I slatko se smejat stade; Pa je vesô, pa je rad, I abatu prašta sad.

Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitez

hlađaše krilom i reč mu prozbori taku: „Dostojna prezrenja svakog, kmetica kravara ljubi, Otvori četvore oči, o kmete, i ovo tubi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kako je i prvo srpsko izdanje rasprodato, spremio sam ovo drugo srpsko izdanje. Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno.

Vreme je da završim. Sunce je već zašlo pod horizont a ja to nisam ni primetio, zadubljen u ovo pismo, i blagodareći električnoj svetiljci koja osvetljava ovu hartiju.

Kad se ta nada nije ispunila, poklonio je zdanije svom otečestvu a ovo ga predalo Velikoj školi, kasnijem Univerzitetu.

Šta sve ne doživi ovo malo parče Zemljine površine? Kao što vidite, draga prijateljice, kroz vremensko prostorni kontinuum može se u mislima

Uzimajući ovo nedovršeno delo u ruke, živo se sećam uživanja s kojim sam ga započeo, a još većeg, kada sam ga bacio u fijoku.

Mi se penjemo brzim korakom tom zavijenom rampom, i evo nas na vrhu kule. No, šta je ovo? Nad platformom na koju smo zaduvani stigli, uzdiže se nova kula. Kako to da je nisam od dole sagledao!

I NjEGOVA SLIKA SVETA Atina Lepe poštanske marke sa Akropolom i Tezejevim hramom izvestile su Vas, pre no što ste ovo pismo otvorili, da se nalazim u Atini. - Stvorih se naprasno ovde.

Ništa mi ovde nije nepoznato. Evo, ovo su Propileji, onde gore je hram Nike Apteros, oni izgledaju tačno onako kako sam ih zamišljao.

Tako je saznao šta su Haldejci u toku hiljada godina opazili, evo, na primer, ovo. Pomračenje Sunca može se samo onda desiti, kad Sunce i Mesec u isto doba prođu kroz onu tačku nebeske sfere, u kojoj

Nije li ovo kakva „nova“, koja je iznenada zableštala na nebeskom svodu? Glas stražara sa vrha naše katarke daje mi neočekivani

Ovaj veliki mauzolej, to je Soma; on čuva zemne ostatke Aleksandra Velikog i upokojenih članova kraljevske porodice. Ovo je, to se raspoznaje na prvi pogled, pozorište, a ona veličanstvena zgrada biće hram Izidin. Hajde da vidimo!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

odmora na polzu i uveselenije pribavljeni junosti Srbskoj iz razni` nemecki Auktora (prva sveska, druga sveska 1845). Ovo je prva knjiga izdata u Beogradu za decu Dimitrije Popović: Zlatotvorno selo od Henrika Čokea 1845. Rođen Stevan V.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

SELjAK (polazi prkosno): More, što opet ja tebe pitujem. Idem si ja sam da si natočim. Šta mi ti tu: te ovo, te ono. Kao da ja ne znam gde su bačve!

HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je. Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom.

Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me. KATA (ljutito, prekorno, pokazujući na Tašanu): Šta je ovo, Stano? Zašto da mi pa ti ne javiš da je ona toliko bolna i ovakva?

TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to: dobro jelo, dobro piće. Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba.

(Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh! Ovo je strašno! Bud ovde, u kući, moraš da si sa pokojnicima, s grobljem, svećama, tamjanima, parastosima — noću ne smeš od

(Rešeno namešta šamiju oko glave.) Idem ja, idem ja sama da zovem dedu kaluđera, da vidim što je to, kakav je ovo strah? Da ne treba kakvih molitva, kakav parastos, ili pa što drugo? (Odlazi.

Ono je prošlo. Deda je on, kaluđer, Božji čovek. Da smo te njemu dali, sada bi i on bio baštovan, a ne ovo što je! STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede! Čuju se koraci kako se penje.

Čak i srećan sam, što je tako bilo, što te nisu dali za mene, te sam zbog toga otišao u svet, i postao ovo što sam sada: vaš sveštenik, vaš deda kaluđer, isposnik Svete Gore, namesnik Svetoga Oca Prohora Pčinskog.

