Jakšić, Đura - PROZA
„Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši. „A ko će za pogreb da plati?...
Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?...
Džanum, to je bio dobar čovek, priložnik i ktitor ovoga hrama, eto, božja volja, pa umre, džanum!..“ „Umre, oče“, reče Živko, uzdahnuvši. „Pa, džanum, kojim ti dobrom dolaziš, Živko?... Hoćeš li da mu dajemo godinu?...
Hoćeš li da mu dajemo godinu?... da ga spomenemo u svetoj crkvi?... da mu držimo 'denija?...“ „Oče, nisam za to došao“. „Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...
“ „Oče, nisam za to došao“. „Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...“ „Jeste, oče, hoću da se ženim, pa sam već i devojku doveo, samo čekamo na tebe da nas prstenuješ i venčaš...“ „Lepo, džanum...
Baš mu se iz pogleda videlo da se premišlja kako i na koji način da ga bolje oglobi. „Oče Kaliniče, mi nismo rod; ona je čak s one strane Čestobrodice, baš ispod Rtnja, a ja, kao što znaš, iz Mutnice“.
„A pismeno, džanum?... Gde je pismeno?...“ Mi se obojica pogledasmo, jer na to nismo ni pomišljali. „Mi, oče, nemamo nikakva pismena“, reče Živko. „Mi, kao velimo, da ti to udesiš, a mi da platimo koliko bude pravo“.
Ha?...“ Živko izvi iza pojasa kesu s novcima; izbroji tako do deset dukata i pružaše ih arhimandritu: „Nâ, uzmi, oče, za trud!“ „Ne mogu, džanum; stradaću...“ Živko izvadi još deset žućaka. „Uzmi, oče!...
“ „Ne mogu, džanum; stradaću...“ Živko izvadi još deset žućaka. „Uzmi, oče!...“ Arhimandrit se nije mogao više uzdržati; oči mu sinuše, obrazi mu se zažariše, i u svakom pokretu si mogao
„I za to treba platiti, džanum!...“ „Da platim oče... A kol’ko treba?...“ Arhimandrit se nakašlja i stade nanovo meriti Živka: „Mi smo naši, džanum, nećemo da se globimo.
da se u nje lice razvedrilo, bore se razvukoše, i ona stade jasno govoriti, tako da sam svaku reč razumeo: „Pa dobro, oče, kako ću ja to da udesim?...“ „Lako, džanum, vrlo lako!... Eto, sad skoro će doći Ivanjdan, posle toga Petrov-dan...
Obradović, Dositej - BASNE
„Jesam, kako ne bi” — odgovori: — „Ištem kuća terem-tete..." — „A šta to znači, oče Mako?” — „Što znači? Zar ne razumete? Kako nas vide Mađari, viču da mi ištemo ljudma kuće, nego da nas teraju.
” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.! K a p e t a n: Ta otpočini malo, oče, neka najpre ručamo; ima tome vremena. S.
: Daću ti jedan cekin. S.: Cekin na Svetu Goru! Nije li ti sramota pred tolikim ljudma to i reći? K.: Ja mislim, oče, kad čovek daje ono što može i 'oće, ne zaslužava sramotu nego poštenje. S.: Meni cekin! Zar sam ja Marko slepac? K.
Opet se starac kapetan zdravo nasmeje, govoreći: „Prođi se ti, oče, Grka i Latina, mi ako i nismo Grci i Latini, dao nam je bog pamet kao i njima da ako 'oćemo možemo znati šta je dobro
Između pročeg predloži mi ovo čudnovato pitanje govoreći: „Kaži mi, molim te, zašto nas popove zovu 'sveti oče'? Daje li nam se ova svetinja zajedno s popovstvom, ili bi mi morali biti bez svake šale sveti?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše! Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci!
Šljivo kraj izvora! Ulje maslinovo, koje nas hraniš, i koje nam sijaš! Čuj nas, sveti oče, koji odjekuješ od zvona i klepala koji traže spasa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A on na to reče: „Idi, oče Jakove, donesi mu što treba za pisanje”. Popa Jakov otrča na kočije i donese mi divit, pero i četiri tabaka ̓artije.
Kad uđemo u sobu, ali Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u obraz poljubi: „Kako ste, oče proto, kako je Crni Đorđe i Jakov i sva naša braća?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Simica im nazva boga, reče popu: »Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo polić preda nj.
— Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!... Eno preklane, pamtiš i ti, Marjane, i ti, Manojlo, a i ti, oče Stevo, gde po Dračiću pobi sve tuča... Drži ljudi, zovi čak protu iz Valjeva te nosi litiju, i udri čini molitvu — aja!..
Vas dva moći ćete zar? Simica ionako kopa kašto rake, nije mu prvina. 'Oćeš, Simo, a? — Ta moglo bi se, oče Stevo, nego znaš — poče i Simica da izvija — nekako, što veli Marjan... — 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stoj!... Ja ću ići!... I ogrte gunj, pa se diže popinoj kući... Nađe ga pred kućom i nazva boga. — Blagoslovi, oče! — reče on i, po običaju, pođe mu ruci. Popa trže ruku. — Bog te blagoslovio!... Šta ćeš? Aleksi se steže grlo.
Popa trže ruku. — Bog te blagoslovio!... Šta ćeš? Aleksi se steže grlo. On poče grcati: — Oče!... jedno mi unuče bolesno... Pa... pa sam došao da te zovem da čitaš molitvu... Jedva izgovori ove reči... Zagrcnu se.
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik.
Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra... Reč mu izumre na usnama od pogleda popovog. — Neću! — reče pop.
Popa se pojavi na pragu crkvenom. Ljudi se digoše na noge. — Sedite, sedite!... — reče on. — A, gle Deve! — Ja, oče, tu sam! — Blagoslovi!... — reče skidajući kapu i prilazeći ruci. — Bog te blagoslovio!... Došao i ti u svatove?
— A... nadao si se! Staru čoveku se vazda treba nadati!... — reče popa ozbiljno. — Tako je, oče! — Jovo, izidi jedan časak! — reče popa.
