Jakšić, Đura - PROZA
suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja! On je umro...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— očajno uzviknu Krunija. — I ona daje reč!... A ko si ti kad tako daješ reč?... I zar je preča tvoja reč od očeve, a?... I kome si dala reč?... Lopovu!... I to... Jelica senu okom. Od pogleda njenog zadrhta srce majčino.
Stric Mladen seđaše kraj vatre. Ona ga poljubi u ruku i izide u avliju. Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi. Proševine neće biti, jer ja nemam više ćeri...
— A... večeras je on moj! Ali Lazar ga dokopa svom snagom. Ruke njegove utanjahu u stare, ali još snažne mišice očeve. — Ti nećeš ići!... Ja te molim, ne idi!... Sutra, prekosutra... Kad hoćeš idi, samo danas ne!...
— Ali sutra ću se računati s onim matorim!... Hajde lezi... Lazar se spusti na postelju, ali nije hteo pustiti ruke očeve. Osvanu dan. Ivan se još zorom diže Kruški. Kod njega zateče Marinka gde mu nešto priča. Ivan nazva boga.
Žene su spremale po kući. Petra im reče da ležu. U taj par izide Stanko iz očeve sobe. — Hoćeš prileći, rano? — Hoću, majko... — Idi... idi... Nasta tajac. Tišina kao u grobu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— dodade nežno. — A, nije... nego baš njegove; baš isti on, isti otac! — veli Jula, i stade ljubiti te crte očeve... — doći će, Ivo, gospodin popa opet. Je l’ te da ćete doći? — Jeste, doći ćemo! — prošaputa putnik. — A sad zbogom!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što je sam sebi kupio, i platio, raskošnu uniformu, tako je i karijeru u rosijskoj vojsci, bez ičije pomoći, čak i očeve, načinio. Usamljen je čovek. Nema ni pravih prijatelja. Bog nikom ne pomaže, ako se ne pomogne sam.
Ni Petar, ni ona, kućanik i kućanica nisu. Bolji su kad điskaju i igraju polonezu i očeve dukate rasipaju. Pavle na to saže glavu. Varvara mu onda reče da ne treba uzimati Petra ozbiljno.
Teodosije - ŽITIJA
Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave. Odmah sa rogozine ustade i svetlo k Višnjemu visoko ruke podiže, i gromkim plačem i daždom suza zemlju napajaše.
grobu rekavši, staklenicu časnim mirom od svetih njegovih moštiju nali, hoteći darovati samodršcu Stefanu blagoslov od očeve blagodati.
i sve koji su tu došli pomazujući, sam prepodobni osveštavaše, i ne beše mu dosta truda ni stojanja časti radi očeve i utehe radi naroda svoga.
i veliki knez Vukan, tako da je poukom svetoga Vukan knez prebacivao sebi i stideo se što je prestupio zapovesti očeve, i govorio je da je uzrok njegove nepokornosti nagovaranje i podstrekavanje od vlastele, a ne od svoje volje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
prešla mi rukom preko čela, gotovo sam osećao taj dlan dok sam ulazio u san, misleći da je sutra mamin red i da će se očeve priče od večeras ponoviti i u Lominoj 22. I ponovile su se, jer to je bilo neumitno.
Uz samu ogradu očeve kuće videh jedan ljubavni par i trgoh se u isto vreme kad se i oni odmakoše u stranu. Ne znam kako izgleda srčana kap,
Stajao sam oslonjen o zid i pušio očeve cigarete koje su po pravilu bile đubre, ali do boljih nisam mogao da dođem. - Mislim da lažeš! - rekao je Saša Albreht.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uzevši mu sve blago, prevarom, posle očeve smrti, pri ravnanju, on se posle sažali i pomagaše ga, svakim danom sve bogatiji, usrdno i bratski.
Tek posle očeve smrti, zapadajući sve dublje u taj vojnički život, naseljavanja, popisivanja, gomilanja ljudi i stoke, po tvrđavama i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve košulje i majčinog skuta). Negde dete povijaju prvo u majčinu košulju, jer veruju da će onda biti poslušno (Golubinje,
„priviti“ uz majku; ako se želi da dete više voli oca, da bude više njenu privrženo, onda ga prvi put poviju u krpe od očeve košulje.²⁵ Da bi dete bilo mirno i pitomo, treba ga prvi put poviti u jagnjeću kožu.