Jest. Svet je... TAŠANA (nastavlja pokazujući na zid, zastore i ukrase i povešano oružje pokojnikovo): Pa ovo! To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem.

I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.) Ne znam da li sam i ovo do sad mogla i znala kako treba da ti kažem. Oh, ne znam kako treba još da kažem. MIRON (odobravajući): Jesi, jesi.

(Vadi i daje joj u ruke brojanice sa raspećem): Uzmi i ovo. (Viče): Stano, donesi vode, bosiljak! (Tašani): Ne boj mi se. Sve to nije ništa, i ne sme ništa biti.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze. Prave šnajderske makaze, alat! a ne ovo s čime se i vi i drugi mučite.

I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono. Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti.

Majstorica se ponekad ipak potuži na urnebes i tutanj. A majstor Kosta brani decu i svoje uživanje: „Neka ih, nije ovo saborna crkva?” Majstor Kosta se u poslednje vreme nekako sve više i više u slikama izražavao.

Dadoše ga u obrtnu školu. Provede dve godine, izađe bez svedodžbe. Već momčić, a ništa da počne raditi. „Hoćeš ovo? ono? hoćeš u kaluđere?” Hoće da svira s bandom po pogrebima i kavanama. Majka zakuka.

Uto se rodila Stanojla. Otac se kiselo radovao: žensko, i ružno dete. — Na koju stranu udari ovo naše devojče? I po tebi i po meni, ja bar mislim, trebalo je da je drukčije. — Milica ćuti.

Voleo je da bude član nekog odbora, da bude tačno prisutan član na sednicama, da bude dobrotvor i utemeljač. Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu jednu specijalizaciju: pri sastavljanju pravila za neko društvo, gos-Toši je

Jezik mu zmija, ali pamet mu valjasta, što mi kažemo. Veli: „Svi mi, i sve prostrane sermije, staćemo bez guranja na ovo malo naše palanačko groblje”... Jȁ...

O, Bogorodice!... Paula, kaži Josi da za pola sata kola budu upregnuta... Baš volim ovo bljuzgavo vreme... amrel nemojte zaboraviti... vidi jesu li kotarice sa zaklopcem kod kuće...

Tu će sad da leži dok je vetar i sunce ne dignu, ili dok se ovo malo kaldrme pod njom ne ugnjili... A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!...

Sebična nisam; jedan Bog zna da nisam. Imanje ovo čuvam kao oči u glavi, a poješće ga 'ala i vrana; ja sam se na njemu samo hranila, ali što sam pojela to sam zaradila...

Gnjecav, sladak, poslušan, pokoran. Uf! Ko i sva ova zemljetina. Ovo nije zemlja, ovo je švapski milihprot! Kamen moraš da jedeš, ako ćeš čovek da budeš.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kovilja, svom počitajemom prijatelju Ingenium cui est, cui menѕ dіvіnіor, atque os magna ѕonaturum za znak spomena delce ovo posvećuje Sočinitelj Muza moja ljubno tebi, mili druže, diže spomen, al’ je lepši onaj spomen kog sam, druže, dižeš

PREDGOVOR Kad bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku, da sam osobiti trud radeći ga položio, i proče.

Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku nastojaščeg dela, i ovo mojim čitateljima za dokazati, moram malko putem Aleksandrovim.

mox daturoѕ progenіem vіtіoѕіorem (Naši su ocevi gori od dedova bili, mi smo od nji, a naša deca jošt gora od nas). Ovo napred postavivši, mojim prijateljma i neprijateljma javiti imam da me je mati, kako je vidila u meni muško dete, na

No pitanje je (upravo ja sam sam sebi pre dva meseca ovo predložio) šta ću da pišem, da opet koliko-toliko zevanje ne prouzrokujem?

mu drago čina i dostojinstva recenzentima javiti imam da je glavnija čerta moga temperamenta melanholija i da je delo ovo ponajviše u ona vremena pisano kad je duh sočinitelja najvećom žalošću obremenjen bio.

Kako to može biti i oće li ovo položenije revoluciju u kakvoj sistemi pričiniti, ja o tom ni najmanje ne razbijam glavu.

— Ali taki pri početku moga sočinenija napada me nedoumjenije, koga bi ja po običaju prizvao da mi ovo teško delo svršiti pomogne. Muzu? — Nit joj znam kuću ni kućište, ni tko joj je otac bio, ni šta joj je mati.