Pošto pročita molitvu, on ga pripita za grehe. — A grešan sam, oče!... — Znano — neznano, tek sam opet svakojako grešan, jer po grešnoj zemlji hodim. Ja se molim Gospodu da mi oprosti!...
Čuo nas je!... Gledajte!... Šalje nam sina svoga, jarko sunašce, da nas oveseli i obasja... Hvala ti, oče nebesni! — reče on skidajući kapu. — Hvala ti kad nam šilješ tvoju milost u ovom času... Najedared se nešto prolomi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Stjepanu, što ide u raskorak, prezrijeva žito, a on još nije požnjeo. — A što ti, Stjepane, ne žanješ? — Kako ću, oče? — Srpom! — Znam oče; a kuda ću prije? Znaš da sam inokosan. — A moba?
— A što ti, Stjepane, ne žanješ? — Kako ću, oče? — Srpom! — Znam oče; a kuda ću prije? Znaš da sam inokosan. — A moba?
— kaže kovač i ide ruci — a šta ću kad nemam posla? — A jesi li vidio crkvena kola i šinu na točkovima? — Nijesam, oče! — Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane. Treba ja da vodim i tvoju brigu!
— Kuda ćeš to, Luko? — Blagoslovi, oče! — U obor! — A čije su? — Ama ne znam ni ja. — Je li više krmača ili veprova? — Krmača. — Rovašene?
— rekoše seljaci. — Ko će biti kum? Među seljacima nasta žagor, ali ubrzo iziđe Ninko Vilotić. — Ako sam ti prav, oče, da se okumimo! Tako narod, hvala mu, mene izabra. Pop se triput poljubi s njime.
On uze čašu, skide kapu i ustade, a seljaci nehotice svi poustajaše i poskidaše kape. Ninko otpoče: — Kume moj i oče, srećna da ti je Marija i naše kumstvo!
— Ne bi bilo rđavo! — reče kmet. — Šta veliš ti, oče, i vi, braćo? — Pa da ogledamo, a? — reče kum-Ninko. I tako Mara ostade kod oca, a pođe u školu.
Kaže on sve kako je i hvali se nama — hvala mu! — kao svojom djecom. Onda, vele, reče sveti vladika: — Ti si, oče, od najstarijih ovdje; a bogati, koliko ti je godina? — Ja — veli pop — i narod računamo da mi je tako sedamdeset.
— Lijepa starost! — reče vladika. — dabogda još dugo da poživiš! A bogati, oče, ne primi za zlo, gdje si ti škole učio?
— Nijesam nikakijeh. — A znaš li pravilo službe kako valja i „obredoslovije”? — Ja, oče vladiko, što rekao neki stari pop Stoko: koga sam krstio nije se poturčio, koga sam vjenčao nije se rastavio, a koga
Pop Mitar povuče našeg popa za mantiju. Vladika se slatko nasmija. — Lijepo, oče! — vele da je rekao. — Hvala ti! Taki meni i trebaju!
To je moj kuhar! — Neka, oče vladiko, — reče pop. — Star je čovjek! Tako sam ja nju učio. — Od tebe se, oče, — reče vladika — ima i mator čovjek
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Nije Lalika, ali je neko drugi još ređi, pa još bolje. Izvol’te, oče Ćiro, sedite, sedite, gojspoja-Perso; Melanija dete, eto ti tu do Juce.
— Ama... oče Spiro, ’tedo’ se nešto s vama malo razgovarati, ako se, to jest, s vama, uopšte i može razgovarati. — E, da!?
’Oću — podigao pop Ćira glas kao da diktando govori — ’oću da sam odsad miran pred svojom kućom, oče Spiridone. — Po meni baš — upade mu u reč pop Spira — oče Kirilo, možete slobodno, ako ’oćete i človiti pred kućom!
— Po meni baš — upade mu u reč pop Spira — oče Kirilo, možete slobodno, ako ’oćete i človiti pred kućom! — ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira.
Al’ najpre da vidim spava li? Nastade opet tišina. Osluškuju obojica, okrenuti pop-Ćirinoj sobi. — Oče Ćiro — viknu malo jače domaćin s vrata. — Česnjejši... O, oče Kirilo! — viknu još jačim glasom.
Osluškuju obojica, okrenuti pop-Ćirinoj sobi. — Oče Ćiro — viknu malo jače domaćin s vrata. — Česnjejši... O, oče Kirilo! — viknu još jačim glasom. — Zaboravili ste da mi kažete kad da vas probudim. Tišina. Nikakva odgovora.
— viknu još jačim glasom. — Zaboravili ste da mi kažete kad da vas probudim. Tišina. Nikakva odgovora. — Oče Ćiro — viknu još jače domaćin. — Spavate l’, a? Opet nikakva odgovora. Tišina.
Ta šta se, vragu, smeju, mislim ja, a ekselencija me zapita: »A je l’ ovo baš vaš zub, oče Kirilo?« — »Da, vaše preosveštenstvo, — poklonim se ja i odgovorim mu. — Moj rođeni zub.
— Jao mene! — ustade gđa Persa, — a šta je to bilo? — Ta ovo je, ovo je konjski zub, oče Kirilo, — veli vladika. — Ta pogledajte ga bolje koliki je, ta nije valjda veći od njega ni onaj »zub vremena« što se
A to mi ni jedno nije milo, oče Kirilo!« — Ćiro, Ćiro! — ... Badava sam se ja pravd’o da nisam; da sam pono moj rođeni, a da je to nečija vaistinu
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O srećo, o vreme; ελεημοίσήνη, miloserdije; άπελπίσίς! očajanije i pr.<oče>. druge se reči mogu lako nagađati. U Vršcu, meseca septembrija 1837.
Teodosije - ŽITIJA
Potom, odahnuvši malo, reče starcu: — Vidim, oče, da Bog, koji unapred zna sve i koji je video bolezan srca moga, pocla tvoju svetost da uteši mene grešnoga.
Blaženi su i triput blaženi oni koji su se takva bezbrižna i nemetežna života udostojili. Šta ja da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim?
sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne odvuče dušu moju od takve ljubavi prema anđelskom životu, kao što učiš, oče. Hteo bih bežati, a puta ne znam.
