Upotreba reči ovom u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

No ludo visokoumije s luđim svojim porodom inatom svuda svoj nos uvlače, dođu i k ovom čistom i izobiljnom izvoru, i zavade ova dva zvera ko će pre piti. 0d reči dođu k udarcem.

Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”. Naravoučenije Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju

Naravoučenije Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju podobni su ovom kurjaku. Lasno veruju ono što žele, nimalo ne razmišljavajući je li to moguće ili ne.

Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato? Evo kako o ovom pre nekoliko hiljada godina starac Isiod mudruje: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου

No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim. 29 Lisica i vran Vran nađe negde komad mesa i držaše ga u

” Mudra natura učinila je človeka da s malim može biti zadovoljan, i ko je pametan da u ovom jestestvu sljeduje, može lasno blagopolučan biti.

” Pak ovom „O, da mi je!” nejma ni kraja ni konca; podobno je vrućičini u kojej koliko više ko pije, toliko mu se većma raspaljuje

Bogat i blagorodni kad pozna pravu cenu i sposobnost svoje slovesne i razumne duše, ne sumnja da više posla u ovom kratkom životu imati može nego ikakov trudoljubivi težak, zanatlija i trgovac.

„Nit me se više boj”, — reče mu Adrijan — „nit sakrivaj od mene; ja sam već cesar!” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski, imađaše neke od gospode velike neprijatelje, koji mu na svaki način

Koliki nemir i smuštenije! Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i zla srca jošt se ovde počinju mučiti.

No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči. Sad se narodi počinju kao iza sna buditi, i među

„Bolji je nablizo prijatelj nego nadaleko brat)” veli Sirah. A premudri Isiod stari kako nas lepo o ovom sovjetuje: „Ό τις σέθεν εγγύθι ναίει, τον μάλιστα καλείν επί δαίτα, τοί γαρ ει τι σοι χρήμα γένηται, άξωστοι έκιον: |

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo! Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te

Pogledajte sami, i procenite, pa, ako može da se uđe, da uđem, a, ako ne može, otvorite da izađem! Provedosmo u ovom ceo vek, a nema nade da saznamo gde smo! Da nismo dospeli u nečiju torbu? Pod nečiju kapu? U nečiji džep?

(A šta ako je ovo ceo svet?) Ko to toliko, nogama, pesnicama, udara noćas po ovom poklopcu? Mi izgibosmo ne bismo li izašli, a neka budala pogibe da uđe!

Pogledaj mu širinu i visinu! Pogledaj kako je čvrsto nalegao tesani kamen na tesani kamen! Ovom bedemu ne može niko ništa: ni topovnjače sa Dunava i Save, kao ni topovi sa okolnih brda!

RIBARNICA Ne samo pesničke tričarije, kako je verovao i pisao Katul; u ovom veku i besmrtna dela završavaju isto kao i mrtva: kao i u listove sinoćnjih novina, danas i u listove svetih knjiga,

ni limaru, ni zidaru, ne vredi truditi, sedim na suncu, među maslačcima, i ne znam šta je veća milost i radost: ovom svetlošću ogrejan zaspati, ili se njome obasjan probuditi! SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija?

Zašto je, u ovom ugašenom svetu, pre nego što se ugasi i sam, baš onih nekoliko napuštenih kuća, da ih za tren obasja, izabrao?

Pitam se šta znači reč Sinjajevina. Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?

Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata. U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi.

U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi. U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri.

U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri. Sve što je krvlju kupljeno, glavom plaćeno, u ovom mraku gubi cenu. Što digne glavu, skončaće, premlaćeno, i izgoreće, u katranu i senu.

Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razloga ni cilja! U ovom mraku množe se oni što mogu da kupe sve, a ne mogu ništa da stvore.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zato sam naumio da vam ovde napišem: яže vidюhъ dюihъ i otcы naši povюdaša mi. U ovom mom pripovedanju ne tražite savršenstvo istoriopisca, ni strogi red događaja.

Ja ću vam ovde napisati samo moj život i ona ratna i neratna priključenija koja su u moj život upletena; ne tražite u ovom mom pripovedanju istoričke sveze, ja ne mogu događaje sve po redu ovde zabeležiti, nego ću i’ pisati kad se kog

Baš da ona četiri bega i poginu od ̓ajduka, tvrda je vira na koju sam te doveo, ti se ne boj; tvoj mi krmak pred svom ovom ordijom na obrazu visio, ,ako te ne izvedem na ono mesto odakle sam te primio; i stajaću dok ti uđeš u Kitog, pa kad

Zato mi je žao, zato sam sada u ovom magnoveniju zabun i smućen, od mene ništa zasad ne gledajte, niti mogu kao dosad što raditi”. — „Ene ga sad!

Nedobi i sve mu po redu prostranije izjavim: da sam doneo polnomoščije i pečate vojvodske, da možemo po sovetu nji̓ovom pisma praviti i pečate gde potrebito bude udariti u ime celog naroda srpskog ob ono pol Savi.

Hudelist, jošte danas po odlazećem nji̓ovom kuriru u Stambol u ime imperatorovo jelčiji austrijskom pisati da bi sultan, kao njihov prijatelj, zapovedio Turcima da

Kaže: „Govorite da je narod serpski k ovom dvoru bio toliko godina veran i biće i unapredak i pročaja.” 5. januara u 1 sat po poldne odem u kancelariju, gdi

Ako je moguće da predstavite ovom dvoru, da i jošte pretrpe i ne uznemiruju. Nedoba kaže: „To vi bolje je da zamolite za nji̓ kod ovog dvora, a mi ne

Nedoba kaže: „To vi bolje je da zamolite za nji̓ kod ovog dvora, a mi ne možemo se mešati u ovom carstvu, no vi molite. Ali oni nji̓ neće preterati silom u Tursku.

24. maja. Odemo u 12 sati i pričekamo u sali. Izađe državni sovetnik g. Prener i kaže: u ovom sadašnjem opstojateljstvu i u ovom magnovenju ništa vam odgovoriti, niti vam po želji vašoj pomoći što možemo, niti se od

maja. Odemo u 12 sati i pričekamo u sali. Izađe državni sovetnik g. Prener i kaže: u ovom sadašnjem opstojateljstvu i u ovom magnovenju ništa vam odgovoriti, niti vam po želji vašoj pomoći što možemo, niti se od nas nadajte.

A što se tiče od nas pomoći, sad u ovom magnoveniju ništa vam pomoći ne možemo, jerbo i sami vidite kako je.” POSLOVANjE S PRAJZIMA 28. Dekembra 1814.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— što, čedo moje? — Čedićeš se Ti nikakav, dok te odaderem ovom motikom! — oseče se Marica. — O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota.

— Treba ošinuti obešenjake. Htedoše da mi pomore onoliku živinu... Načinili čitavu epidemiju!... Šta je hteo kazati ovom »epidemijom« ovde — bog bi ga znao!

— Eto, na primer, kakav beše kapetan Jakov Jakovljević, što je bio nad ovom kapetanijom pre Maksima. Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice,

Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud! Zar ovom propalici i bekriji da daš? Ta on je prezadužen i kosom na glavi... Sve će ti propasti!

Dugo su još sedeli ova dva spekulanta i skrajali planove kako će koji gde zakačiti ćara i kako će jedan drugom biti u ovom ili u onom poslu na ruci. Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše.

Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on. Kod njega će ti biti dobro.

U slučaju ako bih ja odustavio Miluna i ne bih ga po ovom ugovoru oslužiti hteo, dužan sam mu jednu mesečnu platu naknaditi, to jest da mu ne bih mogao ajluk za onaj mesec

dukata plaćati, a tako dužan sam mu m alat nužni za kačarluk i stolarluk ako usrebadne nabaviti mu, koji će po roku ovom moj ostati.

makar se on zvao Trpko, Trajko, Stavre, Dine, ili kako mu drago, teče i ume da teče »sos račun«, i svaki »ćir« pod ovom reči »sos račun« razume svaki mogući način kojim do pare dolazi.

naposletku spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak od svog velikog kolena — sinčića od svojih dvanaest godina, Mojsila Pupavca, sa nešto malo

— Pa šta ćeš mu kad je taki... Evo, ima dve godine kako je kapetan u ovom našem srezu, pa ga već i deca znadu kakav je i smeju se hvalisanju njegovu. — Naposletku, ja ne znam kaki si Ti to!

Kad bude sunce na smirivanju, izvedi ga na drvljanik, pa ga malo umij ovom vodom po čelu, po prsima, po rukama i po nogama, ali unakrst. Podaj mu preko vatralja nek se napije malo.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Vele da im se umiljavaš zato da bi im se lakše na dušu popeo... Vele da je tvoja čovečnost prema ovom narodu samo laž!... Vele: on je Turčin, a Turčin je Srbinu dušmanin!... Vele... — I to sve veli pop?

I diže se starac, upali svećicu i poče se moliti: — Gospode!... Da li vidiš moju bedu?... Smiluj se, Gospode, ovom roblju što će ostati posle mene, ako sam ti ja što neznano zgrešio!... Suze su ga polevale, a on je šaputao...

Pošao od kuće, pa se uvratio. Lice mu se smeškalo, jer je video Ivana kad se od Kruške vraćao. — Pomoz̓ bog, Ivo! U ovom trenutku Ivan se zaradova. On skoči sa stolice: — Bog ti pomogao! — Ja se malo svratih da vidim šta radiš...

Nož obrisa o njegovo ruvo, pa ga metnu u cagrije... Pa diže glavu i skide kapu. — Gospode!... Hvala ti na ovom lepom daru!... Ali, Gospode, daj mi da dokusurim moju osvetu!... Ovo je samo početak...

Ako su što I zgrešili naši stari, a ti bar budi blag, pa oprosti ovom kolenu što diže ruku na krvnika!... Pustio si da potpadnemo pod jaram... dopusti i da skinemo svojim nejakim rukama!...

Plugovi počeše rđati, ali se tim više svetlela duga šara, koja je ovom vekovnom robu bila i otac i majka... Niklo je, raslo, napupilo, procvatilo, zametnulo se, pa — sazrelo...

— I meni dodija sve ovo... Ja bih rado otrpeo i tri rane nego sve ovo što sam ovde u ovom jadu pretrpeo!... i dokopaše da se vrate domovima.. Dok se ne namuči, čovek ne zna koliko je blago svoj krov...

Ova crna noć svojim plaštom omota i sve crne misli... Seta neka zavlada ovom uzinom, kojoj su zidovi dve vode: jedna što šumori i šapuće kao lopov, i druga što ćuti kao mrtvac — a pokriva ih nebo

Oni bi sad pojurili iz šanca i jurnuli u Turke, ali im to starešine ne dadoše. — Neka, neka!... U ovom šarampovu mi smo gromovi, kad bismo izišli odavde, mi bismo bili ili grobovi ili robovi!... — govorio je Čupić.

Hvala ti, oče nebesni! — reče on skidajući kapu. — Hvala ti kad nam šilješ tvoju milost u ovom času... Najedared se nešto prolomi. Oni prenuše... Poljanu pred šancem pritiskao Turčin... — Mirno, sokolovi!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa šta ćete vi u ovom hramu kad tako radite? Šta sam ja zgriješio bogu, da mi ne date pod moje stare dane živjeti? Kako ću — veli — poći na

ti Ivankoviću, ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar vi mislite da ja ne vidim da ste i vas četvorica u ovom božjem domu?

Aksentije sa Stanojem pokunjio se, pa se samo primakoše postelji. — Prije svega, braćo, evo u ovom su kovčegu ovdje narodni novci, a ključ je na trpezi, pod plaštanicom — zna Mićo. Unutra ima hiljadu i sto i jedan dukat.

Zasjeli stariji ljudi i pop, pa razgovaraju o ovom i o onom, a mladež se igra i veseli. A drumom za naše selo idu jedna kola, i u njima jedan gospodin čovjek.

— Vodi me! — reče gospodin čovjek. — Zatvorena je! — A ti je otvori! Ja sam naimenovan za učitelja u ovom selu. Gle!... Nov učitelj!... Kako to? Pop se ispravi pa ga stade gledati. I mi se oslobodismo.

Ljudi prolaze punih šaka; kola u takoj gomili da jedva mile; pred Hiller-ovom poslastičarnicom stoji jedna rulja i gleda svakojake figure od šećera, pred Spiller-ovom restoracijom transparent i na

da jedva mile; pred Hiller-ovom poslastičarnicom stoji jedna rulja i gleda svakojake figure od šećera, pred Spiller-ovom restoracijom transparent i na njemu stoji: Eіѕbahn beі brіllanter Beleuchtung, Entrée séparée19 i guraju se deca i ljudi

Bar ću se sad još jače čuvati jave. Ovo je nekaka opomena na dužnost. Pobratime, oprosti mi što sam te namučio i ovom ludom slikom. Ja znam da ti sve ovo mora naličiti na otrcane nemačke pripovetke.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je to u ovom svetu. Svakoga je obdario bog sa po kakvim darom; nije ni u puterkrofnama sva sreća.

A bio je dobar učitelj. Nekih četrdeset godina je učiteljevao u ovom mestu. Sve što u ovom selu zna da čita i da piše, od njega je to naučilo.

A bio je dobar učitelj. Nekih četrdeset godina je učiteljevao u ovom mestu. Sve što u ovom selu zna da čita i da piše, od njega je to naučilo.

da su pored usmene književnosti koju tako divno i tako obilato neguje ta lepša i govorljivija polovina čovečanstva — u ovom mestu negovali i pismenu književnost.

! Ta nije me u tri varmeđe bilo!« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo

»Možda se predomislio«, razgovaramo se: »valj’da je pao na teme da dođe pa da se zakopa u ovom našem kaljavom selu kod tolikih krasnih varoši i tolikih varoških frajlica.

Lepa je nedelja svud na ovom božjem svetu; lepa i u gradu, ali tek, mislim, da nije nigde lepša nedelja nego u selu. U selu se još u subotu posle

Ta je pesma postala u ovom selu, ali je dobrotom (odnosno: pakošću) Šace brice publikovana u Veliko-bečkerečkom kalendaru, i tako spasena od

U selu je i krinolin bio još jednako dosta retka i bar nepopularna stvar. Kol’ko je samo frajli baš u ovom istom selu izvuklo batina i begalo u šupu ili u zelenu metlu kad se bába zgrane pri spomenu krinolina, i onda nije

Eto take su bile te dve popine ćerke. I kako znamo već kako to ide danas u ovom svetu, mislim da nema nijednog čitaoca koji neće već unapred znati koja će od njih dveju triumfovati, a tako isto i

pa zasvirala i zapevala omiljenu papinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, pa tako nisu ni pridavali mnogo važnosti ovom sukobu.

Sokak ili avlija, to je svejedno, u svakom selu. Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko sokaka.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Saopšti ga čika-Gavri. Čika-Gavra ga pročita. — Šta mislite, čiko, o ovom pismu? — Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno.

— Dakle, šta misliš sad? — Ništa; dok mi ne poruči, neću ići. — Tako i treba. Kad Ljubina mati vidi da ni sa ovom ženidbom nije sigurno, poče se i sama za Ljubu brinuti. Našla mu je u D. jednu zdravo imućnu devojku.

To je bilo pismo od matere one bogate partije. Ljuba ostane kod kuće. On je za ovom partijom žalio, ali za nekoliko dana nestane mu žalosti. Opet razmišlja i reši se da staru ljubav obnovi.

Dakle, hajd’mo! Ali da idemo jednim putem na oba mesta. — Naravno. — I to neka mi bude poslednji put. Ako se sad ovom prilikom ne oženim, il’ se neću više ženiti, il’ ću uzeti kakvu staru udovicu ma od pedeset godina, samo ako je

„Osovina mi se pokidala — četiri forinta i triest krajcara. „Opet sam ovom prilikom dao praviti izlišan kaput i pantalone — košta me pedeset forinti. Nije mi žao — bar je ona ostala u platki!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti.

Saborna crkva, kao neki prav starac, uzdizala se mračna i dostojanstvena. Celo je nebo bilo uzbuđeno. A u svem ovom podneblju videla se i osećala jedna čudna, nepojmljiva snaga koja se budi, prikuplja, podrhtava i grči, zverska i kao

Jest, čuvaj se! Ti mi se moraš vratiti, ti moraš doći da odagnaš ovo mračno očajanje tvoga anđela, da učiniš kraj ovom neizdržljivom, praznom, pustom i strašnom životu; ne doći, moraš doletiti: da se uveriš koliko tek sad znam biti nežna

Jer, eto, zar su to velike pobede u ovom kupeu ovde pred mojim očima, i u onom do nas, i u celom vozu ovom što me nosi mojoj verenici, i u svima vlakovima što

Jer, eto, zar su to velike pobede u ovom kupeu ovde pred mojim očima, i u onom do nas, i u celom vozu ovom što me nosi mojoj verenici, i u svima vlakovima što na sve strane raznose rane i sramotu, i tifus i škrofule i

Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš?

Da mi je da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš?

I u ovom času, u ovom trenutku kad me svojim slatkim rečima bacaš u najlepši zanos, ja bih ti mogao reći da sam ludo srećan.

I u ovom času, u ovom trenutku kad me svojim slatkim rečima bacaš u najlepši zanos, ja bih ti mogao reći da sam ludo srećan.

Ali je sve u tome pripadati sav, ceo kad se pripada. Pripadam ja sav ovom ratu, a to je teže i tu je sam život u pitanju, a onde nije u pitanju život.

Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao pre i, koliko god gledam, ja nemogu da vidim baš nikakvog smisla ovom njihovom pokretu. A sve je to dole jedan svet. I vere mi moje, taj svet nikakve pameti i razuma nema i ne zna šta radi.

Sluti, ona, na primer, da je od svega ovoga što se radi u ovom grozničavom krtičnjaku dole, jedino dobro ono što je ona naša velika sestrušina Rusija, svršila.

Afrika

Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju neobično.

Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim.

piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače vesele i raskoš u ovom sklopljenom pejzažu.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom rastojanju od Ekvatora zbilo se dva-tri minuta docnije.

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju. Naš dolazak za njih je neverovatan događaj, koji im pruža prilike za redak i skupoceni provod; prvo šetnja,

To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom. Ja, koji sam samo čitao po knjigama opise sličnih mađija, već nisam zato imao osećanje

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv,

Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć. i dva sina žrtve uzimaju nažjivljega udela u njemu. Mladići na ovom novom iskušenju provode po više godina, za koje vreme prelaze više stupnjeva.

Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija, primjetiti zašto je ovo tako uređeno. Ovom prilikom nužno je i neka grčka izraženija, koja se u djelu ovom nahode, rastolkovati, kao npr.

Ovom prilikom nužno je i neka grčka izraženija, koja se u djelu ovom nahode, rastolkovati, kao npr. παν μετrον αρεξτον znači: umerenost je polezna; o.

KATICA: Ja sam baš nesrećna na ovom svetu! Svaka se zna štelovati i unterhaltovati, samo ja jadna moram da kukam. JUCA: Zašt ne paziš kako druge rade?

Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo odi. Blago meni, sad me neće u ovom niko preteći. JUCA: Vidiš, što je vospitanije. K vospitaniju prinadleži i lice.

MIŠIĆ: Ko ne bi u vašu kuću Dolazio, koja je od najpošteniji i najotličniji u ovom mestu? JANjA: Moja je kuća pošteno, i ja sum pošten čovek. Ama, znajte, ne si složi nešto.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Vala, teraću ga, Pavle, do njenoga cesarskoga veličestva u Beču, da ga sude. To li su naše nagrade? Ta ništa u ovom carstvu pravda nije. Sve samo licemerstvo!“ Petar je poljubio Pavla i uzeo ga, kao što je pomagao ranjenike.

„Hvatao bih se ja pojaske, sa sto Garčule, ali u ovom carstvu licemera sve se baca na papire. Molbe, potvrde, akta – uhvate te. Kako ću da ostavim sirotog Trifuna?

Nije mogao ni da zamisli da je to početak njihovog razlaza, zauvek, na ovom svetu. U to vreme, u familiji Isakoviča, žena se otpuštala, kao što se sluškinja otpuštala, bez pogovora.

Tercini je kriv za lakomislenost s kojom se ponašao, ali, u ovom garnizonu, sam feldmaršal‑lajtnant dozvoljava rodbini tih slavonskih vojnika da svoje rođake isprate, i daruju hranom,

Sud nije prihvatio argumentaciju odbrane. Kao otežavajuću okolnost, u ovom slučaju, sud je smatrao to, da je Tercini znao – da mu je naglašeno – da je taj slavonski oficir stupio u službu

Tercinija, taj slavonski oficir može odneti u inostranstvo mnoge tajne ovih, pograničnih krajeva, i fortifikacija u ovom kraju. Zna dobro i naoružanje. Zna i duh, koji ovde, u slavonskim, pograničnim garnizonima, vlada. To je opasno.

Gledaće ga, kako ga apse, i mušketaju. Ubiće ga na putu, sramno. Ako treba mreti, na ovom putu, Isakovič je hteo da pogine slavno, pri jurnjavi sa goniocima, na konju, sa pištoljem u ruci, za Rosiju.

Isakovič će imati prilike da vidi, tamo, dvorac, i kako, prave Bečlije, žive, u ovom, okolnom, varvarskom, slovinskom, narodu.

Pitao se, međutim, u sebi, kud trči? Kud žuri? Koga želi da sretne? Pa se seti da ga smrt, još uvek, vreba, na ovom putu – što je bio zaboravio. A kad je, trčkajući nasumce, po hodniku, naišao u trpezariju, vide da je prazna.

Ponudi joj, opet, da se vrate u trpezariju. Možda ih već čekaju. Ona mu onda reče da na ovom putu, već danima, posmatra razliku, koja je očigledna, između njega i njenog muža.

Božič i on se slažu kaže, u tome, da lepom i dobrom, na ovom svetu, nema duga veka. Božič je dopunjavao veterinara. Eto, kaže, nek se Isakovič seti Valdenzera!

Mesto prave ljubavi, devojačke, ode u tuđu ženu. Da mu iz duše kaže, doći će dan, kad će on uvideti da je na ovom putu mimoišao svoju pravu sreću, nju! Ona jeste mlada, ali bi mu bila dobra i verna žena.

Teodosije - ŽITIJA

praznik Blagoveštenje presvete Bogorodice, prvi manastir u Svetoj Gori, koji se zvao Vatoped, imao je crkvu posvećenu ovom prazniku, te predstatelj i bratija časno pozvaše časnoga radi naslađenja prazničnim slavoslovljem i radosnom pohvalom

Iguman odobri molbu njegovu, poslavši s njim bratiju iskusnu u ovom njegovom traženju. Sa njima poklonivši se u svima manastirima i po svoj pustinji prošavši bio je od sviju ljubazno i sa

Ovo spomenuše prepodobnima iguman i bratija Vatopeda. A ovi su u ovom velikodušni bili, dadoše zlato mnogo, jer im mnogo prinošahu od samodršca Stefana, i odmah podigoše crkvu i ukrasiše

I ovom slavom koju na meni presvetlu vidiš obogati me svedobri prebogati Bog. I sada se radujem nadom da ću primiti večna dobr

žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god molite verujući, biće vam“ Sa ovom verom se i on uzdaše da će mu Bog dati sve što bude molio, i kao što je u Svetoj Gori čudotvorenjem i izlivanjem mira

Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu. Jer prvi, molitvom skinuvši oganj sa neba, dva pedesetnika s ljudima sažeže, i tri stotine sramnih proroka

A kada je blagočastivi Stefan čuo ovo, mnogo puta šiljaše svoje blagorodne ka ovom nevaljalcu, da mu govoreći pomenu raniju ljubav, i moljaše da odustane od takve svirepe namere; a njemu, kamenitih

Ne trpeći da uvek ranjava srce svoje ljubavlju prema ovom, dobro uredivši sve po činu u manastiru i pravilo crkvenoga ustava i inočkoga života uzakonivši, i tako predavši da se

Zbog toga još molim milosrđe vaše, krotosti, da nam u ovom ispuniš molbu, da svetome ocu vaseljenskom patrijarhu Carstvo ti naredi da jednoga od moje bratije osveti za

A sveti ga u ovom nikako nije poslušao: — Kada dođe vreme za takvu tvoju molbu — reče — ja ćuti sam poslužiti u ovim stvarima!

— u ovom životu — reče — više me nećeš videti! Sveti se podiže i dok je brzo išao svom bratu, Stefan još brže izišavši iz život

Velmožama i svima bogatašima u ovom veku apostolski prećaše da ne mudruju visoko niti da se uzdaju u bogatstvo koje iščezava, nego u Boga koji ga daje, a

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Zbog toga naučni duhovi pokazuju na ovom poslu skepticizam koji je uopšte opravdan. Međutim, iako je posao težak, nije mogućno da se čovek ne interesuje

Promatranjem i iskustvom došao sam do najvećeg broja rezultata izloženih u ovom delu. Direktno promatranje, promatranje na licu mesta, daje više tačnijih rezultata u balkanskim zemljama nego u zapadnoj

Najzad je vrlo poučna nova istorija svih Južnih Slovena u XIX veku, u doba njihova preporođaja i delanja. U ovom smislu ne treba, dakle, prenebregavati južnoslovensku istoriju, samo što ona ne pruža dovoljno sredstava za određivanje

Zbog toga su mu nervi zdravi, zato spokojnije i bolje podnosi udese sudbine. u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima.

U ovom pogledu ima velike razlike između dinarskog stanovništva i istočnobalkanskog ili bugarskog. Ova se osećajnost pokazuje

pažnju obratiti na psihičke osobine velikih grupa, koje su vezane za „zemlje“ ili prostrane oblasti, zanemarujući, ovom prilikom, psihičke razlike koje se zapažaju između manjih etničkih grupa, vezanih za krajeve ili župe.

Razlog je ovom demokratskom instinktu Šumadinaca, čini mi se, sledeći. Demokratska su osećanja urođena narodu koji je za vreme borbi

Od nekog vremena Ere se sve više bave i zemljoradnjom. Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije izmenjeno migracijama, što govori istim dijalektom i

One katkad liče na basne Nastradin-Hodže. Erski se junaci često odlikuju od junaka drugih krajeva ovom mešavinom hrabrosti, duha i lukavstva. Da navedemo jednu od starovlaških pesama. Kosovo je zavijeno u gustu maglu.

Ipak ima u ovom prostranom predelu više podgrupa erskog varijeteta, čije su osobine modifikovane razlikama u geografskoj sredini ili

Plemena su se, dakle, često uvećavala osvajanjem. Ali u ovom pogledu postoji razlika između crnogorskih i raških plemena.

Povećavanje teritorije jednoga plemena zavisilo je samo od njegove životne snage i jačine. U ovom su pogledu u najboljem položaju bili Drobnjaci, Kuči i Vasojevići, jer su prema slivovima Tare i Lima imali otvorenu

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Budem li vam kadgod potreban, samo zalajte ili mijauknite pod ovom kruškom, odmah ću doći. Do viđenja, prijatelji, ali nikako više u džaku!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

BELUTKA 50 PUSTOLOVINA BELUTKA 51 TAJNA BELUTKA 52 DVA BELUTKA 53 NEPOČIN-POLjE Haši Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova Daleko u nama (1943) IGRE PRE IGRE Zoranu Mišiću Zažmuri se na

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zatekli ste me u jednom trenutku uzbućenja... Uostalom, možda je to baš dobro što ste došli, ja... meni je potreban u ovom trenutku prijatelj; ja imam potrebe u ovome trenutku da s kim progovorim. Sedite, molim vas.

LjUBOMIR: Ja vas potpuno razumem, ali nisam kadar i ne pripada mi savetovati vas. PAVLE: Bojim se da u ovom trenutku uzbuđenja ne donesem prenagljenu odluku. Da mi je da se osamim, da se povučem, da razmislim.

RINA (nervira se njihovim razgovorom): Ali, zaboga, vi govorite o svemu, samo ne o onome što je u ovom trenutku najvažnije. ANTA: Pa da, gospodin meni: robija.

SPASOJE: Da, to je ono što bi u ovom slučaju i trebalo, i radi čega sam hteo sa vama da razgovaram. ĐAKOVIĆ: Molim!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

U ovom trenutku to me nadahnjuje da isparim, ali to nije ono što čoveku kraj Atamana može da pođe za rukom. On izjavljuje kako j

Sada sam znao početak. Jedina moja... - napisah - „dugo sam mislio kako da počnem. U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih.

— Mogao? Nisi li se već zaljubio, Slobodane? — rekla je i dodala da jesam, ali da to nije ono što nju interesuje u ovom trenutku. — Jesi li napisao pismo, Slobodane, ili nisi?

- Ja ga nisam poznavala, Bodo, a i da jesam, on nije sahranjen na ovom groblju. Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida?

Rekao si da imaš još latinsku i rusku gramatiku i da iz ruskog imaš jedinicu. Nisi li? - Jesam. Ali ću se zadovoljiti ovom kornjačom ovde. Jede li ona još nešto sem gramatika?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Čamči u glavi vrze se neki plan. Dok je u kavani, misli se kako bi dobro bilo ovom ili onom robom špekulirati. Kada trguje i putuje, onda opet želi kući i planira kakvu će veliku gostionu I kavanu

Pre nego što će se svući, ište papir i pero da ocu napiše pismo. I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi. Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče!

Katica se suši, vidi da neće dugo, a u kući, na ovom svetu nema za nju radosti; gotova je polaziti na onaj tajanstveni svet, o kome još niko ne zna ništa, u nadi da će se

U uredništvu piše jedan jurista. — Amice, vi znate stihove praviti? — zapita ga urednik. — Nešto malo. — Napišite ovom gospodinu nadgrobne stihove, dobro će vam platiti. — S drage volje, samo pre podne imam posla.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Većina ih, u ovom kraju, dotle nikad nije ni bila. Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i

Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta. Izgledalo je, kao da mu se nikad na ovom svetu neće dati. Htela je, prosto, da je uzme silom.

Bio je poverovao plaču i leleku, pri polasku, i slutio da će mu ovo biti poslednji odlazak i da će u ovom ratu umreti. Naglo je menjao raspoloženje i ćud, tih dana.

No ako je sudbina htela da mu izmuči dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad osetljivo za svaki znak proleća i svaku

U ovom ratu pak, počev od Pečuja, išao je, u gomili, sve teže. Ponižen, kako mu se činjaše hotimično, prešao je Rajnu posmatraj

Prazno je dakle bilo, pred njim, zanavek, i uzaludno, za njim, sve što beše prošlo. Ništa nije postigao, ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo.

U isti mah, skoro bez ikakve razlike, mogao je biti i u ovom svetu, sa visokim travama, sa zelenim brdima, u ovoj praznoj ulici, po kojoj su ubijeni ležali kao lutke šarene, a

Pošto je kroz pakao pod sobom propustio toliko žena, sa ovom mu se učini kao da će na nebo. Zagledan u njene oči, počeo je čak da mirno misli i o tome da ona može umreti.

Prazno je bilo pred njim sve i uzaludno zanavek za njim, što beše prošlo. Ništa nije postigao ni u ovom ratu, kao ni ostali, i sve to njegovo hodanje i seljakanje samo se jednako nastavljalo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Zapravo, po ovom shvatanju, glavni cilj braka jeste rađanje potomstva. Zato i ne čudi što postoji veliki broj običaja i ritualnih radnji

U prilog ovom objašnjenju govori i jedan tabu koji se odnosi na trudnicu. Naime, u Zeti se veruje da ne valja udariti trudnicu preslicom

U istom ovom kraju veruje se i to da koliko se dana od porođaja žena ne češlja, toliko godina neće imati poroda.⁶⁹ Posle porođaja, u

U istom ovom kraju, žena može, još uoči porođaja za koji želi da bude poslednji, posteljinu da zastre sa paprati, a da po porođaju

zaštiti dete koje se razvija u utrobi od negativnih uticaja i opasnosti koje ga vrebaju sa raznih strana, te otuda u ovom drugom slučaju znatno preteže negativna magija (tabui) nad vradžbinama.

³¹ (Ovom objašnjenju ide u prilog i jedno predanje srpskog naroda u đevđelijskoj kazi prema kojem je sreda nekada bila srećan dan,

Tako, na primer, prema ovom shvatanju, dete rođeno ujutru biće dobar ratar, ono rođeno u podne biće gospodin, uveče — lenština i, najzad, u ponoć —

Žena koja je zadojila dete („zadojiljka“, „zadojačka“), postaje od tada ovom detetu pomajka („majkana“, „gotova mati“), a njena deca su od tada posinku (zadojenom detetu) braća i sestra po mleku,

karakter, pokazuje i strogo utvrđen način na koji se vrši, a takođe i sredstva simboličkog karaktera koja se koriste u ovom magijskom činu.

povijaju prvo u majčinu košulju, jer veruju da će onda biti poslušno (Golubinje, Poreč), odnosno da će se zahvaljujući ovom povijanju dete „priviti“ uz majku; ako se želi da dete više voli oca, da bude više njenu privrženo, onda ga prvi put

Poznavao sam dijete, koje je bilo nekršteno, a čuvalo tuke, dakle imalo je oko svojih pet godina.“⁵² Šta je uzrok ovom neobično dugom odlaganju krštenja?

svakako zbog toga da bi se zavarao put demonima i zlim silama (slično se čini i na svadbi, a i kod vraćanja s pogreba). Ovom objašnjenju u prilog govori i običaj kod banatskih Hera koji se sastoji u unošenju tek krštenog deteta kroz prozor.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada

Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje. U ovom malom oglasu traže se i vlasnici onih adresa koje nam još stoje po fiokama.

se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu. KAKO SAM SE RAZOČARAO Za vreme rata čuvale su me dve divne, stare gospođe.

– Ah, mon Dieu! — šaputao je Francuz. Kad bi čovek odlučio da nekog čeka na ovom mestu, mislio sam, svakako bi ga jedanput dočekao. Morao je biti samo veoma strpljiv. – Ma gde se nalazimo?

U ovom trenutku, dok prilazi devojci s leđa, Bel Ami je umorni veteran koji je preživeo gomilu vazdušnih bitaka, mešavina razo

ličio na žutu pučinu viđenu iz aviona, oštar bol dlanova koji su pekli slepljeni uz drvo karika, i osećanje nemoći pred ovom svemogućom ženom, gomilom drekavaca i izvrnutim pretećim izrazom profesora, nemoć pred gradom iz koga se nije moglo

Srećom, na ovom mestu niko ne gubi život — samo kola i leto. Starci tada silaze sa svog zida i pomažu putnicima da se izvuku iz blata.

su bila bez ključeva, pa si preko noći prislanjala uz njih stolicu, a na stolici — svoj kofer, sve što poseduješ na ovom svetu — naivna odbrana protiv zlih ljudi i žena koji žele da te uzmu, da te pokore, unište, unize i opljačkaju.

Prenuli su se iz popodnevnog dremeža. O gle čuda! Pet olinjalih, ustajalih intelektualaca pretvoriše se pred ovom ne više tako mladom ženom u pet Romea: suziše im se strukovi i iščeze nekud kiselina u trbuhu i ova učionica plesnivih

— prekinu celu stvar čovek. Znaš—reče—on godinama igra na prognozi! Jesi li dobio šta u poslednje vreme? — U ovom kolu devet pogodaka! Da je »Olimpija« igrala nerešeno, i da je »Zvezda« tukla »Dinamo«... — Šta je sa onim pečenjem?

Ali, vredelo je! Pogledala ga je prvi put sa ljubavlju. Toliko se trudio da joj ulepša veče u ovom gradu gde su muškarci uvek mrzovoljni i pospani. Zašto da ne? Svi bi joj zavideli na njemu.

bluzama, kako izlazi iz polutame, vidi njenu svetlu kosu i zna: samo njih dve dišu istim ritmom, jedino njih dve među ovom svetinom, ovim ološem što zvecka viljuškama i ždere meso.

Matavulj, Simo - USKOK

Pijero se okrete nestrpljivom pukovniku i poče talijanski: — Gospodine pukovniče, priroda je, u ovom slučaju, sasvim prosta i... pardon! to jest: stvar je sasvim prosta i prirodna...

Imađaše u ruci brstinu. I govoraše idući na mene: „Sad ćeš zapamtiti, nikogovino! Sad ću te ovom brstetinom, kao nevaljalu ženu, i pred njom ćeš se vratiti u svoje pogano gnijezdo!

i on bješe kao zvanica, pa kad razabra šta bi, nemade kad pričekati, no posla sestru, Stamenu Mirkovu iz Kustudića, s ovom porukom.

Krstinja, uvijek slabunjava, bješe u pošljednje vrijeme veoma ološala. Ona, uzdahnuvši, prva ustade, za njom Joke, za ovom se krenu Milica, ali je otac dohvati za mišicu i dade joj znak da ostane.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

(Pođe.) PROVODADžIJA: Čoja za aljine da bude lepa, a ne kao što me je jedan s ovom prevario. Ali sam ga tako usrećio, svađaju se kao Cigani, to jest.

