Dučić, Jovan - PESME
mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i sene, I u dušu sipa sujetu; i smelo Svom magijom spola ozari vrhunce. I dok gradi svoje neizmerno delo, Pristižu je jutra i podnevno sunce.
Duša svetitelja ozari se njenim sjajem, i on blaženo pruži ruku kojom je ceo dan ukazivao na Boga. Zvezda siđe na njegov dlan i obasja celu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
On se sav pretvori u uvo: U čemu? — Nisam bolesna ja, već svet oko mene. Kapirate? Lice mu se ozari, siromahu. Mislim da bi bio najsrećniji čovek na svetu da sam mu otkrila tajnu svog identiteta; da sam, na primer,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
O svetla jezo jasno da ne beše nijednog zla koje nas ispunilo nije a više niko ne očekuje naša dela sad nam ozari lica praštaj i daj malo svoje svirke! 1972-3. TO SLOVO 1.
Pandurović, Sima - PESME
NESTANAK Umrla je u jesen očajnu, Pod bremenom sumnje i života; Ne ozari sreće je lepota, Niti snimi ikad tugu tajnu; Umrla je uboga sirota.
Kada čedan osmeh, moje divno dete, Na tvome umilnom licu zatreperi, Kao sjaj u noći daleke planete, Moj se duh ozari u nadi i veri.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tako zasv'jetli i u ljudskoj duši; I vedra mis'o raspe svjetlost tajnu; Al' često nema da ozari ništa, Sem jedno groblje i pustoš beskrajnu... J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Vadim iz džepa jedan zlatnik i bacam ga ravnodušna lica, no darežljivim pokretom ruke, u tas. Vrataru se ozari lice. „Šta želi vaše blagorodije?
Opazih da joj je to pisamce bilo vrlo drago, jer lice joj se ozari materinskom srećom, a ona me pogleda zahvalnim pogledom. „Koliko se radujem što vidim pred sobom prijatelja svoga sina!
Njegovo mučeničko lice ozari se blagodarnim osmejkom. „Imao sam svog anđela hranitelja, koji mi olakša, pa i zasladi, moje bolove, svoju dobru
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sunce doći neće dane da ozari, Da zastali život pokrene na bolje, I zemlju koju su poveli vozari, Neutešno mali i bolesne volje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati. Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te! Šalj’te tamo Gdi nadeždu svi imamo Da će srpstvo procvetati, Narodnosti slavu dati.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak ozari vrhove gora, I vihar duvati stade. Kroz tavne poljane i mirne Maglovit, nemirni lahor kad i kad lagano pirne, i tiho
Na pesku obala morskih vojinstvo pije i jede, A Azok i mudre radže na humu travnome sede. A kad rumena zora ozari visoke gore, I daljni pretvori istok u sinje, plameno more, U vidu zmajeva, zmija i groznih gorgona, hala, Vojska se sa
Kmetica trgne se kadšto i onda okrene nice, Promrmlja nejasne reči i smeh joj ozari lice. Kmet, opet, podigô guber, od žege valjada mnoge, Pa slatko, spokojno sanja, a zefir hladi mu noge...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Divan, svež i vedar dan ozari njegove predele, a po Marsovom plavom nebu pošeta Sunce. Ali je ono, posmatrano sa Marsa, dva puta manje no što se nama,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
sunce veličestveno zarnu svoju glavu iz nedra Aurore dignuvši, velikoljepni svoji zraci sve poverhnosti zemne predmete ozari, i životvornu silu na cveće i useve, i na pestrenovidne livade, kojih rosa kao dragoceni dijamant ljubopitnom oku
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jer valja videti kakvim se zadovoljstvom ozari lice tih profesora kada vas jednom dovuku do druge deklinacije ili do treće konjugacije.