Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zemlje, Il’ mu se dugim zar ropstvom k slobodi zatupilo čuvstvo, Petar, kajući se, Đorđevi babo, željaše se vratit; Ozbiljom stade odvraćati sina i gomilu sveta: „Mi li smo ljudi pod sedima vlasima? Kamo nam razum?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Boj jednako traje. Turci viču. Puške pucaju. — Katunović se vraća.) KAP. ĐURAŠKO: Šta je, vojvodo? Ozbiljom kobnom šta mi donosiš?
gorostasima Kô neki remek svog veličanstva Na divlje čelo stenja hrapavog Metnula krunu, oblak mrgodan, Da joj ozbiljom mušku priliku Hladovna senka prati večito... — Ali ne taku, o gospodaru!