Volim biti milostiva gospođa, nego da se za trgovca udam. TETKA: To i ja kažem. DEVOJKA: Zašto ovom ne javite da nema ništa od svadbe? MATI: Ne smem dok ti se s ocem ne razgovorim. DEVOJKA: Ju, blago meni!

DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote. MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom? DEVOJKA: Ne fali mu ništa, al bi volila za Marića. MATI: Krasan dečko, lep, smeran, da živiš kod njega kao gospođa.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Crnkovića, Čalenića, Bore Ćosića, Cvitana; međutim, glavnu reč u tumačenju ovog književnog roda vode vaspitači; na ovom području oni su se od početka osećali najslobodnije, polažući na dečju književnost neku vrstu naslednog prava.

Kako su njihova shvatanja i merila o lepom, skoro po pravilu, neizgrađena, to u ovom području caruju umetnička nemoć i osrednjost, gola izričnost i praznina.

“1 Dakle, i pre nego što su pojedini pisci osetili izrazitu sklonost prema ovom nivou književnog izražavanja, bilo je dela koja su se mogla preporučiti deci.

Umetnost je oduvek težila izražavanju i slikanju tog, nezaobilaznog, pojednostavljenog sveta. Dečja književnost je, u ovom času, našla jedan od prečih puteva koji vodi ka tom cilju.

Izneću neka zapažanja do kojih sam došao razmišljajući o ovom predmetu, i upoređujući ih sa onim što je drugde o njemu napisano.

Književna kritika, takođe, nije stigla da se pozabavi ovom pojavom; često se činilo da ona i nema veze s književnošću.

Nama, koji nismo ponosni zbog činjenice što živimo u ovom veku, to daje podstrek da se za časak kritički pozabavimo povlašćenim položajem, koji dečja knjiga danas uživa.

Uzalud se opiremo građanskoj dobromislenosti pretežnog dela onog što je za decu napisao; u ovom moralisti ima svežeg daha dobrote, ljubavi prema životu, prave brige za dečji duhovni razvitak: to su trajne,

Nedeljom je bežo od božijeg hrama, U porti se tuko sa alvadžijama. Mi danas osećamo naklonost prema ovom prokaženom otpadniku, i ne prihvatamo pesnikovo zgražanje.

U ovom ogledu govoriću isključivo o tom, detinjstvu i zavičaju okrenutom Ćopiću, suprotstavljajući ga, samim tim, „čisto” dečjem

baš tih, beznadnih prizora, te je, deo po deo, otkriva u prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca,

Možda je najviša vrednost njihova upravo u tim odeljcima, koje u ovom ogledu obilato navodim. Takvih opisa ima i u onom širem, manje vrednom delu Ćopićevog opusa, o kojem ovde ne govorim.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Vidite, odavde topovi biju ovamo, a odavde onamo, i tako dalje. Sad možete misliti kako su Madžari stradali. U ovom šancu imali su Srblji sakrivene topove i iz nji su kartači sipali kao kiša.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Bibliografija je davana prema ovom shvatanju. Izgledalo mi je da nije potrebno čitaoce upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u

Zavisan u svojoj sirotinji, strahujući da ne dođe u sukob sa kaluđerima, Orfelin se i na ovom delu nije potpisao. Što je od naročitoga značaja u ovom časopisu to je veći predgovor, u kome je naznačeno zašto se

Što je od naročitoga značaja u ovom časopisu to je veći predgovor, u kome je naznačeno zašto se taj časopis pokrenuo i u kome duhu će se uređivati.

»Neskvernije nravi, svjatost dobrodeteli, njeno ješče na ovom svetu nagraždenije i pagubna sledstvija poroka jesu predmet povesti moje...

Još 1817. pisao je ruski konzul u Dubrovniku Jeremija Gagić: »Ljudi su bezčustveni k naukam u ovom kraju.« Talijanska kultura bila je u Dalmaciji svemoćna, i tek krajem tridesetih godina počeo se buditi slovenski duh,

Za književni razvitak srpski u ovom periodu od značaja je što su stvorene povremene publikacije, listovi, časopisi i almanasi, oko kojih će se

Ali o ovom najzapletenijem i najnejasnijem srpskom piscu nisu svi savremenici tako mislili. Većina od njih tu njegovu tamninu i

On je pribrao sve što živa narodna tradicija priča o ovom zanimljivom pustolovu i 1847. u mletačkom arhivu našao je arhivske podatke o njemu.

CENTRI SRPSKE AKTIVNOSTI U ovom periodu dešava se jedna znatna promena: centar srpske duhovne aktivnosti koji je do kraja XVIII veka bio u Beču, potom

Karakteristično je da u ovom periodu srpske književnosti javljaju se mnogobrojni humoristični i satirični listovi, najčešće sa političkim liberalnim

« U ovom izdanju bilo je 12 dužih i kraćih pripovedaka i anegdota, uz koje je dodao i 166 odgonetnutih narodnih zagonetka.

« Ali mu je Kopitar učinio i izvesne primedbe. Sam Karadžić nije bio zadovoljan ovom »žalosnom probom srpske gramatike«, kako je docnije skromno nazivao i izjavljivao da je se stidi.

Milićević, Vuk - Bespuće

Gavre Đaković gledaše preda se, ljuteći se što svi gledaju na njega, i osjeti kako je tuđ na ovom mjestu koje ubijaše bez milosti njegove jutarnje iluzije.

Sremac, Stevan - PROZA

Reši se, naime, da sam sebe na neki način avanzuje i poboljša svoje stanje, tešeći se time da u ovom guravom svetu upravo niko i nije pošten! Vešto je izvodio.

— The — sleže šef ramenima — šta ćeš, tako je to u ovom svetu! — A, mi ćemo se već poneti malo po novinama. Meni muka da odem i da kopam; nisam da testerim drva, a za

li trnovitom stazom dobrodjetelji, ili drugom, onom utrvenom i cvećem posutom stazom, i naposletku se reši da udari ovom poslednjom.

— Zar ti meni to! Tvome Jovi! Vidiš li, more, onaj pištolj? Sad ću ti ga skresati u čelo! Ti mene znaš! Kad me na ovom stepenu vidiš — mani me! Ja sam zver u piću. I »zver« se zaljulja i umalo ne pade sa stolice.

Obogatio bi se, lepo bi živeo, i kakve bi tek tada prijatelje imao! I Jova udari u tugovanku kako nema prijatelja na ovom svetu. — Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim.

sud, e, recite mi sad sami, ali onako po duši recite: koji je taj smrtni kroz čije žile struji krv a ne surutka, ko bi ovom sirenskom glasu odoleti mogao?

Tu dolazi raznovrsna publika. I otmena, koja zna šta je dobro piće, i siromašnija, kojoj je rakija jedina uteha u ovom nepravde punom svetu.

Radičević, Branko - PESME

No jedno ne bi ja o(d) tebe krio, Da u ovom lovu rani nađo leka; — Umoran lego spati pod grm jedan, — U dušu mi ga dade sanak medan. 48.

Oh, u času ovom straotnome De si sada, de si srcu mome? Sa tobome sunce mi izađe, Zaš te nema kad oće da zađe? Oh, još jednom kad

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: Znam ja šta govorim! MUSA: Gurni glavu pod vodu, pa govori! Čuće te ko treba! SULjO: Nisam ni ja u ovom mišljenju usamljen! Kad je aga najurio onih osam lepotica, nije zakino samo meni! Nego šezdesetpetorici vojnika!

I plus pedeset dukata, u gotovu. Ćuti, znam šta oćeš da kažeš. Ne pita se pošto je glava. U ovom nema štednje. Vezir će me i više koštati. Tako ti je to kad se od nečeg napravi politika...

HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje! HASANAGINICA: Je l me to kapljicom kiše dotako bog?

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje u nji(h)ovom blagom namereniju ukrepljavajući i u srcam mladosti srpske nebesni i božetveni oganj ko učeniju i k dobrodetelji

Kostić, Laza - PESME

Paklenih strasti rajski care ti, razredi strasti golem komešaj u narodu što malom ovom vri: s visine svoje mirne, samotne, navada niskih slomi razdešaj, razmetljivih šprljoćudnika krik!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Takav stvaralački postupak i humanost koja ga nosi uvek će nalaziti puta ka ljudskom srcu. Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu.

S. Karadžića. Sve što je on zapisao i danas je, s malim izuzetkom, najkvalitetnije u ovom rodu, a bez ikakva izuzetka to je najbolje obavljeni posao.

kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati Kao da nije ni dolazila.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah

Tada mu starac reče: — Ja ću ti kazati đe ćeš sve ovo naći. Hajde onamo đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe velika

Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu za dugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomoz bog, dijete!

Ovaj se onda polagano provuče kroz duvar i prikrade ka astalu, pa na ovom što nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne

Car i to učini, i tako se od sad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle, dok carski ferman ne izide da je kćer njegova punoljetna i da će je udati.

U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava, ni jedan ne može ni na pola dobaciti. Kad to vidi carska kćer, onda zamoli s

Sa ovom družinom idući dalje nađe petog čoeka, ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri kako se

naša je pobjeda! Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko pa umole carskoga zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda

i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Osvime! (Uđe u sobu, za njim Manojlo). PUTNIK (gledi dugo za njim, pošom Šaljivcu): Ne znam šta ću da mislim o ovom čoveku. ŠALjIVAC: Ukrali su mu razum. PUTNIK: Škoda, inače čovek mlad, mogo bi od polze biti.

Ka ovom dođe da su svi narodi ostavili čauše, a kod nas se sad tek pojavljuje čauš književni. ŠALjIVAC: Koji toliko većma čauško

I ako i želiš ubuduće imati, a ti bolje prouči onu basnu o kurjaku i prasetu. Ovom te je prilikom hitlenost jako izneverila. (Otide.

STANIJA: Ta to je, moja kjerko. Kako dojde Neša, taki da mi traži kola, neću da umrem u ovom vilajetu. (Čuje se tutanj od karuca.) Što se to trese kuća? LjUBA: Karuce, majka, prolaze. STANIJA: Što je to karuce?

Ja molim, šta želite od mene? FEMA: Gospodine, malu stvar od vas. Ja znam koliko vi možete u ovom procesu, učinite da ga ja dobijem, a vama jabuka neće od moje strane uvenuti.

Sad mi sve ne pada na pamet, a akta prevrćati jest vrlo trudno, ne biste mi onako brevіter, nakratko, o ovom procesu izvestije dati mogli? FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo.

ANICA na pendžeru škripi zubi. ADVOKAT: Drugog spasenija nema u ovom slučaju. FEMA: Ali, gospodine, cela će se mala smejati kad čuje da se Fema s Anicom pomirila.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Zar neću i ja doživiti da prestane jedanput orjatluk ovaj? Svaka je gospođa u svojoj kući, samo sam ja jedna na ovom svetu nesrećna. POZORIJE 4. TRIFIĆ, PREĐAŠNE SULTANA: Moram crknuti, drugojače nije! (Okrene se na stranu.

STEVAN: Valjda joj je žao bilo što nas je toliko mučila. TRIFIĆ: Moja deco, ovom se nije čuditi. Strasti čoveka preobrate u zvera, sve mu prirodne čertice izvuku, postane skot a ne čovek.

Sad ću ti zube izbiti! STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta. SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč

Lalić, Ivan V. - PISMO

povratkom Na sredokraću, ravnotežu, U stanje mirovanja vage: Al godine se koso sležu I mrve u arhipelage — U sabiranju ovom zemnom To dvojnika sam pogledao; Smešim se kao Agamemnon U dvostrukome ogledalu. (5.

A leto brojim pedeset i peto, U čilenju, u ovom ostrašćenom, Dok bivam jači, a sve me je manje. (22. V 1989) 7 SREDOKRAĆA Na sredokraći anđela i zveri, Vidljivoj u

Kažu neki vodiči: U ovom gradu svet se obnavlja kao voda U ruševnom kladencu, bez čekrka i vedra, Ali na dohvat šake kad pravu prepozna

spratu: Tamo su hleb i vino, postelja i svetiljka, Sve sama oruđa nedovršenog nečeg Što pravda nas pred svetom u ovom ubrzanju, Kad uvećani detalj svedoči nam o slici Čiju celinu možeš da naslutiš u trenu — Ako postoji ta slika, ako

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Dakle, drage moje devojčice, ma koliko da vam je godina, pitaćete me svakako gde sam se sve susretao sa ovom malom brbljivom Anom?

Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na ovom svetu što tebi ne izgleda... kako ono kažeš? — Falš ... — Jeste, falš!

— Umivanje, doručak, a onda na posao! Razmišljajući usput o ovom slučaju, dođoh do nekih epohalnih zaključaka o maženju.

Jednostavno, postojala je jedna stvar u koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti da će vaš grad da bude na svom sinoćnom mestu, ali ste

— Bože ... — nastavi bakuta — kad se samo setim onih divnih vremena, kada je tvoj pokojni deda imao jedini auto u ovom kvartu. Zamisli — „Izota Fraskino!“ Dva se saobraćajca srnenjivala samo zbog njega: jedan pre podne, drugi po podne!

Šta da se kaže za njegove rogove, sem to da je imao najlepše rogove u ovom delu sveta, mada ga do tada ni jedan bik nije nadmašio u intimnim odnosima.

Kao, još pravi štosove i seća se okupacije koja je bila mila majka prema ovom gladovanju. Onako izgladneo i nikakav, sačeka ipak osmaka i cap — pravo za flašijanović sa ružicom!

Moja zbirka uvećava se za još jedan eksponat. Ako se i dalje bude popunjavala ovom brzinom, moraću da neke banalnosti spuštam u depo. Stalna muzejska temperatura, vlažnost vazduha i sve što uz to fura!

Šta se dalje dešava? — Donesite mi duplu kafu u moju sobu! — naređuje. — Imam nešto da saopštim ovom narodu! Sa ciničnim osmehom jednog neshvaćenog Betovena, on, kao posrćući od gladi, otetura do svoje gajbe, da bi

— kazala je Ana piscu ove hronike jedne večeri dok su gluvari!i na ćošku kod „Ruskog cara“. U ovom poglavlju ona je inače odevena u svetloplave farmeriške, što je veoma važan podatak za kostimografe Twentieth Century

Nego kako bi ga postavio, položaro jedna belosvetska? —Ja bih se, pre svega, zapitao da li smo u ovom trenutku, imajući u vidu svu njegovu objektivnu složenost, dalje ili bliže belom u odnosu na subjektivno polazište sa

očekivanja ili neće, to zavisi od čitavog niza faktora, divergentnih kretanja i naše dileme: da li smo bliže ili dalje u ovom složenom trenutku ispunjenju naših očekivanja? I moj od.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

4. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju vizitu učiniti. JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on?

JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu! (Sedne.) Ja uvek želim na ovom mom putešestviju sa Serbima naipače blagorodnima upoznati se, i danas se zjelo radujem da sam to ščastije polučio.

ALEKSA: To je blagorodno; premda takva žertva. JELICA: Ah, pomislite samo da sam osuđena u ovom gnjizdu živiti, koja sam na Beč naučena! Nije li to traurig? ALEKSA: Vsjačeski, obače...

Gospodin Batić, čuvši da gospodična dobija takvu partiju, a njega ostavlja, naravno morao se ogorčiti, i s ovom devicom dogovoriti da ga od nje otrgne. ALEKSA: Besprekoslovno! MARIJA: Ja kažem da on nije baron.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga, glasa, u mlinu ovom iščeze mnogi pomeljar stari. Ujutru samo, unedogled, niže se stopa divovskih red.

„Pa taj se nebom pokriva samim! Otkuda samo toliki džin da dođe noćas u stari mlin? Bježati treba pred ovom bijedom, jer će nas ždera pojesti redom.

Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju, saveznik ti si moj. Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!

“ A deda Triša zakletve sluša i samo gunđa: „Eto, pod mojim krovom, u mlinu ovom zavoli mačak pseto! Gvozdeni savez, veli vam Triša, trajaće dugo — kao i kiša!

U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija. Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno. Je li na ovom ostrvu lovište? — Da, bilo je i dosta fazana u šumi, ali je seoska manguparija uništavala mladunce i gnezda.

I kad je počelo ono pravo, da sam se samo setio da je to to, da sam se setio na vreme... ali kud sam mogao znati na ovom ostrvcetu! Ko bi se setio!

Vaskes, hoćete li me probuditi pre pet? — Hoću, gospodine. Jeste li videli zamak, gospodine? — Ne ovom prilikom. — Ja ću kroz dva dana preći, kao uvek, u zamak da služim. — Tamo možete mnogo naučiti. — Kako ne!

Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru. Nijedan od nas; baš nijedan! Nigde u svetu nijedan od onih što su danas.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni.

? To je pitanje čudno naša se administracija nije bavila sudbinom ptičjih zadužbina. *** U ovom času kad je plemenu potrebno višnje znanje silazi orao s gorskog dvora bolestan i mrk oči ne odvaja od zvezda vode

strane koji se ne nađosmo usred neke bitke daj nam jedno parče hleba i sitnu mudrost da se ne počine novi gresi u ovom poslednjem času u žurbi ko na putovanju kad se kovčeg zaključava to se dugova tiče sad niko od nas nema vremena da

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

kući cunjati, tako da će se u idućoj sceni još jednom pojaviti te videti kroz staklena vrata kako prolaze kroz hodnik. Ovom prilikom, prelazeći preko scene, i ne obziru se na Danicu).

PROKA: Bar da sam se pomogao! TRIFUN: Pa znaš kako je, pokojnik je valjda mislio: dosta je ovom knezu Proki Beljajevu 3.000 dinara, pa ti toliko odredio.

Ja želim da znam šta vi to govorite; o čemu govorite; s kime da se venčam? AGATON: Pa mislim sa ovom našom rođakom. ADVOKAT: Ali kako možete, kako smete, ko vam je to kazao? AGATON: To se ne kazuje; to se onako pozna.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju. Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši.

Podnarednik... Bog! A kada mi je još obućar potesnio i sare od čizama, eh, kao da sam odrastao sa ovom sabljom. Šetao bih, zagledao u prozore, sedeo pred onom kafanom, ali... vreme je neumoljivo odmicalo.

I pred ovom zajedničkom opasnošću, oficiri i vojnici sprijateljili su se na maršu i uzajamno obaveštavali o nastupu ko mandantovom.

