Upotreba reči ovog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Obradović, Dositej - BASNE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Malo je S o k r a t a i K a t o n a na svetu koji, u ovako kritičeskim okresnostima, ne bi ovog istoga lisca sebi za priklad uzeli.

” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila. „Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak.

Sinje more valja preplivljati i visoke prelaziti planine za uteći od ovog zla i napasti, od kojega niko nas nije kadar sačuvati nego razumno trudoljubije i umereno življenje.

Ko traži razum, razumniji kući dođe, a lud se luđi vrati nego što je kad pođe, zašto ovog espapa, jednog kako i drugog, svuda se nahodi.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

grobu je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i

Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali!

I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od

MRAK NA PRAGU Odavde, sa ovog praga, kad je vedro, vidi se more iza devet gora! A ujesen se spusti takva tama da ti je najdalji vidik onaj stog!

Il je to neka vetrina, koja vezuje i razvezuje đavolje repove? Il je to ova jutrošnja vedrina, ova vedrina iznad ovog stola, nebeska vedrina, kojoj su oslonci ovo jaje, ovaj luk iz venca, i ova čaša, s vencem prvijenca?

U ovom mraku glinenih ruku i nogu biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca.

Odakle će se čuti, ako se ne čuje sa krsta, s točka, s Kosova i s koca? 2. U ovom mraku, iz ovog surduka, ne vidi se dalje od hleba i luka! Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3.

2. U ovom mraku, iz ovog surduka, ne vidi se dalje od hleba i luka! Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Čardaklija i Đikić i Vlajko nekako pobegnu, no nekoliko od nji’ovog društva Turci u’vate, pa su im sve od luča cepke pod nokte udarali, dok i’ s tim mukama nisu pomorili.

On će i novce uzeti i nas iseći. Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti. No kažem ti: ne daj ni pare, ne ostajte pod dugom, da mi deca

” Ja mu kažem da bi ovog manjeg voleo, „jerbo mi se onaj veći sasma vatren i pla̓ovit dopada.” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj.

baš vaši ̓ajduci ona četiri bega i poseku, toliko neće se na ovoj ordiji poznati, koliko da iščupaš četiri travke iz ovog polja.

i muselima ondešnjega posekao, i hareme odande oterao, i u okolnim nahijama dao sebe proglasiti za najvećega nji̓ovog starešinu, i da narod ništa se od drugoga niko nema bojati, no da će on svakomu i samom caru i veziru za nji̓

Nedoba kaže: „To vi bolje je da zamolite za nji̓ kod ovog dvora, a mi ne možemo se mešati u ovom carstvu, no vi molite. Ali oni nji̓ neće preterati silom u Tursku.

!” 28. maja s g. Pavkovićem odem generalu Otu, moliti, da bi on i poslanik kod ovog dvora nama potrebe nužne ishodatajstvovali.

zapovedio, da bi General-komanda, kakvim god lepim načinom beogradskom veziru govorila, da bi vezir za ljubov ovog dvora i komšiluka prestao od onakvog mučiteljstva, s kojim Srblje muči i istrebljuje, i pokažem mu koliko Turci Srbalja u

” 3. maja. Odem g. Preneru on tako kaže: „Bu dući da je to delo sad ovog magnovenija vrlo nemogućno, i mi moramo s Turčinom vrlo jako prijateljstvo držati, zato sad ništa o tom preduzeti ne

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Uostalom, na ugovor Sretenov pristajem.« 3. »Ugovora ovog obe strane držaće se.« I tu Vidak pročita datum i potpise ugovorača i svedoka, međ kojima se on ovako potpisao:

U ugovoru stoji da mi nabavi momka da nosi bubanj i bubnja — on mi nabavi kakog ludaka, kao ovog gulavera danas te mi probi eto i bubanj. Kazali smo da mi nabavi alat što mi treba — pa dojako još ništa.

vrata od druge sobe, gde seđaše za stolom jedan dežurni praktikant, dugačak, kao pritka, pa mu reče: »Dede, ćate, uzmi ovog čoveka na protokol!« Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za sobom.

Kapetan otvori, pročita i poluglasno reče: — E, siromah Simica — ništa od njegovog mrkova! Nadao sam se od ovog poslednjeg akta da će biti što, pa badava!.. Baš mi ga žao! Nosi tamo nek se sajuzi!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Sve živo, i muško i žensko, potrča mu i obasu ga hvalom... Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta. On oseti kako s pravdom zajedno i ovaj narod beše uza Stanka. On vide kako mu svi veselo trče i ruku pružaju...

— Čekaj, Aleksa brate, da ispričam šta sam video! — reče Marinko mirno i pogleda ga bezobraznim pogledom. — Ja od ovog nemam nikakve hasne, ali mreti mi valja, brate... Elem, vidim ja to... ništa!...

Tako mi onog nebeskog sveštila što nas greje, i tako mi ovog časnog znamenja!... I prekrsti se. Njegove reči lediše srca... On onda priđe ocu i materi i skine kapu: – Babo! Nano!.

Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći... Nogić, kao domaćin, skrete razgovor na druge stvari. On je pitao to za ovog to za onog. Katić je odgovarao kratko.

— ciknu on. — Ako bog hoće — ništa!... — Meho!... Aso!... Ibro!... Panduri se pojaviše na vratima. — Odvucite ovog matorog psa u podrum. Aleksa beše miran, kad mu oni priđoše, i samo reče: — Nemojte me vući. Sam ja idem.

— Zakleo sam se pred tvojim ocem i poštenim starcima da ću se tvojom glavom triput koturnuti!... I to ću učiniti ovog časa!... Stoj!... Pruži pušku i povuče za obarač... Lazar se izvrte. On mu priđe. Zrno je udarilo pod levu sisu.

Sad čujte drugu! Sjajno sunce, sprlji mi oči ako ne poginem čuvajući i braneći ovo gnezdo, koje mi ovog časa dade toliko radosti koliko samo bog pravednicima u raju daje!... Sad, hajdemo u kuću!... I uđoše svi. 3.

I dosad je tvoja ruka padala na moje rame i obvijala se oko moga pasa, ali ovog čuda nije sa mnom bilo!... Ja osećam da će mi srce izletiti iz prsiju ako me se samo dotakneš...

I same se starešine uzjazbile; i oni gledahu da spasu svoje glave... Golaći juriše za njima kao mahniti. Usred ovog okršaja čuo se glas Zavrzanov: — Samo džumbusi!... Neka nam nije žao kad su glave ovako jevtine!...

Dučić, Jovan - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.

Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki mir pesme što presta, I miris

Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena — Svom strelcu kom i ne zna imena.

Put prašljiv kud se mravâ vuče Za četom crna četa; Železnu žicu cvrčak suče, Najdužu ovog leta. I skakavaca minu jato... S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi.

MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Lepo kod njih oru tri pluga bez prestanka; a kad trgovci pođu lučiti svinje, dobro zabrekne ćemer u Matije. Ovog njihovog Arsena znam još kad je bio kevilj. Izvadi dvojnice iza pojasa, pa sve ćurliče pokraj Burmazovićeve kuće.

Čudnovato da mi se ta pesma vrzla po pameti i posle ovog rukopisa. Još je čudnije što moj saputnik u Italiji, moj prijatelj i redaktor, kad sam mu pročitao ovaj krnjav rukopis,

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne veruje!

Zašto su onog prvog prozvali pop Hala, čuli ste, a zašto ovog drugog pop Kesa, čućete. Ovaj nesretni nadimak, na koji se pop Spira onako isto tužio kao i pop Ćira na svoj, dobio

— govorila bi popadija, — a kud bi bio virtšaft bez pátka. A ako ovog zakoljem, moram drugoga naći, pa opet mora tu pátak da bude!

k sebi od čuda, nego se naslonila na motiku, pa gleda začuđeno oko sebe po drveću kao da ih priziva sebi za svedoke, ovog grdnog bezobrazluka Šacinog. — Ako još tako uspiljite kroz tarabu, odma’ ću vas ovom motikom! Sevajte táki od tarabe!

Nema on ništa ni protiv koga. Mila mu i Jula i Melanija, dobar mu i pop Ćira i pop Spira podjednako bio do ovog nemilog slučaja. Dopala mu se bila i Jula dosta; našao je na njoj dosta čega za voljenje.

Jula je žalosno provodila dane posle ovog razgovora s ocem. Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati. Oboje behu protivni njenim simpatijama Šaci, i

Još da mi nije ovog balsuma... pa dođe mi ponikad da nađem kakvu krivu granu, pa da... — Da se obesiš, je l’...? — Ne — preseče je

Ih bit’ si; molim vas! — reče frau-Gabriela, koja osim reči »froncle« nije ni reči razumela od celog ovog smisla, pa stade još sitnije vésti u kolu.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Rogozić, dobar prijatelj Svilokosićev, dozivlje ovog da mu u poslovima pomogne. To ovaj rado čini, jer može što i naučiti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

I taj rat, mora se priznati, ima svoje do bre strane. Eto, od ovog časa već kaplje, polako ali sigurno, moja kapetanska plata. Pa šta ja tražim?

je toga dana, za sve vreme onog divljačkog dvoboja pobesnelih baterija, pretrpeo na osmatračnici, bio mu je povod da i ovog puta, kao što je poslednjih dana redovno činio, sruči i ospe najstrašniju osudu onih što su krivi za sve užase

jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od zdravlja, — nit' što može biti od ovog kmečeta ovde. Nit' živi jadno, nit' mre.

Vi to dobro znate? — Mislim da znam, i znam otkud to, A za vreme ovog kratkog razgovora ogreѕѕe je svaki čas povirivala na vrata i onim svojim sovinskim pogledom prosto gutala ženu.

Idućeg dana, marševa kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica

Kad sam bez tebe, ni vazduha, ni pluća, ni očiju, ničega nemam, hoću da se ugušim, da oslepim. Hteo bih ovog časa da se stvorim tamo gde si ti, i tu, pred tobom, da plačem najgorčim plačem zbog svih nepravdi prema tebi, da ti

najedanput zverski zgrči — tako mi neba i svih zvezda, tako mi moje propale prošlosti i tako mi moje crne budućnosti, ovog sekunda, ovde na ovom mestu, javlja mi se Gospod Bog dajući mi ključ svih stvari, svih problema što me muče, svih tajni

Afrika

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

I to je prva čežnja pred ovim oblama. Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto,

Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast, zarđalo crven i sepija, dok su

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke navikava na

Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren.

Kako se ne uzbuditi onda tim! Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi.

Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o

Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N., biti gorak i nesrećan i cinik kao on, pa ovog derana ovako obući. Ta me je odeća, uostalom, veselila celoga puta.

su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi poslastica i za najgurmanskiji sto; ali je sve, počevši od ovog crnačkog piva, pa do kokoši, pirinča, preliva, i onih kus–kusa što će jesti naši crnci, tako strašno ljuto da me

Bilo je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.

devojkama i njihovim ženama; a tada će brzo žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i zidova. Bilo koji čovek biće sa bilo kojom ženom.

Maleno siromašno selo na rečici Bagoe, koja posle ima da teče kroz strahovite močvari oko Sana. Stanovnici ovog sela vrlo su lepe rase ali prljavi, uplašeni i ubogi. Oni najpre kao majmuni beže na sve strane od nas.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ljudi su oboleli, osiromašili, pobenavili, od čekanja nagrada i isplata. Šta im je trebalo da šalju ovog škopca da ljudima tumači da je lepo izići iz carevine i preći u kameralnu zemlju, gde se struže strnjika.

A eto sad Vas gledam, već kao vrlo starog starca. I sve to nije imalo nikakva smisla, sem ovog Sunca. Sve prođe a to Sunce sija. Kako nas lepo grije. Nema ničeg lepšeg na svetu od jednog ovakvog proletnjeg dana.

svakog porođaja, bila je sve lepša, sve snažnija, i, činilo joj se, sve mlađa – što se, zaista, nije moglo reći i za ovog čoveka, od koga je bila okrenula glavu, da ga pri rastanku ne gleda.

Akta suđenja ima da se pošalju Ratnom veću u Beč, a jedna kopija Dvorskoj kancelariji, koja se bavi poslovima, ovog, iliričeskog, naroda. Tercini ima da čeka na izvršenje smrtne kazne, u zatvoru, sa prinadležnostima redova u zatvoru.

Il’ ga, kaže, izviče za mučibabića. Što se tiče Rosije, njemu je, veli, Rosija, kao i svako drugo carstvo ovog sveta. Nema ništa protiv ženinih rođaka, koji se u Rosiju sele.

Pitao se, otkud ta čudna igra slučaja da, u isti mah, jedno žensko biće ode, sa ovog sveta, a drugo, sasvim slično, pojavi se, pred nama. A liče kao sestre.

To što ona govori, sve je posledica ovog zagušljivog vazduha, na putu, baruština, koje se isparavaju na dnu ovih bašta, gde se žabe čuju.

Veterinar odvrati da ni on ne bi znao, i kad bi hteo, da protumači smrt ovog pastuva. Zna da je nastupila neka čudnovata konstipacija, ali ne bi znao reći otkud da bude smrtonosna.

Dolaze mu noću, u snu, katkada. Tutnje kraj njega svojim kopitama. Ova konstipacija, koja ubija ovog pastuva, Jupitra, potpuno mu je neshvatljiva. Za Valdenzera, upravnika ergele, to je težak udar.