Sve ovo, ljubezni moji čitatelji, dokazuje da i krpež nije za odmet i da je velika sreća kad se i ogrižaji katkad u kući dogode.

samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda bude, mačem se ogledati. Ovo je ideal koji je naš Roman sebi dostići izobrazio, i ja ne znam je l’ bolje izabrao nego Don Kišot i Novi Amadis.

Zato, sinko, eno ti konj u štali, osedlaj ga i idi kud znaš da će za tebe najbolje biti.« Ovo je za Romana bio glas anđela, i ne čekajući da se sveštenik po običaju zaplače, đipi na noge, otide u štalu i

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

moji mezimci neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam plameni s lica pada Vepar divni srce napušta Noktima se hvatamo za poslednji dah Za šta

crna preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

I kod njih postoji onaj krojački ukus: „ovo vam lepo stoji!“ te biografiju tako kroje i doteruju kako bi što lepše stojala onome o kome pišu.

Ni dandanas se ne zna kako je moje pravo prezime, a čije je ovo što ga ja nosim, bog će ga sveti znati. Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam

Mogla bi se čak napraviti i statistika tih mojih podviga. Tako, na primer, zna se ovo: šesnaest puta sam prevrnuo tanjir i prosuo supu sebi u krilo; tri puta sam upadao u kazan u kome je bila spremljena

— Bila valjda nestašna? — dodao sam ja svoje rezonovanje, a mati je pobegla iz sobe da bi izbegla odgovor na ovo naknadno pitanje. I da je ceo razgovor ostao samo na ovome, nikome ništa.

Razume se da sam lepo bio nagrađen za ovo duhovito preduzeće. U moje nevine zabave spadalo je i to, na primer, da se uvlačim u kujnu kad tamo nikoga nema i da

je sednice gdekad na drvljaniku, ali mnogo češće čak gore na orahu, na kome bi svaki ministar uzjahao po jednu granu. Ovo bi drugo mesto bilo za preporuku opšte vladama, jer samo gore, na kakvom orahu ili na krovu četvorospratne kuće, mogli

Utvrdili smo ovo: moralno stanje vrlo rđavo, brojno stanje: svi na licu mesta, jedan teško ranjen i jedan mrtav. Ministra vojnog smatrali

A otac, kad sam prišao da mu poljubim ruku, rekao mi je: — Sinko, ovo je u stvari tvoj prvi ozbiljan ispit i prvi korak u životu, te želim da ti uspeh nagradim.

Ima, na primer, reči koje su tako kapriciozne i prevrtljive kao histerična žena; javljaju se u svima mogućim toaletama. Ovo nije slučajno upoređenje, jer sam ja, učeći gramatiku, zapazio da ova nauka ima mnogo ženskih osobina ili, ako hoćete,

Pitanje: Jede li vaša sestra rado sira? Odgovor: Da, moja sestra jede rado sira. Kao što se iz ovo nekoliko primera može videti, ova je Olendorfova metoda neobično podesna i dobra za učenje francuskog jezika, a ja se

Jeste li dobro razumeli, deco? — Razumeli smo! — odgovaramo mi jednoglasno, jer odista smo neobično dobro razumeli ovo objašnjenje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Čuju pucnjavu, i taman mi na put, a i oni. — I to jest — odobrava narednik. — Jedino nam ostaje još ovo — produži komandir — da okrenemo na rukama topove i kare unazad. Da se lagano privučemo opet drumu. A tada galop...

A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro! — prihvati odmah poručnik Kosta. — Objasnite ljudima, da se ovo obavi bez ijedne reči — sa naglaskom je izgovorio komandir poslednju rečenicu. — Čekajte...

Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama. Ovo srednje stanje, večito odstupanje bez borbe, teško se podnosilo.

JANKOVA KLISURA Nije više bila u pitanju nikakva naša odlučna ofanziva, već samo da se na neki način spase ovo malo vojske što je ostalo. Neprijatelju je u ogromnim masama nadirao sa svih strana.