A starcu: — Da si blagosloven od Boga, oče, što si ukrepio dušu moju! Ispunivši se velikom radošću zbog ovoga, i nimalo ne odlažući, yđe k roditeljima, ukrade
A on ce pokori igumanu, rekavši: — Volja Gospodnja neka bude kroz tebe na nama, časni oče! i mogli su ga videti gde vredno žuri da posluša bratiju, i svima pomaže u potrebnim rabotama i da se s njima mnogo
I da bi se uverili, govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu videsmo?
Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da sediš u svojemu
A opet mladić je oca tešio kao starac, i govorio: — Ne malaksavaj mi, gospodine i oče, ja sam tvoje pošćenje i stojanje i klanjanje, ja sam tvoj podvig i po dyši trud, na meni je greh tvoj ako ga ima, ja za
A prepodobnom ocu njegovu, radi sećanja ljubavi, opet dade mnogo zlato, govoreći: — Sve tvoje prozbe ispunio sam, oče sveti. Molimo tvoju prepodobnost da se moli za nas Gospodu molitvama svojim.
Ovaj prišavši sa suzama obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za života tvoga, okriljen toplim ti ka Hristu molitvama, od sviju zala sačuvao, i sada opet kada
Gledajući ka prepodobnome svome ocu, kao da je živ, reče: „Blažena je, blagi, tvoja neizmenljiva ljubav prema deci, oče sveti!
se prihvatili večere i hteli da se odmore, sveti uzevši svetog oca prota i uvevši ga u crkvu, reče mu: — Ja ću dakle, oče, sa svojom bratijom uzići da na pirgu na svome jeziku svršim jutarnja slavoslovlja, a ti, oče sveti, sa svima svojima
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PROTIĆ (Spasoju): Ja vas, molim, oče, ne govorite više o tome; govorite o čem drugom. SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim.
LjUBOMIR: Pa zaboga, oče, što se vi žalite da me ne možete odbraniti kad znate zašto to sve tako biva? SPASOJE: Kažem joj, to su izvesne brige
LjUBOMIR: A, ne, oče, nikad ja ne zaboravljam to dužno poštovanje; ali, ja mislim, ovo je čisto poslovan razgovor. SPASOJE: Pa poslovan,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi. Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje.
Misli se, pa ustane da vidi. Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku. Otac ga grli, ljubi. Suza mu kanu. I Katica ga ljubi.
Matavulj, Simo - USKOK
A dođe!“ Iguman se pokloni i zatutnji kao iz badnja: — Pomozi bog. Blagosiljaj, vladiko sveti. — Dobro nam došao, oče igumane — prihvati vladika.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Jedna od najpoznatijih Kerolovih pesama, Ctar si, oče Vilijame, parodija je Sautijevog Oca Vilijama; cela Vook of Nonsense Edvarda Lira jeste parodija; za Čukovskog
Radičević, Branko - PESME
Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju
potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve nestalo, a trn je ostao, Pa zabô se u srdašce moje, Tužni oče, i u ono tvoje; Ljuta nama, nama teška trna, — Laka tebi, brate, zemlja crna!
25. De si, Stevo, de si, oče? Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane.
Il' odund uzbrat životvorni struk, Il' strmoglavce srušiti se dole. Da stradam, oče, tako mora biti. Ja vidim mog života sunce sjati, Od njega mene bez'na rastala, — Zar jadikujuć ja da preko gledim?
“ Tako pita Rajko, sablja stara, A Mileta njemu odgovora: „Pravo ću ti sve ja kazivati Što si, oče, rad od mene znati.
oprostio, Domaćinu jošte govorio: „Zdravo mi je Cveta omilela, Draža mi je i od danka bela; Oh dajde je, daj je, oče, meni, Da mi majku na domu zameni!“ A on na to dugo ne odgodi: „Doved' svate, svom je dvoru vodi.
Zbogom, oče, zbogom, mučeniče, Malo li ti bosioka niče, Pa tek jed(n)og što preturiš jada, Eto opet drugog iznenada.
Dva sinčića tebi sreća dade, Ti i lepo odgajivat stade, Svojom krvi ti i mlade rani, Rani, oče, i oda zla brani, Oni beu tvoja mila snaga, Tvoja, oče, dva kamena draga, Tvome srcu slatka uspomena, Što ti osta
i lepo odgajivat stade, Svojom krvi ti i mlade rani, Rani, oče, i oda zla brani, Oni beu tvoja mila snaga, Tvoja, oče, dva kamena draga, Tvome srcu slatka uspomena, Što ti osta iz lepši vremena; Oni beu do dve zrake jasne Od sunašca
beu do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.
do dve zrake jasne Od sunašca što su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.
Neće, neće, oh, ne boj se, oče, Valjda sreća svu već zlobu doče, Valjda neće tako strašna biti, Pa i njega tebi ugrabiti, Njega, njega, materinu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zatvore se u starčevu sobu da im ukućani ne bi smetali i smijali se, i otud se ubrzo začuje potuljeno žuborenje: — Oče naš, iže jesi na nebesi ... Stric Nidžo poprijeko gleda u raspukla vrata, kao da tamo zuje stršljenovi.
Sad Pantelija obradovano razvlači usta i širi obje ruke u susret kočijašu. — Kume Petre, oče rođeni, otkuda ti? Razdragano i svečano grle se i ljube preko spuštene rampe, lupaju se po ramenima, pa se onda
Kostić, Laza - PESME
je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!
” „Nevolja beše, dobri moj oče, nevolja beše, al' sada se doče, jer evo nađoh utočište naše, iz harema mrska Osmana paše: ropstvo mi dođe nesnosno,
a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!
a omile mi otaštvo sr'sko: pusti me, oče, pusti me, pusti, umoriše me putovi pusti, pusti me, oče, il' me samo javi, oh, javi me, javi igumnu Varnavi!” — Tako se moli duša sirote, sklope se vrata, kaluđer ode.
i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i
sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti: bula je, kaže, pobegla od paše, al' krv je naša, dete je naše; i onomad
Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, broj
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ja sam čitao — reče kaluđer — đe stoji napisano: Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet. — A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik.