Taj kapetan liči na preblagog Josefa, kako su ga naslikali. Koga Putifarka, žena udata, preže. „I ti si, dušo, ovog prezala, a nisi primetila da je šeret!

Zato, da bi se kaluđer, posle, u manastirskoj tišini, u molitvi, sa suzama u očima, kajao, mučio, a sujetu ovog sveta uvideo i upoznao!

Teodosije - ŽITIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

u okolini Soluna, i Ohrid držeći, blagočastivi Stefan pridobi neku zagorsku vlastelu, što tada držaše one gra dove, za ovog Streza kao srodnika careva i svoga brata, te sa gradovima k njemu pređoše.

Pravdom i istinom svetlo ukrašen, ljubavlju prema ništima bogoljubac izvrstan, a beše i Svetog pisma veliki ispitivač i ovog dovoljno mudar i učen tumač. Ali sada nije dozvoljeno pohvalama vence plesti Stefanu. Da nastavimo pričanje.

sa nama poživeo jesi; ti i po ljudskoj prirodi zaplakavši nad Lazarom, po prirodi božastva sa vlašću adu iz utrobe ovog istrgavši i četvorodnevna podigavši iz groba i predstavivši ga živa, Marti i Mariji, sestrama njegovim, suze utolio

i češće u crkvi posteći nego kod kuće prebivaše, i ne tražaše od roditelja ni jela ni odela nego mu oni sami na silu od ovog davahu.

Zar se ne plašiš suda, jer će od tebe dušu njenu Bog tražiti? Kojim ćeš, dakle, većim grehom od ovog progneviti Boga, ako ne izađeš i ne nađeš kosti njene te ih u zemlju ne pogrebeš, i bar tim ne umiriš Boga prema sebi“.

Verujem u jednoga Boga, kao nekada David pevanjem pesama i sviranjem u gusle, te zli duh što davljaše Saula od ovog bežaše. Tako i oni kad čuše kako sveti izgovara Simvol svete vere, pobegoše od peštere i iščeznuše.

Ako smo ranije i lenji bili da gubitelja našega ovog ubijemo, sada je vreme da budemo vredni i da pokažemo, usrđe, jer u ovaj dan koliko god budemo u stanju potrudimo se i

I toliko stradajući bez uma trpeći svoje iznuravaš življenje? Kako bismo te bolje od ovog povredili ili prokleli!...“ A prepodobni u mislima reče: „Da dođe milost tvoja na me, Gospode, pa ćy uvrediteljima

O, kolikih podviga oca ovog pohvale mimoiđoh i ne pomenuh, izbegavajući opširnost reči! Neka mu ih iskažu božji anđeli, s kojima i u telu kao

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ima promatrača koji su nesumnjivo zapazili neke od karakteristika ovog stanovništva. Zadatak, dakle, olakšava manje složena priroda predmeta.

Ona se konsolidovala daleko od ovog središta, na desnoj obali Save i Dunava oko Morave, na severu poluostrva, u neposrednoj blizini nekad austrijskih

Svi drugi krajevi, predstavljeni na našoj karti, nesumnjivo pripadaju dinarskom tipu. Srbi čine tri četvrtine ovog tipa. Glavne psihičke crte.

Njegova je mera nepomućena, pouzdanje bezgranično. Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna crta, jedna od bitnih crta narodne duše.

Balkanski ratovi i Veliki rat samo su jedan od mnogobrojnih — ipak najstrašnijih — dokaza o dubini i plemenitosti ovog nacionalnog osećanja.

Pravci u kojima će se violentnost izraziti zavise od duhovnih i moralnih osobina ovog temperamenta, od „duha vremena“, od nastrojenosti sredine.

Ali glavni pravac u kome se dosada izražavala osećajnost i afekti ovog temperamenta jeste srpska nacionalna ideja, i od njih su postajali hajduci, uskoci, osvetnici; i sada, bez ikakvog

Pre nego što opišemo psihičke osobine ovog varijeteta ukažimo na neke od ovih promena. Promena geografske sredine. — U doba oslobođenja, u početku XIX veka,

Usled dvaju sukcesivnih uvećavanja prema jugu, a na račun Turske, važnost i opasnost ovog geografskog položaja postali su većim, a osobito posle građenja moravsko-vardarske železnice.

Sekula mu se kaže: on je bio poznat junak, nećak Sibinjanin Janka, prisnog prijatelja ovog nepoznatog junaka. Tada se i on sam predstavlja.

i sklonost za šalama i humorom; anegdote su tu iste kao i kod Starovlaha i karakterišu mentalitet i glavna zanimanja ovog stanovništva.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

PAVLE (pružajući mu ruku): Računam na vašu diskreciju. (Seti se i trgne ruku.) Čekajte, setio sam se ovog časa jedne velike usluge, koju biste mi mogli učiniti. LjUBOMIR: Molim!

Prema tome, tužba protiv vas dabome da nije opasna, al' uzmite ovog grešnika Antu, na primer. ANTA (buni se): A što ti opet mene? RINA: Uzmi, brate, sebe kao primer.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Samo, predostrožnost je ovog puta bila uzaludna: Stanika je bila budna kao najbudniji policijski pas. - Slobodno upali svetlo!

nekako morala je izgledati pre pola veka, kad se vreme konačno zaustavilo za nju, samo sa jednim mladim licem umesto ovog, preplavljenog borama. Ribe su je, očigledno, zanimale.

Frajeri su kao moskiti kružili oko nje, a devojke, one sa strane, govorile da joj suknja visi s ovog ili onog kraja. Nije se videlo da je to dopiralo i do nje.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Čamča će biti đeneralštabler ovog trgovačkog pohoda. I on će nešto profitirati, a ovamo praviće o njihovom trošku putešestvija, a to je život za njega.

— Ni knez Sapijeha ne pije boljeg od ovog, — reče oduševljeno armicijaš i, pokraj sve svoje zvanične dužnosti, naspe sam sebi iz čuture, i po drugi put ispije;

Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”. Tako je na ovog naličio, ili bar na sliku, kako Don-Kihota, malaju. I što je čudo, imao je i narav Don-Kihotovu, kao što ćemo videti.

— Dalo bi se sve to izgladiti. — Videćemo, samo ovako ne može dugo ostati; ako on korak ne učini ovog posta, staviću ja na njega pitanje šta misli, jer ne mogu dopustiti da se devojka uzalud na glas iznosi.

— Pošlji ga odma’ k meni. Gospodar Sofra ode, i ovog sata dođe Marko Ćebetar, pogodi se i stupi odmah u službu. Taj žalostan slučaj gospodar Sofra ispripovedao je još i

ja vas poštujem, pa i moja mati; i da vam o tome dokaz damo, evo ponuđavamo mlađu sestru, ako imate volju, al’ od ovog nema ništa. Fijaker možete okrenuti. Zbogom! Brat iskoči iz fijakera i ode kući.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže.

Kojeg sa kojom i koju za kojeg. Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a koliko ih ima za idući.

Ni za kakva blaga ovog sveta, ni pod kakvim bičevima i zmijama, ne bi se bila odrekla tog čoveka i njegovog čudnog osmeha“ koji nije videla

I ona zaplaka opet. Pošto je ljubav tako bedna, ona će živeti bez ljubavi uz ovog, suhog, žutog čoveka, što na kantaru meri srebro i što joj liže ruke, ponizno kao psetance.

Bolovi bi uminuli. Suzeći, međutim, gospoža Dafina, kraj svega toga, slutila je da joj je više stalo da oseti ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu, groznu, odvratnu, kao i ta njegova glatka žuta

kraju leta, u strašnoj zapari, Isakovič je živeo, tako, teškim životom, od danas do sutra, jednako uveren da se iz ovog rata neće vratiti. Ćutljiv, video je sve što se oko njega dešava i gorko se kajao što je uopšte tražio viši čin.

Aranđel Isakovič beše pognuo pleća, još više, od umora, posle duge vožnje, i osetio da, u stvari, od ovog njegovog susreta sa patrijarhom zavisi njen život, ili spokojno umiranje.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“, kada joj rezultat ovog manipulisanja (određenim predmetima, postupcima i pojavama), simbolički protumačen, nedvosmisleno daje željeni odgovor.

Mnogobrojni izveštači, etnografi i etnolozi spominju ublaženu, manje drastičnu posledicu kršenja ovog tabua, a to je da će dete koje takva majka rodi biti „žuto“, odnosno „zbrčkano u licu“ ili „bledo kao mrtvac“⁶⁹.

Zanimljivo je i značajno, takođe, da je i posledica kršenja ovog tabua, uz neke varijacije, gotovo ista u raznim krajevima.

Brojnost i raznovrsnost običaja, verovanja i rituala koji prate rođenje govore o velikoj važnosti ovog događaja i o brizi roditelja i čitavog društva za život novorođenčeta.

kojima se dočekuje prinova obezbeđuje se povratak u stanje društvene ravnoteže koja je u zajednici postojala pre ovog radosnog ali i tajanstvenog, opasnog događaja koji je u središtu pažnje ne samo ljudi, već i brojnih demonskih, htonskih

“²⁵ U đevđelijskoj kazi se veruje da ovog dana čovek može lako da oboli od neke „treske“ (groznice), koja se zove tornik treska, a koga ona obori, taj se više

U narodu postoji ova izreka: „Svi su dani dobri, a četvrtak ponajbolji.“ Zato se ovog dana otpočinju mnogi radovi: muškarci započinju oranje, a žene snuju.

³⁴ Ispiti mladenaca za brak često se obavljaju u četvrtak. Razni agrarni običaji koji se vrše ovog dana otkrivaju da je četvrtak nekada bio posvećen paganskom bogu groma Perunu (Baltički Sloveni nazivaju četvrtak

) biće zlosrećan. Muškarci se petkom ne šišaju niti briju a žene se ne češljaju. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje lošeg ishoda ili nesreće na putu.

Ako, pak, pre ovog vremena košuljicu izgube ili je neko ukrade, veruju da onda dete neće živeti. Iz ovih i drugih primera jasno je da

Magijski smisao ovog obreda je da se dete učini stamenim, otpornim, odnosno da se održi u životu. Za održanje dece koristi se i trava oman

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

da ne znam dovoljno dobro francuski, da moja umetnost mora da proistekne i da se rascveta — da, baš tako sam kazao — iz ovog tla, iz ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da

dobro francuski, da moja umetnost mora da proistekne i da se rascveta — da, baš tako sam kazao — iz ovog tla, iz ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na

Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju...

vistavižnom u boji, a on pokušavao da iz svog prosečnog talenta i lica načini zaštitni znak za uspeh — sve do ovog jutra na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u

Sada se iz kuće čulo glasno zapomaganje: – Eli, Eli, lama azavtani! Eli, Eli. – Oh, poludeću od ovog... — prošaputa stjuardesa mladom čoveku.

video sam zatim neke oblake, video sam fajront, video sam mnoge svoje predhodnike koji nisu uspeli da se izvuku iz ovog kluba, video sam da više nikada neću trčati za zečevima po onim divnim, vetrovitim poljima, video sam, najzad, i neke

Mostara, Pasjeg mosta (Ali-pašin most), Dervente, Bosanskog, pa Slavonskog Broda, Novog Sada, Zrenjanina, do ovog đavoljeg sela na Tamišu.

– Kako? Kao i svi ostali! – Znači, još ih je stradalo na ovoj okuci? – Ti si, brate, trideset i šesti ovog leta... – Pa, što ne stavite crnu tačku?

« pomislio je, pre no što je ušla i stidljivo sela na ivicu fotelje. Ispitujući je ravnodušno, saznao je da nije iz ovog grada, da je završila fakultet i da nigde ne može da se zaposli, da stanuje kod svoje drugarice i da je spremna da

Onda si pospremila sto, oprala tanjire, tavu, šerpu, obrisala mrve... Ima li besmislenijeg posla od ovog? Radila si čitavo prepodne, a od svega nema ni traga. Sve je pojedeno.

na svakom mestu i u svako vreme — njihova Ruža, tumač običaja i zaštitnik, pokrovitelj i posrednik između dva života; ovog divljeg, bogatog i raspusnog, i onog dole u plastičnoj futroli, izračunatog u gram od prvog do prvog u mesecu, sveta

Matavulj, Simo - USKOK

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Znajući pak da se Crnogorci najviše boje kletve, završi njom ovako: — Tako vam ovog životvorjaščeg i časnoga krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne odrekli, tako vas ne pomamio, tako vas ne

I jer treba da je zakon svrhu svega! No mi recite, Bajice, mičete li svi na dušu ovog ubicu? Ko ga miče, neka digne ruku! Sve Bajice podigoše ruke. — Hoćete li me poslušati, Donjokrajci! — viknu onijema.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Grafenauera, Tahmiščića, Pražića, Milarića, Crnkovića, Čalenića, Bore Ćosića, Cvitana; međutim, glavnu reč u tumačenju ovog književnog roda vode vaspitači; na ovom području oni su se od početka osećali najslobodnije, polažući na dečju

Najbolja prozna i pesnička dela ovog opredeljenja već su razradila dejstvenu tehniku pisanja, uslovljenu kako obzirima prema detetu kao mogućem čitaocu, tako i

Što se tematskog kruga tiče, mnogi autori smatraju da je samo detinjstvo povlašćena građa ovog književnog usmerenja. Taj je izvor do sada najradije i najuspešnije crpljen: i Andersen, i Tven, i Kerol, i Kestner

Meni se, i pored toga, čini da se pun smisao i estetska samosvrhovitost ovog stila utoliko srećnije potvrđuju ukoliko se tematski krugovi granaju i šire, to jest da sve, pod određenim uslovima,

divna sposobnost slikanja ruskog pejzaža, izvorni doživljaj prirode, ljubav prema životinjama —jeste ono zbog čega volimo ovog vrsnog liričara, osećajući ga i kao dečjeg pesnika.