— Gospodine poručniče, eve ga šećer — pojavi se Isajlo, vukući jedva pun džak šećera. — A šta je ovo? — razdera se Luka i zakrvavljenim očima pogleda trgovca. — Nemaš?!... Pa se još pozivaš na pravdu i zakon!

Luka se maši za novčanik i izvadi gomilu banknota. — Razmeni i ovo! Trgovac ga pogleda zapanjeno, kao da pita: ili se šali, ili ozbiljno traži.

Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi. Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled... Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos...

Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene. Stajao je baš pokraj puta i gledao zamišljeno u zemlju.

I kako ja ne vodim računa, i kako se on čudi što nisam dosad sve konje pogubio, i kako ovo... kako ono... i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!...

Kao da smo izgubili glavu! Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali... Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere.

Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti? — okrete se poručnik Branko.

Petrović, Rastko - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

SU ČANCI PRAZNI 81 NOĆ PARIZA 85 ZVERSTVA 87 DVADESET NEPRIKOSNOVENIH STIHOVA 89 PREINAČENjA 91 ZIMSKA REPERTOAR 95 OVO O JEDNOM PESNIKU 99 PROBUĐENA SVEST 102 POSLE „OTKROVENjA“ 110 VUK 111 VUK I 112 VUK II 116 MOLITVA VUKA 122 VUK

O TRENjU IZMEĐU DUŠE I TELA To nije velika šuma koja šumori, Ni široke poljane koje se smeju, Tiha je reka ovo između pustih obala!

džepove pištolja; Razbijanjem čaša raskrčiti mesta ekstazi (zakon neprobojnosti); Manje crvenila na snegu posle samoubice. OVO O JEDNOM PESNIKU Milanu Dedincu Čudo Gospode, veliko čudo! More: ono, ono! svud more!

Pa deran, koji pronađe ovo docnije, Može l oprostiti mladosti ljubav za bundžije: Pomisli na njega, ovu pesmu što krije Tajnu naklonost; i zbunjenost

Vadite, gospodo, vi ništa ne jedete. Hvala, siti smo. Ovo je jelo vrlo lako; ta i sami kažete da ga rado jedete: kao slama je. Vadite, gospodo, jedite!

Božiji sin je ipak, ma i samo meni rekao: Jedi ovaj kruh jer je to moje telo! I ja postah rad njega ljudožder. I pij ovo vino, jer je moja krv! Ija i rad njega postah krvopija. Sam takođe volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba.

Sve ovo govorim što bih hteo da pokažem koliko je taj svakodnevni susret seksova veličanstven, valjda najvažniji u životu, i str

Kako sam ja rođen? Zašto baš ja a ne ko drugi; kako se moja svest o ličnosti uvukla u ovo baš telo a ne u koje drugo, rođeno od moje majke; u koliko moje telo nosi u sebi doživljaje i saznanje, o njemu, moje

Razlika između tela u pokretu i putovanju i onog u miru, bila bi kao između nadraženoga mladićstva i trenutka kada je ovo potpuno smireno. Misao je prešla preko tela kao blag talas, i telo se nasmešilo svakom svojom ćelijicom i zadihalo.

sebi da ne ostvarujem veliku umetnost već samo veliku ekstazu, razumem vrlo dobro; i zadovoljan sam što sam napisao ovo nekoliko pesama, i što pišem još uvek ovu knjižicu, koje možda neće odgovarati ni vašim ni mojim pojmovima o umetnosti

zagledan u njegovo moćno Ognjište Sve što razaznavah tada beše da sam usamljen Pokatkad savladan pokrivah ranama svojim ovo poprište No često zaražen Suncem jurah zaplamljen Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Sav užasnut, potrča Drvoseča ka žbunu gde je ostavio vreću s licima. Možda bi nekim drugim ovo đavolsko mogao da prepokrije? Otvori Drvoseča vreću i zagleda se u maske: baš je zgodan mladi vojnik!

Čije je lice u mraku, u brzini navukao? Pobeže iz rova, praćen vojničkim vrelim psovkama, ali srećan što je i ovo lice privremeno.

Ali, razmišljao, ne razmišljao — previše izbora nema! Prisloni Drvoseča masku na lice, nadajući se da će, možda, ovo poslednje lice ranija lica izbrisati i vratiti mu njegovo.