A koliko je tek mrtvih pred nama. Pri svakom ovom pucnju, od kojeg zemlja trepti, padaju mrtvi i ranjeni... I celu ovu masu zdravih i snažnih ljudi vode na gubilište.

i napuštenih pašnjaka, tamo, u daljini, u plavkastoj izmaglici, naglo se uzdizao Cer, kao neki večiti, budni stražar nad ovom ravnicom. Sa te baš strane dopirali su pucnji. Ne znamo da li to gađaju naši ili njihovi topovi, tek zemlja je drhtala.

Zasluga je vaša velika. Ali je isto tako značajna uloga i onih koji su nas vodili. I u ovim velikim danima, na ovom svetom mestu, na domaku pogleda i sluha neprijateljevog, uzviknimo složno, jednoglasno, da naš glas odjekne preko brda

Komandir se našao u čudu, gde će sa topovima na ovom uskom putu. Onda naredi da posluga otkači zadnjake i da ih rukama gura prema jarku sa strane puta.

Neki su oblačili građansko odelo, a bilo je vojnika i u plavim bluzama skinutim sa mrtvih austrijskih vojnika. Za ovom šarenom vojskom išli su starci i žene, tražeći svoje sinove.

Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostade crn i gust stub dima. Za ovom je sledovala druga... treća... četvrta.

Vilice se tresu, a pogled je iskolačen... Ali, ovom prilikom prebaci. Odmah zatim začuše se eksplozije naših granata negde pozadi neprijateljskih rovova.

Zakleli smo se na vernost kralju i otadžbini i naši životi u ovom vremenu ne pripadaju nama, već otadžbini... U ratu ima srećnih doživljaja, ali i teških trenutaka.

Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik pred sobom.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Haj-haj da gorka hleba!... Ali opet valjda će Bog pomoći. Nisam ja ni prva ni poslednja na ovom putu... Ali on... uh, sve bi drugo lako, samo da je on drukčiji« Tako misleći stiže u svoj stan.

kuća, bele se na njima dimnjaci, a iz njih se izvili daleko i pravo u visinu beličastosrebrni stubovi dima, koji se na ovom večernjem zatišju samo ljuljuškahu, dok se na velikoj visini ne rasture i raziđu po vazduhu...

— A, hvala! ... reče on, pa uze šljive, i ako je i sam dosta nabrao i nosio ih u džepu. Ali zar da se ne koristi ovom prilikom i ne uzme pravo iz njene ruke zrele plodove ?

Ljubica, iznenađena ovom smelošću, pocrvene, ali ne smede pokazati znaka ljutnje da ne uvredi ovako otresita gosta; a Gojko, videvši ovo naglo

S naročitom namerom on prekide razgovor baš na ovom mestu... — Kamo vam onaj kolega, reče on, dižući se. Baš će sit da se naradi. Ho-ho-ho...

Šta, zar ja da izgubim dva meseca sa ovom derladijom uzalud; a šta će za to vreme da mi rade ostali razredi ?... Jok, ja sam to sa njima naredio sve za četiri —

se nahvatao za ovo nekoliko dana ; osećaše kako je obuzima nekakvo prijatno raspoloženje prema svemu, pa čak i prema ovom pisaru. »Zbilja, krasan čovek. Kako je samo učtiv, prijatan, skroman. I baš može biti da sam ga onomad rđavo razumela.

Gojko se još smešio zadovoljno, sećajući se nekih sitnica iz đačkog života. Ljubica se doseti ovom smehu, pa čim stadoše na polju zapita ga: — Vi ste jamačno lepo proveli detinjstvo i mladost?

Hiljadama godina ona se talasa ovom dolinom; hiljade će još proći, a ona će isto ovako peniti se i šumiti, ne osvrćući se na čovečja gnezda, koja se pojave

I Ljubica oborila glavu, pa ne zna kako da udesi lice: htela bi da izgleda prijatna, a oseća da joj to u ovom trenutku ne ide od ruke.

Duvaše oštar, vlažan vetar, i ona podiže obe ruke, pa mahnu njima preko lica, kao da se umiva ovom vlažnom izmaglicom, strese se od hladnoće, koja je odjednom obuze, pa žurnim korakom pređe dvorište i ode u svoj stan.

U njoj se porodici strašna, nečuvena mržnja prema ovom jadniku, mržnja osvetnička, strasna, beskrajna... a vilice se tresahu od straha. — Pa... sad?... Šta ćemo?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Moraću još jednom da perem iza njega! VASILIJE: Ovim ih tuče? GINA: Tuče čim stigne! I toljagama, i nogama! Al ovom žilom najviše! Od nje najviše i boli, useca se do koske!

JELISAVETA: Muž vam je bio major? SIMKA: Artilerijski! VASILIJE: Je li poginuo u ovom ratu? SIMKA: Nije, umro je od zapaljenja pluća! A to je prednost što vam je soba na spratu!

GINA: Iz pet. SIMKA: Ceo život provedu kao na lađi: danas ovde, sutra onde! GINA: Meni su sve lađe potonule u ovom koritu! (Iz kuće izlazi Sofija i ide prema reci) JELISAVETA (s verande): Sofija! Gde ćeš sad opet?

SIMKA: Nećeš ga, valjda, ti saslušavati? DROBAC: Ja ne saslušavam. Ja samo pomažem. GINA: Kako pomažeš? Batinom? Ovom žilom? DROBAC: Ne diraj mi tu žilu, kad ti govorim! SIMKA: Sekula nije ništa skrivio!

VASILIJE: Šta da izrazi? FILIP: Šta ti, kao glumac, želiš da postigneš, da ostvariš, sa svojom umetnošću, u ovom takozvanom svetu? VASILIJE: Želim da pomognem ljudima da razumeju život! FILIP: I šta još?

FILIP: I šta još? VASILIJE: Zar ovo što sam rekao nije dovoljno? Filip: U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u kožuh, medveda u šubaru, i svinju u čizme, ko će učiniti, ako nećeš ti, da kožuh

SOFIJA: U mraku pred ovom zavesom mudraci nadbudališe budale, a budale nadmudriše mudrace! JELISAVETA: Ispred ove zavese rat kuva zavoj i

GINA: Šta ga je onda moglo odmamiti od Sekule? DARA: Istini moramo da pogledamo u oči! To, što Drobac u ovom trenutku nije u zatvoru, i što se smuca ovuda, može da znači samo dve stvari: da je mučenje završeno ili zato što je

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i zraka, moj se šapat sliva, u izmoždene grudi, jer se, u proleću, sve to opet

A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.

Nek moje vino, koje prosipam evo besno po ovom belom, svečanom, čaršavu, zarumeni u slavu druga mog, kaplara Proke Naturalova, koga su streljali, 916, novembra prvog.

Tako bih se rado nasmejao celom ovom gradu što zaudara lešinom. Da im pregledam budžet, novinarstvo, sa žučnim osmehom, sa slatkim osmehom osvete.

Oni koji uopšte više vole reljefe sa Delosa, nego helenističke Venere, obradovaće se ovom uticaju. Beskrajna tišina u modelaciji i ogroman formalan mir tih kipova, koji tek retko biva prekidan kakvom veselom

U daljini sam krš, nisko žbunje, i modro nebo. Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena.

Niko ovde ne zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro. Jedno je samo starac molio mušicu: da njemu ne ulazi u Nos.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Drago mi je! — rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put.

Mnogi su ga juče posetili i tvrde da se nimalo ne razlikuje od ostalih ljudi. Mi ćemo se postarati da o ovom zagonetnom biću doznamo šta detaljnije iz njegova života, što će na svaki način morati biti od velikog interesa po naše

A nije mi se ni ukazivala potreba za znanjem stranog jezika. Naročito na ovom položaju, to mi nije potrebno; a ako bi iskrsla takva prilika, lako je poručiti stručnjaka sa strane. — Sasvim tako!

Primite, Gospodine, i ovom prilikom uverenje o mom odličnom poštovanju. Predsednik Gl. prosvetnog saveta (Potpis)” Takve sadržine pismo upućeno

To jest, ako je i ovo dobro zapamćeno. Sada dolazi stručno razrađivanje svakog dela svake tačke po ovom utvrđenom redu, i posle mnogo, vrlo mnogo napisanih tabaka, dolazi se do reči dozvoliti Dale glasi: „Dozvoliti, im.

” Svet se malo raspitivao o Horiju, pa prestade, a zatim opet sve po starom. Kad sam uzeo razmišljati o ovom poslednjem događaju, neobično mi se dopadaše opšta harmonija u Stradiji.

Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na ovakvu sušu kakvu

Mi se svi dobro znamo i ja prvi ne bih se smeo sa svojom decom poveriti nijednome ovde na ovom zboru. Nego, kažite vi meni koji poznaje onoga putnika tamo što još od jutros sedi u hladu kraj puta?...

Ali se u ovom trenutku u njihovim očima ogledaše prvi zraci nade, ali i tuge za zavičajem. Ponekom starcu se slila suza niz smežurano

kojima grobove ostavljaju; ludi se otimaju da se sami ne bi raznežili, i viču: „Dobro, hoćete li da i dalje gladujemo u ovom prokletom kraju i da živimo po ovim udžericama?

— procedi vođa ne dižući glave. — Kako to pitaš? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo. Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze.

zaista zaslužujem u tom pogledu pohvalu, ali, na kraju krajeva, što rekao neko: kakve veze ima moja pokojna strina s ovom pričom?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Vala ja bih voleo ovde s vama, nekako mi je lepše. Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati. — 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči. — Neka, naučio sam ja, dajte samo stolicu ovde uz ognjište.

da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom trnovitom putu života?

grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom sunčanom prigrevku... Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu.

— »Jà, jà, brate, ko to ne zna. Nego šta ćemo, ljudi sa ovom nezgodom?...« Kapetanu kao da ne bi pravo što mu se prekide sećanje na njegove drage uspomene, pa žurno prekide popa:

ehe!... da me vodite. Najpre se začudih ovom pozivu i reših se da odbijem, ali mi odjednom sevnu u glavi nekakva nada...

Kako to odjednom ostade sam? — I u delom ovom velikom događaju njega potrese jedino to, što on odjednom ostade sam, što mu smrt pokvari dugim vremenom usvojeni i

Hladna surova smrt zauzela je sve misli njegove i stegla mu mozak svojim paklenim otrovnim noktima. On se predao ovom strahovitom nenadu, jer ne osećaše u sebi dovoljno snage da se bori sa njim.

Petra da se još triput odrekne Hrista. Tako to sve trajaše među ovom punonadežnom porodicom. Evo se svrši i dugi božićni post, pa već nastaše i praznici. Baš na sv.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to? IVKOVIĆ: Ta već znate da je načelnik u zavadi sa Ilićem, pa...

JEVREM: Pa to: da li sam štogod namirisao? PAVKA: Jest, to! Ti znaš valjda da je ta gospa Marina nešto rod ovom gospodinu Ivkoviću? JEVREM: Ako! PAVKA: A nešto mi se mnogo raspituje o Danici i hvali gospodina Ivkovića i uopšte...

A ovaj, i ti se, gazda-Jevreme, uputi, npođu malo kroz kafane; sedni s ovim i s onim, obećaj ovom ovo a onom ono; pozdravi se i s onim s kim se i ne poznaješ. Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nije odavna Sreten u ovom selu o kome je reč. Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku.

Jedna slamka među vihorove!« Toliki svet, toliki neprijatelji! Eto, šta me sve samo ovde, u ovom selu, čeka! Sve se to meni na pleća natovarilo! A posle, ne mogu ni ja, boga mi, na sve strane da stignem! — Pa...

(Tako on zgodno nazva i u dopisu ovu idilsku tišinu koju pre nekoliko nedelja beše zatekao u ovom selu.) No, hvala bogu, sad nije tako! Ustalasalo se, uzavrelo je već i već se pena pokazala na površini.

— navali radoznala gomila. — More, to je bio jedan inaet, — poče Mića, — jedan zulumćar da ga pod nebom i ovom božijom kapom nije bilo grđega, baš ka’ ono, ako znaš onaj naš Rudnički bik vođen što je, kažu, bio pred Karađorđevu

na pamet; i ove što su se tu desili u mehani (a njihov broj nije nikada mali) i one koji nisu tu bili i koji kad nisu ovom prilikom čuli, valjada nikad više i neće imati prilike da čuju ni za tu Braziliju ni za toga Don-Pedra.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ne volim one koji misle kako jedino da ućare, Al zato duboko štujem krpe i obućare, Koji, u ovom gadnom vremenu, kad su svi dani sivi, Pomažu narodu da izdrži i da preživi!

Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu. Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare.

ko na krštenje; Idu, ni o čem ne misle, U sumrak topal i tih; A put je star i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U ovoj trci i stidu, Jedino goveda, predveče, Tačno znaju kud idu.

PUŠKA ČISTE SAVESTI U ovom veku, u kom se ratnički žar Sto puta podizao do ubilačkog ludila, Ja znam i jednu neverovatnu stvar — Pušku koja

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

su se na tome prostoru, u to vreme, obilato hvatale neke vrste larvi za koje se tada nije znalo šta su, a za koje se ovom prilikom utvrdilo da su to bile larve evropske i američke jegulje.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom! Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima?

Kakva vjera da se s ovom mjeri? Kakav oltar bliže neba stoji? KNEZ JANKO Efendija, ovako ti hvala! (podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku:

po poretku nekome sljeduju. Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošćenju, čašćenju, i kao takve, bogate i dobre, pamti ih i seća ih se.

Pandurović, Sima - PESME

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.

U životu ovom mi jedino znamo Da nam zbog nje biva i gore i bolje; Da smo, i kraj našeg razuma, još samo Igračka trošna njene krute

Izgažena trava, i sela se dime... Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Specijalnu oblast govornih igara predstavljaju mahom stilizovana ostvarenja, — proizvod škole i knjiške lektire. Na ovom mestu nas u prvom redu interesuje narodna igra, i to govorna, kako kod dece tako i kod odraslih.

Govorne pak igre — tj. one koje se ostvaruju samo govorom, i koje nas na ovom mestu u prvom redu i interesuju, zasnivaju se na igri reči, na zavođenju izgovorom, pa bilo što se pojedini izrazi

— A ko ti je brat? — Ko me mnogo ne pita, već brzo daje što može. 18 Pitao sin oca: — Ko je najsrećniji na ovom svijetu? — Oni te se nije rađao. — I još ko? — Oni te se neće rađati.

Sutradan samo mu glavu nađu čobani pred kolibom. 3) BILjE BADALj U Boci se pripovijeda da u zemlji pod ovom travom ko je srećan može naći nekakav dragocjen prsten.

B) O KRSNOM IMENU 1 Bože pomozi, bože veseli! Pismo u dobri čas i u bolji čas, a ovom trećom najvišom srećom. Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv.

(Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže? (Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu?

Eno već kesu na palcu izvrnio naopako! Gle, sve same škude lete kao iverje u tanjir! Samo u ovom belajskom tanjiru pritvoraju se u dvogroške!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ćeraju, ali ja neću izići, doklegođ ti ne dođeš; a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odma izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.

Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolj

H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d.

se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da naštampam što i Srpskijeh narodnijeh pripovijedaka: evo Vam ovom knjižicom ispunjujem tu želju.

i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.

mene ćeraju, ali ja ne ću izići doklegođ ti ne dođeš; a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš i samo je okadi ovom travom, a ja ću odmah izići, po tom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.

Kad ovom caru dođe takovi glas, on kaže svom zetu da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji,

urednika šalju mi u takovijem prilikama svagda onaj broj svoga poštovanog lista u kom su naštampali moj oglas: ja im ovom prilikom i na tome ovdje lijepo zahvaljujem.

svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može, kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: „Kad sam pošao s mojom | braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah

dan i noć na jednom mjestu sjedi i u skutu drži jednu ticu; ko je ovu ticu kadar dobaviti, on će najsretniji čovjek na ovom svijetu biti; nego pazi dobro; ti treba ovu babu, ako ti basta, prvo nego te | vidi za kose da uhvatiš, a ako ona tebe

Tada mu starac reče: „Ja ću ti kazati, đe ćeš sve ovo naći. Hajde onamo, đe se ja bacim ovom balotom gvozdenom, onđe ćeš sve | tri stvari naći, nego znadi: kad uzideš onamo, stanuće vika i graja okolo tebe

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 18, 20) Stoga ovu zapovest dajem, svima da je znano: niti prot da ima vlast nad ovom ćelijom, niti iguman svetoga našeg manastira, niti drugi neko od bratije da ne smućuje onoga koji živi u ćeliji ovoj

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i ranije pisasmo.

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne

koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.

I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku. Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od Hrista.

treba da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.

Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na mestu ovom nastanivši se, provede nešto malo vremena sa mnom, a veliki i natprirodni podvig prešavši, osam meseci provevši, u

Slično ovom — ko tajno jede i pije, ako se ne pokaje, i savete ko prima od prijatelja i rođaka, i otpisuje im. A onaj ko ukrade

GLAVA 36 O panihidama svetih otaca i bratije naše, počivših u mestu ovom, i koji će tek počinuti, kako treba pojati panihide i držati pomene I oni koji posle mene što dostojno učiniše i

A pomene svakoga od umrlih da upisuje eklisijarh, da ih vi imate nezaboravno i da ispunjavate neizostavno. Ali o ovom i primedbu treba reći, jer se događa, pošto se umnožila umrla bratija više puta, da se u jednoj nedelji tri ili četiri

A rečeno je i o ovom podobno. GLAVA 37 O postrižnicima Reč je i o postrižnicima. Ako su to neki od slavnih, ili od nekih znanih nama, i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

PROSJAK: Meni je ovaj kaput odličan, šta će mi bolje! Džepova imam tačno sedam, kolko mi treba! U ovom džepu držim parče kanapa, za privezivanje odvaljenog pendžeta. U ovom flašicu, služi za držanje tečnosti.

Džepova imam tačno sedam, kolko mi treba! U ovom džepu držim parče kanapa, za privezivanje odvaljenog pendžeta. U ovom flašicu, služi za držanje tečnosti. U ovom, vidiš, blokej, lula, dugmeta. A u ovom ovaj veliki ekser!

U ovom džepu držim parče kanapa, za privezivanje odvaljenog pendžeta. U ovom flašicu, služi za držanje tečnosti. U ovom, vidiš, blokej, lula, dugmeta. A u ovom ovaj veliki ekser! IKONIJA: Šta će ti taj ekser?

U ovom flašicu, služi za držanje tečnosti. U ovom, vidiš, blokej, lula, dugmeta. A u ovom ovaj veliki ekser! IKONIJA: Šta će ti taj ekser? PROSJAK: Taj ti je ekser ovom kaputu čiviluk!