Neke važne karakteristike ovog žanra — naivnost, spontanost, luckasta razigranost, sklonost ka šali, odbacivanje preterane ozbiljnosti i svega što

Veliki dečji pesnici, uostalom, ne zaziru ni od izravnog suočavanja sa zecom, koji je postao pokrovitelj ovog književnog roda; potvrdu za to naći ćemo kod J. J. Zmaja, Luisa Kerola, Edvarda Lira i Dušana Radovića...

Glas iz detinjstva (naslov jedne lirske ovog pripovednog kruga) javlja se kao mutno poluslepog starca, koji priziva neku nepojamnu dobrotu života, kao svetlost što

Pevajući, godinama, isključivo u ovom maniru, Lukić je usvojio mnoge navike ovog žanra, i baš te, stečene navike, ta ritualna lakoća i okretnost, sugerišu utisak da su mnoge njegove pesme rađene bez

Valja, razume se, naglasiti da retka značajnija dela nastaju po strani od ovog spora; ako , pak , treba da bira između samoobuzetosti osrednjeg pesnika za odrasle, i neozbiljnosti tzv.

duševne nevinosti neiskvarenih bića, koliko zbog jasnoće poriva, ogoljenosti odnosa, providnosti gestova. Ovog pesnika odlikuje trezvena ljubav prema bićima i pojavama, jedna vrsta ljubavlju oplemenjene ironije, koja je kod njega

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ovde je pisano slobodnije, i za publiku već upućenu u književnost. Između školskog i ovog izdanja ove knjige isti je odnos kao između izdanja u Larusovoj zbirci, lіvre de l̒Elève i livre du Oaître.

1774. godine, u Petrogradu, knez M. Ščerbatov i V. Troepoljski izdali su drugo i popravljeno izdanje ovog Orfelinovog dela. OPŠTI POGLED.

I Dositej Obradović je sa razlogom hvalio ovog »učenog i dostahvalnog muža« i njegovo »userdnjejše otečestvu i svoj naciji našoj dobroželanije«.

U tom periodu srpska književnost nesumnjivo postaje šira i raznostranija. Na kraju ovog perioda, pred 1848, i duhovni i književni napredak je vrlo jak.

Laže i paralaže (1830), piše: »Dakle posle dugog tumaranja i krivudanja jedva na pravac iziđo, a nadam se da neću s ovog puta svrnuti...« Štaviše, on ismejava pravac kojega se u početku držao.

60 Pri pisanju ovog antiromantičnog satiričnog romana dosta se služio nemačkim satiričarem Vilhelmom Rabenerom (1714—1771), na kojega se

u Beogradu, u knjigama Srpske književne zadruge. Glavna razlika između ovog petog izdanja i ranijih izdanja jeste što su unete ispravke koje je sam Tomazeo učinio, stavivši svuda reč »srpski«

I posle 1848. ima od njega nekoliko »čuvstvitelnih« novela one vrste u Darku Srbkinьi, ali iz ovog perioda su njegovi dobri radovi, veća novela Bunjevka i roman Dva idola (1851—1852), najbolje stvari koje je on napisao,

Ali intelektualne osobine ovog modernog čoveka i Evropljanina utoliko više odudaraju od banalnosti u mislima i praznine osećanja čega se i suviše

Milićević, Vuk - Bespuće

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

- Upropastiće me. Izgubiću i ovo malo pameti. — I predade se svojoj sudbini, misleći da izbije malog Ilicu što mu je ovog objesio o vrat. On već pomišljaše da se s njim zavadi i tražaše samo koju riječ.

On osjećaše svu studen ovog nerazumljivog, sanjivog rastanka; on razumjede zašto mu ona ne reče ništa pri odlasku i bijaše mu teško pri duši, kao da

Sremac, Stevan - PROZA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

»Samo da se nađem za državnim jaslima, a posle mi je kolaj posao!« reče on. I sa ovog dugačkog praktikantskog stola razmišljaše sad u koju struku da traži da pređe, i gde bi mogao malo brže napredovati.

Zbog ovog slučaja, dobio je Maksim nadimak »Glavosek«, i sad ga u selu i okolini svaki tako zove, mada u šematizmu ima svoje kras

Da se, dalje, ženka zove krava, mužjak bik, a da je vo otprilike srednjeg roda; i da od ovog poslednjeg dobivamo sve sem mleka i teladi.

Radičević, Branko - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Spavaj, brate, tu sanak slađani, Kiti, cveće, grob njemu lađani, Ta sve mu je možda ovog sveta Ugrabila ova raka kleta, Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo,

nazad vidi jao: Polomljene, ognjem opaljene, Britkim gvožđem ljuto nagrđene, Aga peške, a beg bez saruka, Živa, brate, ovog sveta bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh

A Zmajević — oh mahni mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud

46. Družine moje lepe ja ne delja Otkako mi ne življe više mila; Sa njome bila su se sva veselja U tavnu raku s ovog sveta skrila.

“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!“ Tako se Vasa Stojanu podsmeva, A ovog ljuta stade vatat vreva. „O pucaj, pucaj, tebe đavo brani, Ma Bog i pravda na mojoj su strani!

40. On je ljubi, ona njega, On je stiska uz sebeka, Ta od sveta ovog svega Draža mu je ta sad seka. Tako beše, al' ne dugo, A on zače još što drugo. 41.

X Ma zarašta, srećo kleta, Zaš' je turi u života, Kad je čeka ovog sveta Samo groza i straota? Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj sebe majku glenu, I to suzno oko njeno,

XII Časak samo, al' pun leta, Pun vek jada, pun vek muka, Živi pakô ovog sveta, Al' bez glaska, bez jauka, Ni se miče, niti kuša Da se otud iskobelja, Ukočena stoji duša, Niti misli, niti

magnovenja oka U srcu njemu nije bilo svetlo Kô sad — ne velim da je bio mrak; To beše noć, na nebu sjaše mesec, Od ovog zraci na srce su išli: Nijedan nije ono ugrejao. I drktajući tužilo je srce, Jer prazno beše to.

ud, Tek onda s' on iz sna probudio, Al, iz sna kakvog samo zora šilje, Iz sna života zajsta što je vreda — Iz ovog sna u strašnu padne javu.

Mileta nam od lova ožedne I požele malko vode ledne; Od svog često išâ zavičaja, Al' do ovog još ne došâ kraja; Zato junak eto i ne znade De studenca u gori imade.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

— A ti misliš da vojska nema pametnijeg posla nego da troši metke na vaše kucaljke oko rakijskog kotla, a? Deder, ovog časa, kapu u šake, pa mi se gubi s očiju, dok ja nijesam uzeo ovaj Radin ljeskovac!

— Vojniče, hoćete li iz ovog pucati na moga Dedu? — Drugarice, to je vojna tajna. U šta mi narede, u to ću pucati, pa taman da je tamo moja mater

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

„Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje!

Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo.

HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš? Dolazi čovek do koga mi je stalo! Druge sam odbijo jer sam čekao njega.

Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći! Da si mi rekao nasamo, pa da ti nekako i progledam kroz prste! Ali ovako, pred svetom!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj.

kako nije davala da me zovu bojeći se, da se ne „pometem“ od učenja; kako me je, kad je počela da gubi jezik i svest, ovog večera, dok sam ja putovao, zvala: „Kojo, Kojo, hajde brzo“...

Među granjem ružâ i jorgovana izvija slavuj, a povrh drveća, kuća i celog ovog zelenila, u svetlom zraku, klikće ševa.

A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kostić, Laza - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Oj, ta pun sam svega troga pored ovog cveta moga, oh, ta ti si, ti si, mila, ti si mi taj cvetak bila. I setim se božjeg slova nebeskoga blagoslova, da

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Priča se morala saslušati u celini, i više puta čuti, pa ju onda sam, u tišini, zapisati. I zato je Vuk još u početku ovog rada govorio: „Slabo će mi ko vjerovati i razumjeti, kako je pripovjetke teško pisati!

dobro primenjenih saveta Kopitarevih i Grimovih tokom skupljanja, Vuk je veoma brzo u potpunosti sagledao sav značaj ovog k njiževnog roda narodnih umotvorina.

Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car, šta je usnio, a ovaj mu odgovori: — Neću da ti kažem.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za

Carski zet pozove i ovog, te i taj šnjim pođe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga. Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi

Ponudi i ovog, da s njim pođe, a ovaj jedva dočeka, i tako carski zet dobije hiljadu drugara, pa šnjima u mjesto. Kad tamo dođu, onda

On ispriča cijelu nevolju, a čovjek mu reče: — Drži se sve ovog druma, pa ćeš doći u carski grad. Tamo ima uvijek mjesta, pogodi se i služi, i ako si dobar možeš još i srećan čovjek

Careva se kći bijaše zagledala u ovog slugu, pa mu kazala kakvu silu ima ta marama. Kad mu car isplati službu, reče mu po običaju: — E, sad traži šta

Ovaj izvadi maramu i reče da ona ima tu silu. Onda onaj: — Hoćeš da ti dam ovog magarca za maramu? Ovaj se grohotom nasmeja: — Zar za tu kljusinu da ti dam vezenu maramu! Bar kljusadi ima dosta.

— Hvala bogu. Pitaše se za junačko zdravlje, i putnik napuni tikvu vodom, da bi mu bilo usput, pa upita ovog na koju će stranu, i kad ovaj kaza, reče da idu bar u društvu. — Ma, ja htjedoh da se malo založim!

— Ja ti neću odavde dalje koračati, jako sam se umorila, a grad je i onako još daleko odavde, nego ću ostati kod ovog pudara. A pauk kaže: — Bogme, ja tu ostati neću, volim otići u grad! — pa ode.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

DOKTOR: Može li što podlije biti od ovog čauša? ŠALjIVAC: Dakle, onaj je podal koji vam traži razum? Tako se obično usluga nagrađuje. No, čekajte!

Moj komša kanda nije iz ovog reda, jer se jako obazirao; ili, može biti, da je novajlija. Pravo valja reći, da se i u pritvaranju kao i pri svakom

koje svaki s punom vlašću zaktevati može, i zato nam niko neće moći zameriti, ako mi iz jedne ljubovi k samopočitaniju ovog magarca, što pase, založimo i gosi puno pravo ostavimo da ga po svojoj volji otkupljuje.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Iz ovog uzroka i nazivam pozorište ovo sopstvenim djelom, i nadam se da će od moji čitatelja onako isto primljeno biti kao i dosa

Lalić, Ivan V. - PISMO

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

svakom času tvoga nerođenja Što ponavlja se ušestostručeno: Krik pod visokim svodovima, ali Nečujan svemu izvan ovog sluha — Osim što kruži po toj katedrali, Po zavojima nedremanog uha: Ko uholaža božja, bezvremeno. (19.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete da znate!) — ali, šta sam ono htela da kažem?

Gde sam se ono rodila, i ti sistemi! Rodila sam se u porodici neuspelog pisca s početka pete decenije ovog veka. Od oca sam nasledila ljubav prema lepom (!), a od majke sistematičnost u masiranju.

god.“ Prilog za izučavanje nedozvoljenog uličnog žargona). Za one čitaoce kojima je nedostupna dokumentacija ovog uzvišenog svetilišta nauke, prepisala sam koncept toga, već antologijskog maturantskog sastava.

kada mu jedanput krene u životu, mislim, mom matorom, ispucaću sve svoje adute, na časnu reč, dabogda se ne pomakla s ovog mesta! Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe.

odakle je on, a na šta ja rekoh da je veoma važno, jer nemam ni najblažu nameru da idem bilo gde, bogu iza leđa, iz ovog grada, u kome sam se, uzgred budi rečeno, i rodila i u kome me svi poznaju, a da njega ostavim na asfaltu, na šta on

procvile — to da dočekam? Tako se i ta masaža završi nerešeno — nula-nula! Ostatak ovog životnog poglavlja provela sam vežbajući hodanje! Šta je bilo?

gostoljubivi i sve, i odmah započinju priču protiv Šveđana, kao, hladni su, kao, nigde, more nema ove ladovine i ovog provoda kao kod nas!

“ a kada ga upitate šta to, za ime sveta, mrzi, kaže da mrzi jutro! Posle ovog, čisto hamletovskog monologa, maman počinje da iznosi svetle primere naših suseda, koji su se već odavno vratili sa

Sve čisto i vrlo jeftino. Bogami! Moj muž svako veče popije celu čašu vina. Uračunato je u cenu pansiona…“ Posle ovog monologa, čuje se tup pad u susednoj sobi, gde moj matori izdržava „najduži dan godine“.

brda love, pravi viski, pravu kućnu pomoćnicu, sve, i to već do sledećeg primanja veštica, „dabogda se ne pomakao s ovog mesta!

Pomisli — sve je počelo, evo, od ovog telefona, koji sad tu kao naivno leži i, uopšte, baš ga briga! Pre nego što se ubije, on pređe lagano prstima preko

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ali šta se ja za to brinem? Sljedstvo je ovog izrečenija da se ne moramo baš tako strogo držati sovesti. Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi

ALEKSA: I za to nisam raspoložen. MITA (na strani): Verujem, kad nam pljušti utroba. JELICA: A ono venigstens od ovog. ALEKSA: Za ne dati vam korpu, oću. (Uzme parče pite.) MITA: Dakle, gospodin baron?