S puta im ništa ne donosi, te ona ne znaju ni za kakvu milost njegovu“, kaže Pavlović.¹ Zbog ove očeve naglašene uzdržanosti i krutosti u ophođenju s decom, u narodu se kaže: „Otac kao kolac“, Ovde valja reći da je očev
Majka u Srbiji štiti dete od očeve preterane ljutnje i surovog kažnjavanja. Kad otac bije dete, ako ga majka uzme u zaštitu, desi se često da i ona sama
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— izletište, puno umnoženih usta što su ozbiljno žvakala hranu kao da obavljaju neki važan posao, te solidne malovaroške očeve porodica, njihove uvažene supruge, koje su naborima širokih haljina pokušale da sakriju naslage drhtavog sala, sve njih
Matavulj, Simo - USKOK
A kakva bješe ta ženska glava! Materine crne, svijetle oči, a očeve plemenite crte, nježnije, razumije se, ogledahu se na mladu licu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Posle očeve smrti došli su za njenu porodicu rđavi dani. Ona odlazi u Srbiju, gde živi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu
Rana književna zrelost njegova objašnjava se ne samo njegovim ličnim talentom no književnom naslednošću od očeve strane i književnim obrazovanjem stečenim još u roditeljskoj kući. Od 1843.
U mestu rođenja je svršio i nižu gimnaziju. Posle očeve smrti, u oskudici, ode svome stricu Serafimu, igumanu manastira Krupe, i tu se neke četiri godine spremao za kaluđera.
Milićević, Vuk - Bespuće
nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog kancelistu u Bosni; s njom se Gavre Đaković nije viđao, bila je između njih neka raspra oko
Sremac, Stevan - PROZA
Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici
Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja, možda već i zato što je to opšti zakon da u svetu ono što je često postaje i obično.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sad su tek, u stvari, postali prava vojska, jer dokle god čučiš na pragu svoga sela i očeve kuće, nisi ti, bratac, istinski vojnik, spreman da se boriš svuda i na svakome mjestu ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tada sinovi dozovu žene, te će najstariji zapitati svoju da nije uzela očeve pare. A ona će: — Ako sam mu i ušla u sobu ima osam dana, da bog da ni od šta sreće ne imala!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
samo pazi: ako ne položiš, presešće ti ovo leto. Mesto da se provodiš u banji, okapaćeš mi nad knjigom. I ako su se očeve pretnje ponavljale, iz godine u godinu, skoro u oči svakog ispita, ipak sad one behu ozbiljnije i činjahu se Peri
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako da je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Do nje je ležala postelja, zabačen jorgan, izgužvan čaršav od dušeka, i još od prašine nepočišćene utisnute očeve stopale po ćilimu.
valjda čak oko pola noći, kada je bila već lakosana, seća se docnije, čula je odozgo, kroz tavanicu, kako sigurno iz očeve sobe, jednako dolazi šum, čak i glasovi, i neko dugo | hodanje.
Jedino gore, iz njine kuće i iz one njegove, očeve, sobe, jednako se svetlost prozorska menjala. Čas je tamnila, čas sijala, sigurno od senke materine, koja je išla po
— Konja, čizme očeve! — ciknu Tomča na Arsu. I sam odlete u štalu i, ne čekajući ni da se alat osedla, ni Arsa da mu čizme donese, na golog
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Vidjela je sve to cura, jer se ni njoj ne spavaše, a može biti naslućivala je i uzrok očeve brige. „Ma tebi, tata, ne spava se?“ poče ona. „Bogme, dijete, ne... Jadi ga znali, nešto mi se razbio san...
Videći e joj je zaludu otimati se, prisloni glavu na očeve grudi i briznu plakati, rekavši: „Tata moj, šta mi to zboriš?“ Suze je zagušiše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije. Odmah se videlo da će biti lep i krupan.
— Vidi se i u mraku. — Vidi se. Vukašin sede na minderluk, uhvati dasku stola i stegnu je zadovoljan što ne vidi očeve oči. Aćim zavija novu cigaru i ljuti se na tupe prste što drhte i prosipaju duvan. — U tuđim sankama?
Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi. On to ne može da razume. Neće. Aja moram... Kida vlažan kraj cigarete. To mora jednom da se dogodi.
I sada čuje očeve reči: „Pismen je toliko i račun zna da može oko kantara da pomogne. Ako pogreši, ti imaš dlan. Ja hoću da se muči da
Noseći drhtavicu i škripu snega od brzih koraka, uđe u mrak očeve sobe. Aćim ga zaustavi kod vrata. — Svršen je naš večerašnji razgovor. — Ja sam se ovde rodio. Ja sam ovde...
Zar na seljake, Srbe, poštene građane što brane svoja prava, zar na svoju braću i očeve? Čuješ li me, vojsko? — Aćimov glas se gubi u vrevi puščanih okidača.
Mogu i na robiju da ga oteraju. On se nikada nije bunio protiv vlasti. Zašto da on plaća očeve grehe? Glava ga boli: čini mu se da će se rasprsnuti u parčad. Crknuće kao pacov ovde u senu.
Još jednom je Mijat sedlao kobilu, samo je bio sneg i Božić... Bežao je da ne vidi kako sin poslednji put odlazi iz očeve kuće, baš istog dana kad se i Bogu rodio sin, a nije mu bio sin. I njega je drugi ocem učinio...
Žalio je samo decu što će očeve grehe da ispaštaju. Ona su nevina kao i pilići, i nisu kriva što su prozori od šarenog stakla i što su na.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Vadeći školjke zapletene u okca očeve mreže, šaputao je o toplim morima u kojima rastu korali rumeniji od trešanja, a između njih promiču zlatne ribe.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na naše očeve, eto pomislite samo na naše slavne očeve. Jeste li vi Srbin? Ako Boga znate jeste li vi Srbin? Jeste li vi sin ove
Na naše očeve, eto pomislite samo na naše slavne očeve. Jeste li vi Srbin? Ako Boga znate jeste li vi Srbin? Jeste li vi sin ove zemlje u kojoj je žena do juče izlazila
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Niko, dobaci Kristijan, buneći se zbog ove očeve primedbe i dodade - A ko ne bi pomislio da ti nisi još uvek stari nemački ”žutokljunac”?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
neću ih ni spominjati, i onako im očeve ne poznajete . .. Ma nemojte misliti da sam zapustila svoju djecu: sve sam ih jednako odgojila, svi su bili od moje
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
u dnu, desno i levo i jedan prozor desno. U sredini sobe veliki, zastrt sto, po njemu prostrte jedne stare očeve pantalone koje će gospa Živka prekrojiti za sina.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofku, opet, samo u tri maha nalazimo van očeve kuće, ako ne računamo jedno sećanje iz ranog detinjstva, kada se zajedno s roditeljima i sluškinjom Magdom izvezla na
To što Tomča, čim poželi da se vrati, odmah traži očevog konja, zatim i očeve čizme, predstavlja čin sinovljeve identifikacije s ocem: simboličko preobraćanje sina u oca.
Ona je, prvo, dobila mesto u naslovu. Zatim je u početnoj glavi šire razvijena pripovedanjem o junakinjinim precima s očeve kao i sa majčine strane: „Toliko umobolnih, uzetih, toliko rađanje dece sa otvorenim ranama, umiranje u najboljim
Štaviše, premda izgleda da Sofkina stradanja nastaju tek od proševine, od očeve i svekrove odluke, pa kasnije od Tomčine zlovolje, ona su ipak začeta mnogo ranije u njoj samoj kao konflikt oprečnih
Tako isto i u drugom romanu, Gazda-Mladenu, čisto ekonomski činilac - strah od siromašenja posle prerane očeve smrti, pa ulaganje velikog napora da se trgovina očuva i podigne - ima značajnog udela u sudbini glavnog junaka, ali
odricanje Mladenovo od najintimnijeg dela ličnog života priprema se već u ranom detinjstvu, a počinje od prevremene očeve smrti, kad junak, preuzevši odgovornost za porodicu, vidljivo menja i ponašanje.
165 Mali se Mladen nije formirao u senci očevog ili majčinog autoriteta, nego babinog, a posle očeve smrti taj autoritet naglo raste uporedo s preuzetom odgovornošću.
