Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom. Tek što kojega taknu, mrtvi oživlje a konji se u ljude provrgoše; pa ih upita: „Koji ste i što ste vi?
je otac viđe zaplaka se pa pade nad njom, i videći je bez ruka posu je onijem prahom od | repova konjskijeh, te ona oživlje u oni čas i druge joj ruke iznikoše — ne od mesa, nego od suhoga zlata.
” Onda ona žena povrati oči carevu sinu i zadune ga, i kad oživlje, dade ga caru a on njojzi konja. (Daklem se misli da je konj bio sin one žene, a onaj čovjek što ga je car ranio njegov
A ova je baba bila sunčareva majka. Kad ona sirota oživlje i viđe da je u gori, zagrli babu i nikada se od nje odvojiti ne hoćaše.