MARKO (gledi, pa vrti glavom): Šta ćeš kad smo i tako rod. BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara. (Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho! JELICA: Hülfe!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

— Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela. Još sam mlad a život je za mene sasvim svršen. Da sam postao marešal, mogao bih pokušati u životu još i mnogo

— Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog. Jeste l̓ videli ovog Pabla, gospodine, što je još do glave ošišan, i tek ga pustili iz marine. To je moj treći sin.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. — Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

I deca će naša u dugim pesmama pričati o početku ovog plemena poštujuć begunce i bogove koji pređoše reku. GLAS POD KAMENOM Jednom se rodih kao hajduk opak da vek svoj

glave, carostavnici kažu i da je rođacima kresao polnu snagu da se suvišni polet u zemlji smanji I posle dekade ovog zanata on postade plotski mudrac mršav i sveo, pun gvozdene volje.

i da se smanjim to je deo htenja ne preterujem nema u meni dosta dostojenja šteta za tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog lica ne treba da se sluša moj napev ni zaricanja kojima se

te dobro razume zbor novih naraštaja koji rado protivreči i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora je

plaća pošteni su postali kukavci sinji a slavni su drznici i za raj putuju tvrdice i prznice zavode red na izmaku ovog dana u kome su sve mačke crne i svaki je igrač u isti mah na redu da baci svoju kartu na čoju pred lihvara koji

glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja jesam Antihrist demon trula munja ali sam protiv rušenja ovog sveta!

da ne govorim o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život mora da se osladi ili

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Drugome ne bih, ali tebi ću da kažem. Vidiš ti, ovaj Trifun, on bi bio kadar, kad bi se dočepao ovog služavnika, da ga odnese pravo u založnu banku, samo da ima čime da se kocka.

Verujte, ona je zbog te brige i bolesna. Ona, istina, kaže da je bolesna od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige koja nas očekuje.

ADVOKAT: Recite joj! DANICA: Hoću. ADVOKAT: Recite joj sad odmah, ja vas i inače moram napustiti. Moram još ovog časa da preduzmem korake, da bih za sutra obezbedio otvaranje testamenta. Doviđenja, dakle! (Polazi.

SVI: Tako je, pristajemo! AGATON: I zato ja predlažem da se, u ime protesta, odmah ovog časa iselimo iz kuće. SARKA: Uh, baš me žao moje sobe! AGATON: Nećeš valjda da dočekaš ona da nas izbacuje, ona?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ona je pogodila sobu kod ovog Janka za četiri dinara mesečno, a mi joj dajemo još po dva dinara, te svega šest. — Molim vas, prekide ga učiteljica,

He, ali im on nije dao ni opepeliti: zubat beše, pa odmah za oči. »Šta vi tu, veli im on, mučite ovog jadnog starca. Kako će, kaže, da živi čovek sa dvanaest dinara mesečno, pobojte se Boga !

— Sirotinja smo, gospođo, stade kmet uvijati poluironično, smejući se u sebi i čudeći se smelosti ovog devojčeta. »’Natema je... pomisli on, a vi’š ovaj ne ume ni da obeli !« Ne može narod da izdrži ovolike terete...

Oboje osećahu kako im se duh otresa ovog svakodnevnog sitničarstva, pa teži nekud dalje i više, tamo u nedogled, onoj beskrajnoj večnoj istini...

jesmo li se namestili ?... Pera Ilić, pisar ovog sreza i platodavac učiteljski... Hm... da... čujemo mi tamo u srezu, dođoše nam posle i akta o vašem postavljenju...

Posle ovog saopštenja, pisar se diže. On nađe da je ovo va prvi mah kao početak, dosta; a posle već, ići će sve svojim redom...

Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama... jest ima još nešto, jamačno ima...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

On je jedini i odgovoran za tragični nesporazum koji je doveo do ovog hapšenja! MAJCEN: Zašto misliš da je on odgovoran? VASILIJE: Zašto?

VASILIJE: Ove! Ove ovde! Ove u kojoj se nalaziš! Ove u koju si nas doveo svojom glupošću! Ove sobe, ovog stola, ove furune! Ovoga olajisanoga patosa! Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene!

Ove u koju si nas doveo svojom glupošću! Ove sobe, ovog stola, ove furune! Ovoga olajisanoga patosa! Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene! FILIP: Da to ti, možda, nećeš da kažeš da ste vi — stvarnost?

Ove u koju si nas doveo svojom glupošću! Ove sobe, ovog stola, ove furune! Ovoga olajisanoga patosa! Ovog gospodina, ovog podnarednika, Jelisavete, Sofije, mene! FILIP: Da to ti, možda, nećeš da kažeš da ste vi — stvarnost?

MAJCEN: A da li za tu predstavu imate dozvolu? JELISAVETA: Sad samo kaži da nemaš ni tu dozvolu, pa ja ovog momenta dajem otkaz! VASILIJE: Ja mislim da je dovoljan naš renome! JELISAVETA: Toga sam se i plašila!

A treće, i poslednje, sve je ovo više nego dovoljno da vas, do prvog transporta za logor, strpam u zatvor! Što ću ovog momenta i da učinim! MILUN: Sve bi ja to Dropcu na dalji postupak! MAJCEN: Vidi ima li u zatvoru slobodnih mesta!

(Ulazi za Sofijom u kuću) GINA: Nisam ni znala da je ovde kod nas tako divno! Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi!

Drobac, za trenutak, gleda u Sofiju sa zaprepašćenjem. Njegov odlazak sa scene liči, na kraju, na bekstvo. Posledice ovog susreta pokazaće se u sedmoj slici.) SIMKA: Ima li ičega što bi ovu životinju moglo da uljudi?

SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah? DROBAC: Ko zna ko more iz ovog mraka da naiđe. SOFIJA: Pa šta ako i naiđe? Niste mi kazali ko ste! DROBAC: More da zakolje. More dubije batinom.

SIMKA: Ništa. Šaka tantuza. VASILIJE: „Od pokretnog i nepokretnog imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno majci zemlji: prah prašini!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!

I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što

Uvek sam, bled i prazan, u svetu ovog slasti, znao da sve to gubim, u telu, i pod travom. Da i sa tih promena pada mrak pepeljasti, i veje, gusto, bliskom i

Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta. A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Srem to više nije.

Tla davno nestaje. I već trne, u telu mom, bezbrižnost mladosti, pre vanredna. Razum mi još samo treperi, od zvezda ovog leta. A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Dubrovnik, 1927.

Posle rata, u Beogradu, one su odjeknule kao bomba. Međutim, JEZIVO aktuelne postale su tek u toku ovog prošlog rata, bez ikakvih pesnikovih zasluga. U tome je bila njihova tajanstvena sudbina.

Odbacili smo bivše zakone. Večiti problem „njenog venčanja“ nas ne buni! Odelili smo se od ovog života, jer smo našli nov. Pišemo slobodnim stihom, što je posledica naših sadržaja!

Širina i mir ovih polja i pravih, bogatih krovova dovodi do smeha. Kad bih sa ovog mosta počeo čitati novine glasno, svakako da bi se zaorio urlik gomila, i da bi jurnule na zidove da sve popale.

Kad bi sa ovog mosta čitao i čitao, ne dodajući, niti oduzimajući reči, kako bismo se nasmejali, i počeli da palimo sve.

Nisam mogao da se ispravim; kao nad provalijom kad se klekne od vrtoglavice, pognuo sam glavu od ovog silnog gvožđa ispod sebe gorostasnog i ogromnog kao brda, pred onom dalekom, teškom, modrom prugom što je tekla oko

Stojim prav, i osećam mir, tamo daleko, na pruzi vidika, koja, modra i široka, obavija nebesa. Ispod ovog užasnog vrenja i ključanja, ispod ovih pena, znam da je sve rumeno, kao zora, i sve zeleno, kao trava.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red. i ja sam njih, pre nego što se počeše tući, nadovat, ovog-onog raspitivao o zaslugama zbog kojih su odlikovani.

je bilo osvetljenje, i opet muzika, uz zapaljene buktinje koje nosaše rodoljubiva masa sveta, prolamaše vazduh po ulicama ovog srećnog grada; a u visini, u tamnom vazduhu, rasprskavale su se raketle, te zasija ime velikog državnika, koje izgleda

— To vam je divno! — rekoh. — Ali kada vam još kažem da ovog izdanja više i nema!... — Ta to je veličanstveno! — uzviknuh kao oduševljeno i uzeh razmatrati knjigu, praveći se duboko

„Gospodo poslanici, prilikom pretresa ovog važnog zakonskog projekta, pobuđen sam i ja, da posle lepog govora poštovanog druga T... M...

Sutradan donose listovi da jučerašnja vest o dolasku Horijevom nije istinita. Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa. Prispe lađa i počeše izlaziti putnici.

vladini listovi donesu belešku: „Vlada energično radi na ostvarenju novog zajma i svi su izgledi da ćemo još do kraja ovog meseca primiti jedan deo novca.” Svet se malo raspitivao o Horiju, pa prestade, a zatim opet sve po starom.

Ne provede se mnogo razgovora, i svi se saglasiše da bi najbolje bilo da umole ovog putnika, koga im je, kako vele, sam Bog poslao: da ih povede u svet da traže bolji kraj i plodniju zemlju, da im bude

Sapleteš se, pa mož' da padneš na mestu mrtav!... Kod ovog Turčina (tako je zvala bakalina, koji je inače bio vrlo dobar čovek, samo zato što je naše svinje jurio motkom iz svoje

Molim Gospodina Ministra da ovoga kompromitovanog činovnika udali iz državne službe, ili bar iz ovog mesta, dokle god se ne popravi.” Ministar ga premesti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

— Šta veliš ti, Ljubiša? — Tss... ništa vala... tek onako. Ko mu zna! I Đokić i Ljubiša su ovog leta izašli iz vojske; obojica su tanka stanja. Đokić je kicoš, lep mladić i veliki hvališa.

Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika. Ljubiša bled kao platno, stoji i gleda u ovu crnu masu, koja je do ovog časa bila tako strašna, a sad, njegovom rukom, uništena.

— Sâm, sâm... mora zvoniti sam. Nema Stanka ! I nikad ga više neće biti, i ruka se negova neće nikad dotaći ovog konopca. A on mora sam zaljuljivivati... Ali kako ?... I on povuče za konopac iz sve snage...

tepelucima, a posle će trčati i ulagivati se oko nje, al’ ona će već znati šta će raditi, samo, Bože, zdravlja da hoće ovog matorog crvenka gdegod da premeste. Č’a Gliša je se iznajpre smejao njihovim budalaštinama.

tako mogla obreći Gliši da pristaje da udadu dete za prvu dobru priliku koja se ukaže, a međutim je se nadala da će i ovog kapetana odgurati skoro, jer je već star pa će mu morati dati povišicu, i na tome ostade.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.

IVKOVIĆ: Ta imam nešto ovde na stolu... početak. DANICA; Hoćete li skoro od kuće? IVKOVIĆ: Ovog časa. DANICA: Ući ću u vašu sobu i prepisaću vaš govor, ostavite ga na stolu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Primeti mu da Don Pedro nije bio kmet i zakrati mu reč radi ovog uvredljivog izraza, pa nastavi dalje. — I pile u ljusci je, more, propištalo od zuluma i tirijanstva njegova.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Od blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

— Nego tu, gde ovog časa jesmo! LETOVANjE Došao sam u Miločer S ciljem da ne mislim ni o čem. Kafić, kiosk i pošta: Vrtim se

Ništa se ne miče. Da me bar osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se zove bludeća misao! Kraj! Sonet se sam samcat napisao!

Odoše jednakost, jedinstvo, bratstvo, Čovek nam je jedino još bogatstvo. To je suština ovog prizora, Ove lakrdije i sprdačije; Avakum Pantić je lišen izbora, A ni babe ne mogu drugačije: Svako tu, kao

” „Misleći na ovog ovde kržlju Goreh, dok mi u srcu ne zgasnu plamen, I dok mi se ne okrete ljubav u mržnju. Tada očvrsnuh, kao kamen.

s načetom flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu, šapćući: „Bokte, Ovog bi trebalo zasuti praškom, Nahraniti hlebom, sirom i graškom, Nakljukati sutlijašem a onda čaškom Podrezati mu na

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Rakić, Milan - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi. Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja, Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka priviđenja Nestala s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i meta I da je bez njih prazna vasiona...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Pandurović, Sima - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

KUMANOVSKOM RAZBOJIŠTU 128 NOĆ SLUTNjE 129 NA POLjIMA MIRNIM PROHUJALE BITKE 131 RANjENICI IZ 1912 133 CVEĆE OVOG PROLEĆA 136 SAVREMENIK 138 KRAJ LAMPE 141 BEOGRAD U ROPSTVU 143 S

kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje utehu sa neba Kad sveta ovog potamne nam boje. U PROLAZU JUČE...

I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.

Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.

Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog mutnog dana, Kad skrušeno sitna kišica rominja I zasipa maglom ova jesen râna.

tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost svoju ovog dana.

Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog. I ne stvorimo l’ ništa sami sobom,

CVEĆE OVOG PROLEĆA (1913) Zvuče oštri zvuci iz metalnih truba Sudbonosnim poljem, gde krvavo veče Dolazi da sveži trag pokolja

U ljubavi i sreći rânog doba Mislio sam na mržnju ovog sveta, U mladosti — na dane blizu groba, U radosti — na tugu starih lêta.

Al’ čuješ? To je uspavanka Večnoga Oca, večne Majke Na kraju ovog ludog boja, Moj verni druže, suzo moja. TAKO ĆE BITI Kad uz mutnih dana monotoni zvuk Praznih nada tašti

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

„No hodi da jedeš, ako ćeš, jer nam nije dangubiti!“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj! Ne primiči mu se, čuješ!“ reče Krcun i on ozbiljno.

Lovćen i Štirovnik obigrao bješe s kraja na kraj. Sa ovog potonjeg gledao je pod sobom župno Primorje, a s njega pogled mu je letio po pučini morskoj, po toj divoti, gdje ne

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Seljaci nisu hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa ovog izvora vodu, prozovu ga

hteli nikad da piju vode sa ovog izvora, jer su govorili: „Nečista je, udara na sumpor“, pa videvši da Koviljka pije sa ovog izvora vodu, prozovu ga „Koviljača“.

— Pričekaj se, jedan vuče, Ja ću na te selo dovest’, Neka tebe selo bije. I dovede jedno selo: „Udri, selo, ovog vuka!“ — Neću! — Pričekaj se, jedno selo, Ja ću na te vatru dovest’, Neka tebe vatra pali.

— Pričekaj se, jedan konju, Ja ću na te sedlo donet’, Neka tebe sedlo tare. I donese jedno sedlo: „Tari, sedlo, ovog konja!“ — Neću! — Pričekaj se, jedno sedlo, Ja ću na te miša dovest’, Neka tebe miš izjede.

— Pričekaj se, jedan mišu, Ja ću na te mačku dovest’, Neka tebe mačka jede. I dovede jednu mačku: „Jedi, mačko, ovog miša!“ — Neću! — Pričekaj se, jedna mačko, Ja ću na te hrta dovest’, Neka tebe hrt izjede.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Onda car pošalje drugog svog čoveka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car, šta je usnio, a ovaj mu odgovori: „Neću da ti kažem.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume šnjime se opkladiti, da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za

“ Carski zet pozove i ovog, te i taj šnjim pođe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga. Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi

“ „Vala,“ reče „ništa, bijah napravio malo za doručak, pa da bijaše jošt, mogaše te poarčiti.“ Ponudi i ovog da šnjim pođe, a ovaj rado pristane, i tako carski zet dobije devet stotina i devedeset i devet druga.

“ Ponudi i ovog, da s njim pođe, a ovaj jedva dočeka, i tako carski zet dobije hiljadu drugara, pa šnjima u mjesto. Kad tamo dođu, onda

Sveti Sava - SABRANA DELA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Potom, opet, ovakvo pravilo dajem da biva: da se okupe iguman svetog ovog manastira sa svom bratijom i da biraju muža bogobojažljiva koji je podoban živeti u ćeliji u mestu tom.

“ (Mt. 1Z, 23; Lk. 13, 27) Bojeći se ovog odgovora, a želeći čuti onaj prekrasni glas: „Dođite, blagosloveni Oca moga, uđite u radost Gospoda svoga“, (Mt.

“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor. 1, 12) i zatim reče: „Nije slava sveta ovog slična slavi budućeg veka“. (ІІ Kor.

“ (ІІ Kor. 13, 13) SLOVO 2 O nasleđivanju svetog ovog manastira prepodobnim ocem našim Simeonom i Savom smernim Blagoslovi, oče!

po svojoj čineći volji, a ne ispovedajući se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada izagnan, ne

GLAVA 19 Pouka igumanu I ti, oče duhovni osveštenog ovog stada i nastavniče, smeran budi bratiji, i milostiv, svu očinsku pokazujući im dobru volju.

GLAVA 43 O čitanju ovog tipika svakoga meseca i da ga izvršavate, a naročito na dan uspomene ktitorove da ga iščitavate Zapovedam vam da ovaj

da dolazeći postavlja arhimandrita ovoga; njega postavljajući umesto sebe gospodina i ktitora, da bude osvetitelj i čuvar ovog svetog manastira, i prosto rečeno, ima da bdi nad ovim svetim mestom.

ŽITIJE SVETOG SIMEONA SLOVO 1 O NASLEĐU SVETOG MANASTIRA OVOG PREPODOBNIM OCEM NAŠIM i KTITOROM GOSPODINOM SIMEONOM I O ŽITIJU NjEGOVOM KAKVO BI PRED BOGOM I LjUDIMA Oče, blagoslovi!

Jer, ovog triblaženog, i uistinu gospodina nam i oca, da znano bude svima nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeć

nam i oca, da znano bude svima nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom zemljom.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

STAVRA: Šta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, čuješ valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka! MILE: Ja ga i lično poznajem, znam ga još iz predratnog perioda, bio je on i onda velika zverka, al

Taj što sam vam pričala, taj profisor! Noge mi se osekle kad me zaprosio! Venčaćemo se petnajstog ovog meseca! Nema više treće smene, evo im šipak! A kupio mi svileni veš, kod Mitića, crno i roze, mnogo daje na mene!

STAVRA: Odžačari će dobuku bela, a bolničari crna odela! IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike!

Gorela ko ova sveća, ako nije! Da se triputa prekrstiš! ANĐELKO: Pomoz ti meni da ovog unesem, a posle se krsti! CMILjA: Al je težak! (Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće. Tišina.

aljine, ona jučeranja govornica onde, aminovanje, disciplina, televizori, krzno, čaša rakije, novine — pogledaj ovog kako čita! — fotelje, kreveti, tenkovi, vojne trupe, kad bolje pogledaš, sve su to mišje rupe!

Nađe se neko ko baš voli da ponese. VILOTIJEVIĆ: Moj kamen? PROSJAK: Tvoj, kafedžinkin, ove devojke, ovog što čita novine, čiji bilo! VILOTIJEVIĆ: Šta ti to pričaš? PROSJAK: Slušaj... Evo ovako...

Nije to tako strašno, ko što izgleda! Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo. STAVRA: Pa naravski da nije strašno! VILOTIJEVIĆ: Sad ću da ti kažem šta ću!

A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete?

Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen! MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane!

MANOJLO: A bez te čvoruge ne može da ga prepozna ni njegova rođena kći! PROSJAK: Ovog pokojnika izlečio sam od guke! MANOJLO: A bez te guke nije mogo da dokaže da je nevin, i da nije ubica!

Stanković, Borisav - JOVČA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Poznati sebe, poznati ljude, nji[h]ove naravi i najpotajen[ij]a sklonjenija i pristrastija nji[h]ovog srca, iz koji[h] proizniču i proishode sva nji[h]ova namerenija, dviženija i dela, o tom su se trudili najveći ljudi, i

I kako prve vospitateljnice i nastaviteljnice čada svoji[h], prosveštene budući, same će polagati prvo osnovanijenji[h] ovog dobrog vospitanija, napajajući i[h] razumom i dobrodeteljiju zajedno s mlekom prsiju svoji[h].

Človek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom učiniti! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.

Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde? Evo već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle.

Ćosić, Dobrica - KORENI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Nikada do ovog trenutka nije pomislila da joj je život jadan i pust. Kako joj odjednom sada ništa ne znači što je gazdarica u kući u

Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu! Šta mu je radosnije bilo od ovog dana, kad je u sankama jurio iz Palanke kući na božićni raspust?

Ali neće za tebe, gazda-Đorđe. Zato što ja nisam zaslužio... Gazda-Đorđe, da se pogađamo. Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika? Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem.

Aćim ćuti. Hoće li se ovog jutra Prerovci skupiti oko njega, kao što su se nekad u zaranke skupljali oko Vasilija pod ovim bagremom?

Jao, šta bih ja kupila...“ „Ako, ako. Srce mi je veće od Rtnja. Gazi, blago čiči. Svi gazite.“ Simka ga je do ovog doterala. Kako sad može da veruje u ono što je rekla, da će roditi? Kako da ne sumnja? A on je u Beogradu morao...

Naslediće me, biće gazda i srećan čovek. Ti imaš još trojicu, dosta ti je.“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.

Da je razložio takvu pomisao, došao bi do ovog opravdanja: Vukašin ipak valjda nije takav nečovek da ne kaže deci kako im se deda zove.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Od početka ovog stoleća naziv Dorćol proširio se na sve ulice na dunavskoj padini od Kalemegdana do Francuske i od Vasine do obale.

mač, pored one zmajevske silovitosti ima i mnogo od zamaha junaka socijalističkog rada iz kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog realizma svojim jednostranim viđenjem obeležila tog bronzanog Zmaja od Avale.

Vasa Čarapić gleda u visoku zgradu, sa kupolom, ukoso od Doma JNA: zidana tridesetih godina ovog veka, sačuvana u bombardovanjima, ona označava početak Ulice 29. novembra.

Da se, recimo, rodio pred kraj prve polovine ovog, dvadesetog veka, uveren je da bi takođe postao slavan, samo ne kao ratnik nego kao glumac.

Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da

Kao i onda, u Beču, u Annagasse i sad je, u paklu ovog poraza, pojmio da mu se život otvara, još jednom. Samo, sada su njegove prednosti bile veće.

Ta se surovost inače nikada nije raspoznavala na lipu ovog Grka, koje je uvek izgledalo osvetljeno mekim unutarnjim plamom.

Tako je nemir opet gonio Rigu od Fere na delovanje a Riga mu se, poslušno, predavao. Delovao je, ali ovog puta sporo, promišljeno, gotovo neprimetno a posledice tog delovanja, ona mreža koju je Mavrogeni osetio kao paukovu,

Kad je to čuo, stari Knez je, u Beču, pobesneo. Krajem prošlog i početkom ovog veka istoričari su, proučavajući bečki arhiv otkrili i ovu zanimljivu pojedinost: da prepiska koja je vođena između

Groblje se prostiralo nešto iznad ovog parka koji se danas zove Studentski a u kojem je, evo, i njegova krupna bronzana prilika, spomenik Dositeju.

Oni koji su te zime putovali sa Dositejom tvrdili su, kasnije, da su morale postojati dve verzije ovog spisa. Prva, koja je nastala dok je Dositej putovao u Vlašku; druga, koja je nastala kad se vraćao u Srbiju.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

309 CLIX NA BRODU 310 CLX USEDELICA 313 CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... 315 CLXII SVETKOVINA 318 CLXIII UNUTRAŠNjI DIALOG 321 CLXIV „PUČINA JE STOKA JEDNA GRDNjA“ 325 CLXV

Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!“ Selim oči sklopi, Zlatni pehar popi Do kraja.

U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oružja se maša, Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi! Danas nama kažu, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše.

V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu.

„Nužnošću stvari duh ljudski je dužan Da stremi stazom ovog mučnog puta. Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

On pomisli da je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe i mračnije i na pozor

plamom besmrtnosti, skini mene sa očih mojijeh neprozračnu smrtnosti zavjesu, tupe moje otrgni poglede od meteža ovog ništožnoga, uvedi ih u polja blažena, u tvorenjem osveštanom hramu, - da opširnu vidim kolijevku u kojoj se vječnost

Gle, idejo, iskro besamrtna, dosad su te struje i potoci okeana ovog zanosile, sad nas evo na izvor čudesah, sad nas evo u carstvo svjetlosti, na valove tihe beskonačne, zapaljene

Iza ovog te sam iskazao, ja dopirem do granice mrakah, mrakah mećem koliko svjetlosti; ja ovako prostor razumijem.

Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne

Bezumnoga ovog jazičestva nečisti će prestol predstavljati na glibljivom jednome brežuljku, kojega će gadi i životna neprestano po

Popa, Vasko - KORA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kad je posmatramo sa ovog mesta na kojem se sada nalazimo, vidimo da je upravo iznad vrha onog kiparisa onde, s onu stranu potoka.

U ovom slučaju je kvadrat hipotenuze, dakle, jednak zbiru kvadrata obeju kateta. Naslućivao sam da iza ovog odnosa leži prikriveno nešto važnije i opštije.

Do ovog svog trougla došli su Egipćani, ne kao ja, rasuđivanjem, nego merenjem i oprobavanjem. A meni je pošlo za rukom da odgonet

- Ponovi nam sada konačni rezultat svojih rasuđivanja!“ „Brojevi koji su predočeni katetom, odnosno hipotenuzom, ovog trougla stoje u razmeri dvaju celih brojeva koji nemaju zajedničkog delitelja“.

Znači da je kvadrat našeg manjeg broja jednak dvostrukom kvadratu ovog trećeg našeg broja“. „Jasno kao sunce!“ „Da li je taj kvadrat našeg manjeg broja paran ili neparan?

„Rastvorila se u vodi“. „Da, tako se to veli. Ali ako ispitujemo stvar pomnije i dublje, onda dolazimo do ovog tumačenja. So se raspala u vodi u toliko sitne deliće, da ni naše oko ne može videti.

U njenoj umetničkoj izradi beše ovde i zemaljsko i božansko oličeno nedostižnom veštinom. Pod silnim utiskom ovog nedostižnog dela čovečje ruke, oseti on još jače svoje ništavilo.

i lepog, savršene, večno nepromenljive tvorevine duha, nisu ovoga sveta; njima pripada zasebna egzistencija van ovog našeg zemaljskog sveta. One su pravo biće, nematerijalna stvarnost“. „Pa kako dolazimo, učitelju, do njihovog saznanja?

