Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj kralj prajski, na konju, u čizmama do iznad kolena, nikad nije uspeo da austrijsku imperatricu umiri, očara – on joj je bio odvratan i kao čovek. Kao što su muškarci, izvesne vrste, odvratni ženi koja je dobra mati.
se gasila drhćući, kao srce ustreptalo od večnog mraka, gospoža Evdokija se trudila, pre nego što ode, da ga što više očara i zadovolji. Mislila je, onako lepa i gola, da je zaboravio noć u Vizelburgu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Neka me zaduži, pa ću joj se odužiti. Neka me očara, pa ću je voleti. Neka dokaže brigu prave majke, pa ću za nju poginuti kao njeno dete.
Petković, Vladislav Dis - PESME
traju dok krv vri i teče, Misao je bolest zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod devične žudi...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1883. ZIMSKA (Od Hamerlinga) O, zemljo, lepa grešnice, U beloj kóši pòkâja, Sad kȁviš grehe-negrehe Očara letnjeg, òbâja. Za svaki topli sunčev zrak Poljupca slatka, medena, U grudi tvoje zima sad Zabada koplja ledena.
O, zemljo, lepa grešnice, U beloj kóši pòkâja, Sad kȁviš grehe-negrehe Očara letnjeg, òbajâ. Kol’ko s’ već puta bruka ta Nad tobom jadnom širila, I ti se uvek ponovo Sa nevernikom mirila.
Miljković, Branko - PESME
ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. z* S duhovne visine svoje ti si mi pružila ruke, Tvoj govor, anđelski nežan, očara meni sluh: Kô demon, odbačen nebom, ja slušah nebesne zvuke, I preporođen k tebi uzleti bludni duh.