A u ovom ovaj veliki ekser! IKONIJA: Šta će ti taj ekser? PROSJAK: Taj ti je ekser ovom kaputu čiviluk! IKONIJA: Ti si praktičniji nego što izgledaš!

IKONIJA: Ti si praktičniji nego što izgledaš! PROSJAK: A gledaj ove druge džepove: u ovom držim rezervu, lukac i leb, u ovom ovde iglu i, vidiš, konac, a u ovom ovo parčence sapuna!

PROSJAK: A gledaj ove druge džepove: u ovom držim rezervu, lukac i leb, u ovom ovde iglu i, vidiš, konac, a u ovom ovo parčence sapuna! Sedam džepova, to je čoveku taman!

PROSJAK: A gledaj ove druge džepove: u ovom držim rezervu, lukac i leb, u ovom ovde iglu i, vidiš, konac, a u ovom ovo parčence sapuna! Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti?

IKONIJA: Ne moraš odma da lupaš po astalu! Čekajde dodnesem ovom zgranovniku! (Nosi rakiju Miletu) MILE: A ti se nikad ne izjašnjavaš, samo ćutiš!

(Euforično, mašući rukama, kao krilima, izlazi iz kafane.) CMILjA: Svašta u ovom ludom narodu! VILOTIJEVIĆ: Šta je sa tim škembićima? CMILjA: Sipam, sipam! Izdire se, ko da sam ja na naftu!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, o ovoj materiji govoriće se na drugom mestu više; ovde Toliko javljam, da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u vospitaniju nji[h]ove dece želiću pomoći.

U svem ovom spisaniju, pri svakom opstojateljstvu, prilagaću i pridodavati naravoučitelna naznamenovanija i polezne ka upravljeniju

Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar človeku na svetu; o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju života.

No, i u ovom, moje slabosti, moje pogreške i budalaštine dale su mi na konac poznati da sam slab i nerazuman. A svrh svega, sveta

Uzdam se u promisal neba da će pomoći mojemu bratoljubnomu namereniju, budući da koliko mi daruje života, u napredak u ovom delu i upražnjeniju nameravam provesti.

ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.

Pri ovom sam bio godinu i po, hodeći po pazari i učeći se šiti; no ništa to meni niti mi se mililo nit’ mi je išlo od ruke.

Ja, nahodeći se u ovom novom sostojaniju življenja, hodeći po različni pazari, gledajući svakojake ljude i nji[h]ova upražnjenija, čujući mnoge u

U ovom zidanju i obogaćavanju manastira cari i kralji jedan za drugim su se nadmetavali ko će lepše sazidati i više dati, tako da

U ovom smeju, inatu i pravdanju prošlo je pozadugo. Razgovor je bio koje o čem, a najviše arhimandrita su bili na smej uzeli ka

No da dođem opet k meni. Po ovom razgovoru gospodina episkopa bio sam se sasvim počeo izmenji-vati i moja prva mudrovanija i namerenija zaboravljati; kad

” To izrekavši, zagrlimo se i poljubimo, zadajući jedan drugome reč i veru da se nećemo nikad rastati. Ko bi pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne namešta?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Dakle, neka se liči koga boli ovom svetom svrom, kâ ti vra-Brne, kâ i oni naši svi prošli duovnici! Dakle: alvundandara, živija naš dični vra-Brne!

— Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo. — A otkuda bi ja zna, i zašto bi mene stric sla po ovom vrimenu, kad on ne bi počisto zna ko mu je konja odveja. — Ma, ja, ka velju da... — Čuj do kraja! — prekide ga Bakonja.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O zar je noć ova bila ona kap Što prepuni čašu i već preli rub. Niko nas sad neće prevariti više U ovom svetu gde se već sve zna: Ni ljubav koja na ružu miriše Ni predeo maglen iskrso sred sna.

GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Naša su groblja mlada. Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali.

Pa vidi sina u gunju, kad je bio đak i velikoškolac, raduje se što ostaju sami posle večere i sâm počinje razgovor. Za ovom istom sofrom, pored ovakve sveće, pre nekoliko godina... — Zato što je ozbiljno. Sva trojica moramo večeras...

Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene. Dok sam se ja u ovom grobu po vazdugu noć prevrtala kao crv na žeravici, ti si se valjao po tuđim posteljama.

Taj će biti neka velika lola. Tome, majci, neće se nijedna oteti. Miraždžiku neku debelu on će da zdipi. A ovom levom, Đorđe, levom ne može niko ništa. Ni ti, ni Bog. Podelilo se na dva, a pogledaj kakav je!

Od straha nisi mogao ni u sneg da padneš, galamdžijo! Iz inata se ne diže buna. A šta bi ti, Aćime, radio kad bih ja ovom narodu rekao zbog čega se mrtvaci crne po snegu?... — Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom.

Poslednja zamka koju je sebi namakao oko vrata. Beli krugovi jure se oko njega po tami. Kad li je ovom poslednjem udaren kolac? Sklopi oči i gadljivo se strese. Poslednji put je poslušao Aćima. Ovoga mi nije žao.

— Znaš li ti da je tvoj deda umro s perčinom? — stavi ruke na leđa i poguri se. — Poslednji s perčinom u ovom kraju. — Hoćete da kažete da sam i njemu nešto dužan?

I Đorđe će ti dati koliko zatražiš.“ „Nikakav lek tebi ne pomaže. I ti ćeš da skapaš na ovom sprudu. Mrtvaci su otrovali zemlju. I ona samo kamen rađa.“ „Što mi ne pomogneš?“ stegnula mu je ruku.

— Jer sam trudna. — Istrže ruku. — A što nisi pre deset godina,- pre petnaest, a? Toliko smo godila mešali noge u ovom grobu i ništa nije niklo. Čik sad nešto da kažeš! Da te čujem! — I ramena mu se tresu. Trenutak je, može je sada...

“ Po njenoj smrti... Zašto se on uselio u ovaj lopovski trap? A nekad se ponosio ovom, Vasilijevom kućom. S njom je poredio svoju novu i veliku, na podrumu, koju je trgovinom stekao.

Vidim, godine stigoše čak i mržnju da mi posrču. Odmah da ti kažem: sve staračke mudrosti su lažljive. Na ovom panađuru gospodnjem starci i deca najviše lažu. Snage nemaju.

ti se rebra pogrešno uglave, srce obesi s leve na desnu stranu, i zaboraviš ono zbog čega si se uputio da se grebeš po ovom trnjaku? Kad nije sve u svoje vreme, onda mora da bude kad mu nije vreme.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Gladan sam i žedan. Vruće mi je! — Plačko se bespomoćno opružio po zemlji. — Dalje ne idem. Nema izvora u ovom usijanom paklu! — Mora da ga ima. Gde piju ostale zveri?

liči na princa iz Zemlje Bisernih Čaplji, ali teško je reći bilo šta pouzdano: princ se nikada nije osmehnuo, a ovom osmeh ne silazi sa lica. MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

do Vidinkapije; malo je ko pamtio i mnoge već razrušene a doskoro moćne džamije, čiji su se ostaci i te kako videli u ovom kraju, kao što se već gotovo niko nije sećao gde se tačno nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji

Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i

Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević.

koja nosi ime dobroćudnog putopisca, uvek dopire polumrak sav od prozračne jeze (kao da još, kako je nekada bilo u ovom sokaku, ide Čika-Ljubinom vlaga iz starog jendeka), na trgu se smenjuju bezmerja zakovitlanih, uznemirenih svetlosti a

Nekada, u bolesti, izgopeo mu je vid; sada, u ovom saznanju, slutio je da mu je izgorela pesma. U svojoj ulici, oslonjen o zid Šeih-Mustafinog turbeta, Višnjić razaznaje

U ovom je kraju Zmaj stranac; onaj neko to nije mada, u šetnji, uvek bira stranu u senci kao da bi da postane još neprimetniji

U početku februara sledeće, 1808. godine, kapetan Čardaklija je iznenada umro. Još jednom upozoren, ovom smrti, na smešnu krhkost trajanja, Dositej je ispratio svog prijatelja, oprostio se s njim nad grobom, ali u njegovom,

Izgledalo je da je sve podredio ovom cilju i kad je, opet u septembru, ali 1810. godine, Bogoslovija uistinu i počela da radi u Dositejevoj kući, odahnuo

koji se sve više ocrtavao u njenoj lepoti imao je i svoje dejstvo sa naličja: neki posetioci, obdareni da to osete, u ovom su hanu doživljavali strepnju od nestajanja od koje bi, kasnije, obolevali.

Ne samo zato što mu je stalno donosila dobit nego zato što je slutio da u ovom poslu ima neizvesnost koja ga iskušava na pravi način.

Otezao je da odgovori Rumunu baš zato što je znao da neće i ne može da se odupre ovom izazovu koji ga približava nekoj istini o njemu samom: xoće li umeti da pročita okolnosti što su se splele oko njega?

Beć sutradan se Anastasijević uverio kako ovom kupovinom nije pogrešio: počeo je da nailazi na poruke koje mu je život ostavljao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Srbe brate, i Srpkinjo sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom negdašnjem raju.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

U čojka je jedan hram vozdvignut, zla obitelj tuge i žalosti; svaki smrtni na zemlji rođeni ovom mračnom obitelju vlada pod koje se svodom otrovnijem mučenija vremena gnjijezde.

„Hranitelju, prevječnoga sine, šta šarići oni mali znače u plamenom ovom podnebiju te se dižu, spuštaju pravilno, tmasti niču k nebu sveštenome, a sv'jetli se k nizu spuštavaju?

Popa, Vasko - KORA

izmišljenoj šetnji Neočekivani ponor Između naših reči Kopita što tutnje Pod svodovima naših nepaca Da li ću moći Na ovom nepočin-polju Da ti podignem šator od svojih dlanova 3 Uznemirena šetaš Podočnjacima mojim Na nevidljivoj rešeci Pred

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ Učenici to učiniše. „Sad odmerite“, reče Pitagora, „ovom merom kao jedinicom duž ove podvezice tri uzastopne duži od kojih prva neka ima dužinu od tri, druga od četiri, a

dignuto na kvadrat, daje 9; 4 podignuto na kvadrat, daje 16, a 5 daje 25. U ovom slučaju je kvadrat hipotenuze, dakle, jednak zbiru kvadrata obeju kateta.

„U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu određenu količinu materije; bakalin je meri kantarom kad je prodaje i izračunava pr

Ti atomi su, kao što ti je primer sa ovom soli dokazao, neuništivi. Ti atomi postaju tek svojim nagomilavanjem vidljivi u raznim oblicima u kojima se materija

To ga zadovolji i ispuni samopouzdanjem. Ne osećaše se više bednim došljakom u ovom gradu. A lepe, bujne karijatide Erehtejona kad prođe mimo njih, osmehnuše se ljupko na nj.

I kao takav bio je nekad vrlo cenjen, ali su nova kritična ispitivanja dokazala da je on na ovom polju bio više prikupljač i enciklopedista no samostalni ispitivač.

Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec. Njegov centar leži, kao što vidite, na ovoj tankoj plavoj pravoj liniji koja spaja centar Zemlje sa

tih triju tela, vide nad svojom glavom stanovnici onoga dela Zemljine površine gde je ova modra linija, evo ovde na ovom mestu, prodire, totalno pomračenje Sunca. Mesec se našao između tih stanovika i Sunca, i zaklonio im ga.

To nam ukazuje da konus Mesečeve senke svojim vrhom taman dodiruje Zemljinu površinu, kako je to i ovom slikom predočeno.

„Pošto, kao što smo videli, u ovom trouglu ovaj ugao kod Meseca meri 90 stepena, a ovaj ugao kod Zemlje 87 stepena, to ugao kod Sunca meri samo 3 stepena.

To se može izvršiti na ovaj način. „Ovde na trećoj slici ove table, vidite Sunce, Zemlju i Mesec u ovom međusobnom rasporedu.

Našao sam da su ta dva vremena međusobno jednaka. Odatle sleduje da je prečnik poprečnog preseka Zemljine senke na ovom mestu na kojem je Mesec pri svom totalnom i centralnom pomračenju kroz tu senku prošao „dva puta toliki koliki je

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I najedanput, i sad ne znam da objasnim baš otkud i kako, planu u meni odluka da se naposletku odazovem ovom srdačnom pozivu.

— Gde putuje žensko samo? Da si moja ja bih te ubio, rđo kusa... I danas, kad sam prinuđen da se, na ovom mestu priče, dotaknem toga neprijatnog momenta, jane mogu da znam, upravo, kakvim tajanstvenim načinom stvar uze taj

besomučnog udara, da ona postade meta, objekat ili centar ogorčenog i obesnog protivnapada neprijatelja, koga je u ovom, posve žalosnom i neželjenom slučaju, predstavljao čovek sa torbama od potpuno nove i fine žute kože i supruga mu

da neizostavno odem k njemu, ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno potrebna i da ću, možda, žaliti ako se ovom pozivu ne odazovem.

Je li da je to laž? Je l' da se svakome živi? Ja sam sretao ljude kojima je u ovom paklu rata iščezao i poslednji razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio

Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose!

su se obe dužnosti, usled budžetske nemogućnosti, sjedinile u jednom jedinom licu, on je otpušten kao neupotrebljiv u ovom slučaju, pošto je opštinska uprava ipak pretpostavljala da zadrži ono drugo lice, što je sposobno bilo da čita njene

svoje dobro, uvek vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi izliv žuči ili ovom sličan napad. Sedi on, gladan, kraj vatre, misli na mleko i zove Sekulu: — Otvori jednu kutiju pa uzvari.

— Kako je, kako, dečko? — Eto, da kažem, gos' đenerale, vrlo dobro, hvala mnogo... Onda okuražen ovom pažnjom mamuza nervozno konja i priteruje ga sve bliže divizijaru.

U onom uglu paviljona gde je krevet odvojen od ostalih kao u počast, enervira se ovom živošću pa se prgavi i praska inžinjerski pukovnik, mršav, visok, sa neobično dubokim i tamnim očnim dupljama, gustim i

Rekao bi čovek: sve se bojiš da ne dođe kraj ovom ratu. I ti mi nešto pričaš, ti mi kažeš da misliš. Idi, molim te. A ko te je kadgod video da se zabrineš, da se

se, uvek dobro raspoložen, peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa ovom dečurlijom, igra ‚darde‘. Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A treća, nadodatna ali nipošto neznačajna, ležala je u tome što je ona prva korist bila uspješno maskirana ovom drugom; to su u neku ruku bile kao kamate na moralnim, nematerijalnim dobrima, koje se takođe isplaćuju u istovrsnoj

preciznosti izraza, sasvim mi je shvatljivo ono grčevito upinjanje za što pedantnijom preciznošću (pedanterija koja je u ovom slučaju sinonim istinoljubivosti), za krajnjom „racionalizacijom iracionalnog”.

stari radi! I opet se smijem sam sebi. Nego, šalu na stranu, u ovom piskaranju našao sam priličnog saveznika protiv samoće i duga vremena.

za to bi trebalo da otkupim još i onaj trouglasti komadić terena, dođi amo, postavi se ovdje, evo ovdje, vidiš: ravno ovom linijom gore do ceste. Ali vlasnik, seljak, neće da proda. Nudio sam mu tri puta više nego što faktično vrijedi.

Ali, quant à moa, c'est différent!... Jer, kao što smo već imali prilike da utvrdimo, na ovom bijelom svijetu, pa i u čitavom svemiru, ima sva sila drugih stvari; i sve su one zamjenjive, nadoknadive, za postojanje

kad sam rekao „u djetinjstvu sam tako zamišljao, u djetinjstvu sam tako vjerovao” : u stvari, ja još i danas, u ovom otrcanom i raskopanom stanju, bar pomalo, i bar ponekad, tako zamišljam i u to vjerujem.

Pa najzad odustajem. Nalazim da je jednostavnije zaklopiti oči i čekati. A čekanja, u ovom stanju, nisu ni teška ni duga. Naići će valjda bolničarka, to će i sama primijetiti i učiniti što već treba.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kad dođoše do jedne kruške pod osojem, tu ih zaustavi Jelica Pleskonjića, koja im pričaše o drekavcu. — Eto, baš na ovom mestu ga je video moj čile; to mi je sam pričao toliko puta, kad se vraćamo s kopanja.

— Da mi je samo znati na koga se umetnu — rekao bi ženi, pa bi i dalje ostao nem pred ovom zagonetkom. Eto, u takvu se devojku zagledao Đurica Dražović; ali to beše velika tajna, koju on skrivaše i od sebe

da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me? — Ne brini za to, nego daj da spremamo to oružje.

gde je, zaboravi svoju zadaću i sve, pa stade da sastavlja u pameti odgovor, kako da objasni čoveku svoje prisustvo na ovom mestu.

Prokleto derište!...« I ona već ne mogaše ni o čemu drugom misliti; sve joj misli behu zauzete ovom čudnom pojavom, koja joj se tako duboko ureza u dušu.

da rasporedi onih četiri stotine i dvadeset dukata, što ih sam izbroja sinoć u zavežljaju, »Vidiš — pomisli on, — i ovom Simi moram dati bar petnaest. Radisavu sad ne smem izići na oči bez pedeset«... U takvim mislima dočeka svanuće.

Na istom, pređašnjem mestu, sačeka je Đurica. Po licu joj se moglo videti da se nadala ovom sastanku. Đurica je odvede duboko u zabran, te u jednom sklonitom mestu, posedaše.

Prvi koraci odjeknuše neobično u ovom mračnom prostoru i hajduci se i nehotice zaustaviše pri ulazu. — Palite sveće, more; hoćemo da polomimo vratove po

— Stale, tako ti svega što ti je najmilije na ovom svetu, je l’ istina što si mi pre kazala? — prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta?

— Varate se, gospodine — odgovori mu apotekar. — Kad su besneli po ovom kraju Jevđović, Sarić i drugi, tada je autoritet vlasti bio na maksimalnoj visini, pa su opet oni činili pokore.

A uvaženoj gospodi bandistima neka je slava i čast! ... A-a, gospodine kapetane, čast nam je... i ovom prilikom, kao i svakom...

— Ko je to ? — zapita grub ženski glas iznutra. — Otvaraj, more, ozeboh na ovom kijametu — — odgovori Đurica. Vrata se otvoriše; iza njih zinu ista takva gusta i crna pomrčina, kakva beše na polju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Devojka mu na to reče: — Onda možeš ostati ovde i živeti sa mnom u ovome dvoru, pa budi car nad ovom zemljom. Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor.

svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se moglo doznati kao da nije ni dolazila.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah

Kao onom, tako i ovom ispriča on sve poredom; i ovome se dopalo to, te će mu reći: — Znaš li, momče, šta? Vidim da si sakat junak, idi ti

Onda ga otac i majka dobro išibaju i nazovu ga inatom, pa ga otjeraju. Ovaj siromah što će, kud će, te na drum. Na ovom je drumu zadugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomozi bog, dijete!