Nebeske visine nisu je veselile, sve dok joj Zračak koji ju je digao sa zemlje ne reče: čuo je Cvet! U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela?

»Kad bi bar jedno bilo moje!« — pomisli, sastavi šake da ih zadrži, ali i ovo troje skliznu joj kroz prste i odlete.

Konačno se osmeli da je zapita šta se to s njome zbiva, ali se žena samo osmehnu, i pomisli: »Možda je ovo samo san? Ako i jeste, nek potraje!« Utom se nevesti između obrva ucrta bora, pobele kosa iznad slepoočnica.

Kao da su to i bile nekakve glave! Puno klasje sagiba se ka zemlji! Ovo su bili prazni klasovi: dizali su se previsoko. Priča o punim i praznim klasovima kao vetar, kao strela obiđe Carstvo.

— Šta kaže Svetli brat? — upita doglavnike. — Mikiki-Miki-No! — odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja!

Ljudi sopstvenim očima nisu mogli da poveruju. Događa li se sve ovo ili je o ružnom snu reč? Tišina, teža od kamena pade između mladića i Zlatokose.

Otkinu Starac nekoliko listića i spusti ih sebi u džep, misleći: »Kada se probudim, ovo će opet biti vrbovo lišće!« Kad, odjednom, Sofronije viknu: — Ne kradi, Stari, ne kradi! — Ko bi vrbovo lišće krao?

— zagleda mu se devojče u lice, a on se trže. — Nije moguće! — prođe mu kroz glavu. — Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To!

A ona to s majkom i ocem radi. Sviraju — šta drugo i mogu oni, Cigani? A da je ona žena, hajde de. Ali ovo je devojka. I poštena. Što je pravo, pravo. Svi dušu nosimo. Ali za to...

A za onoga moga Mitku, za njega već — on se lud i rodio. TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti.

A za onoga moga Mitku, za njega već — on se lud i rodio. TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?! ARSA Ama i meni nije lako! Ne znaš ti.

ARSA Eh, nemoj to! Prošlo je to vreme. Nego, ovo će valjda trajati dok je ona devojka; a posle, kad se uda, neće valjda toliko za njom trčati. TOMA Pa što se ne uda?

Evo ti štap, i vlast, služba, i sve! Ne mogu više! Idem i ja! (Polazi.) ARSA Kuda? POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri?

Ne mogu više! Idem i ja! (Polazi.) ARSA Kuda? POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA Kakvi panduri?

Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (Odlazi i viče): Hata mi sedlaj! Ulazi Kata. KATA Šta se od moje kuće ovo načini? Oh, Gospode, što mi ovoliko crno dosudi i pisa? (Kune): Oh, sinko, sinko, suza te moja ne stigla.

STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao. MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna.

) Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me oženi, zarobi... Zar sam ja bre bija za ženu? (Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.

) Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me oženi, zarobi... Zar sam ja bre bija za ženu? (Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam?

Šantić, Aleksa - PESME

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Ej konjicu vjerni, ej ti moje krilo!... 1911. MOJA LjUBAV Ovdje sam ljubav sahranio svoju — U ovo more plavo i prozirno, Gdje školjke leže. Ona sada mirno Počiva na dnu...

Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.

Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa... Ovo je krletka topla duše moje; Kroz njen mali prozor ona leti, poje, I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa. 1912.

1913. DODATAK OSTAJTE OVDJE... Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat KO što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije. OD svoje majke ko će naći bolju?!

Ostajte ovdje! ... Sunce tuđeg neba Neće vas grijat ko što ovo grije, — Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... 1896.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Individua je još nerazdvojno ujedinjena sa svojim narodom, i ovo jedinstvo predstavlja stanje u kome je individua, još nesposobna za refleksiju, sva utonula u duhovnu sredinu svoga

Ali ni M. Konstantinović, koji je ovo stavljao na hartiju negde oko 1499, ne pominje Vuka Brankovića kao izdajnika, a o njemu govori odmah zatim, bez ikakva

U Ilijadi i Odiseji starih Grka, koje su nastale već u VIII veku stare ere, ima više primera za ovo. No najizrazitiji je u ovome smislu odnos između Ahila i njegovog sina Neoptolema.