— Oću! — odgovori bolesnik. — Ali bih mu više zafalio da me zaboravi do pet šest godina, a ovo bih dobro, ako si ti oče kail, tebi darovao.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— O, dobro došli, gospodine. Kako vam se dopalo na Ostrvu? — Izvrsno. — Otkuda ti ovuda, oče? — Video sam vas izdaleka kad ste otišli, pa sam mislio da ću vas sustići u ribnjacima. — Imate još jednoga sina?
O, koliko je bio dobar, taj jadni mladić. Sećaš li ga se, Pipo? — Sećam ga se izvrsno, oče. — Teško mi je setiti se njegovog imena, ali ako bih se razmislio možda bih i mogao.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao... 4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju. Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrči.) FILIP: Dođi, oče, da vidiš kako se majka sina jedinca odriče! BLAGOJE: Jesi ti luda? Da ga se odričeš sada, kad mu je najteže?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi. Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih.
Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih. Oče naš sin je tvoj bedniji od bilja, strasniji nego cvet, nestalniji nego vetar zore, sumorniji nego more, i sam, sasvim
je tvoj bedniji od bilja, strasniji nego cvet, nestalniji nego vetar zore, sumorniji nego more, i sam, sasvim sam. Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može.
Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci. Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ovo je već deveta godina... i svakad se znalo da sam ja đakon: mlađi sam, pa to mi je... »Oče Jovo«, rekne mi gospodin prota; »vidider sutra na pijaci kakvog dobrog šarana... štogod masno, znaš...
Čudna mi čuda!... Ili me otac Sima zatekne u crkvi, pa odmah promeni lice: načini se ljubazniji... »Oče Jovo«, rekne mi i hukne kao da je džakove nosio, a ja već znam da je dosad cedio šljivovicu s bratijom u kafani »kod
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Čekaj, nemoj ništa da napišeš. (Uhvatio se obema rukama za glavu, pa očajno gleda u zemlju.) DANICA: A, da znaš, oče, što je gospodin Ivković divan govor napisao da ga pročita svojim biračima!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE. KNEZ ROGAN Mož li znati, oče igumane, rašta ove gore uzdrhtaše? IGUMAN STEFAN Ko će, sinko, božju volju znati, ko li boža prozreti čudesa?
IGUMAN STEFAN Brojim, sinko, ne prestajem nigda. KNEZ JANKO Doista se misliš nabrojiti. Da li ti se, oče, ne dodije, a od toga . . . . . . . . . . . .
SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš. Danu, oče, ono kâ umiješ, ispriča' ni štogod, amanati, priđe no smo legli i zaspali.
MNOGI IZ GLASA: Zbori, oče, svi ćemo slušati koliko te god volja, ako ćeš do ponoći. IGUMAN STEFAN Ja imadem osamdeset ljetah.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Obrne se đak put čobaninove kolibe, pa pogledav, — u čudu rekne: — Uh, oče, eno sada kameno sijeno i kamene ovce! A sveti Savo će na to: — E, pa neka je, — i neka ostane kameno sijeno i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako mogoh da vam pomognem.” Onda reče oni čoek: „Oče duhovni!
“ Kad žena njegova ugleda ministra, povikne od radosti svekru svome i svekrvi: „Jest istina, dragi oče, ovo je ministar oca moga, a moj nesuđeni zaručnik.“ Oni onda prodadu sve svoje imanje, i otisnu se ploviti.
“ „Ja sam čitao“ reče kaluđer, „đe stoji napisano: Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet.“ „A šta će to reći, oče“, zapita bolesnik, a kaluđer mu odgovori: „Bogme reći će, da koga Bog ljubi, togaj se i opominje, pa tako se opominje i
“ „Oću“ odgovori bolesnik, „ali bih mu više zafalio da me zaboravi do pet šest godina; a ovo bih dobro, ako si ti oče kail, tebe darovao.“ 23. GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK.
Sveti Sava - SABRANA DELA
NASTAVNICE, PREDANO MNOME GREŠNIM I SMERNIM MONAHOM SAVOM VAMA, U GOSPODU VAZLjUBLjENA ČEDA I BRAĆO Blagoslovi, oče!
13, 13) SLOVO 2 O nasleđivanju svetog ovog manastira prepodobnim ocem našim Simeonom i Savom smernim Blagoslovi, oče!
“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i sablazni zloga!
“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i sablazni zloga!
“, a vi treba da mu dajete oproštaj govoreći: „Bog neka ti oprosti, oče!“ No i vi treba od njega da molite dodavši: „Oprosti i ti nama, časni oče, jer sagrešismo i delom i rečju i mišlju!
“ No i vi treba od njega da molite dodavši: „Oprosti i ti nama, časni oče, jer sagrešismo i delom i rečju i mišlju!“ A potom on vama pokorno govori: „Bog molitvama svetih otaca neka vam svima
ovoga treba, on da se podigne malo, veoma učtivo i sa pobožnošću, i da zamoli od igumana ovako govoreći: „Blagoslovi, oče, potrebno mi je ovo!“ Ako on odobri, primi lepo traženo. Ako ne da, opet da ućuti i u ćutanju sedi blagodareći.
Zato sa svim staranjem i svom snagom i sa svom revnošću na zapovesti njegove pazimo. GLAVA 19 Pouka igumanu I ti, oče duhovni osveštenog ovog stada i nastavniče, smeran budi bratiji, i milostiv, svu očinsku pokazujući im dobru volju.
MANASTIRA OVOG PREPODOBNIM OCEM NAŠIM i KTITOROM GOSPODINOM SIMEONOM I O ŽITIJU NjEGOVOM KAKVO BI PRED BOGOM I LjUDIMA Oče, blagoslovi! Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, kao pusto mesto beše — lovišta zverova behu.
I razgorevši se Duhom, moljaše se Bogu, govoreći: „Caru slave, jedini besmrtni, Oče neba i kreposti, i koji promislom svoje dobrote nijedan čovek ne želiš da pogine, već svi da se spasu, (I Tim.