Ovaj se onda polagano provuče kroz duvar i prikrade ka astalu, pa na ovom šta nađe, sve pojede i popije, pa onda onu šarenu svijeću iznad glave promijeni pod noge a onu bijelu ispod nogu metne

Car i to učini, i tako se odsad hranjaše i zadovoljavaše junoša sa ovom ljepotom djevojkom dotle dok carski ferman ne izide da je kćer njegova punoljetna i da će je udati.

U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava nijedan ne može ni na pola dobaciti. Kada to vidi carska kćer, onda zamoli sv

Sa ovom družinom idući dalje, nađe petog čoeka: ovaj bijaše popio jedno veliko jezero vode, pa stao na sredini te seiri kako se

Videći vezirski sinovi da i ovom opkladom ne mogoše ništa dobiti, uplaše se žestoko, pa umole carskog zeta te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda

ćeraju, ali ja neću izići dokle gođ ti ne dođeš; a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odmah izići; potom će tebi car dati svoju kćer, i uzeće te da caruješ s njime.

Kad ovom caru dođe takovi glas, on kaže svom zetu da drukčije biti ne može nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji,

Petković, Vladislav Dis - PESME

Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.

Ne vidim tebe i mladost u svili S korakom sreće; ne razmišljam o tom, Na ovom svetu što smo sa životom Trajno k'o grobom rastavljeni bili. Sad ne razmišljam.

Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno. I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli, za želje moje — K'o mutni,

Ko si?” “Šta ćeš ovde, ko si, uzdanico smrada, Gomilo bakšiša i kolevko blata! Bog sakatih danas prestao da vlada Ovom zemljom plača i veselog rata!” I potmuo jauk bogatih pandura Šiba vazduh strastan... a dan crven teče.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kao magijom, pritisak se smanjio i ja sam shvatio da u ovom položaju mogu mnogo lakše da odolim snazi bujice. Ali, opasnost je još uvek postojala.

Taj odvratni prizor učinio je kraj mojim naporima na ovom polju koje je obećavalo i od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo kog drugog insekta.

Želja da ovladam ovom neiscrpnom energijom dovela me je u grozničavo stanje, ali sam dugo lutao u mraku. Ipak su se, konačno, moja nastojanja

Nakon nekoliko prebacivanja od jednog do drugog u ovom circulus viciousus shvatio sam da je moja nagrada zidanje kule u oblacima.

Problemi konstruisanja u ovom neistraženom polju su bili novi i sasvim specifični i nailazio sam na mnogo teškoća. Odbacio sam induktorski tip jer

Uvideo sam mogućnost; i pristupio sam poslu da usavršim indukcionu aparaturu na ovom principu. Napredovao sam tako brzo da sam na svome predavanju održanom 1891.

grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i pokušavali da nadmašimo jedan drugog u ovom uzbudljivom sportu.

To nije bilo mnogo u poređenju sa današnjim mogućnostima ali se tada smatralo podvigom. Stalno sam napredovao u ovom poslu, sve dok 1895. godine vatra nije uništila moju laboratoriju, što može da se zaključi iz članka Martina (T. S.

godine. Da bih mogao dalje da napredujem u ovom pravcu, morao sam da izađem iz laboratorije i pošto sam okončao pripreme za podizanje stanice za bežično emitovanje,

je uništen pre dve godine ali sam projekte razradio i drugi će biti izgrađen sa nekim poboljšanim karakteristikama. Ovom prilikom ću demantovati široko rasprostranjenu glasinu da je građevinu o kojoj je reč srušila Vlada, što je zbog ratnog

Dosad sam se uzdržavao da javno izrazim svoje mišljenje o ovom pitanju jer mi se činilo neprikladnim da se bavim ličnim stvarima, dok je ostali svet u velikoj nevolji.

Naprotiv, napredak u ovom pravcu je krcat rizicima i opasnostima, ne manje pretećim od onih nastalih iz nemaštine i patnje.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

svedok ovog postupnog razvoja, i sve što sam do sada napisao je pokušaj da izložim svoje mišljenje, kao svedok koji o ovom može s pravom da govori. Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore.

A ti su se Srbi tri stotine godina tukli protiv Turaka i u tim borbama stekli veliku veštinu u ovom načinu ratovanja. Godine 1690.

Školski raspust dečaka poklapao se sa odmorom dobrih, starih volova. I ja sam nekoliko leta proveo na ovom zanimljivom poslu. To su bile moje jedine letnje škole i to najinteresantnije škole koje sam ikada posećivao.

Kod doseljenika najviše se ceni znanje engleskog jezika jer tako se izdiže iznad položaja „žutokljunca”. U ovom slučaju pomoć mi je došla sa potpuno neočekivane strane, a za to sam morao mnogo da zahvalim svom crvenom fesu.

Priznao sam da su srpska i američka shvatanja sasvim različita u ovom posebnom slučaju, jer iako je na ovoj farmi muženo preko stotinu krava dnevno, nikad nisam video ženu u bilo kojoj

Koristeći se uputstvima koje smo dobili na nekoliko mesta, i posle niza neuspelih pokušaja, uspeli smo da ovladamo ovom veštinom i da završimo posao na veliko zadovoljstvo Kristijanovog oca, koji nam je rekao da nijedan stručnjak u Hobokenu

da bi što više u tome uživale, one su se trudile da me izazovu i naljute. Ali ja sam se brzo uverio da moj uspeh na ovom novom poslu od mene zahteva da što pre stišam svoju preku srpsku narav i da što pre popravim svoj loš izgovor

Tada sam mnogo razmišljao o ovom dodiru dve vrlo različite civilizacije, pa o tome i danas razmišljam. Prisno se sprijateljih sa Lukanićem i njegovom

Velikodušnost, finoća i duhovni sklad ispunjavali su divnu atmosferu njihove kuće. Kada sam ovom dobrom doktoru otkrio svoje namere, ponudio mi je svu svoju pomoć da bi ih ostvario.

Ali legende su, baš kao i uspavanke, te koje će vas uspavati ako niste sasvim budni. Zahvaljujući ovom iskustvu sa trkom, jasno sam shvatio šta je mladi Lukanić mislio kada mi je kazao da mi veslanje može mnogo više pomoći

Ja sam izuzetno uživao u ovom poslu koji je bio odlična vežba i radovao sam se kada bih još više uradio. Stara gospođa bila je oduševljena

Za to vreme moje kolege su se muvale po zgradama Koledža i dogovarale o pristupanju ovom ili onom društvu i pripremama brucoša za odbranu od neprijateljski raspoloženih studenata druge godine.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Gledaju i posmatraju uokolo, čude se ovom novom selu usred polja. Pođoše prama crkvi posvećenoj svetome Roku, obazrivo ulegoše da se pomole.

Za koga je sve to tako udešeno? Nigde traga simbolu božanstva, nigde kipa, nigde slike! Šta ovde u ovom hramu predstavlja veličanstvo boga?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

i makedonsko vika(ti) nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku ima stilski neutralan glagol zvati.

i to što je na području Kosova i Metohije pribeleženo na mahove, doduše retke, ide u sam vrh srpske narodne lirike. Ovom prilikom, razume se, ne mogu nabrajati ko je, kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet

Na to sam ovom prilikom jedino i želeo da vam skrenem pažnju. (1987) BALKANSKA KULTURA Poznato je da su opšti sudovi – a oni su

ni pravac koji uzima, ni njegov tempo, kao ni neke posebne osobine koje ima nacionalna književnost, kao što je u ovom slučaju srpska. Dovoljan kontekst je mnogo širi.

(„Ovo o jednom pesniku“) Izgleda da se u ovom uzajamnom preslikavanju tela i prirode, telesnog i nebeskog (kosmičkog), nalazi jezgro iz kog potiču najzanosnije, ali

Da ne bi gledale („Al su bila i teža vremena“) I mada u Matićevoj poeziji nalazimo pravo obilje ovakvih rezova, ovom se prilikom na njima ne možemo duže zadržavati.

U ovom su tekstu ta dva principa različite organizacije govornoga niza prosleđena u granicama unutarnje, oblikovne mikrodrame k

U ovom drugom slučaju osećamo da su na snazi izvesne zabrane koje ne možemo da prekršimo bez određenih posledica u komuniciranj

Savremeni pesnici se upravo ovom mogućnošću i koriste; muzika njihovoga stiha (njegova ritmičkomelodijska strana) teži da se svede na aktivirane i

Sva su objašnjenja privremena, dok ne dođu bolja ili drugačija. Evo, i ja sada u ovom razgovoru mirno iznosim objašnjenja, kao da ne znam da su rizična i uslovna, a jesu.

Overa dakle maternjeg jezika, pa i kulture koju on podrazumeva, ipak postoji. • Ne možemo da u ovom razgovoru mimoiđemo vaše priređivanje kritičkog izdanja Sabranih dela Momčila Nastasijevića (1991) koje je s pravom

Kako danas, pola decenije kasnije, vidite vaš rad na ovom izdanju i koliko se, nakon Sabranih dela, promenilo Nastasijevićevo mesto u našoj književnosti?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

će vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom a potrebno je i pod ovom da dobije klasu. Reći ćete: a zašto?

A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali iskazaćemo time jedno nepoštovanje prema ovom domu. Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se!

Doveo sam i dva građanina. ŽIVKA: E, vrlo dobro! 'Ajde sad za mnom svi! (Ona napred, za njom Dara, a za ovom svi ostali.) (Pauza) (Zadnja se vrata polako i pažljivo otvaraju i kroz njih protura Čeda glavu.

Sad mi došla, bestraga joj glava... Nek uđe! ANKA (ode). ŽIVKA (gleda po sobi): Ju, ju, ju, i gde ću da je primim u ovom vašaru? Skrhala vrat dabogda i kad joj je palo na pamet da dođe.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pod temporalnom shemom pripovedanja u ovom slučaju razumemo smenjivanje prospektivnog ugla gledanja (pravcem događajnog razvoja) i retrospektivnog ugla gledanja

Dobijena je čisto logički, pa i gramatički, sasvim ispravna rečenica. U ovom obliku pripadala bi autorovome govoru, potpuno objektivnom, mada ne i potpuno neutralnom, što se tako jasno oseća u

Prevođenje iz upravnoga u neupravni govor u ovom se slučaju ne zamišlja kao da je stvarno obavljeno, nego kao ono što je u dubinskoj strukturi nužno, ili drugim rečima:

Prvo, autor svoje znanje podređuje znanju nekog lika, a u ovom je slučaju to glavna junakinja: što ona zna i kako zna, to zna i autor, pa i čitalac.

Dinamizaciju opažanja, vrlo jaku, Stanković je u ovom slučaju iskoristio kao uvod u čisto telesnu dinamiku, a ona se, opet, sliva u silan erotski naboj.

Što se u ono doba smatralo glavnim nedostatkom Stankovićeve kompozicije, to je on sažeto kazao ovom rečenicom: „Ni kompozicija nije njegova vrlina: nesimetričnost je njena mana”.

Jer se, po pravilu, u književnosti složenije psihičko stanje daje poglavito u prelivima. U ovom slučaju, međutim, lik se u suštini transformiše - postaje drugi - čim se „oslobodi“ i vrati „tamo u Tursku”, zauzme

“ Što je u ovom primeru a mogle bi se navesti i neke druge rečenice tako jasno došlo do izražaja na ritmičko-intonacionom planu, to se

godine. No, uza sve to, „skretanje ka unutra” u ovom slučaju očigledno nije što i premeštanje ugla pripovedanja u samu svest junakovu, i čitaocu nije dato da doista prati

Pošto je u ovom slučaju bitna sintaksa, zadržaćemo se letimice na njoj. Najpre, jezik nam stavlja na raspolaganje ograničen broj

Eto tako se i ovom prilikom za tren - u koji se inače u Seobama tako često sažima vreme - pred čitaočevim pogledom rasklapa i sklapa

A to i jeste začetak udvajanja, koje je, i u ovom slučaju, propraćeno kolebanjem među javom i snom: „Sa svojim bolesnim trbuhom, što mu je manje smetao otkad započeše

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Najizrazitiji u ovom pogledu, Galičnik, ima svoj Petrovdan. To je svetkovina i starodavnoga početka leta, i zavetina seoska, praznik pune

Na ponekoj seksani su i bisage pune novaca. Vrve oni bez oružane pratnje, na sreću, ovom opasnom dolinom. Neće da izazivlju gorske hajduke neskromnošću.

Nastade tajac i pometnja. Prizrenci počeše da mere što bi valjalo: braniti svoga zemljaka ili udvorično odobravati ovom strašnom čoveku.

To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku. Pre tri godine na Veliki petak osvanuo je u ovom istom manastiru po pozivu kneza i prote kolašinskoga Ivan Vojinović iz sela Voćnika u Drenici, na glasu čovek i junak

Smrklo se popu, pa pognao opet k crkvi, latio pušku i sa ovom dvojicom pojurio onako u neznan za tom vojskom. Dole na reci u opštinskoj sudnici zastao je gomilu umornih i

— To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop. — O, Baco Hadžiću, tako ti obraza, kaži ovom čovjeku iz šume a tvojem gostu: je li kadgod tvoj pobratim i kum pop Bunjak i pod Turcima sjeo na drugo mjesto osim

Onaj što je imao kuću baš ispod crkve. Nastanili i njega u ovom selu n dali mu za učitelja. Bilo mu je vrlo dobro. Ali u selu bio neki bogat Anadolac i imao svega jednu kćer.

Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta. Neće ga barem Anadolci, nikakva vera na ovom svetu, spuštati u grob svojim skrnavnim rukama. Ne mari ništa što je ostao bez imanja ovde, gde ima i ljudi i duše...

Kosovo mi se i ovom prilikom podrugnu boljci i mojoj tvrdokornosti. Ispravih se u sedlu i pogledah put Sazlije i Babljaka.

I razgovaram sa svima koji ispustiše dušu na ovom polju i oko njega. Izvodim ih na mesečini po ovom čičvarju kao jariće.

I razgovaram sa svima koji ispustiše dušu na ovom polju i oko njega. Izvodim ih na mesečini po ovom čičvarju kao jariće. Skaču oko mene po celu noć kao lanad sa žile na žilu ogromnih bukava. Svi, i Turci i Srbi.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Javor« 1892. (HAJNE) Jest, mnogo su me mučili Na ovom svetu divnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom kivnom.

Hleb su mi jedom kropili Na ovom svetu krasnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom strasnom. Al’ ona, ona, što mi je Svu sreću ubila,

Ali ja sam pesnik samo, A taj pesnik sirotân je, — I ti s’ moraš zadovoljit’ Ovom pesmom, kakva j’ da je. 1875. NEGDA Negda je drukče bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio

Dok zagluh ovaj traje, ne vajde saveti, — I ti se, pobro, boriš sa ovom aveti. Bori se, pobro, bori se, ti ćeš to umeti, — Srbija j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u

»Starmali« 1882. NA GROBU FILIPA VIŠNjIĆA o podizanju spomenika mu Na ovom groblju sedela j’ vila Četrest punih, dugih godina; Nije nam rekla: hodite amo, Čekala j’ da ga sami poznamo.

(Možda još i sad u pola znamo Pod ovom travom koga imamo.) Dugo je vila ovdena čala Kraj grobna krsta drvena, mala, I kad već drvo trulež zapleni, Dolazi

Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje. A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati?

DRAGOME LjUBI NENADOVIĆU * Ljubo! I ja vidim Blizu šezdesetu, A žao bi mi bilo Da s’ ne sastanemo Još na ovom svetu.

Tebi cveće nije cvalo Kâ što nije ni tvom drugu. Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu? Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’

Miljković, Branko - PESME

tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali

Petrović, Rastko - AFRIKA

Greben koji zaokružuje pristanište skoro je od purpurnog Nekoliko majušnih kućica obojenih zeleno na ovom purpuru, između plavila neba i indiga mora, raduju neobično.

Čitava gama sve treperavijeg, sve golubijeg plavila, sve bleđeg, nizala se na ovom arhipelagu, čija su se ostrva pružala jedno za drugim.

piroge pune banana; njino žutilo i lepota mladih tela koja, izdužena, upravljaju pirogama, znače vesele i raskoš u ovom sklopljenom pejzažu.

Pošto golotinja nije sramotna, mnogi je uopšte i nemaju. Rase koje žive u ovom kraju smatrane su s pravom za najlepše rase sveta; jedna od njih nosi još od starine ime Apolona.

ekvatorsko veče, koje je na Ekvatoru tačno u 6 časova, dvanaest časova tačno posle tako isto paničnog svitanja, na ovom neznatnom rastojanju od Ekvatora zbilo se dva-tri minuta docnije.

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati

Zašto? Zar sam toliko sâm na ovom drumu, u ovoj šumi, u ovom životu, da mi jedno prijateljstvo tako prolazno i jedan rastanak tako prirodan mogu zadati pravi bol?

Oboje stari, ekstatični, divni i detinjasti. To je jedan smešan par prvih ljudi u ovom crnom raju. Naš dolazak za njih je neverovatan događaj, koji im pruža prilike za redak i skupoceni provod; prvo šetnja,

To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom. Ja, koji sam samo čitao po knjigama opise sličnih mađija, već nisam zato imao osećanje

Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv,

Mučenje najzverskije produžava se do duboko u noć. i dva sina žrtve uzimaju nažjivljega udela u njemu. Mladići na ovom novom iskušenju provode po više godina, za koje vreme prelaze više stupnjeva.

Pristup jami čuvali su ostali članovi Vihibi. U ovom položaju je ostajao mladić po tri i više dana u potpunoj pomrčini, i u stalnom dodiru sa žrtvom koja se počinje

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt! GLAVAŠ: Mene?...

TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?... Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!...

GLASOVI (spolja): Ubijte ih! Secite! U vatru s njima! ISAK (spolja): Strahovit plamen ove kolibe U ovom času neka postane Predsoblje vrelo pakla njihova! PRVI TURČIN: Bež’te kud koji zna! SVI TURCI: Bežite, Turci!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

000 boraca, a od Pandirala Sulejman paša takođe sa 8—9 hiljada vojske. (Nad svom ovom vojskom bio je zapovednik Ejub-paša, jer je sva ova vojska sačinjavala jedan kor).

