Jakšić, Đura - PROZA
Već su se mnogi, oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dođe na konju jedan bećar siđe s konja, veže ga o kapak dućana, pa ide u birtiju da pije. I on i konj oznojeni, jako je morao juriti. Pera meri konja; lep konj. Uđe u birtiju, meri bećara, pita ga je li konj na prodaju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vraćali su se tramvajem koji se sporo probijao kroz igrače, oznojeni i uzbuđeni od pobede i ljubavi. Neko je ležao u prašini jecajući »Veza, veza - drži vezu ...
– Igraju klisa... — odvikuje im selo dok trčimo kroz polja, ponovo rame uz rame kao nekad, oznojeni, zadihani i zaigrani, odsutni za sve drugo sem za mali komad gloga koji zviždi kroz zimsko nebo, sve dalje i dalje prema
da vraća sve one usluge koje joj je činio toliko godina, sve one stripove i posete zoološkom vrtu, male tajne kada su oznojeni pili hladnu vodu i gledali dva filma jedan za drugim, kada je krio njene loše ocene i krišom stavljao sitniš u džep đačke
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
jednom, nemoj patiti i nas i sebe — lijepo ga moli sekretar štaba bataljona, Rade Čuvida, bivši opštinski činovnik, ali oznojeni Pantelija samo iskosa zriki u sirov ljeskovac u Radinim rukama i domaćinski poslovno niječe: — Vala, Radoje, da imam
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bejah lud... Veče pade. Mesečina iziđe. Nisam znao kako sam večerao. Zalogaji mi zapirahu, ruke drhtahu a prsti behu oznojeni. Posle večere odmah se digoh i rekoh materi da ću ići u kafanu, pa polako, krijući se, dođoh iza kuće na potok.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A kod sviju njih goli, oznojeni vratovi i podvaljci bili su obojeni raznim bojama od šamija i šalova, te su zbog toga još čudnije izgle- | dale.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ona ga nije opazila jer je vrelašce zakriljeno golemim kamenom, u hladu povrh polja. Oznojeni, žedni, polegoše jedno do drugoga na zemlju i prilegom piju...
Krakov, Stanislav - KRILA
Neprestano su zaduvani, oznojeni vojnici u košuljama stovarivali sanduke i bale. U pristaništu se belasali brodovi sa kojih se iskrcali.
Petrović, Rastko - PESME
se zabelasale sveže, zaplužili rali; Voleo bih da te ja provedem svuda, Tebe po gorama: uveo bih te redom u manastire, Oznojeni skidali bismo šešire, Umorni, pa sedali na prva prolazeća kola; Među kokoši bismo smešteni zadremali upola: Moj
O ta zar za dobre one gore otputova negda misao tvoja! Oznojeni skidali bismo ukorak šešire: Nikada nisi, Gijome, video čvrste naše manastire.
Već skrivasmo se pod klupe i u porube Zločinci! - tih neba, Trebalo bi da nekim spasonosnim svetovima odlaze: Ali oznojeni, naježeni saznavasmo za košmarske poraze! Ko dići kotve, Ko prekinuti lance, za velike polaze?