“ (Ps. 150, 1) A ja mu rekoh: „Oče, koga vide te govoriš?“ A on, pogledavši me, reče mi: „Hvalite ga i na silama njegovim, hvalite ga i po premnogoj
Prepodobni oče, dobru nađe lestvicu kojom uziđe na visinu, kojom nađe Ilija kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (istrči, poleti ocu; uzima ga od dece): Oh, oče, zar opet ovamo? Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ga „Veliki”, jer je i duži i deblji od sviju bio, i brade | više je imao on sam nego desetorica drugih): „Da t’ kažem, oče igumne, ja ću toga maloga uzeti, a Maksimu ću dati put, jer je nestašan kao vrag i jutros mi je nov krčag razbio.
” Ig[uman]: „Oče Antonije, zar sam ja ovde aga na Kareja?” Ant[onije]: „Ta nemoj se, bogati, ljutiti! Ja znam da si ti iguman; al’ ako
Ako ti samo budeš dobar, u svem [H]opovu nećeš naći boljeg od mene. A ti, oče Janićije, i tako si paraklisara, a bez đaka si, uzmi toga drugoga. On je pojači, baš kako valja za paraklisaru.
Po službi, pre nego sednu ručati, ovi razgovor učini mitropolit mojemu starcu: „Eto ti, oče igumne, ja ispuni[h] tvoju volju: hirotonisa[h] tvoga maloga [H]opovca na dijakonsgvo. No, vi svi upamtite moju reč.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— odgovori Bakonja gledajući strica otvoreno u oči. — Ne govori tako, divlje dite, nego reci: Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — popravi Stipan. — Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran!
— popravi Stipan. — Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — ponovi Bakonja i poljubi opet strica u ruku.
— A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče! Pomamija se konj, nije tija da izađe, nego sve udr’, udr’, nogama, i udrija je u bedra mlinara!... — Taa-ko!?
— Taa-ko!? Koji mu je vrag danas!? A je li izašâ zdrav? — Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi?
pogleda staroga kulješu otvoreno, pa ponovi što bješe putem naučio od Stipana: — Biću pripokoran, pripoštovani oče! — E, pa lipo! Ajde sad sa onim dijacima. Ajde povedite ga.
Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno. — Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne!
Bi, veliš!... A koliko bi najma iskâ za godinu? — Ja? Je li? Ja, oče, da mi daš opanke, i košulju da mi daš, i ranu da mi daš, a novca, kô velju, koliko ti vidiš, koliko zamiritam.
Štaviše, kad ga jednom Vrtirep zapita: — Šta je, oče Brne? Da nije... onako šta... da nije kakav crvić u pameti? — Brne mirno odgovori: — Moja je pamet, fala bogu,
— Zato što mi je sotona obuzeja dušu — reče Pivalica spuštajući glavu sve niže. — Ja sam ti, oče, najveći grešnik na svitu... Ja sam sav ogriznuja u krvi... Ja sam zaslužija ne višala, nego da me živa peku...
Najslađe mi je zaklati... Ali, daj oče, svituj, pomozi,... ja sam grišnik, ali, ali... — Šta je... št’! — dreknu Brne klisivši sa stolice, jer Pivalica
U trijemu nasta tutnjava i graja. Tetka izađe. — Ma je li istina, oče, da je vra-Brne ozdravija u jedan ma? Da je bog učinija s njime čudo kad je ispovidâ onoga čovika? — pitaju seljaci.
Krste, koji ga prije ne bješe vidio, dosjeti se svome jadu, pa se poče privijati oko njega: — Oče moj, ja sam brat vra-Barin. Da sam ti priporučen, ako su na tebeka došle karte...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče! Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem?
Otvori vrata, pa duboko i naglašeno strogo izgovori: — Dobro veče, oče! Oče!... Nisam ti više babo... Stidi se da kaže — babo. A pre sat došao. Hoćeš na kolenima da ti dođem?
Svi ga pogledaše. Đorđe sporo klima glavom i ceo se klati na tronošcu. — Oče, neka i Đorđe ostane. Večeras sva trojica moramo da razgovaramo.
— izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže. i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo.
Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo?
) Istinu da kažem, ja i neću da sledim tvoju politiku... (Kidaj do kraja!) Ja, oče, imam svoja načela. — Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke?
! — Idi. — Misliš da mi je bilo lako na ovo da se odlučim? Sve znam... Ali, razumi... Nastupa novo doba, oče. — Idi. — Pa ja sam tvoj sin. Šta si očekivao od mene? — Nekad nisam morao da ti ponovim naredbu.
Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju. Vukašin se odmače od prozora.
„Poljubi, ćerko, ocu ruku... Oprosti joj, oče Metodije, zbunila se, nesrećnica“, rekla je Milunka. Prišla je i poljubila ga u rukav: suvo su zvecnule brojanice, a
— Čiča-Aćime, oče, ti si mi isto što i otac, gazda, da nije tebe, ja bih krao, ti si moja i naša vrhovna vlast... Otkako postoji, moja
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U dvor sjajni uđoše vojvode, a vojnstvo se s slavom hučnom vrati. „Ah, preblagi oče besmrtija, - reče Bogu Mihail arhangel - besprestano tvoj um presvijetli tvoritelnom blista poezijom, žertva ti se
“ „Ah, sveopšti oče blagodušni! - jednim glasom oba arhangela - imajući takvog tvoritelja veličestvom neizmjernim duše koja svakog
“ „Ah, presilni i preblagi oče! - arhangela oba jednoglasno - čudo da nas u kristalne stupce te krajnosti dvije ne smrzoše kod tvojega trona
Ko da s tobom, oče, silu mjeri? s tobom kome od jednoga slova ustrepeću bezdne i mirovi! Ah, presveti, milostivi tvorče, slabo naše
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U lavri našeg benediktinskog monaškog reda“. „U Monte Kasinu! - Pričaj mi oče, o tom slavnom manastiru!“ Opat pričaše.
Svega toga će nestati“. „Da li si video, prečasni oče, Evanđelje što ga je štampao Gutenberg?“ „Jesam. Pa i njegovo izdanje na pergamentu“.
„Zar pape?“ „Da, sinko moj, to ti mogu ovde kazati u poverenju i ispričati kako se to dogodilo“. „Pričaj mi, oče!“ „E, onda slušaj!“ „Slušam“.