Zaustavivši se u ovom zgodnom položaju Hrvatović istavi svoje predstraže do sela Čitluka i Cerovice, pa u tome položaju stoji i danas,

i Vidina i između Knjaževca i Niša imaju Turci jaku posadu i ne moraju se bojati našega napadaja, te Ali-Sajib može sa ovom vojskom preći Moravu kod Hiša na Mramoru, pa okrenuti drumom na Gramadu, sjediniti se sa Ejubovom vojskom, čime bi

Meni se steže srce od bola pri ovom užasnom prizoru i pri pomisli da će možda i ona sela koja se sad onako divno bele kroz gusto zelenilo voćnjaka, za malo

krila do Morave dosta jaku konjicu, za kojom se kroz kukuruze provlačio dosta dugačak pešački streljački lanac, a za ovom su marširale tri poveće kolone.

I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«.

Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim užasom, što je svečano svojom

000 naše vojske (veliki deo naše vojske borio se danas na levoj obali Morave oko prćilovačkih visova). Pred ovom neznatnom silom stajao je Ahmet-Ejub paša sa svojim korpusom od 30.000 boraca.

Za ovim bataljonima, rasutim u strelce, išla je jedna naša baterija, a za ovom još jedan bataljon u četnim kolonama, kao potpora strelaca i zaštita baterije. Strelci uđoše u šumu, penjući ce uz kosu.

sam svaki čas da se Turci sjure u naš šanac, da se borci dočepaju za guše i da svi koliko nas je u šancu izginemo u ovom strašnom pokolju. Tako iznenadno, tako neprijatno i tako blizu zagledati smrti u oči to mopa da je za svakoga strašno.

O ovom samoubistvu pok. majora Velimirovića govorilo se tada mnogo u našim vojničkim krugogovima. Jedni su krivili i osuđivali

A gle, drugoga Čerkeza. Da divna, vita stasa! Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu? Tice, cveće, sunce drugamo te zovu; Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada, Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!

Da ti nisi srpska moma, Sav golemi svet bi bio Među nama dvoma. XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i

Daj mi ruku, da j’ osetim... Jer kad umor čelo smuti, Pod ovom je rukom duši Najmilije odahnuti. Daj mi ruku, da je stisnem...

Da si rada pevati o slasti, Razumeće, što ne umeš kasti. Pesmo moja, već si na poletu, Pozdravi mi sve na ovom svetu, Pozdravi mi slavlje i golube, I sva srca, što se silno ljube.

“ XII Vremenu je, tako s’ čini, Vekovečno večit traj, Ovom svetu, toj praznini, Nigde počet, nigde kraj. Večnost samo?! — E, pa šta je! E, pa šta je prostor taj!?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Iz naših rovova razleže se takođe živa paljba. Iako su četnici disciplinovani, ovom prilikom su gađali bez naređenja. Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima.

Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka. Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova. A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!

Sa položaja ranjenici neprestano pristižu. Pričaju nam da su Bugari pobili sve naše zaostale ranjenike. Na ovom mestu smo prenoćili i ostali i sutradan, četrnaestog septembra.

Sunce je bilo pri zahodu, kada smo stigli na izlaz klisure. Na celom ovom prostoru nigde se nismo sreli sa neprijateljem. Prikradali smo se polako samom otvoru... Vidimo reku... Crna reka.

On se najednom utiša. Gurnem ga da vidim je li živ. On se trže i htede da skoči. Zadržao sam ga... Zamisli!... U ovom paklu on zaspao. Predveče odskoči kuršum i udari jednoga vojnika u koleno, gde otvori čitavu rupu.

“ Jedno bugarsko mitraljesko odeljenje odstupalo je sa reke, pa i ne znajući da smo mi na ovom brežuljku, istovariše dva mitraljeza pred našim očima, tu u podnožju. — Pali! — komandovao sam.

Jedva su uvideli gde je tačno naša linija. Ali onaj bugarski mitraljez nije nam dao oka otvoriti. Ako ostanemo u ovom položaju, izginućemo svi. To isto uviđa i podnarednik.

„Fikus“ mu prevede kako Brana hoće i njega da preskoči. „Kica“ priđe Fjodoru i prekrsti ga. Ovom prilikom Brana preskoči i sto i Fjodora. — Bravo, bravo! — vičemo, pa čak i oni okolni pljeskaju.

A već svima se pričinjava kao da se zemlja klati pod nogama. Narod se sve više okuplja i poseda rečnu obalu. Vest o ovom lumperaju usred bela dana doprla je i do rekonvalescentnog logora.

Priča mi Gruja da je jednoga ovakvoga dana išlo municiono odeljenje baš ovom stazom. Magla se najednom digla. Ugledala ih tada bugarska artiljerija iza Slonovih Ušiju, i raspalila.

Pred nama je silueta nekog velikog drveta, čije je stablo granata presekla preko pola... Na ovom pustom mestu, obavijen maglom, imao sam utisak kao da sam izgubljen.

reći vojnicima, ali očekujem svakoga trenutka prasak bombi i, raspinjući se između dužnosti i stravičnoga iščekivanja, u ovom odlučnom času, malaksao sam. Kapisle zapucketaše. — A-ha! — učini neko. — Pazite na njihovo povlačenje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika. Kako su se intimno osećali na ovom poslu, o tome bi se moglo samo nagađati.

Treba samo prolistati ovom Antologijom pa videti sav bezizlazni užas njihova položaja. Jer većeg prokletstva za pesnika nema no što se desilo

Dvoumije sve iščezne, istini su trazi: S ovom zorom tma nestane, ljudi nisu vrazi. Tak' u ono sveto jutro, jutro nove žizin, Kad se sresmo, mila Vido, jednog duha

slavan carom, a bez žulja dlana; Ljubak svakom, a najpače mladom i junakom, Meni skazan samouke Muze prsta znakom: S ovom ću ja, jer joj žetve u Serbiji zjelo, Tisjašču krat obnoviti svakojako pjelo; Ljubov pjeti, ka i dosad, nevinost

ga; Al’ ovo je satana sad glabljivom čoveku dao, Pade junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig očiju.

A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata. Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se zagrlili I nagnuli da s’ poljube.

bi ko našao) pogrešaka može se slobodno kazati, da je Luka bio pravi estetičeski majstor načiniti stihove; i sa samom ovom, ovako posle smrti njegove izdatom knjižicom, zaslužuje mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega

složena pesma ova, koju je po poznatoj narodnoj ariji vešto u četiri glasa stavio iskusni naš Srbin i jedini uprav u ovom krugu delajući glasoslagatelj (Tonsetzer) Gospod. N. S.

Među sovokupiteljima već u ovom Objavleniju ima 32 imena; ali tu još nema Teodora Radičevića, „praktikanta u sol. i arm.

No jestestvo pjesnoslovija samo pravilnom u hudožestvu svoje postizana soveršenstvo. Serbi obače ni u ovom ne oskudjevaju, i njihov Omir ima svoje Anakreone i Pindare, i imati će svoje Sofokle i Aristofane.

je štitonoša ovog knjaza, jedan Hervat, imenom Milo Kabilovic (Milo Cabilowiz) junačko delo koje zaslužuje da mu se ime ovom blagorodnom Rimljaninu uzporedi; t. j.

U tim opstojatelstvama damo pismenu našu molbu na magistrat i ovaj nam nanovo dozvoli, s tim uslovijem da ovom namjerenom veselju drugo kakvo ime a ne bal nadenemo. Tako smo mi dakle 5-og marta po rim.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa strahopoštovanjem i odanošću Kojim mi tvoje sjajne odlike

LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti! Sva Venecija zna mu sadržaj — Jer sva Venecija oči upire, U ovom, po nju kobnom vremenu, U tvrdi presto Đurđa, muža tvog!...

Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U ovom crnom času kročili. KNEZ ĐURĐE: Šta, Radošu, Zar smeš?... RADOŠ: Smem, gospodaru!

vidim Da me je nekad otac varao Izborom divnim priča lažljivih U koje mi je tebe upleo Kao junaka najjunačnijeg U ovom poludivljem plemenu. — I ti si junak, ti?... Gospode moj! A ovamo te gazi slabiji!... KNEZ ĐURĐE: Ne, Jelisaveto!

Ozbiljom kobnom šta mi donosiš? KATUNOVIĆ: Svega — Ali ni za lek dobro, vojvodo, I Šulović nas s podlim Mićićem U ovom kobnom času ostavi, A s njima Vuksan, za njim Piperi Nevernicima pomoć dadoše. KAP.

u ovoj veri, u koju nas je Lukavstvo grešno grdne tazbine Koračajući stazom krvavom U ovom kobnom času zastalo... Zaklinjemo se!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ti mene počestovô ovom čašom, a tebe Gospodini Bog svakim rodom i berićetom. Žito ti rodilo, kolo ti vozilo, i bakovi bukali kô u Relje

“ Pa sad vas molim i preklinjem da ga što teže osudite... Sudac: Ja ovom čovjeku ne znam ništa! David: Što, gospodine, što sam ja skrivio našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu,

Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći! Bolan, bolan, ja bi' krvi svoje utočio ovom sudu i našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi, pa zato vam ovo i kažem.

David: Pogodio ja, ne pogodio, vi ovog lopova po zakonu morate osuditi. Ja samo 'oću da kažem ovom djetetu da nijesam ni bena ni budala. Sudac: E, dobro je, Davide, pristajem i na to.

David: O, mlogo, po Bogu brate! Zbilja, kad ćete vi već... E, toliko je godina, otprilike, i ovom lopovu, šjeme mu se zatrlo! Sudac: Kako ti to znaš? David: Znam 'vamo po nečem. Piši ti slobodno, toliko mu je.

Nećete li po redu i zakonu, ima u ovoj zemlji i Okružni Sud, ima naša premilostiva Zemljana Vlada, a ovaj isti David, s ovom istom svojom blentavom glavom, i s ovim istim lopovom, mogô bi jednog jutra i u Beču osvanuti.

Bojić, Milutin - PESME

Sputajte krme moćne, Gazite tihim hodom! Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži

Jer tamo, daleko, poprište se zari Ovom istom krvlju što ovde počiva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina povesnica biva.

Stojte, galije carske! U ime svesne pošte Klizite tihim hodom! Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Napolje! (Bije pandure nogom u zadnjicu i izbacuje ih tako. Ovom prilikom i jedan od građana, Spasa, nađe se tu nekako, te i on izlete udaren nogom.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

epski način mišljenja ili pogled na svet: "Ja vojvoda Pavlović od Radosala, gospodar i knez ove zemlje, ležim ovde u ovom grobu.

molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". Otud su mogli nastati i motivi u pesmama kako Marko ukida porez koji su nametnuli Turci na udaju srpske

Viša sila, koja u religioznim pripovetkama proverava ponašanje ljudi, susrećući se s njima na ovom svetu i nagrađuje ih ili kažnjava prema hrišćanskom i nacionalnom kodeksu, pojavljuje se često i kao nacionalni svetac,

On je najznačajniji među dramskim piscima u ovom periodu, od kojih valja pomenuti Todora Manojlovića (1883-1968), inače pesnika i autora opsežne knjige Osnove i razvoj

Nastasijević, Momčilo - PESME

Plod ja bez ploda tvoj, I sudnja ova u meni reč. GLUHOTE I O ne, šapata nespokoju ovom, vapaja ne. I do neba kad, i pakla, teži tim srcu muk. O miruj, preteško moje, kami kamena mene, mukla steno.

o miruj, miruj. Šapata nespokoju ovom, vapaja ne. III Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani. I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri

Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I sad, eto, čovek haznu, bisage s parama da mu ostavi. A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk!

Ali sada, ovom Jovankinom udajom, kao da je bio položio neki ispit. Jednom zauvek otklonio sumnju da će možda i on biti kao toliki

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

S tim se slaže maločas spomenuto verovanje da đavo, zbog koga gromovnik i šalje na zemlju grom, ne sme na vrbu. — U ovom smislu — kao apotropajon — treba protumačiti i običaj da se u zemlju gde će se sejati lan ili konoplja zabadaju tri

Reč je. praslovenska, v. Šulek, Rad, 39, 15. »Crni« g. (crataeguѕ nіgra i prunuѕ ѕpіnoѕa). Rečju »g.« obeležava se u ovom članku i jedna i druga vrsta g., jer se za njih vezuju ista verovanja.

) Uzgred možemo spomenuti da u ovom slučaju imamo zanimljivu vezu između magije i kulta. Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda,

, i onda je deveri tri puta oko ognjišta obvedu (іb., 28). Na ovom mestu mogu se spomenuti još neki običaji. U Zagorju kada uoči slave domaćin posluži goste rakijom, oni mu dadu j.

i basme zaustavila je na jednoj njivi tri pluga, samo četvrti nije mogla: kad su je upitali zašto, rekla je da na ovom plugu ima nešto od k., »pa mu ne more nikakva basma ništa učiniti« (SEZ, 41, № 186. Upor.

U ovom poslednjem slučaju k. seme posipa se po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noći, i svako jutro ono na kome je sp

Po starom verovanju Srba i drugih indoevropskih naroda — kaže Čajkanović u ovom članku (Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji, GNČ, 41, 1932, 167—228) — orah (i drvo i plod) je u vezi sa

Deci koja su umrla ne okusivši još hleba, kuva se za dušu p. (ŽSS, 182 id) — razume se, zato što im je to i na ovom svetu bila hrana. U narodnoj priči tipa Sigfrida žena nosi pod pojasom po zrno bibera, pšenice i p.

« Granje, očigledno, ima ovde zadatak da zadrži dušu, utoliko pre što su u ovom slučaju u pitanju ljudi koji su umrli nasilnom smrću, a ta kategorija duša najopasnija je: i posledica koja se

Vuk, Rječn., ѕ. v. badnjak; Karadžić, 1, 1899, 213; GZM, 6, 379; SEZ, 7, 115) uzima (za) badnjak. Pandan ovom normalnom badnjaku je običaj u nekim krajevima da o Svetom Ignjatu [ili na Badnji dan] polaženik donese u kuću c.

uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma stara s obzirom na to da je bor odavno uništen u ovom kraju (GEI, 9—10, 1960—1961, 121). Tamjan.

Badelj (u Boki) ili (u Hrvatskoj) sjekavac ili (u Liki) pasji stric (carduuѕ). »U Boci se pripovijeda da u zemlji pod ovom travom ko je srećan može naći nekakav dragocjeni prsten« (Vuk, Život i običaji, 1867, 236).

Ćipiko, Ivo - Pauci

A ne može k svojoj trudnoj ženi kad bi on htjeo... Pa, premišljajući, kao da se kaje što se ne koristi ovom lijepom zgodom!

Prislonjen uza zid, premišljajući, upoređuje svoju kuću, potleušicu i grijanicu, sa ovom novom, golemom i zgodnom kućom. I ovakove — pomisli — raskućuju naše seljačke...

Rastanak ne bijaše mu težak. Ostavljaše je siguran da će se za dva mjeseca vratiti i da će u ovom velikom gradu opet kod nje naći utočišta.

— Ne zanovetaj. Svuci, pa 'ajde! — Ne bojte se, ostaviću ih! — završi momak i uputi se k vratima. — Di ćeš po ovom vremenu? Prinoći kod nas! — reče mu blago gospodarica.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ostali veruju kako ga je episkop poslao da bi povećao broj pismenih kaluđera u ovom kraju. Krijem od njih istinu. Pribojavam se Prohorove zlobe.

da je naš lepi brat zauzdao još jednu bolest, zadobio najvažniju pobedu i utvrdio za sva vremena svoj dobar glas u ovom kraju. Vratio se s Kule s tako dobrim vestima da je siroti Makarije pomračio od oduševljenja. Preporodio se.

Ono što sam znao o Laušu bila je tajna i ja, kao njegov ispovednik, nisam mogao reći tek tako ovom mušičavom starom jarcu koji mi je već dozlogrdio, oprosti mi, Bože, da je vlastelin siromašniji od bilo kojeg sebra

mogli su u mislima svojim sada s njim da druguju, postao im je blizak uprkos nesamerljivo većeg mesta koje je zauzimao u ovom razjedinjenom i podeljenom svetu. Uostalom, ko bi znao kolebljive dubodoline ljudske duše?

Ali kako Hristos reče svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti nemoguće“.

Ogrnuše ga skrletnom kabanicom pa opletoše trnovu krunu i ovom ga okruniše. Tada ga počeše pozdravljati: 'Zdravo kralju jevrejski.

Druga povorka s praznim samarima vraća se odozgo jedva se razmimoilazeći s ovom koja ide gore, na strmoj, uzanoj stazi usečenoj u stenoviti predeo.

Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u svoje lice, makar i s ovom sparušenom zelenom kožom, makar bilo još izboranije i umornije nego što je sada?

Bilo bi zbilja smešno da me ostave po strani da čučim na ovom glupom kamenom brdu kao kokoška na jajima i da čekam nekakvog dronjavog razbojnika hoće li se smilovati da odnekud

Srce mi nije bilo pod ovom mantijom, nego pod pancirom. Nisam prebirao brojanice, ruka mi je počivala na balčaku mača.

Okrećem ga i zagledam. Hoću li to idući njegovim skladnim linijama do Prohora da dosegnem, da ga pročitam u ovom jedinom rukopisu koji je za sobom ostavio? Ima li te ovde, Prohore?

Mnogo puta sam na ikonama i životopisima viđao Hristov lik, ali nijedan ne beše ni nalik ovom Prohorovom. Svi su oni bili nekako ženskasti ili, što još gore, ispijeni, mršavi, kao leševi isušeni.

Ilić, Vojislav J. - PESME

A ja joj pričam: ,,Davno, vrlo davno, Milijun leta od onda je ravno Na mestu ovom pećina je bila, Od samog stakla, boravište vila. One su noću, uz čarobne lire, Mamile pesmom mlađane pastire.

Podoban smušenoj mački, sad ćata ponova sleta, I upre kolena svoja o trbuh bednoga kmeta. No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zato sam, kadgod mi je moj redovni naučnički rad to dozvoljavao, rado pribegavao ovom novom zanimanju koje me je osvežavalo posle suvoparnih matematičkih ispitivanja.

