Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Otkani se ti mene, dobar čoječe, dosta mi je i moje sirotinje; šta ja znam za tvoj nekakav ćemer; ja kako sam došao, ovđen sam pao, pa nijesam ni ustajô ni se kudgod kretô!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— A-ja! — reče Maksa i baci cigaru pa leže opet. — More, gospodine, lezi tu pa spavaj! Nemoj da se mlatimo ovđen, a evo smo se digli u gluvo doba, pa ka’ vampiri! Napolju zapevaše drugi petli. — On i niko drugi! — veli Sreta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Podrani rano te sa slugama u lov krene. Kad na putu sretne ono crno jagnje, reče slugama: „Vi hajte ća, ili me ovđen pričekajte, pa kad me vidite, tadar mi se nadajte.
caričin sin začudi, i ne mogaše da progovori riječi, krsteći se od čuda, i najposlije mater zapita: „Otkud ova ovca ovđen?“ „Kamo mi žena?
javiti, nego ja otidoh k njima da im se javim i da im kažem da smo došli k njima da s njima živimo, a ti me pričekaj ovđen pod ono drijevo, te je od suhoga | zlata a perja su mu biserna; ma pazi, bez velikoga svoga čuda nemoj pisnuti riječi
te je u svoja njedra stavi; raščešljaj mi kose i pušti mi polovicu sprijed a polovicu niz pleći, pak do doveče ostani ovđen kod mene.
ne ubij me! ništa ti kriva nijesam, nego me tvoja mati evo ovoliko vremena ovđen | u tamnici zakovala, i podmetnula dvoje štenadi, a moju lijepu đecu negđe obestrvila; nego se smiluj na mene!
opet prometneš u struk bosioka dok se ja vratim, i da se nikome ne pokažeš, ako bi ko u ovu moju kamaru dolazio; a evo ovđen ovo malo zvonce, kad se ja, ako Bog da, vratim, i kad u ovo zvonce zakucnem, ti se provrzi kakva si danas.