Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oko se naviknu da gleda u tamu. I on gledaše borbu strašnu, očajnu. Turci su ustupali, ali stopu po stopu. Odstupali su šancu što ga digoše te noći.
Ali znate li šta je to kad ratar ostavi svoj plug, pa se lati oružja?... To znači: borbu na život i na smrt, borbu očajnu, večitu...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
! Moga znanja? Moga jadnoga znanja. Ponekad, istina, dok se uzburkana duša gušila u neizvesnosti i sumnji, ono je vodilo očajnu borbu umirenja i zadavalo žestoke udarce mome naslednom strahu.
Afrika
Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti. Ali one su i srećne u isti mah, toliko srećne, jer su one njegove
Milićević, Vuk - Bespuće
Ili u proljeće, kad se razliježu kavge nad stopom preorane zemlje: on razumije onu ludu, očajnu ljubav prema zemlji, nad kojom seljak, ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju snagu; boči se i nosi s njom, -
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač, iako pokojnicu nikad nisam video da plače.
Pandurović, Sima - PESME
DANAŠNjICA (1911) Samo ne ovo, samo ne banalnost! O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata!
NESTANAK Umrla je u jesen očajnu, Pod bremenom sumnje i života; Ne ozari sreće je lepota, Niti snimi ikad tugu tajnu; Umrla je uboga sirota.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona munjevito ugleda sebe, svoju rođenu figuru n svoju do užasa tužnu, očajnu glavu na sivom i zamagljenom oknu onog istog prozora kroz koji je, deset žalosnih jeseni, mrtvo gledala u blatne
Miljković, Branko - PESME
Hvalite sunce koje osvetljava bez promena Suprotne stvari zavađene pojave očajnu nadu. II To u šta se sjaj i bol pretvara isto Biva: ljubav koju još pesnik ne reče Jarki cvete kojim vrtovi se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti. Ali one su i srećne u isti mah, toliko srećne, jer su one njegove
Bojić, Milutin - PESME
Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam svoju očajnu samoću A suza posred divljeg smeha kane. I oči blesnu, usne zatrepere I žudnja cikne i morem se prospe.