Zato postoje znatne razlike između ovog i prvog srpskog izdanja; one su ove. Pisma označena u ovom izdanju sa V, XV, HVIII, XX, XXІІ, XXV sasvim su nova, dok su pisma označena ovde sa ІH, X, XІ, HІI, XІІІ, XXІІІ,

Svi su se oni ovde borili; a još dalje, u prošlosti, talasalo se ovde Panonsko more, i praćakali se, valjda baš na ovom mestu, morski psi, kitovi i delfini. Šta sve ne doživi ovo malo parče Zemljine površine?

njenu gornju ivicu, vidim da je prava moga pogleda opet toliko strma da ne isključuje mogućnost nove, uže kule nad ovom. Nisam se prevario, - novo penjanje pokazuje da se nad drugom kulom nalazi treća.

A sada je stajalo sve to, u svojoj punoj stvarnosti preda mnom. Sve što sam sebi uobražavao da znam o ovom nedostižnom hramu, to su bile samo geometriske figure i brojevi, ono što matematičar može da shvati, a ova građevina

- Da Vam okrenem leđa? - Slušam! Vrlo se dobro osećam u ovom odelu, lako je i prostrano, samo njegov opasač je suviše uzan za mene. A Vaša odeća je opet malo podugačka.

Tako smemo u ovom klasičnom obliku, bez zazora preskočiti dvadeset i dva veka i zakucati na vratima Arhimedove palate u Sirakuzi.

Iako, dakle, nisam ni najmanje ubeđen u opravdanost takvih odlikovanja, ja sam se ovom najnovijem iskreno obradovao zbog toga što je vrlo lepo.

Tako Vam ja često i ovde zalutam u prošlost, i tada mi se nameće pitanje: zbog čega na ovom blagoslovenom zemljištu, koje je hiljadu godina bilo centar grčke kulture, nije mogla da cvate nauka.

Pod ovom reči razumevam egzaktne nauke. Mi smo videli kako su se one divno razvile na ravnom tlu Aleksandrije, isprženom od sunc

Galileji je otpočeo svoje pristupno predavanje. Bilo bi vrlo lepo kada bismo i mi mogli prisustvovati ovom predavanju Herkulesa nauke, ali je njegova slušaonica, kao što već rekoh, dupke puna.

Osvetljeni deo njen gleda svojom sredinom baš onamo gde je Sunce zašlo. Mi se ovom izgledu planete ne čudimo, ali uživite se u Galilejevo doba i predstavite sebi koliko je bilo njegovo iznenađenje kada

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

veku postaju presudni za osamostaljivanje književnosti za decu u Evropi. U ovom periodu počinje se sa prilagođavanjem književnih dela za potrebe školske lektire, izdaju se prvi listovi i časopisi,

izlazi Dečji magazin Žan-Mari Leprens de Bomon, spisateljice poznate po bajci „Lepotica i zver“). Smatra se da je u ovom periodu lektira dece prosvetiteljstva podrazumevala prilagođene verzije/odlomke romana iz epohe prosvetiteljstva i

veka prepoznatljiva je po izdanjima narodnih pesama i pripovedaka Vuka Stefanovića Karadžića. U ovom periodu povećava se broj izdatih dela za decu, ali je (izuzev Vukovih zbirki) reč o prevodima i preradama, najčešće

Osobe zaslužne za razvoj i grananje književnosti za decu su, dakle, u ovom periodu, pedagozi i školski upravitelji. Biografski podaci pesnika zastupljenih u ovoj antologiji pokazuju kako su

U ovom pogledu ističu se Đorđe Natošević i Stevan V. Popović. Školski nadzornik Đorđe Natošević (1821–1887) višestruko je zasl

U ovom periodu značajnije se razvija i originalna književost za decu (i dalje su, naravno, prisutni prevodi i prerade, što možem

I sunce nam veselo Šalje luče sjajne, Te nam ljudma kazuje Sve božije tajne. Veselost se ogleda, Svud na ovom svetu, U sunčevim zracima, U mirisnom cvetu. Sve što oko božije, Sa nebesa gledi, To ne živi nikada U žalosti, bedi.

Stanković, Borisav - TAŠANA

SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Ali niko nikada ne može ništa predvideti, jer se nijedna situacija u ovom svetu ne drži. Toša je nasledio i deo bratovljeva imanja, a napredovalo je i množilo se sve što se njegovim nazvalo.

S tim se slagao i gospodin Joksim. — Raj, to je ono što Bog najmanje ima da učini u ovom slučaju, gde mu je jedan retko dobar i darežljiv čovek stigao razmrskane glave.

A kod nas tamo, voda ima krila, leti niz planinu kao tica!... Aoh, kud mene sudbina zanese... Da mi je s ovom pameću još jedared početi... A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka...

Ali šta bi i kud bi bez mene, i moje kuće, i Todorove dobrote... Ovamo-onamo, najsigurniji je Švaba. Kažu u ovom kraju: solidan k'o Švaba. E, baš se ta švapska vera meni potkopala solidno.

Koliko bi tebi teže bilo u životu da ti ja nisam bila i majka, a ko zna šta bi bilo od mene, u ovom kraju, i pored Todora, da nisi došla ti. Ti si bila sreća i za sirotog Todora; sećaš li se kako te je voleo i mazio?

naše srpsko srce... ako Bog da. — Gospa Nola se uhvati za glavu i jeknu. — Krsno ime se u ovom svetu ne zna! Gospode, ne daj mi s pameti sići...

Vala, u ovom svetu se krsno ime ne zna... Julica i Srba se venčali. Bez parade i čašćenja. Palanka je poštedela gospa Nolu od

„Beda me znala šta mi je. Jednoga jutra bih zaplakao što ne mogu ovako nastaviti dok ne naučim sve što se na ovom svetu može naučiti; drugog dana bih plakao što mi se otac pogrbio od briga zbog stipendije, i briga kako će mi slati

Više u šali nego u zbilji, Branko je bečkim drugovima ponavljao: — Kratkovid sam, ne vidim puno stvari na ovom svetu, i dobro mi je. — Jednog dana mu dođe od Pavla iz Pariza vrlo sivo i bolešljivo pismo.

— Ali ja to baš neću, Branko, da si sam. Nisi sam! — Branko uzdahnu: — Videćemo, Pavle. I ovom trenutku kida se u meni ono najličnije, i moram ostati sam. — Na selu je probavio četrnaest dana.

Zašto gori, ne zna se, jer su svi pekarevi legli, pošto ustaju odmah posle dva sata u zoru. Svejedno. Ništa se na ovom svetu, pa ni u ovoj palančici ne razume dobro.

Palanka se zadovoljno smeje: — Nije mala stvar: sniziti procenat javnom beležniku. I to ovom velikom majstoru našem! To je pobeda! I još ga nagnao u begstvo.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

oglašen bio, i od alfa do omega otkrije mu svu povest, što je pacov u rukopisu izgrizao, pitajući ga za sovet šta će u ovom stanju raditi.

O prostijima, koji svoju decu na poso gone, ovde nije reč. Ovom dakle pohvalnom primeru naš sveštenik sledujući, naumi svoje pitomče s opredelenijem upoznati, i je l’ mogao bolje

ZAGONETKA »Nema stvari na ovom svetu veće od mene. Jupiter pa ja, kojima su sva vozmožna. Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio.

Najveće pak upražnenije žitelja pomenute palate bilo je spavanje, i baš su se slučajno svi u ovom položeniju nahodili kad je naš vitez u najhitrijem trku s mačem u ruci pod bedem doletio.

tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi. Ovom pohvalnom primeru i ja, premda sam mal bratiji mojej spisatelj, želeći vreme, koje mi je na drugi udešaj duše, ili

budući da ne bi želila oca svoga tako ostaviti, no najposle s tim se uteši da ona nije prva koja tako radi, niti će u ovom prizreniju poslednja na svetu ostati.

Tek što se tako sasvim izravna, i Roman se probudi, ne malo diveći se ovom črezvičajnom posešteniju, počem oči protre.

Ona zakte da se Roman zaveri, i počem ovo toržestvo prođe, ona za dužnost sebi pripiše u ovom magnoveniju kao pri prstenju jedan mu poljubac dati.

O, vi koje ovu povest čitate i bisernu suzu pri ovom tvrdom delu puštate, kćeri Amora i Venere, vidite li vernost mušku?

Žanet; — Agnica, Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna, Paulin — i tako dalje, po ovom se ključu mogu sva imena koja su ružna, ili, bolje, koja se čine ružna, popraviti i polepšati.

može se dogoditi da je ona, koju mladom gospojom zovemo, bila negda matora devojka; a voopšče vkus je kod naši dama u ovom tako čudnovat da se nikakvo pravilo tvrdo postaviti ne može.

nimalo marila makar je samo gospođom Čimpeprič ili gospođom gimnosofisticom bez svakog predikata zvali; — što mlogi na ovom belom svetu, kako muški, tako i ženske, želi titulu od imati, na primer, gospodin od Popović, ili gospoja od Prelić,

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

i skriva i otkriva Studenu providnu istinu Na dnu ove vode Sija biljurna vučja glava Sa dugom u čeljustima Umivanje ovom vodom Leči od svake smrtobolje Gutljaj ove vode Od svake životobolje Bistro oko u kamenu Otvoreno za svakoga Ko crnu

majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim poljima I rudogorjima bez podnožja I venčali

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Veliki pokojnik bivao je često puta u životu svinja, ali je ovom prilikom naročito bio zabrljavio, tako da nije umeo čak ni kuću da nađe.

Onom istom utijom kojom mu je svako jutro peglao pantalone ispeglao mu je ovom prilikom rebra, a šivaćom iglom sistema „Singer i komp.

Za ostale su mi profesije zatvorena vrata ovom diplomom. U nedoumici sam na koju ću stranu? — Idi u državnu službu! — odgovori mi iskustvo.

Taj intervju, u ovom slučaju, ograničiće se samo na to da utvrdi fakat da sam ja umro, bez ikakvih drugih ambicija ili pretenzija.

Kako sam ja još iz rane mladosti poznat kao vrlo rđav latinac, to sam se ovom prilikom koristio tom svojom lepom osobinom i prosto ih nisam razumeo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Čudilo me samo kako na celom ovom putu ne sretoh nijednog vojnika. Setih se da sam već za šao u opasan sektor, odakle su naši pešaci odstupili.

Čim me ugledaše pešaci, pitaju: šta ću ja ovde, kada se ni oni ne mogu zadržati dugo na ovom položaju. Otpočeo sam odmah sa gađanjem. Pored moje baterije bila je i jedna haubička.

A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu... Imalo ih je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je kuća izgorela,

U protivnom, cenjkati se sa prodavcem toliko dok mu se ne dosadi, da najzad pokloni. U krajnjem slučaju, platiti. Ali u ovom planinskom mestu, gde krompiri rastu u vrtačama, a kukuruzni hleb se smatra gotovo kao luksuz, nije bilo prilike ni za

— E, to je da čovek provrišti — buni se kapetan Milutin. — Gladni ljudi, gladna stoka, prenose državne milione. I po ovom vremenu, izmučeni, iznemogli, do San Đovanija, i opet natrag. Ne zavidim im...

— Dok oni nama pričaju... te prijateljski obziri, te disciplinovana vojska, mi ćemo zajedno sa ovom stokom polipsati od gladi. Ja odoh po hranu. Poveo je sobom deset vojnika sa puškama.

Ali oni im ne mogu pomoći sada, ni sebi, pa ni ovom detetu. I kao da bi hteli da zagluše savest svoju, njihovo lice se grči, oni ubrzavaju hod, ne bi li izbegli strašan

Komandant pešačkog puka obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom. — Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali?

ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za izvinjenje što mi je ovom prilikom nemogućno dati odgovor... — Dobro, a na čemu ćeš to da napišeš?

Iako sam još prilično daleko od sentimentalnih roditeljskih osećanja, obuzima me neka neizmerna tuga prema ovom nejakom detetu. Od prvih saznanja svojih, ovo je dete osetilo gorčinu života.

Ali negde levo bubnjalo je dan i noć od artiljerijske vatre. U našu radost zbog pobede na ovom delu fronta uvlačila se neka zlokobna slutnja. To stanje trajalo je čitavih šest dana neprekidno.

Ali posle jedno mesec dana opet je zagrmelo levo od nas. Mi smo ponovo vršili „pritisak“ na neprijatelje. Ovom prilikom je tutnjava trajala duže vremena. Kažu da se tada vodila kajmakčalanska bitka.

Petrović, Rastko - PESME

ili duhovnim I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom.

I to je ono što se smatra ispaštanjem, još u ovom životu, grehova: suviše veliko bogatstvo iskustva, suviše prošireni prostor da bi sadržavao ponova uprošćenu mladićsku

tajnu nameru da budu konačno zadovoljene negde izvan granice shvatanja: time njihova ispunjavanja dobijaju intenzitetom u ovom životu. Život nije nemoguć, već pretpostavlja prekoračenje u večnost.

Sve manje ovom svetu moj duh kao da pripada, Čas ležim, čas koračam, i ne čujem ničiji više glas; Niti mi sunce pošlje rukom svoj

putujuća; Pa nek se veže najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu, I nek se izvrši najzad ta Žudnja, jedina verna ovom Času!

Ni do kakvih posada meni ne beše stalo, Nosač flamandskog žita ili debele svile. Kad s ovom alaskom bukom beše već prestalo, Da siđem gde sam želeo Reke me pustile.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Pognute glave, sa slanom kuglom u grlu Belko je krenuo niz brežuljak. U ušima mu je zujalo: sam! U čitavom ovom prokletom svetu on je — sam! I nigde ni brata, ni druga.

Širok je i šaren svet... — Moram otići, moram, moram! — šaputao je dečak. — Na ovom prokletom pesku orao ne orao — samo čkalj i trn rastu!

— Gle, ko je ona baba? — kažu da je upitala Carica, namrštivši se svom odrazu u ogledalu. — Zar na ovom dvoru ima i takvih? Oterajte je da ne kuži vazduh našeg srećnog Carstva...

— Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! — reče Vidar. — Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce...

Šantić, Aleksa - PESME

Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“. Sve što istorija zna o Marku svodi se na to da je on bio neznatan vladar.

do 1813, pokazale mnoge bitke. To su pokazali i bojevi u drugom ustanku (1815). Skoro sve pesme o ovom vremenu ispevali su borci, učesnici u ratnim događajima ili očevici tih događaja.

Nesreća zbog smrti jednog junaka nije se mogla kazati reljefnije nego ovom naivnom i ipak veoma poetskom slikom koju je stvorila uznemirena mašta materina. Ali to nije jedina takva slika.

, strogo sam pazio u čitavom ovom radu da govorim samo o našem srednjem veku francuskom i da zaključujem o junačkim pesmama prema samim junačkim pesmama.

me ostar — oštar ostrice — oštrice (oštrica) ostruga — mamuza Ostružnica — selo pored Save, u srezu posavskom (u ovom selu zasedala je prva narodna skupština 1804) otale, otalen — odatle otvarati se na burmu — odvijati se otvorati —

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada ne znam kakva kiša. — A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Umlje vam izbistrite, pamet raširite, uši otvorite, svest k ovom pregnite, na noge se oprite, koji no hoćete i radi ste ovu slovesnu čast sebi primati...

oblaci zakrivaš, ti, eto, nedotaknuti svete, svetom se kano s haljinom odevajući, a eto sad vojaci preotimlju se o tvom ovom zemljanskom ruhu, i za tvoj hiton bacaju kocku, kogano sam ja sa svojim ručicami sama oprela i izatkala, jaoh, moje

Gledajući nas oskudnih, Nemoj zatvoriti od nas Srdca tvoga! Milosrđu, otvori nam svoja vrata Zašto mi na ovom velikom i širokom Prazdnom moru U svojoj tugi ginemo. Daj nam tvoju pomoć da nam odlagne Ot staranja srdce naše.

« Poče Natan o tom besediti. Reče: »O, čestiti caru, ima ovde jedan velikosilovit boljarin u ovom gradu. A konšiju svoga ima pak siromaška čoveka (vidite kako mudro prorok sud izvodi, te cara imenova boljarinom, a

« I reče mu apostol: »Meni se čini da nejma takve polate na ovom svetu ovde. Ama sade isto za koju je potrebu? Nego li posle, tamo ćeš je imati; kade se odovud tamo preseliš, onda ćeš

Zna gospod Bog jer se sad plašim tebe skrnaveći i vazduh murdareći s mojom ovom besedom... Onaj momak moje bezobraztvo ču, nasmeja se, pak ode, a ja moju preslicu bacih od sebe (kojuno sam ubah

Ti se na ovom grešnom prokurvatom vilajetu držiš, hališ se i bašiš, ponosiš se i dičiš, misliš da ćeš tako sit i nakićen u raj

Toliko se ne mešaju s ljudskom grajom; vama više pozor na sebe vanja imati jerno vi u ovom svetu tako ka u morskoj pučini gnjurajući se plivate mnogo u svačem zgrešujete.

dužnost, a drugim svakim mnoge podužbine pisati, a svoje oskudne i odrpate sa šegom držati — nije li to isto na ovom ljudskom sudu, ko bi se upametio, osudno, a kamoli pred Bogom?

Besednik Ako li je tko od mudaraca i morskom zvezdom nareče, ni so tim neće pogrešiti, jer ona na ovom moru našega nezgodna života i vrlo sja s pomoću.

« No sad, vi koji ste ovde sabrani na ovom slušanju, čuste li hudo i nisko odgovaranja? Videste li smanjeno srdce tiho i krotko svete Bogorodice?

Devojka Ne smućaj se, prav si ti i bez hile! Doista to hoće tebi prokazati sam Bog o mome ovom slučaju u snu, kako li god.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

je samo prosto prstenje, belenzuke, zvonca i medenice, i opravljao bataljene muštikle i olupane tabakere; a sada, u ovom drugom, izrađuje i bolje i skuplje stvari, kao: minđuše, zarfove, pafte, ukosnice, lančeve za sahate i muštikle i

obuzme neka slatka tuga i seta, i ona se tu odaje tihoj tuzi, misli o sebi, i tu se oseća kao najnesrećnije devojče na ovom svetu, ali zašto baš najneresćnija — ona još ne zna!...

Stale jedna do druge, pa gledaju kako svet igra. Zona gleda ravnodušno, umorno i kao malo podsmešljivo po ovom šarenilu i veselju; gleda kao da joj je dugo vreme. Cigani zasviraše „Potresuljku“, omiljenu igru Maninu.

Bakšiš retko kupi, jer on upravo i ne dolazi u Kasinu radi bakšiša (jer on bi po ovom bakšišu umro od gladi), nego dolazi radi tombole, koju svi rado i redovno ovde igraju, samo malo docnije, kad se svi

koga treba kazniti za nepočupanu zubaču pred kućom, i za đubre u kući, — kako je sada tako indiferentna i spora prema ovom, i to moralnom, đubretu!...