“ „E, baš je tako bilo, sekretar papin beše Grk Georgius Trapezuncius“. „Trapezuncius! - Ti si ga, prečasni oče, lično poznavao?“ „Vrlo dobro. Slatkorečiv, a prepreden.
“ „Svaki prevod je nepotpun. Latinski prevodi grčkih dela, očuvanih na klasičnom tlu Italije, a od kojih si, prečasni oče, maločas spomenuo Aristotela, Platona i Plutarha, behu samo izvodi ili slabunjave prerade.
„Pa da li su ti grčki spisi zaista tako dragoceni?“ „Kako da nisu, prečasni oče! Da Arapi nisu nasledili, prisvojili i naposletku nama predali grčku učenost, ne bismo ni znali da je Zemlja okrugla,
On uzdahnu, prekrsti se i položi ruku na rame svoga gosta. „Jesi li, Nikola, dobar katolik?“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja.
On se zapita: „Nije li ovo vatreno vino uskomešalo moje telo i dušu?“ Onda se pribra, pa reče opatu: „Prečasni oče, sećaću se uvek tvojih reči!“ Opat položi ruke na glavu mladićevu.
Sin mu pođe nekoliko koračaja u susret. „Oprosti“, reče mu otac, „što si toliko čekao na mene“. „Ali, dragi oče”, reče mu sin, pretstavljajući me njemu, „meni beše toliko ugodno u društvu gospodinovu, da nisam ni osetio koliko si
„Ne znam talijanski, pa čitah latinska dela kardinala Kuze, Đordana Bruna i delo Kopernikovo“. „Oče!“ prekide ga njegov sin, čim je primetio da su u sobu do naše došli novi gosti. „Ne govori tako glasno!
Sveto pismo pokazuje nam put ka spasenju, ali nas ne upućuje u matematiku. No ostavimo sve to na stranu!“ „Dobro oče!
„Šta ti je, Oto?“, zapita ga njegov otac. „Zar te ne raduje ovo priznanje učenog jezuite?“ „Ah, oče! Ti poznaješ beli svet, ali ne poznaješ onaj crni“. „Kako to misliš?“ „Odmah ću ti reći.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Gospodine, — jeknu on kao izbezumljen — spasioče moj, oče moj, jest, znam šta govorim, svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki duh moga pokojnog oca,
— Gospodine, — jeknu on kao izbezumljen — spasioče moj, oče moj, jest, znam šta govorim, svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki duh moga pokojnog oca, čije sam zanimanje bogami, zaboravio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Kakvi „slobodni duhovi”, moj oče! — odmahnem ja. — Ta ima li neslobodnijeg duha od mene? Čemu li sve ja ne robujem! ...
I obično takav „oslobođeni čovjek”, moj oče, uskoro uvidi da nema kutkamo, pa se najmi u novog, još goreg gospodara: kad robuješ jednom gospodaru, bar imaš neki
i sad, poslije toliko godina, baš sasvim neozbiljan i vjetroglav, ja odvratim: — No uprav u tom i jest stvar, oče: ja sam sve to zamišljao samo onako, za zabavicu, kao što vi kažete.
— Ne smijete se, oče, pozivati na te moje djetinjske mudrolije!... Uostalom, nisam ja nipošto tako apsolutni, beskompromisni negator kao što
— A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje? — Za nekoga ko me pozna kao vi, moj oče, mislim da se moj odgovor da lako predvidjeti: boga u isti mah i ima i nema. I dobro je što je tako.
A oni koji drže da stalno i postojano i uvijek jednako čvrsto u nešto vjeruju, samo podliježu, moj oče, jednoj lakoj obmani: oni dosljedno i postojano tek misle svoje vjerovanje, daleko od toga da bi ga dosljedno i postojano
O, kad bi ta pomagala i ti kriteriji postojali, vidjeli biste vi, moj oče, nad čime bi se sve svijet imao prilike da zgrane!...
— Imate sasvim pravo, oče. Nije red tako neozbiljno govoriti o nečemu što je za dugi niz milenija ljudima bilo alfa i omega u njihovom mučnom
— Tačno kažete, oče. Ja zbilja nikad u životu nisam ništa ozbiljno i dokraja domislio. Sve ovo što sam rekao vrijedi možda samo za mene,
Ništa vam nisam na silu naturao, dozvoljavao sam vam da kažete otvoreno ono što mislite... — To je živa istina, oče, mora se po duši reći — požurim se da mu priznam.
(A-ha! sad počinje !)... Ali ti si umjetnik, prava pravcata umjetnička priroda... — Hvala vam, oče, za taj eufemizam, — nasmijem se ja. — Vi ste uvijek bili blagi prema mojim sagrešenjima...
— Pa to se i zove čovjek, moj oče: skup intimnih kontradikcija zašivenih u jednu ljudsku kožu! I čim su kontradikcije brojnije i veće, time je potpuniji
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SE GODINE NE NAPLAĆUJU DUGOVI 292 LjUDI DIJELE ŽENE 293 ZAŠTO LATINSKI POPOVI NOSE KLOBUK NA TRI ĆOŠE 295 KREĆI, OČE IGUMANE!
Tako i bilo. Što rekoše, to i učiniše. Najstariji sin uhvati zgodu te će upitati oca: — Oče, dugo nismo progovorili, sad je došlo doba da moramo govoriti.
A kad starac prihvatio za pušku, on ne pobježe, nego reče ocu: — Evo me, oče, ja sam ti sin i najmlađi i najluđi. Ja ne bježim, a ti, ako baš hoćeš da me ubiješ, a ti me ubij i sijeci, tvoj sam,
Vidi sad sin da to nije baš tako ludo, pa će onda ocu: — Znate što, oče, dajte vi meni taj višnjovac da ja odem u svit tražit pravdu, jel ovako mi možemo i umriti a da pravda ne naiđe našim
A seljak odgovori: — A zašto nemate i četvrtu? — Kakvu? — Bogme, da vama svak plaća mise, a vi nikome. KREĆI, OČE IGUMANE! Umirao jedan stari iguman u zenđilu manastiru. pa od žalosti, kad vidi da će umrijeti, počne plakati.
jedan od najstarijih kaluđera, koji je kao u ruci držao da će on po smrti igumana starješinom postati: — Što ti je, oče igumane, te tako plačeš?