Naša duša morala je te ideje već pre nekada odnekud da zadobije. I zaista je to tako bilo: naša duša je pre ovog njenog zemaljskog života u nematerijalnom svetu sagledala te čiste oblike stvarnosti, i sada se njih setila.

bi opravdavali moju pesničku slobodu u tom pitanju su ovi: Demokritos življaše još za vreme mladosti Aristotelove, kad ovog obuze neodoljiva žudnja za naukom.

„Ovde na trećoj slici ove table, vidite Sunce, Zemlju i Mesec u ovom međusobnom rasporedu. Oni su i ovog puta poređani duž jedne prave: levo stoji Sunce, desno od njega naša Zemlja u svom nepromenljivom otstojanju od Sunca, a

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Jer i kod nas treba pripremati duhove i jer izlaz iz ovog haosa i kala ne može se ni zamisliti bez terorističke akcije. Morate se u ovome sa mnom potpuno složiti.

Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega.

Nemoguće je, uostalom, zaboraviti tu noć uoči ovog neobičnog venčanja. Činilo nam se, pored svega, neverovatno da će se ona pojaviti i hiljade smetnji izlazile su nam pred

Kako ja to nikad nisam bio, rado sačekah kraj ovog koncerta u Dobrim zaklonima rezerve, a sutra rano, pre svanuća, pošto teren beše otkriven i neprijatelj blizu, uputih

Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive. Eto onu laž ja sam napao.

Nismo svaki dan! Ja ga poslušah. — Pa kad stiže? Zašto mi ne javi? A jest, sad sam dobio, maločas. Hteo sam ovog momenta... — Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan.

— Evo ti na: niko se ne trudi da razume ovog čoveka. Samo onako tek da se kaže: zašto si plakao? To pitaju čoveka koji četvrti Božić provodi u ratu, nekoliko

„Kapetane, pazite, budite prisebni, sad je potrebno da budete prisebni kad vam ovo kažem: Vi ste mrtav, umrli ste ovog sekunda, umrli ste, umrli ste, jest, vi ste umrli.“ Takav je tačno bio prvi utisak.

— Hoću, sve — sipljivo je odgovorio Svilar, ali očne kapke nije mogao da podigne iako je baš naročito želeo da gleda ovog čoveka i da ga zagrli i da mu kaže: eto, ravno četiri noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i

Ali usred one grmljavine u ušima, usred ovog crnog oblaka, iako sasvim oslepeo, obamro, poludeo, ja sam ipak čuo divlju vrisku mojih dželata i demonski kikot

Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ... tako ... sad evo ovog časa sve sam zavolela i obuhvatila bih, obgrlila, utonula u sve, rastopila bih se sva u suncu; htela bih da poletim,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ovaj naš život, i ritam ovog našeg kruga, pa i život i ritam svakog drugog kruga, ma koliko življeg i zbivanjem bogatijeg od ovog našeg, i opet je

naš život, i ritam ovog našeg kruga, pa i život i ritam svakog drugog kruga, ma koliko življeg i zbivanjem bogatijeg od ovog našeg, i opet je samo jedan dioni život — samo jedan mrtvi rukavac vremena.

o kojima nam ona priča: ni jedna jedincata pomisao, ni jedna jedincata reakcija nije onakva kakvu bi prosječni čitalac ovog izlinjalog kontinenta u sličnoj situaciji sâm osjetio!

I što tad preostaje starom vjetrogonji-probisvjetu, „filibustijeru” klasičnog tipa, poteklom negdje s obala ovog sredozemlja (naravno, ako je dostojan tog imena, ako je to doista životni amater dobroga soja, a ne puki mitteleuropski

Život ljubavi je život maslačka! Stalno ugrožen, pod vječitom prijetnjom da se od jednog otpuha raspline!... A vidi, ovog puta neće da popusti! Odakle, molim te, odjednom ga pretenzija kod tako mekog i predanog stvorenja? Varaš se, mila!

moj tiranin koji ne dariva smirenje, za mene je jedini, nezamjenjivi, jedino mogući bog, sav izrastao iz mene, „iz uprav ovog i ovakvog bića”, kao što ste maločas rekli... Bio sam se u govoru zagrijao vlastitim riječima.

Nećeš ti poginuti, nego ćeš naprosto biti poginut! ... Siroti general!... Sudbina je ovog puta htjela da prema njemu bude pravedna, pa ga je izuzela od preimućstva javne smrti i podvrgla onoj običnoj,

To i jest specifičnost ovog mog romana. Možda vam je poznato da ja s mojim romanima nemam sreće. Obično me kore da sam realista, da nemam

To sam sasvim tačno ocjećao već u času kad sam kidao sa Dolores. Pazi, rekao sam sebi, bol od ovog rastanka u tebi će biti dublja i trajnija nego ono radi čega si je uzeo na se. Pa ipak!...

A čemu?... Tvoja će putanja, Erna, u to ni časka ne sumnjam, odlučno krenuti naviše čim se otarasiš ovog utega koji ti se prikačio o skute... I tako dalje i tako dalje, kao što već biva u takvim prigodama. Plakala je.

A odavle će, čim prezdravi, ponovo u policijske podrume, na dalje preslušavanje. Hoće li izdržati? Xoće li i ovog puta izdržati? Premlad je, još zelen! I čovjek je: bijedna gvalja živčevlja i prezavoga, veoma ranjavoga mesa!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

»Uhvatiše... to je ono; sad se počinje... robija ili gora... šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...

Da je grom udario usred apsane, čini mu se ne bi se tako iznenadio ni tako detinjski uplašio, kao što se uplaši od ovog običnog otvaranja vrata; usred neme i dugotrajne tišine, kojoj se beše sav predao.

U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna misao ne mogaše javiti, osim ovog opštega pitanja, koje sam sebi neprestano zadavaše.

— reče starac, posmatrajući ga ozbiljno i radoznalo. — Tss... šta ću — promuca Đurica, i još više se zbuni od ovog otvorenog n neočekivanoga pitanja. — Samo ti ne valja što si se združio s onim zlikovcem... s Radovanom.

Slučajno, pre ovog izaslanika, Đurica srete svoga Klenovičanina, koga mu je poslao jatak Jovo. Đurica još iđaše kao u groznici.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda pomisli u sebi: — Bože moj, šta mora biti

Onda car pošalje drugog svog čoeka, te ovog junošu nađe i pred cara dovede. Sad ga upita car šta je usnio, a ovaj mu odgovori: — Neću da ti kažem.

Kad vide ovo vezirski sinovi, jako im bude krivo i vrlo mu pozavide, i da bi na koji način od ovog junoše carsku kćer oduzeti mogli, naume s njime se opkladiti: da vezirski sinovi u prvi idući petak spreme večeru za

Carski zet pozove i ovog, te i taj s njim pođe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga. Idući sa društvom dalje jedan sahat, opazi

Ponudi i ovog da s njim pođe, a ovaj jedva dočeka i tako carski zet dobije hiljadu drugara, pa s njima u mjesto. Kad tamo dođu, onda

— Jeste, — kaže. — E vidiš, — vilištanjac će onda — i još si smio jauknit pod mojim štapom, a ovog momka ne ženiš. Ti si, gazda, magarac, a ne pravda.

Ti si, gazda, magarac, a ne pravda. Ovog momka oma sutra oženi s jednom pametnom divojkom, je l̓ ne vidiš s kakom ti je mudri sin oženjen?

No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već

Lisica tad digne svoju prednju desnu nogu i polako je spusti na gvožđa i sitno reče: — Nisam ja izjela meda, tako mi ovog pravdala! Medvjed tad digne svoju nogu i krupno rekne kô medvjed: — Nisam ni ja, tako mi ovog pravdala!

Medvjed tad digne svoju nogu i krupno rekne kô medvjed: — Nisam ni ja, tako mi ovog pravdala! — pa lupi stopalom po gvožđima što igda mogaše.

Petković, Vladislav Dis - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Osećam dodir trulog ogrtača, Sebe, da idem iz ovog okvira, I vlagu zemlje, da linije spira, Dok šapat prvi budi se i jača.

I kad zvezda njima se pokaza, Videli su svi da nema više Nje, devojke: iz ovog poraza Prvu zvezdu suzom pozdraviše. Već se gubi svelo lišće s grana.

patim kad pomislim tako Da me možda čekaš i izgledaš svuda: Mene sve zaboli i plak'o bih, plak'o, Na hladu i senci ovog starog duda.

Sad bih sanjao, san od mene bega; Sad bih živeo i kraj ovog sveta; Sad bih voleo, i to više svega; Al' sve to meni čudnovato smeta: San, život, ljubav, sad su moja stega.

NEDOVRŠENE REČI PRVA PESMA U ovome svetu, ispod neba ovog, Ja sam tebe sreo jednog toplog dana, Sa tamnom radosti zbog poznanstva novog.

svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna. Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Il' je ova bajka ne iz ovog doba, Ne sa zemlje naše, već sa zvezde neke, Koja danas nema ni traga od groba, Dok daljina čuva spomene daleke Kao

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos.

Mnoge od njih sam konstruisao i uživao u njihovom radu. Kako je neobičan bio moj život može se videti iz ovog slučajnog događaja. Moj ujak nije mario za ovu vrstu razonode i više puta me je prekorevao.

Neverovatno je koliko su ljudi malo znali o uzrocima ovog zla koje se pojavljivalo u zemlji svakih petnaest do dvadeset godina.

vreme sam se kolebao, impresioniran profesorovim autoritetom, ali ubrzo sam shvatio da sam u pravu i prihvatio sam se ovog zadatka, sa svim žarom i beskrajnim mladalačkim samopouzdanjem.

Od momenta objavljivanja ovog izuma, on je ušao u opštu upotrebu i izazvao revoluciju u mnogim oblastima. Njega, međutim, očekuje još bolja budućnost.

Bio sam odlučan čovek, ali sam lako popustio pred jakim argumentima ovog velikog Škotlanđanina. Gurnuo me je u stolicu i nalio mi pola čaše divne braon tečnosti koja se presijavala u svim

Primenom ovog principa uspeo sam da ostvarim napone od četiri miliona volti, a to je bilo blizu gornje granice koju sam mogao da

Fotografija ovog predajnika pojavila se u časopisu ”Elektrical Review” novembra 1898. godine. Da bih mogao dalje da napredujem u ovom

godine počeo da komercijalizujem. Neposredna svrha ovog mog poduhvata jasno je u kratkim crtama data u tehničkom opisu toga vremena iz koga navodim sledeće: » “Svetski

Jednog vrelog popodneva osetio sam potrebu da se osvežim i ušao sam u jedan od trideset hiljada narodnih lokala ovog velikog grada gde su služili ukusno 12%-no alkoholno piće koje bi sada čovek mogao da dobije jedino ako otputuje u

Tokom demonstracije ovog pronalaska pred publikom zahtevao sam od posetilaca da postavljaju pitanja, makar i najkomplikovanija, i automat bi

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

koliko mi je trebalo da napišem ovu knjigu, čini mi se da će reči sa početka jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz uspona idealizma u američkoj nauci, posebno u prirodnim naukama i

Bio sam svedok ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s

Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.

Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.

Uvek sam visoko cenio očevo mišljenje, ali ovog puta nisam mogao a da se ne nasmešim sa prizvukom ironije, što ga je naljutilo.

Nešto ranije, slično otkriće je napravio jedan moj drugi student - Vrilend. Suština ovog otkrića jako me podseća na funkcionisanje gajdi i srpskog gajdaša.

Ime ovog grada podsetilo me je na moju pečenu gusku koja je nestala kod Karlovaca i mutne slutnje poremetile su moje raspoloženje

Suviše je bila velika promena za mene dolazak iz Banata u Prag. Treba da pomenem i jedan događaj iz ovog doba koji me je malo ohrabrio.

Kada sam spomenuo sv. Savu, povukao je paralelu između ovog sveca i Jana Husa, velikog češkog patriote i proroka koji je bio spaljen na lomači u Konstanci 1415.

Posle nekoliko meseci saznao sam da je moja majka sa punom verom primila ovo ružičasto predstavljanje ovog mog neočekivanog koraka. Brod je isplovio popunjen putnicima jeftine klase, većinom Nemcima.

Posumnjao sam da ću ikada uspeti da naučim reč-dve ovog neobičnog jezika. Setio sam se seljaka iz Idvora i njihovog govora na poselima, njihovih krilatica od kojih je svaka

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Starica je razgovorljiva, pa mi priča što je znala o životu fratara ovog manastira, no ja je prekidoh; zanimalo me ono divlje magare, želio sam čuti kako ga je mogla starica, onako jaka i

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

romana ostaju otvorene mnoge jezičke nedoumice, čak i u slučaju kada je on doživeo pravi procvat u drugoj polovini ovog veka. Mnogo manje nedoumica ima u poeziji.

Na osnovu samo ovog jednog jedinog primera može se zaključiti da je sintaksička nepravilnost, Stankovićeva tipična metabola, povezana s

svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko zna za koju kob izlivena, Vrati se s ovog puta smračena „ Svom strelcu kom i ne zna imena.

