Obradović, Dositej - BASNE
S.: Posediću malo dok konji pozoblju, al' mi nije do dangube, jer znaš šta ga je danas kršnjaka. 'Oćemo li zapisati parusiju? K.: Ja neću ništa pisati, nego što budem mo|gao daću i bez pisanja. S.: A šta ćeš dati? K.
govoreći: „Prođi se ti, oče, Grka i Latina, mi ako i nismo Grci i Latini, dao nam je bog pamet kao i njima da ako 'oćemo možemo znati šta je dobro i pošteno, šta li nije. S.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
̓ — Onda vezir: ,Peki, peki, ̓oćete li vi tako svi knezovi?̓ — ,Oćemo̓ — odgovore oni uglas, — čestiti pašo, ̓oćemo u podne, u ponoći, kad nam god poručiš, i gde rekneš, dovešćemo ti
̓ — Onda vezir: ,Peki, peki, ̓oćete li vi tako svi knezovi?̓ — ,Oćemo̓ — odgovore oni uglas, — čestiti pašo, ̓oćemo u podne, u ponoći, kad nam god poručiš, i gde rekneš, dovešćemo ti onoliko vojske koliko ovde reknemo i obreknemo.
Zato jedanput kod naše crkve u Brankovini načine skupštinu, dozovu moga oca i kažu mu: „̓Oćemo da opet budeš naš knez.
Vi sedite mirno, vi ste carski mu̓asili; mi na cara nismo ni na vas careve služitelje ustali, no na dahije, s kojima ̓oćemo sreću s oružjem da podelimo”. — Pita general Ćenej dalje: „Šta zaktevate vi od Turaka, šta li Turci od vas?
— Kažem da ̓oćemo, „i to ćete kod Boga sevap veliki učiniti, da sirotinju sa tim umirite”. — „A ̓oće li Karađorđe doći da i on arač dade?
A mi ne damo se gaziti; zato sam ja zapovedio da se vojska paradi i topovi da su gotovi, i ̓oćemo našeg buljubašu među nas.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo! Šta, zar mi našem Simi da ne damo?! — graknuše svi.
— 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo! Šta, zar mi našem Simi da ne damo?! — graknuše svi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ko bi to rekao!? — čudi se gost, ne znajući ni sâm šta više da pita Julu. — E — predloži pop Spira — ’oćemo li da malo isperemo gušu vinom? — A koliko ga imate u podrumu, zaboravio sam da vas zapitam! — reče g. Pera.
pa je sasvim zaboravio šta je juče bilo, jer kad je bilo posle večere, uze lulu i duvankesu, pa će reći popadiji: — ’Oćemo l’ tamo preko? — Nije nego uzduž! — veli mu gđa Sida. — Bog s tobom, Spiro; a kakvo te »preko« naspelo!
Posle tri sahata putovanja, zaustaviše se kola pred jednom naherenom i čupavom čardom. — ’Oćemo l’ malo da se odmorimo? — zapita Pera, koji je nerado prolazio pored čarde k’o pored turskog groblja.
« — Aj! — zapita jačim glasom one unutri, — ’oćemo l’ malo da odmorimo sirote konje? — Pa, ne bi zgoreg bilo! — odgovori mu pop Spira, željan da malo pobegne od silnih
— završi bojtar, pa nateže fićok, pa ispi onaj ostatak. — A moja su stradanija velika; kad bi’ ja poč’o. — E, pa ’oćemo l’, Pero — reče pop Spira i diže se. — Možemo, gospodin-popo — reče i skoči Pera i viknu birtašicu, koja uđe.
— E, dakle, ’oćemo l’pri... ovaj, soputniče? — veli pop Spira, svršivši sam s kajganom. — Možemo, možemo! — veli pop Ćira, omotavajući
— Pa gledajte, dođ’te nam! Mi tako volemo kad nam ko dođe u goste!... Ja ne mogu od dece, a njoj je bar lako! — ’Oćemo, ’oćemo, gospoja-Julo... Pa, Rado, — reče okrenuv se kočijašu, — možemo l’ već?
Mi tako volemo kad nam ko dođe u goste!... Ja ne mogu od dece, a njoj je bar lako! — ’Oćemo, ’oćemo, gospoja-Julo... Pa, Rado, — reče okrenuv se kočijašu, — možemo l’ već?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Oćemo, papa! (S Jucom otide.) JANjA: Gospodin notarius, da mi oprostite što ćim da vas pitam: zašto dolazite vi u moja kuća?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Ti si, ti si - luda! ŽENA: Znam da sam luda. Druga bi ti se uplela za to u kose. MUŽ: Oćemo li i dalje ovako? ŽENA: Šta dalje!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsjedatelj. „Oćemo vojvodinu čistu, da se mađaroni proteraju“, a kad čovek počne raditi, oni ne dadu.