Drugi je primer uzet iz III glave. Kad gazda Mladen posle očeve smrti preuzme trgovinu, svako veče polaže babi račun o dnevnom pazaru.
drugih likova i, po svemu sudeći, upravo ono ima znatnog udela u junakinjinom (kasnijem) neočekivano brzom prihvatanju očeve odluke o nedoličnoj udaji za seoskog dečaka; u njenome - nakon kratke pobune i protivljenja - ne spoljnjem samo i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pa kad ta djeca, majčin sine, poprime vašu učevinu, po'vataju vaše planove, spise i protokure, pa se onda vrate u očeve dvore, teško vami! Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i njega zajedno sa materom grli.
Da majka mu, ako ne baš veselo posle smrti očeve, a ono bar spokojno, kao i pre, samo onako slatko, uneseno, po sobi, kući, gotovi, sprema, s mlađim bratom se zabavlja,
— Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada. Prvi put od očeve smrti bilo je tada što ga je baba od posla, rada odstranjivala.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Neosjetljivo nastupi proljeće, probudi opočinulu zemlju i oživi razgovorom planinu nad selom. Radu prvo proljeće iza očeve smrti ponese nadom.
Pa kako se sve izvrnu, kako silom događaja poslednjih godina o svemu se razuvjerio! ... Teško mu je u duši... Poslije očeve smrti premišljaše često o tome, i puče mu pogibija pred očima, ali kako da se najednom snađe — on, jedinac što ne
Položivši ispite zrelosti, osjeti jaču neodoljivu volju i čežnju za životom. Protiv očeve volje svuče pitomačke haljine. Čestit, nadahnut najljepšim mislima, otputovao je iz svoga vrletnoga kraja da se upiše na
Mišlju je pratio očeve kretnje i njegovu brigu za neprekidnim radom. Nikad ničim nije se zadovoljavao — i on je u svome ocu viđao tek nemirna
Čuvstvo ljubavi budilo se i izbijalo iz cijeloga mu bića. On zaželi milovanja i utjehe i bolno se sjeti očeve srdžbe i prezira. Besvjesno se podade tuzi i, onako bez misli, krenu dalje... U hodu naljeze na Juru i sestru mu Mariju.
No zasve, kad naljeze pored očeve sobe, začu mu glas. Zaustavi se, sustavljajući u se dah. — Da mi je znat' kud se je do ove ure skita! — govoraše otac.
— Reci ocu da ne govori ludosti! — bocnu Piero Tadićeva sina, koji je očito blijedio radi očeve neprilike. — Nije ono za nas! — I ja sam mu govorio... — smeteno odgovori mladić. — A zašto nije? — opazi Ivo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Eto tako sam ti ja od očeve strane Pavle Šuša. A mati moja, naprotiv! Ti nemaš pojma kakve ona sve eksperimente pravi.
Ona, Leksa Vlaovićeva. Nije zato mnogo tužna bila kad joj je otac umro. Ali na sam dan očeve sahrane Josif dobi neki čudan napad: strah mu je obuzeo telo i dušu, drhtao je, nečega se bojao, prigušeno vriskao.
ne boj se, nismo još prosjaci... tu je kuća, i ja još mogu da zaradim. — A jeza je prolazi zbog starosti očeve i svoje, zbog bolesti, i, najstrašnije, zbog samoće koja nju čeka...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Bilo ih je još vrlo mnogo. Koliko sam puta, na primer, nove novcate očeve cipele vezao kanapom za ušicu, napunio vodom i vukao kao kolica.
Ako bi naišlo pozorište, stradale bi, razume se, hartije iz očeve kancelarije, ćilimi i jastuci iz kuće, daske iz šupe, brašno iz kujne, vuna iz jastuka za brkove i brade, pa onda
neke čudnovate snove, kao čovek koji je zaspao pod utiscima najlepših perspektiva za budućnost a koga će probuditi očeve batine.
reči naglašavao kako sad treba da mu osvetlim obraz, i ja sam to vrlo svesrdno primio k srcu i verovatno bih i ispunio očeve želje da su samo i profesori na to bili pristali.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo. Po visini Stric je ličio na svog brata od tetke, očeve sestre, krupnu seosku momčinu Nikoletinu Bursaća.