Mada ovo traje veoma dugo, nedeljama i nedeljama, Marko ostaje potpuno miran i — što je veoma zanimljivo — u svakoj od pomenutih

A to je dalo prilike Milici da postavi jedno od najvažnijih pitanja: „Zar izdade cara na Kosovu?“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne odgovara na njega odmah, nego tek pošto je skinut s konja, umiven i zapojen, i

sa grada (koje poziva na savlađivanje sve težih i težih prepreka) i na Miloševa pitanja da li je slobodno da učini ovo ili ono — u gradaciji koja izvrsno ilustruje porast careve naklonosti prema nepoznatom sestriću — Dušanovi odgovori:

morali drugim glasom istaći oči, Turci i trgovci) oseća se kao beskrajno produžen odjek Vujadinovog ne, odjek u kome ovo ne dobija svu svoju ogromnu snagu.

Ali ta opšta istina ovde je rđavo upotrebljena. Ovo je — čini nam se — vreme kad je domaća vojna aristokratija već pokojna.

Već na prvoj stranici toga članka, između ostalog, nalazimo i ovo: „Ep kao oblik narodnog stvaralaštva počeo je da se formira onda kad se javila potreba za kazivanjem o istorijskim

Od zapadnih naučnika imao sam na umu, između ostalih, Žozefa Bedjea, koji je u Les Légendes épiques (1908) i ovo rekao o junačkim pesmama (les chansons de geste): „Junačke pesme su nastale tek u XI veku, dugo posle događaja o

Rašta piješ, rašta se opijaš, te u piću grdno progovaraš i Turčina zoveš kaurinom? Šta pominješ nekakoga bana? Ovo nije Strahiniću bane, no ja jesam carevi delija: jedeci se carski pokidaše, u ordiju tursku pobjegoše, sve delije

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

ŠTA MI REČE Sadržaj SMEŠNA PRAŠUMA 3 UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE 4 DR 5 TELEFONIJADA 6 SMEŠNA PRAŠUMA 7 OVO JE PESMA O KRALjU 8 ZAMISLITE ZEMLjU SRBIJU 9 BIO JEDNOM JEDAN PETAR 10 CIPELE 12 BILA DEVOJKA MARA 13 BEGUNCI OD

PSEĆA 20 UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN

bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod

mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo

prodao Da bi po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna

hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci padaju s duda Tu oko Gore Fruške Stričevi padaju s kruške Život je jedna farsa Tetke padaju

mrsim Hoću straha da me drma Da se tresem iza grma To pas reče ispred lava Pa odmagli ko mećava Pogledajte ovo lice To je lice kukavice Poručite svima našim Rešio sam da se plašim To lav reče ispred lovca Sav pokunjen kao

Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Tamo gde se klopa smesti I mene će nos odvesti Otkud meni ovo zdravlje Gde bih našo takva pluća Da ne volim mleko kravlje I cicvaru dok je vruća Volim brate lepo sesti Il za

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

— Evo, ovo sam baš tražio. Kad se vratio u razred, učitelj se nabusito otrese na nj: — Jesi li bio na Sjevernom polu kad te tako

Gospodin Paprika sinu poput munje na dječaka podnoseći mu pod nos patrljak od pruta. — Je li ovo ta tvoja šiba, a? — Pa to je samo polovina moje šibe — zbunjeno dočeka Stric.

— Ne bojim. — Lažeš! — tvrdio je kobajagi onaj drugi. — Bogami ne lažem! Ne bojim se ni koliko za mali prst. Ni ovo mu nije bilo dovoljno, pa zato viknu i trećim glasom, piskavim, ženskim: — Šta to vas dvojica pričate?

Kvrc, kvrc! — kresnu dva-tri puta nešto u Mačkovoj glavi i onda pred njim sinu jasna vesela svjetlost. — Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni!

Udarac ponovo tresnu po spavaču. Stric skoči sad još više poplašen. — Šta je sad ovo?! Batine s neba padaju ili... Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj!

Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca! — Ti si magarac, i to najveći! — dreknu Mačak isakačući iza bukve.

Tek tada, zaduvan i crven, Stric spazi svoj slamni šešir i povika: — Šta je ovo? Neko mi izgrizao šešir. Zaista, pola oboda Stričeva šešira bilo je otkinuto i nekud iščezlo. — Stoj — povika Mačak.