Sremac, Stevan - PROZA
Jova je često nudio odadžiju duvanom. »Priko, rekao bi mu Jova, ’oćemo l’ da zadimanimo po jednu?«, pa mu pruži tabakeru na čijem je zaklopcu bila ona dobro poznata glava sa: »Ja pušim; i
Ovaj... ’tedo’ reći: pedeset i dve karte. Kristijan se smeje, pa sav pomodrio na ovaj svakodnevni vic Jovin. — ’Oćemo l’, fabriko? — pita ga Jova. — O, ja, da igramo. Ali nema kradiš žandarm?
Radičević, Branko - PESME
11 No jurve kukuriču petli, I zora veće eno svetli. On se nakratko s njima oprosti i svrši: Ko zna oćemo l', braćo, ikad, Mi videti se — možda nikad.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Sad se otvori strašna vika i buna. Perzerin poviče: „Nećemo strane, nećemo klipe i perle, nego oćemo da smo čisti od tuđinstva!“ DOKTOR: O, da se oće proterati svi koji tuđim duhom dišu i misle! Vidićemo.
(Odlaze.) DJEJSTVO DRUGO 1. VELIMIR i MILAN (sede i svaki za sebe čita novine), LjUBA (stupi). LjUBA: Oćemo li danas probirati franse? VELIMIR: Jok! Ja sam već poručio da ne dolaze. LjUBA: A što?, VELIMIR: Imam važna posla.
LjUBA: Ali kad ti je zlo. STANIJA: Nije, nije. LjUBA (dođe opet kod astala Milanu): Dakle oćemo li opet čitati? MILAN: Kako je vaša volja. LjUBA (lagano): Danas ću vam napisati jedno ljubovno pismo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Donešene su i neke divlje patke. PELA: I to je dobro, Perso, i to je dobro. PERSIDA: Oćemo li kakav poheraj, milostiva gospođa? PELA: Kako ne bi, gledaj ti nje sada. Nego, štogod od šećera. PERSIDA: Razumem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Da je pardoniram? — pomisli, pa je pardonira, jedno dva-tri puta, i drž tamo, drž vamo, oćemo li zajedno na doček? Pa gde ćemo? Kod mene. A gde radite? Na televiziji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Od uskog proreza gde je bio top zjapila je sada široka breša, kao razjapljene čeljusti. — Oćemo li, gospodine potporučniče? — zapita kaplar desetar, gotov da iskoči iz rova. — Prekini paljbu!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Išo da čujem vesti sa frontova! GINA: Vidim, puna ti flaša vesti! BLAGOJE: Oćemo li, glumac, po jedan cug? VASILIJE: Hvala, ne mogu po ovolikoj vrućini!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mi same nećemo dok nam on ne kaže. — Pa 'ajde, 'ajd', i mene, velim ja, jer vidim da o meni govore. — 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime. — E, Boga mi, to ne znam. — E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke. Kazala je nama poša....
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Nego sad i mi treba da se pokažemo đide. — ’Oćemo vala! — rekoše mnogi. — Pa kako mislite, braćo, da će onako najpriličnije biti?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja! TANASKO: Samo se džabe potresate i secate! Oćemo li kretati, ili nećemo? MANOJLO: Ajde, diži se! Ustaj, kad govorim! Idemo! PROSJAK: A kuda idemo?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Neka sad zadrži smej ko može! A prolog: nasred crkve božje, reče starac to, i učini ono, i sotvori blud. [H]oćemo li se, braćo, zaboga, jedanput osvestiti?
ništa nije zadovljesotvoreno ni pomoženo da i[h] mi sami poznajemo, pominjemo i ljubimo; to je nami vesma malo; nego [h]oćemo, ako je ikako moguće, da i[h] sav svet pozna, spominje i ljubi.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Brne poče grliti Stipana i odmaknu ga u ćošak, pak se obrnu k Jerkovićima: — Za ime božje, šta oćete od mene? — Oćemo da izabereš od naši ditića koji bude najdostojniji! — reče Rkalina. — Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja!
Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
He-e, mir! Đavolska kobila... vidi izdaleka zelena kola Protićeva, i zna, beštija, ko je tamo upregnut... 'Oćemo li, gospoja, pored groblja, ili ćemo na šikaru? — Eto vidiš da ima više puteva. — Gospa Nola uzdahnu.
Sedi, sedi u crkvi, dok tek crkvenjak: „Evo vam šešir i štap, dospodine Ahile, 'oćemo crkvu da čistimo.” Tera ga, a crkvu ne čiste. Svake četvrte nedelje, kad mi platimo da se crkva opere, onda se i čisti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako lepo npr.
« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva: — Zbrasmo se, strinka Doke, ’oćemo, ete, da ženimo onoj naše magare!...
— E, — uzdahnu Tasko —— toj si je, Jevdo, naš k’smet... Kad beomo deca, niki nas, ni tatko ni majka ni, ne pitâ: ’oćemo li eli nećemo; a sag, kad sami stadomo „tatko“ i „majka“, — sag nas pa ne pituju naša deca!...