Dovoljno je iz ovog katrena izdvojiti samo jednu malu ali čudesnu sliku: „ribe izmeđ zvezda“. Ona ne bi bila moguća bez ogledalskog

Ispod ovog dosledno provedenog oponiranja naziremo s jedne strane zaštićenost u majčinoj utrobi, s druge dramatični izlazak u svetl

Tako je recimo, pesmu „Zapisano oktobra ovog u restoranu kraj Dečana“ hotimično razdelio na dve ravni (što je i u drugim pesmama činio): u zagradi je opisan isečak

Koji su osnovni zadaci i svrha ovog projekta? Prvi, minimalni a prećutni zadaci koji se pri osnivanju projekta imao na umu jeste da se proučavanje naše

Na Gospođindan išao sam redovno u Gračanicu da se pričestim. Nisam slučajno u naslov ovog teksta metnuo one slovenske pčele koje u Gračanici učestvuju u evharistiji.

Sa ovog stanovišta ponovo dobija na vrednosti Jovan Dučić. Njegov razvoj od prve knjige, koje se odrekao, do Lirike iz 1943.

• I drugo pitanje proisteklo iz ovog priloga. Ponudili ste odgovore na neke od aktuelnih dilema oko našeg književnog (standardnog) jezika.

Šta čeka srpsku književnost i kulturu nakon ovog loma čijih posledica, čini mi se, nismo još svesni u punoj meri? To što smo mi u poslednjoj deceniji izgubili čini nas

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

E, baš ti hvala, majka. PISAR (Živki): Treba li, gospođo, da uzmem ovog gospodina na saslušanje? ŽIVKA: Ta kakvo saslušanje, saslušao se on na onome, a ne na ovome svetu, dabogda!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

književnoistorijska konteksta, za dva perioda u razvitku srpske književnosti: Nečista krv je pisana tokom prve decenije ovog veka, u vreme srpske moderne, a Seobe u drugoj polovini dvadesetih godina, u vreme srpske avangarde.

Nepravi upravni govor, kad se iz ovog ugla posmatra, izgleda veoma pogodan za roman u kome se opisi usredsređuju oko granice među unutarnjim proživljavanjem

91 I od ovog časa, kada se Sofki prvi put obelodanjuje da porodica ne prodaje kuću, kako je ona mislila, nego nju žrtvuje udajom, u

Ali pošto se mesto menja, mora se menjati i imenovanje: sa ovog su mesta prozori oni, a sa onog bi već bili ovi; tačno onako kao što govornik i njegov sagovornik jedan drugoga

Razume se da već sama upotreba i učestalost, ovog postupka govori da je ponašanje likova psihološki motivisano tananijim vezama, koje nisu uvek i dovoljno jasne.

I najzad, izgleda da je Borisav Stanković do ovog oblika pripovedanja došao pošavši (a i sačuvavši osnovne njegove prednosti) od pripovedanja u prvom licu.

Još na početku ovog rada pokazano je da je u obema nedovršenim verzijama pripovedanje bilo zasnovano na Sofkinome sećanju, što dalje znači i

od Vuka]”. 269 Ali, počevši upravo od ovog mesta, dolazi do vidljive promene u Aranđelovome ponašanju: s jedne strane, sve više gubi kontrolu nad sobom zbog

Sa ovog je stanovišta lestvica vrednosti nacionalne kulture okretana naglavačke. Avangarda zapravo ruši kanonizovanu hijerarhi

To se moglo zaključiti već iz pokušaja na početku ovog poglavlja da se normalizuje razmeštaj rečeničnih delova. Tada smo bili primorani da determinative prebacujemo napred,

Jer opažaji koji se neposredno sa ovog izvora zahvataju izgledaju - kad ih posmatramo s obične tačke gledišta - „deformisani” pošto nisu ustaljeni, pa se

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

HEJ, DA MI JE CAREVATI... (Po nemačkom) Hej, da mi je carevati Tebe radi, moja mila! Danas jošte, ovog časa Carica bi, veruj, bila.

puno greha, nigde pokajanja, Zavišću, mržnjom, zlobom oskrvnjen svaki kut; Anđeo htede natrag, al’ već ne moga naći Iz ovog zemskog gliba natrag u nebo put. I zasuzi mu oko i nabra mu se čelo, Uzdahnuo je gorko: „Izgubio sam raj!

Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji. Kol’ko strana ovog zemskog kruga S tol’ko strana odjekuje tuga. To je ono od čeg’ podli blede! Strah im šapće šta te žrtve vrede.

— A to pesnik samo trenô: Snom otišô s ovog sveta — Probudi se, a pred njime Ova pesma, tek početa. Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita.

»Starmali« 1885. TINA JAKŠIĆKA Ode i ti s ovog sveta U žilišta, duši nova, Udovice našeg Đure, Verna ljubo pesnikova.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

POZORIJE 6. JOVAN (veseo trči.) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena?

Miljković, Branko - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju.

za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta Otvara vetar i ulazi u prazno ne kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno

Krakov, Stanislav - KRILA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

tek tada setila, da se izvini lekaru što je došla samo u lakom kimonu, kroz koji se proziralo njeno golo telo, da obiđe ovog teškog ranjenika. — Ipak je umro, dodala je ubedljivo. Onda su svi pošli.

Petrović, Rastko - AFRIKA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

I to je prva čežnja pred ovim oblama. Što više plovimo kraj njih, sklop rasporeda ovog ostrvlja sve je čarobniji. Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto,

Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast, zarđalo crven i sepija, dok su

Ako uspe da boja uhapsi, on će ga izvući iz hapse i uzeti sebi za slugu. Pri tom kod ovog Švajcarca, koji je stari kolonijalac, postoji još i surevnjivost da se jedan novodošli bez velike muke navikava na

Drugo rastinje, koje bi i pored toga ipak podleglo pod težinom, potpomognuto je od samoga granja. Sa ovog se spuštaju tanke duge žilice koje čim se dokopaju zemlje puštaju u nju koren.

Kako se ne uzbuditi onda tim! Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi.

Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o

Odeo gajena najčudniji način. Trebalo je biti iskasapljen kao N., biti gorak i nesrećan i cinik kao on, pa ovog derana ovako obući. Ta me je odeća, uostalom, veselila celoga puta.

su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi poslastica i za najgurmanskiji sto; ali je sve, počevši od ovog crnačkog piva, pa do kokoši, pirinča, preliva, i onih kus–kusa što će jesti naši crnci, tako strašno ljuto da me

Bilo je iza ovog lišća novo koje se tek razvija, bledozelene boje, a sve to davalo je utisak, i izbliza čak, velikih buketa cveća.

devojkama i njihovim ženama; a tada će brzo žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i zidova. Bilo koji čovek biće sa bilo kojom ženom.

Maleno siromašno selo na rečici Bagoe, koja posle ima da teče kroz strahovite močvari oko Sana. Stanovnici ovog sela vrlo su lepe rase ali prljavi, uplašeni i ubogi. Oni najpre kao majmuni beže na sve strane od nas.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Činilo se da svakom od njih zamiru na usnama ove reči: — »Ono vajde nema od celoga ovog našeg posla. Možemo mi i svi izginuti, pa opet ništa neće pomoći. Ali ipak trapuljaj napred!

A i Visoka Porta bila je zadovoljna od ovog razumnog povedenja vernih svoih podanika Srba, tako što, osim privilegije, koje im bjaše darovala ot pre, odobrila im i

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

? — Zar te ne smem svojom zvati, Vero moja — zakopana? Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Javljaju mi baš sada da su izginuli još neki vojnici od njihove artiljerije. Ako li nas maknu i sa ovog položaja, breša će biti ogromna.

Puškomitraljez neka dobro pazi! Uhvatio sam ga za kaiš. Prilikom ovog neposrednog dodira osetio sam se malo primiren, kao da je njegova hladnokrvnost prešla unekoliko i na mene...

E, kad je takva i takva stvar, onda čekaj, sinko majčin! — Kosta prevuče šakom preko lica. — Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti.

— Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Kaluđerski živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da pogleda; Zatvori

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje.

U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. „Koga ljubov silna [može] odoliti, Koga li Kupido sebi pokoriti?

“ No to ne [— — — —] mora biti Seni, Jer na take reči od stida crveni. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Gospa Ruža šeta kano paunica, Često gospodaru ne da belog lica Poljubiti.

Dakle, uklont'e se, strani, Jer kome je dužna, i onome brani. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Danju-noću Savka na nebo uzdiše, Kako zvono čuje, taki metaniše.

I kad spava, samo o molitvi sniva, Zamazala sveca što često celiva, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi.

Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Sami čest nemadu poete kod Sove, Zato što ot ljubvi izdaju stihove.

Huli, ruži, grdi, kune njina dela, Žive bi ih pekla, tek kada bi smela. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

— I Venecija će biti spasena! Od kostiju ću ovog naroda Bezbedi vašoj bedem stvoriti...“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti.

Od kostiju ću ovog naroda Bezbedi vašoj bedem stvoriti...“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti. — Da bi naklonost ovog naroda Za naše celji mogla dobiti, Republika ti daje načina.

LEONARDO: A da bi mogla javno priznati Koliko hrabrost ovog naroda U naklonosti ceni golemoj, — Republika mu šalje štamparu Što je u dužda Đurđe zaiskô. JELISAVETA: Hvala!

Ali šta Mehmed? Ta željah, vitez, Svu grdnu silu vrele Azije, Da je posečem, smrvim, razorim, — Da svako zrnce ovog alema Po jednu vojsku košta carevu: Jer sam ga tebi, mila snahice, Od trgovaca skupih kupovô... JELISAVETA: Meni?

KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?... RADOŠ: Neka izginu — Al’ u podnožju ovog prestola, Braneći grud’ma kamen studeni, Što tamom svojih crnih gudura Svetinju čuva carstva propalog...

KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu? Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli!

Vi izvršnici volje paklene — Pakô je vaš!... A raj je ovo moj! Vlast ćemo našu ovde deliti, Na ovog praga kamu studenom; Pa osvojite l’...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju... Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa? Ono je grob Slatke Duše...

— Ama, kô ja velim... Nema tuj: „Ama, k'o ja velim!...“ Man' se ti ćorava posla; jer, ovog mi carskog mura i carske mi službe, staćemo barabar pred gospodina prijestolnika, te ćemo se poroškati, pa ko izvrci!

— Ma, što teško?! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano. Tebe i tvog Stole nema kod ovog suda ni u kakvom tevteru. Onoj je Švaburini dodata i tapija i kmetovska práva.

A! Evo i'! — čuje se iz sobe. — Mlogo me je, kažem ti, — nastavi, izlazeći — Džibo oblagivô i kod vladike i kod ovog švapskog suda. Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću!

je te bi znati, koliko je mene njegov đed, pa otac, pa svi njegovi mučili, oblagivali, panjkali i kod turskog suda, i kod ovog švapskog suda, i kod vladike, i kod ljudi!...

makar dva tovara knjiga, pa koju gođ otvori zna u njoj na moju dušu kô i sarajevski vladika, a da i ne mećemo u račun ovog banjalučkog trbušastog Likotu što nosi škrljak kô i svaki švapski šikutor, sram ga i stid bilo Kristova lišca!

! Ubi me, ne mući me više. Alal ti krv, ubi me! — preklinje Asan-beg. Alal ti krv i ovog i onog svita. — Šta je tebi, Asan-beže, večeras? Da se nijesi zbilja, Boga mi, umorio? E, baš ja ništa ne znam!

David: 'Vala ti na takvoj riječi kô starijem i učevnijem! Sudac: Što si vodio ovog lopova pred sud? Što ga nisi odma' na njivi ubio?

Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca. Biće valjda brat ovog lopova. U'vati me carski šumar i oglobi s pet vorinti.

bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli, nije ni moja, ni carska, ni spa'iska, već ovog prokletog lopova i brezakonika.

Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se, onako sakat, diga' u bunu i poša' protiv ovog slavnog suda. Znamo se, Davide, znamo. Svi ste vi jednaki. David (unosi se pisarčiću u oči): Ko?! Ko, bolan?

Bojić, Milutin - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Da salomim lenost ovog mlakog društva, Punog ženskih ćudi i muškog mekuštva. Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti.

I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute. XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar je

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje! VIĆA (čita): „...Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima! Jedino se zna da je to mlad čovek.

A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem. Dosta on zarađuje od ovog naroda, a mi smo, kao vlast, pozvani da uzmemo u zaštitu narod od takvog globadžije.

Čitaj ti, gospodin-Žiko! (Daje mu.) ŽIKA (čita): „Lice, o kome je reč u vašem telegramu od sedamnaestog ovog meseca uhvaćeno je u srezu ivanjičkom...” KAPETAN: Eh, na zdravlje!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

kategorije pripovedaka, naglasivši da su pripovetke (Marchen) poetičnije a predanja (Sagen) istoričnija, tek sredinom ovog veka ušla u žižu interesovanja evropske i američke nauke, i za njih je tek 1963. godine usvojena međunarodna podela.

ta poema otkriva drukčijeg Branka od onog kakav je u većini drugih pesama, što se govori o raznovrsnim mogućnostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo započeo, / čas umrli njega je omeo.

), svrstao se među nacionalne klasike. U poslednjim decenijama prošlog i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja pripovedača. Oni su dolazili iz raznih krajeva noseći sa sobom svoja regionalna obeležja.

pravcima, posebno parnasu i simbolizmu, izvršivši veliki uticaj na skoro sve naše pesnike s kraja prošlog i početka ovog veka. Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra, Branislava Nušića (1862-1938).

Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra, Branislava Nušića (1862-1938). Bio je polihistor i ogledao se u

Jakšić, Đura - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Nastasijević, Momčilo - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Šta li se njima snilo, pa teku nasmehnute u tamni dol? Sâm ja. Nastajem čudno iz ovog nestajanja, snom te dublje me sve budi. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se.

X Vol, i zacrnelo. Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Iz ovog bi izlazilo da je višnja senovito drvo, jer su ostala mesta, odžak i vrata, mesta gde se duše iskupljaju (‹SEZ, 14, 179;

K. ako se sadi kocem, tada se muči Blažena Gospa (ZNŽOJS, 7, 1902, 382). Iz ovog verovanja, i iz verovanja da kupus ne treba metati u kacu sredom ili petkom (SEZ, 32, 190), dao bi se možda izvesti

U Negotinskoj krajini »početkom ovog veka bio je običaj da na Uskrs rano ujutru donesu naforu iz crkve i da se svi pričeste.

Ćipiko, Ivo - Pauci

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Valjda ga je razbesneo sam igumanov dolazak. Znao je da je vidar spasao sigurne smrti ovog istog starog čoveka koji je, evo, samo nedelju dana posle ozdravljenja izašao lično na Kulu kao da prkosi.

našom kraljicom, koju su ko zna kakvi vetrovi, kao nemoćnu belu leptiricu, doneli ovde u tuđu zemlju, u naručje ovog starog čoveka. Simonida i ja, osetila sam to u trenutku, živele smo, istu gorku sudbinu.

davao, s vremena na vreme, uputstva dvojici kopača: Mitru Pitiću, manastirskom merophu (koga je izabrao zato što se za ovog govorilo da nikad nije dotakao žensku), i Ždraki, gluvonemom sebru iz Seče (koji ništa od ovog nije razumeo ali je

izabrao zato što se za ovog govorilo da nikad nije dotakao žensku), i Ždraki, gluvonemom sebru iz Seče (koji ništa od ovog nije razumeo ali je zato bio jak kao bik, što se pokazalo kao korisno za razbijanje hrastovih žila).

Zbog ovog poslednjeg naročito. Za Stikriosa je još rekao da je u grupi uvek držao po nekog bucmastog dečaka koji nije radio ništa

Ima u njemu neke čudesne upornosti da preživi, jače od ovog pomora koji se među nas uselio; žešće od trošnosti njegovog tela i iznurenosti.

Nataložila je mulj, poravnala sve izbočine na livadi i Prohor je konačno iščezao sa ovog sveta kao da nikad na njemu nije ni živeo. Koga je to Prohor porekao — Boga ili čoveka?

Sačuvaj nam Doroteja od greha. Sačuvaj ga za tvoju crkvu što tvojom rečju naseljava duše ovog prostog sveta. Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri.

svojim iždžigljenim šijama, ne trunu pod zemljom kao oni koji nisu imali sreće da prežive, pa ako i nema ničega drugog do ovog sparnog letnjeg vazduha i ove ljute travuljine, dobitak je već i to što mogu disati i što se mogu znojiti u naporu da

Naslušao sam se tokom ovog dugog života svakojakih ludih besednika, ali nijedan od njih nije kreštao ovako nesnošljivo.

Možemo lepo preživati naše lepe mogućnosti. I Dimitrije poče da nabraja. Možemo otići iz ovog kraja i tada bismo zaboravili ono što su nam ovde učinili. Izmaći se izvan domašaja naših progonitelja.

Ilić, Vojislav J. - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô. I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom

(TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) To je bilo - sećaš li se? - pre milijun možda leta. Kad još nigde nije bilo ovih ljudi, ovog sveta. Ja sam bio sam gospodar od zverinja i od tica, Ti si bila, milje moje, moja lepa nevestica.

“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno. Zato postoje znatne razlike između ovog i prvog srpskog izdanja; one su ove.

će se u toku naše prepiske ukazati zgodna prilika da Vas, draga prijateljice, upoznam sa najzanimljivijim ličnostima ovog duhovnog carstva, a sada bih samo hteo da sa dostojnim priznanjem napomenem dva naročita ukrasa moje sobe za rad.

Dugo sam sedeo onde. - Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka munja, neko električno ispražnjenje, koje je

Ona četiri stuba Partenona podignuta su na taj način iz ovog groblja. Evo nas u prostoriji gde ćemo se preobući; ovde je, doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo

Kada se nebo zarumenilo, meni je svanulo u glavi da se pri našoj reformi radi u stvari o rešenju ovog zadatka: Valja ostvariti takav kalendar koji odgovara potpuno sadanjem stanju astronomske nauke ali podesiti njegov hod

vezu sa istoriskim događajima, opisanim u mojim pređašnjim pismima, pomeriti datum postanka prvobitnog teksta rukopis ovog u drugo stoleće pre Hrista.

Pronalazak ovog dogleda vrlo me je obradovao. Ja sam još u Beogradu nameravao da za naredni predmet naše astronomske prepiske odaberem

Na ovog ne smedoše peripatetičari više uprti svoj dogled, iz straha da ne bi sagledali njegove mesece. Oni su još uvek verovali

U tome merilu pretstavljeno je Sunce kuglom koja ima prečnik od sedam santimetara. Eno, tačno u sredini stola ovog paviljona stoji crvena bilijarska kugla te veličine. To je naše Sunce!

Sada nam je jasno da, kada sa ovim zrncem koje nam pretstavlja Zemlju obilazim oko ovog malog baštenskog paviljona, da to neće izazvati promenu slike koju mi pružaju modeli zvezda nekretnica.

Slavan, a buran je život ovog astronoma. Potomak švedske plemićke porodice, studirao je u Nemačkoj, gde je stekao svoja astronomska znanja, a

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Uvid u pesme ovog perioda pokazuje njihovu međusobnu srodnost u motivskom i formalnom smislu koja se bitno ne razlikuje od Zmajevih

i 19. veka. Međutim, i pored nekih vrednih pesama iz ovog perioda, poezija Zmajevih prethodnika predstavlja dragoceno svedočanstvo o kontinuitetu u razvoju srpske književnosti za

veka. Osim toga, u njima su promovisani svi važniji pesnici i prozni pisci ovog perioda: Kosta Aberdar, Ljubomir Nenadović, J. Grčić Milenko, Branko Radičević, Mita Popović, Pera Despotović i drugi.

ključu, čini osnovu pesme „Siroče“ Đure Jakšića (1832–1878); dečji jadi siročeta iskazani su, kao i u drugim pesmama ovog pesnika, kroz njegov poetski dijalog sa prirodom i „gorom čarnom“. Ona, za razliku od ljudi, saoseća sa sudbinom deteta.

Književno delo ovog pisca je veoma obimno i raznovrsno: piše pesme (Lira Jovana Subotića 1837, Bosilje 1843. i dr.), klasicističke ode,

Stanković, Borisav - TAŠANA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

STANA (noseći ispred sebe sofru, tobož sebi samoj): I baš ne može da se živi od ovog hadži-Riste. Sve on mora da vidi, svuda svoj nos da zavuče... E baš se od toga staroga ništa ne može.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Završuje priču naš mladi autor svojom refleksijom. „Tle otaca i rođeni jezik, to je spona čoveku i između ovog i onog sveta. Na svoj tvrdi koren mora čovek leći, i na svome jeziku poslednji put uzdahnuti, ako će lako da pođe Bogu.

— Eto ti, Pavle, parče usmene kritike iz ovog našeg sitnog gradića! ... I ja tako, koliko mogu, u predavanja svoja uplećem malo svoga dnevnika, malo dnevnika drugih

To mu je opština seoska mnogo zamerala. — O, gospodin Stefane, pa bar ovog sveta radi, koji se ugleda na vašu porodicu. — Ide moja žena redovno u crkvu. Ja sam na drugi način pobožan.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Kad bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku, da sam osobiti trud radeći ga položio, i proče.

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na

godinu navršio. Da je on so tim i ovog romana sočinitelju očitao sentenciju, o tom niko neće posumnjati; no sočinitelj želi sebe izvinjena viditi što rečeni

« vikne. »Burjam da u ropstvo dođe? Dok je ovog mača u rukama, neće to biti!« So tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši rep

Pređe nego što dalje čudesa ovog viteza vidimo, po zapovesti Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim

da je dužnost naša braniti bližnjega kad je u nevolji, i najposle parentaciju s apostrofiranjem svrši da bi se potrudili ovog nezvanog gosta kako-tako s vrata im skinuti.

Iz ovog se može zaključiti da ja ne bi bio poslednji šlendrijan kad bi hteo romane po starom kalupu praviti, i da bi moje persone

da je isti ovaj znatan magarac koji je Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se da nikad ne valja pre smrti govoriti: srećan sam, ili slavan sam, ili ništa mi ne nedostaje.

Može biti da bi isti magarac veću slavu nego što drugi spisatelj ima kod sadašnjeg sveta zadobio kad bi knjigu jednu ovog istog predmeta za one sočinio koji u čepljenju i komplimentiranju neku diku traže.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

od smeha Gledaj nas nagledaj se sebe Čikamo te čudo (1954—1971) POVRATAK U BEOGRAD POVRATAK U BEOGRAD Dovde do ovog vodenog krsta Tri su me vučje stope dovele Umio sam lice u rajskoj reci Obrisao ga o skute suncorodice Nadvijene nad

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

– Čujmo dalje! – upada predsednik da bi ubrzo prešao preko ovog neprijatnog incidenta. – Ima reč Stevan Sremac! – A, ne! – brani se očajno Sremac.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Preko ovog živog mosta od ljudskih telesa prevezeni su topovi. Ali provalija je pred nama bila tolika da je ni do polovine ne

Uto nalete moj seiz sa konjem. Iako su vojnici navaljivali da jašem, da bih što pre umakao iz ovog ubistvenog prostora, odbio sam to odlučno. Nisam hteo da se odvajam od njih, ma šta me snašlo.

odaće nas kao one guske na Kapitolu! — kaže potpukovnik Petar. Najviše briga su nam zadavale te mazge. Cilj je ovog noćnog kretanja da se što više približimo Bugarima, nečujno, tiho.

Put me je vodio sve dalje unazad. Majko moja!... Oni će gore izginuti dok ja pronađem tu bateriju. Od ovog mog lutanja zavisi možda opstanak pešadije, front i, na kraju, mogu još da budem kriv za neuspeh.

Ohrabren njegovim tonom, a i saznanjem da bi komandir zaustavio bateriju da se konji izduvaju, i van ovog neprijatnog događaja, počeo sam da se pravdam. A-ha! Hoće to, hoće.

Pri polasku, Đaja mi pokazuje sablju poginulog komandira ovog eskadrona. Izvlačim je iz kanije i na njoj čitam ugravirane reči: „Za cara i otečestvo“. — A ovo mu je šapka!

Na ovoga Bugarina naleteo je drugi vojnik i probio mu grudni koš, da se vrh noža pojavio na suprotnoj strani. Ovog našeg probode drugi Bugarin nekako kroz vrat, te ga prekolje.

Petrović, Rastko - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam! Ivicom Po-ovog Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji

u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog života: Ah, jedan dva!

ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog života: Ah, jedan dva! ah, jedan dva! U Beogradu, XII 1921.

Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč. POSLE „OTKROVENjA“ VUK VUK I Mati me nije rodila ispod ovog ognjenog zida Ustima oprala oči, ja sam dopuzio do dojke Ali pružena i sad joj ruka kojom mi Sunce skida I vetar sam i

s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim iz suda u sud vodu, Svi prolaznici ko da slute voljnu grozu u brodu...

Zarekoh se da neću izići do smrti iz ovog mraka, I bljuvah na sami spomen vreli pobedničkog zraka; O kako mi je bolno bilo u duši onih dana, Kada bih, i čelom,

Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njima opojna mladost tek prođe Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario.. Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Šantić, Aleksa - PESME

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će

Pa da se udaljim od takoga cveta, To najveća glupost beše ovog sveta. 30 Oči su joj ljubičice rane, Lice rujne ruže neuzbrane, Ruke male do dve bele lale; Još sve cveta moje

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Oni pak koji ti žele zlo govoriće s podsmehom o tebi i kuditi te zbog slabosti; šta ima bolnije od ovog? Ako budeš ubijen, zadobićeš raj; ako pobediš, uživaćeš zemaljske radosti; stoga ustani, o Kuntin sine, i odluči se za

Od 1684, kad je počeo morejski rat, u tim borbama učestvovali su svi kotarski uskoci. do kraja ovog rata ONI su imali niz sukoba sa Turcima: kod Knina, Glamoča, Sinja, Livna, Duvna (gde je, 1687, poginuo Stojan

Veli njima Miloš Vojinović: „Prođ'te me se, do tri šićardžije! Boljeg konja od ovog ne tražim, ni ovoga umirit ne mogu. Što će mene stotina dukata?

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft® Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne preuzimaju odgovornost za moguće greške.

ko je to napisao, pored sveg traganja i raspitivanja, a po potpisu se nije znao ni mogao upravljati, jer je na svršetku ovog pakosnog napisa kao potpis stajalo samo: „Jedan veran sin naše svete pravoslavne crkve“.

“ Bilo je, — ama u sto godine jedanput ako iskoči bruka i rezilak, — ama ovog sag počesto!... — E, bata-Tasko, za toj te i pozva’ da te molim, dve ti oči, da mi pomogneš. Znaješ kakoj si je...