— Jedi svoj ular, a ovo je krov za moju glavu! Samo je sad nevolja bila u tome što je taj Stričev slamnati „krov“s jedne strane bio odvaljen, a

— Ihaj, ovo treba da vidi čitavi svijet! —veselo povika dugonogi dječak i brzo zagrebe uz prvu bukvu. Popeo se do na sami vrh, sve

Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo četvrtoškolaca.

Hajde ti sa mnom. — Neću! Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje i brisanje delova teksta.

DUHOVNICI Ovo je sveštenikom rečeno, a nije kamenu... Doista, bakali i vinokrčmari, A ne duhovnici! Na vranu konju sadioci S

ja, krvavik, Boga zaboravih, koji me oda zla čuva; Davidu proroku nisam vnimao o tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne ugrabi pakostnik, a ne uzbude vam ko bi vas preoteo!

(I prebeda ovo pišući u opraljenoj knjigi, na zloj hartiji, jakož i vidi se, s neupravnim mastilom!) Od svega ovoga zla i bede, ti nas

MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU I u ovih ljutih vremeni ratnih ovo sade neka bude naše moljenje. Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice,

I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati. I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu hranu ovo seme čvrsto i jakostno: sejanja svakoga i razlikoga viđena: pšenicu

I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu hranu ovo seme čvrsto i jakostno: sejanja svakoga i razlikoga viđena: pšenicu čistu, ječam, zob, proju i ostalo žito prihvatno za

O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne mučim, nego ovo propovedam na božiju hvalu, — te tako ono njino pojanje, naše se zdeša!

POZIV NA ČITANjE S tumarne struje duboka izvora lije se nepresahnuto vrla voda slatka za piće žednim dušama. Ovo je vrelo sasma nasporno, te koliko se iz njega vadi ova živa voda, toliko se u njemu više prisporava, i bistrija ističe.

hodi s okretom svojim; a ostalo što je god na zemlji, jedno nastaje, a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a ovo othodi: sviden posao potočnjem prelazu i tekućim vodami u morske duboke razlivajući se pučine!

(Iz Metafrasta) SVIRALA Ovo telo nam ponapre bi vladičaskim rečenjem stvoreno; i ležaše na zemlji ka neka sudina. Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako

Tim plaho se Jakov prenu iz sna, skoči oma na noge pronerazen, te reče: »O, međer, Bog je na ovome mestu i ovo su ovde vrata nebesna!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške. Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta.

Kad je ovo po drugi put, posle vojske, otvorio dućan, i mušterija je prema dućanu mnogobrojnija bila nego pre. I on sad nije imao

Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija.

Nov adet da vidiš! Sag mladoženje, ete, spremaju boščaluke, a devojke jok!... Kakva je ovo vera, vikam? Ela ovamke da vidiš tvojega jevropejskog „galanterista“! — Lelee, tugoo! — uzviknu Jevda sva preplašena.

Ta zapita Stavriju policaju što sedeše do men’: Koj beše ovo devojčence. Stavrijo? — „Zar gu ne znavaš, reče mi. Iz cirkus pelivanka, ona letošnja, što ripaše kroz b’čvu, ete,

pratila očima Manču, i nije joj pravo bilo kad je ovaj ne bi opazio, ili kad bi otišao na drugo mesto da igra, a ovo ostavio... To je vređalo njen ženski ponos.

“ A pobratim Pajica mu odgovara: „Za koga, more, gazimo ovo blato, a pobratime?!...“ A bacao je oko — nije šala, toliki trijumfi!

Ono čega se ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još gore!

Ono čega se ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još gore!

da je drugi ko kroz sam sulundar upao među njih, ne bi mu se tako začudile kao ovo sada njoj. — Zdravo li ste, živo li ste? — zapita ih zatvarajući leđima (i već ostalim) vrata za sobom.

Sas zor ne biva!... — E, zašto da neje Manča prilika?!... Zar što su čorbadžijski? — E de! Debarsko neje ovo, ta da se otimaju devojke... — Mori, i vaše se znaje! — planu Doka. — Deda kako ti se vikaše, kako se prezivaše?

O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga što