Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Slobodu doneli, a čizme odneli! Lovili smo soma, zvanog obalaš! A ulovili smo morunu, ovoliku, koliku nikad ni Belegišani upecali i kući doneli nisu! I tu su morunu zaplenili i odneli!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Marijana) V Ovoliku razneženost i dečju uzdrhtalost, tu izrazito slovensku osećajnost koja sama u sebe tone i ceo bi svet za sobom da
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Gotovo... Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu. AGATON: A ukloniću se i ja, neću da izgleda kao da sam ga naročito očekivao, nego ću ja posle naići kao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
neki bacaju krivicu na inženjerce, drugi se tuže na vodu, jer veliki broj vojnika prvi put u svome životu vidi ovoliku reku.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Šta treba? SIMKA: Ispekla sam tikvu, ne mogu sama da je iznesem! VASILIJE: Dajte meni! Gde ste je našli ovoliku? SIMKA: I kad bi neko hteo da prostre stolnjak! VASILIJE: Jelisaveta!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
znala da oca sigurno nije ni ispraćala, jer da je izlazila za njim do kapije, sigurno bi, vraćajući se, morala da oseti ovoliku zagušljivost, zadah, dim duvanski, te bi otvorila da provetri.
Kao da je on odavna za tako što i bio, pa sada, i naišavši na to, i na Sofku, i na efendi-Mitu, i na mater njenu, i na ovoliku lepotu i raskoš, sav je srećan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
na zamku, pa ga dobro vežu i namisle da ga odvedu do svetog Save, da ga on krsti, ne bi li se opametio da više ne čini ovoliku štetu. Što su namislili, to su i učinili. Sretnu svetog Savu na putu i zamole ga da pokrsti vuka.
Ko će za mene ovoliku kuću ograditi? Da se svi mi psi skupimo i ko što ima gotovijeh para da donesemo na jednu hrpu, ne bismo mogli ni
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu. Poslije kopriva dođoše na red vrbaci i zapušteni uglovi oko riječnih okuka puni visoke travuljine, rakita i
Jednu mi je dala iz njedara ev ovoliku, miriše ko đul. Čuvaću je sto godina i svaki dan poljubiti. Lunja se trže i skameni se, hladna i nepristupačna.
Dobro ste joj ime dali. Ja bih jutros i za mišju rupu dao dukat, a kamoli ne bih za ovoliku jametinu. Prvi se u pećinu uvukao Lazar Mačak, a za njim ostali. Posljednji je bio Jovanče.