Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Moj otac odgovori: „Istina je, da sam se zakleo da ću mu biti veran i protiv Turčina sa slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara izneveravam i ostavljam, no car ostavlja mene
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
000 groša! Koje ovaj nebrat i plati, s tim, da udovicu više ne vređa, a da deci deo očevine pošteno odvoji. Tako ti ded Gavrilo i brat mu Mijailo ostanu sirote! Gut! Jawohl? Abtren!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali on ne samo što je uzeo, venčao se s njom, nego, kao u inat braći, kući, kad se odelio, i od svog tala, očevine, nije hteo ništa da uzme, nego sve braći ostavio, a on se digô sa ženom i sišao ovamo dole u „nove male“, gde je zemlja
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kakva setva, takva žetva. — U crnoj zemlji bijelo žito rodi. — U ratara crne ruke, a bela pogača. — Nema očevine bez krčevine. — Bez orača i zdrava kopača, ne bi bilo kruha ni kolača. — Nema kruha bez ruku, nema ruku bez kruha.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ne znam šta — malo kasnije iskreno upita Vukašin. — Pa priznanicu da sam ti isplatio tvoj deo očevine... Ja ću sam da potvrdim u sudu.
i posle, i onih trista dukata što mu je dao kad je dolazio... Kako će da do kaže da mu je isplatio njegov deo očevine? Sve imanje što je on, Đorđe, kupio... Tapije glase na Aćima. Slepac sam. Ako, Đorđe!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Moji me abderićani ne razumeju; uvek ću im ostati neshvatljiv. Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo svoje očevine, otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle mnogo godina, oni me prvo zapitaše kakva sam blaga sa sobom doneo.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako mi Dunav odnosi, malo po malo, i poslednje ostatke moje očevine. Ali ja se ne srdim na njega - a kako bih i mogao! Koliko puta me je okupao i osvežio, koliko mi je mesečina razmenio
No otići u Beograd značilo je služiti svom narodu i nauci. Ja prihvatih zato taj poziv, žrtvujući mu ostatak moje očevine, koji je bio dovoljan da njime prebrodim desetogodišnji period moje vanredne profesure i sve nevolje svetskog rata i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Ti me pitaš, ja pravo kazujem: „Mogao bih život otkupiti, tek da mi se dvora dovatiti, očevine i pak postojbine; imao sam nešto malo blaga, mloge lave i mloge timare, mogao bih otkup sastaviti; al' mi, bane,