A oni mu kaluđer odgovori, kao da plače: — Kreći ti, oče igumane, ne misli se ništa za manastir. KALUĐER I DIJETE SEOSKO Došao kaluđer u inoriju jeseni da kupi jarad i i
— Ja sam čitao — reče kaluđer — đe stoji napisano: „Ašte gospod ljubit kogo, togo nakazujet.“ — A šta će to reći, oče? — zapita bolesnik.
— Hoću, — odgovori bolesnik — ali bih mu više zafalio da me zaboravi do pet-šest godina, a ovo bih dobro — ako si ti, oče, kail — tebe darovao. AKO JE I BOGU, MNOGO JE Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
NA OČEVOM GROBU Gospođici R. G. Oče, evo opet mene. Tvoja cura traži tebe: Sad je bolna, naglo vene: Ne poznaje danas sebe. Otkad nisam bila ovde!
Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa nabrao obrve, natuštio se i strašno zapitao: — Jesi li Srbin, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestiti oče! — Jesi li Srbin, pitam, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestita molitvo naša!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti nam širiš krila nadi, Oče Srba mladi’! Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Je l’ spreman čamac?... RADAK: Spremno je sve. GLAVAŠ (gleda po gomili begunaca): A, Đenadije!... Oče! ĐENADIJE: Glavašu hrabri, Za krv sam svoju prodô blagoslov!
Od bednog roblja Najbedniji te moli, gospode, Skrušenim srcem grudi nemoćnih. Pobedu daruj!... Ne nama, oče! No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Nije svakome dato, oče proto, da živi, što no reč, po notama. — Meni je, vidite, to dato, ja imam moju dijetetiku i to mi je svetinja.
Ja se opominjem da sam negde čitao da one pod jesen u velikim jatima... Ja ga prekidoh pitanjem: — Mislite li vi, oče proto, da pred onom turskom vojskom, što se tamo tuče, ima derviša, koji je oduševljavaju i fanatiziraju?
— Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči. — Lepo, dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira
Vozar ga zaustavi i sasvim ga ozbiljno upita: — A boga ti, oče popo, da li bi pomoglo ovoj levči da joj očitaš jednu veliku molitvu?
bio je narodni poslanik na skupštinama koje su većale o ovome ratu. Između nas se otvori ovakav razgovor. — E, moj oče M.
— Ama, zbilja, oče M., pripričaj mi što god iz tih vaših tajnih sednica. — Molim te, nemoj mi to tražiti. Istina, rat je sad tu već i
— Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama. — Ama, bogati, veliš?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja. Kroz smrt samo valja proći, Pa
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Toržiščnaja mjesta ni vo čto že stali, Njest bo prihodjaščih, ni že pokupajuščih potrebnaja sebje. No, o Bože oče i vsjeh sodjetelju, Grehi našja veja prosti i jarost ukroti moljaščim eja tebje.
Ćifto na te reči jedva odgovara: — Prođi me se, oče, nije mi do kvara, Kako sam živio, tako ću umreti. S takvim nesretnikom nije što početi! 1842.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Bog je to hteo, deco, bog!... RADOŠ: Sed’ oče, prosti! Reč ti uzedoh; — Al’ i ja klanjam prema istoku I metanijama bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na
VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović! Đavo je onde nokat zabagljô Knez Lazar gde se bogu molio; Pa tu sad, oče, i ne pomaže Pomaganja ti duga molitva... Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje?
Kao da nije knjigu učio — Ne zna duždeve — ne zna prevaru! RADOŠ: Jest, oče! Al’ kad za dužda padnemo svi, Šta će nam posle njini mačevi? Šta će nam puške, što li štampara?
VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže!
KATUNOVIĆ: I hoćemo, — Kad je i gospod tome kaio!... KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče! I o crkvi sam svetoj mislio. VL. VAVILA: Mudar o svemu — A hristijanin Spasenja svoga svetu hraminu U duši svojoj
RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče! Orlu su silnom krila slomljena Sa gavranova jatom garavim Užasnu bitku tužnog stoleća Na visovima bijuć kamenim,
Ah oče! Oče! Otvori oči, pa nas pogledaj! Na tužnom polju šta nam propade, A šta ostade?... VL. VAVILA: Ostade vera, Da u
Ah oče! Oče! Otvori oči, pa nas pogledaj! Na tužnom polju šta nam propade, A šta ostade?... VL. VAVILA: Ostade vera, Da u
VL. VAVILA: Ostade vera, Da u promisô svemogućega, Da u njegovu pomoć veruje. RADOŠ: Svet oče, verujem, — Verujem tvorca boga, đavola! I nemogućnost bi suštu verovô — Ali će robom ostat robovi, A mi grobovi...
VUKSAN:: On sve: „Hoćemo!...“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?... RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem!
nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze — U crkvu ćeš se, oče, sakriti... Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’!
Kletnici!... BOŠKO: Ta je l’ moguće, bože gospode! Ah, babo! babo! BOGDAN: Ah, oče! (Hoće da ga poljubi u ruku. Radoš ga otisne.) RADOŠ: Odlazi dalje, sramna nevero! Dalje, podsmehu moje starosti! Dalje!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?!
! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?! Šta ćeš ti od mene?... A kud si ti pošô, Džibiću?!
— Pa onako smo se, oče proto, malo navrnuli... — Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti
Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese ruku nad oči. — Ti si...? — Jesam, jesam, oče! — E, pa, eto, šjedi, kad si došô. A, zakona ti, đe se nađe s tim Džibinim paščetom?...
Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan.
Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan. — Jesi li ti gospodar u 'voj kući, ili je proto mračajski?!
Danas ga prvi put donese đavo, pa već se napravio kô neki gospodar u mojoj rođenoj kući. — Ama, nije, oče proto, već... — Šta nije, šta?! E, e,! — stade se pakosno keseriti.
„Otvori, po Bogu brate!“ — pišti Đurđija ko zmija u procijepu. „Otvori, oćoravismo! Pomagajte, ljudi, pocrkasmo!“ — „Oče i u Hristu brate, tako ti sve te pričesti i časne trapeze, otvori!
Krepô je davno — dodade zajedljivo i zlobno pogleda Stevicu, pa poče srkati već ohladnjelu kavu. — Pa šta bi sa njima, oče proto?
'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara!
— Simendašu! Postragijo stara! — ču se gromovita glasina oca Sopronije. — O, majko moja! O, sveti moj oče! — jauknu od radosti Simeun, udari glavom o oltar, pade, i jedva se diže, pa se izgubi u mraku.
Jednog dana prebaci Simeun štuc pre'o ramena, pa će pokojnom Parteniji: — Sveti moj oče, ti čuvaj ovu našu svetu ćabu, a ja odo' u eškiju. Više se, veli, ovaj zulum ne mere trpljeti.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst! MARICA (odlučno): Slušajte, oče! JEROTIJE (kao gore): Pst! Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe.
Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego! VIII JEROTIJE, MARICA MARICA (dolazi iz sobe): Jesi li sam, oče? JEROTIJE: Nisam. MARICA (gleda): Nema nikog? JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam mislima...
MARICA: Slušaj, oče, ti znaš da sam ja već u godinama i da je red i dužnost roditeljska da me zbrinete. JEROTIJE (ne sluša je, već
MARICA: Pa vi mene i ne slušate? JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam! MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete... JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj...
) ANĐA (pokušavajući da mu kaže nešto): Jerotije! KAPETAN: Ćut'! MARICA: Oče! KAPETAN: Ćut'! ĐOKA: Gospodine kapetane!... KAPETAN: Ćuti, Đoko, jer sad ću te noktima zadaviti!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tiho po muci brodim smerni rab. Pakao meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju.
Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela.
Jer nije na Kosovu zadnji čin; i kobni gde naroda glas, izdajom već ime ti ocrni, jadni oče moj, sin ja na nogama, Đurađ, tim bodrije tu, strašni zadržati sudbine hod — ili na imenu Branka, sve dublje, vek
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mi ne računamo naš trud što u zemlju uložimo, opazi Rade. I, sjetivši se nečega, živo nastavi: — Vidiš, oče, ja se baš sada u vojništvu namjerio na jednoga primorca, pa čuj kako on procjenjuje vrijednost zemlje: veli, treba
nije vajde dalje zavlačiti... — Ne branim ja, — nasmija se Rade, pa, uozbiljivši se, nastavi: — Ne znaš ti , oče ,.., kako je sada treba da odijeliš od mene Božicu za kakovih četrdeset dana i više... pa ko će je zamjeniti?
— Ne idi, oče! — veli mu Rade pred kućom, samareći konja. — Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ...
Ali, pribravši u se snagu, razabra se i odgrne kabanicu sa čovjekove glave. — Oče! — javi se i, uhvativši ga za ruku, htjede da ga pridigne, ali osjeti da je hladna, ukočena.
Pretrnuvši od toga dodira: — Oče! — ponovi jače. — Pa obazrijevši se uokolo, skide sa sebe svoju kabanicu i pokri njome saleđeni očev život, i poleti
Veli mu: — Što to, oče, ti?.. . Stari se prene kao iza sna. — Evo, Rade, padoše mi na um dvogrle. Jutros potražio i nađoh ih u kovčegu, pa
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ti se možda sećaš sada, Kamenice, Novog Sada? I sremskoga rujna vina, I tvrdoga Varadina? Pa i mene, pa i oče, Pa i one gostione..... 1888. IZ BELEŽNIKA 1.
Bog je čuo njinu viku, pa ne znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom Boga mog, Sve u slavu cara svog!“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri.
“ „Ne, ne, oče! Blago tvoje U riznice pašće moje, Ako ovog časa ti Odgovora ne daš tri. Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta?
Treće, pazi što ti velim! Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka? Daj mi, care, roka ti, Za nedelje samo tri!“ „Tri nedelje?
Car to reče, šale nije, Ako, sinko, ne dobije, Na pitanje želja zli' Odgovora moja tri. Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?
Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi da!“ „Ne brin'te se, sveti oče, Mudrog često lude uče; Mantiju mi dajte tu, I dajte mi svitu svu.
“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav svoj: „Dobro došô oče moj! Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati? Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo.
Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati? Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta?
Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad: Šta ja, oče, mislim sad?„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!
Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao... Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„Kud je ot'šla ta crnojka?“ Naš mališa čas pa pita; „Lasta, oče, nije dobra; Otišla je da se skita.“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Čitaj... za me-mene... mo-molitvu... Isajlo se onda prekrsti i najozbiljnije počinje: „Oče naš...“ — Luka se odupro rukama, glavu opustio na grudi i žmuri. Kada Isajlo zaćuti, Luka se prene.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— odatle otomu — tomu (tome) otoka — rukavac otresen — otresit otpraviti — poslati očimiti — govoriti kome bogom oče! očin — očev odža — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tu je još dugo čučao u žabokrečini, krstio se i gunđao: — Oče naš, iže jesi, ono je bio sam đavo! Kako li je samo naoružan, sve zvoni!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I jako ž nikto vazva jego, vstav pride k starcu, te mu reče: — Ne jedete li oče, danas. Otvešta starac: — Uže jadohom. I reče monah: — Da počto ne prizvaste i mene?
A kako se smrče, al' dođe manastirski vratar k igumnu. Kazujući mu, reče: — Blagoslovi, oče igumne, evo je došao jedan čovek od cara sas dve tovarne kamilje. Hoću li ga pustiti da dođe k tebi?
ISPOVEST MARIJE EGIPĆANKE Ja, oče, rodila sam se u Jegiptu, te kad sam devojkom bila još od dvanajst godina, za života mojih roditelja ja sam njih
« I ja, oče Zosimo, ne za drugo da sam šnjima išla, krome poviše da stečem jarana sebi i mnoge privučem k svojoj mi želji.
A rekla sam ti, oče, da ne nudiš me iskazivati moje sramote. Zna gospod Bog jer se sad plašim tebe skrnaveći i vazduh murdareći s mojom
RAZGOVOR O POSTU I PUTU Trgovac: Ne znaš ti, oče, što je i kakav je put. Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca.