Upotreba reči pada u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

1871. SIROTA BANAĆANKA Tri dana je kako neprestano kiša pada; za tri dana niko nije video ono blago, plavo nebo, niti se iko ogreja na umiljatome osmehu provirujućeg sunca.

“ i: „Hvala, domaćine, ja ne mogu više!...“ a, ovamo, prima čašu, ispija je naiskap i pada, trešten, na zemlju... — Tako je, Miladine!... — rekoh mu ja, odobravajući, jer sam osećao istinu njegovih reči...

Obradović, Dositej - BASNE

a nejma dovoljno rasuždenija i iskustva svojemu govorenju potrebni red i raspoloženije učiniti i dati, on vrlo lasno pada u blebetanje i razumnim slišateljem dosadan biva.

Za|to pravi učen i razuman vsegda se uči i vsegda zna da jošte malo zna, i zato niti mu kad pada na um da o svom znanju visokoumstvuje, nego neprestano i priležno vnima što se oko njega govori, i nejma dnevi ni časa u

ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada. Drugi su tu bili, | i drugi, pak nisu se mogli posvetiti, altroke pop Mauk!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

2. Ko je taj što me strela i kolje i čamov sanduk brzo stesa - Dok pada čađ na snežno polje za 70 kila mesa? Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa da jedem, spavam,

Gasi to! - gaze je nogama pa zar ne vidiš, bogamu, da i na svice pucaju! Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož.

MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i kaluđerima da se svaki

svake Majstori majstorije svoje da ostave a zemljodelci svoje sve rabote da ostave i poljska dela i vodenice Pada kiša na doboše o da nam vredi iz puščane cevi cvetom iz topovske jabukom crvenom!

o da nam vredi đurđevkom na mač! Pada kiša na doboše ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović

Udara bogato, udara od sveg srca, već mu se lice od napora krivi, gubi dah, zastaje, prediše, više ne može, i pada mrtav umoran, a mi živi.

Kad sve dogori, mi izađemo iz dima, kraljica pada u nesvest, a kralj trlja oči i gleda nas zaprepašćen: Sunce vam vaše, pa vi opet živi!

što nam se ne peva, i slaveći onog ko nam se ne slavi, idemo i stižemo i gde nismo hteli: na prazno mesto, na koje pada mrak. Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali?

bosa među čizmama gazi sneg, gola ko jaje beli se kažnjena glava, i cela pijaca, kroz sneg koji ne prestaje da pada, gleda je kako čeka ko će prvi da je pljune, sad, kad svaka kurva sme da je opsuje, da joj se naruga, da je prstom

2. Sad nova sila sija, ali ne spasava, kao što nas ni bivša nije spasla. Cena glave pada, ko što je padala, cena brašna raste, ko što je rasla. z.

kamenike, koja cveta iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

On opet: „Udri more i drugi”. Te moj Ivan i drugi. Što većma pada mrak, to oni mene većma okružavaju. Kako dođemo u tabor, mene u čador, zapališe sveću, i jednoga pobratima pokraj

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Pa i otud mu pada lepa parica. Da je ko drugi na njegovom mestu taj bi, maže biti, već odavno načinio lep kapital i okućio se.

Baš kad se gazda Milun prikuči ka kolu, prekide se igra i onaj Srejin momak zađe kupiti bakšiš. Pada para kao kiša. Svaki čas pri đe momče Sreji, pa mu izruči u peškir po punu kapu krajcara.

Đoša se, opet, žali: kako rđavo ide radnja, novac ne pada, mušterija nema. Uzdiše kapetan, uzdiše Đoša. Jedan se teška kako se mora trpeti, drugi se teška kako se iz svoje kože

Eto, možeš i u Zarožju, ostati. Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po majci, rodom je otuda... — Sve je tako, Radojka, ali baš ne mogu... Volim otići malo dale!

— Koja Mirjana? — upita Purko. — Pa ona iz Ovčine — reče baba i okrete se Strahinji. — Tebi, sinko, pada i kao neki rod. — Jest — odgovori Strahinja nemarno, pa dodade — Može biti ona će najbolje znati...

Kumovaće Purko, jer već ionako pada Radojci kum; stari svat biće čiča Mirko, a dever Srdan, kao ponajmlađi, među njima.

na voštanim svećama mutavdžija — zanatlija koji pravi pokrovce mučnjak — veliki sanduk niže vodeničkog kamena u koji pada brašno Nabelajisati — naići na nesreću, nastradati nazime — svinja od godinu dana nazor — silom nasuliti se —

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Zavade se dvojica — šapuće on — a ja tamo te spotaknem ugarke. Povučem stranu jednom, i on dobija... Jedan pada, drugi skače... uz jednog prijatelji, uz drugog prijatelji, pa se i oni zavađaju... I čisto gleda očima taj lom.

Savest ga nije grizla... Štaviše, osećao je i nešto osvetničkog zadovoljstva gledajući u pameti kako Stanko pada... — Tako i treba! — mislio je. — Hoće on meni da otme Jelicu... Nema, sinko krvavi, to se glavom plaća!...

Na oči mu se navuče nekakav mrak; učini mu se da mu nesta zemlje pod nogama i kao da pada u neki bezdan... Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča. Prihvati ga da ga digne.

Baci pogled na grudi koje se jedva dizahu. On priđe bliže i smotri kako donja usna modri i pada... — Dajte sveću!... — reče i nehotice. Sve se užurba. Nasta zapevka.

— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći!

Čupić viknu: — Pali!... Osu grmljavina kao iz neba. Redovi se turski prolomiše... Ovde vidiš kako pada čovek, a onamo kako se konj propinje te svaljuje po dvojicu... Puške se opet napuniše...

Dučić, Jovan - PESME

A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na

dok ponoćne zvezde šume iznad glave. Kô svileni crni noćni galeb, tako Moja duša pada na talas, polako, I zaspi u svojim suzama, kô dete.

Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Kô da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.

Dok večernja magla iznad nemih žala Pada, kô zaborav, nečujna i siva. Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala.

Dva apostola tud su minula S porukom sina čiste Marije. Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s neba sredine: I sja oreol večni i novi Jagnjeta što gre preko ledine.

A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno sunce slave. NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra;

Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine! Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!...

I čujem, u meni list za listom pada. STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz

Kakva je to veza izmeđ duše sada, I tih dana što su protekli, kô voda? Zašto većma volim veče koje pada, No purpurnu kišu iz jutrenjeg svoda?

U večeri duge, Prah srebrnih zvezda dok lagano pada, I s cveća se diže svila, kao kose, Moja nova ljubav rodiće se tada Kao novi listak i nova kap rose.

Huje tamne rime, kô mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada: U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo.

ko zna gde i kada, Nenadno i naglo javićeš se meni — Možda kad u duši bolno zastudeni, I u srcu počne prvi sneg da pada.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno. Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu.

Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac! Ves malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu na visoko čelo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali oči, oči! Ni nalik na one pređašnje!

Čudan malo na pogled. Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom. Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo. Guste obrve gotovo se sastaju, a međ njima jedna duboka bora koja se ni onda ne izjednači kad gospodin čovjek

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!

Slova u imenu i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis.

— veli Jula i gleda slatko i nasmejano na cveće, na rodin kljun i ružu, kako se jedno drugom klanja i približuje i pada u naručje, pa k’o da se ljube.

A baš im je i zgodno bilo, jer je toga dana bio neki ženski praznik »Kirijak Otšelnik«, koji pada 29. septembra, pa se toga dana i ne radi u tom selu otkako je pre dvadeset i nekoliko godina udario šlog jednu ženu za

Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka. Upadaju kola do glavčina i junaku čizme do članaka, pa čak i do štufli.

što rekli. Jedva izn’o čitavu kožu. — Tako je to, — trlja zadovoljno ruke gđa Sida. — »Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada«, govorila je uvek moja pokojna mama! — Eh, manimo se toga! Bilo pa prošlo! — Pravo kažeš!

— O molim, molim! I vama i svakome može to pasirati... — Jest, kad bi frau-Cvečkenmajer bila tako lakomislena, pada se tura i di joj nije mesto...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45 BOŽJI LjUDI I ZADUŠNICA Jedna pada u zimu, druga u leto, pred letnjeg sv. Nikolu.

Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača. Na kapiju grobljansku ne može da se uđe.

Podignuta na direke s kujnom i sobom. Docnije dozidana jedna oveća, dugačka soba sa drvenom sofrom, u koju bi, kad pada kiša a parastos je, podušje nekome, imali gde da se sklone i trpezu postave.

— Čičo, ’ajdemo si doma! — Naposletku ponudila Vejka Taju kad je videla da je sunce već zašlo i mrak počeo da pada. — Ja! — odjednom se na nju obrecnula varošanka — šta će tamo? Dobro mu je i ovde... Ali Vejka nju nije slušala.

tad ono od Boga pada. — Pa kako ga ti poznaješ i vidiš noću?... — Vidim si. Zamiriše, pa ga osetim i idem da ga uzberem. Ali ono se krije.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Pa, onda pazi kako ćeš pred devojkom govoriti, jer nije prosta, i samo uglađen čovek joj u oči pada. Dođoše u Š. Teraju u bircauz. Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen.

Srećna Mica, ona dobi muža po srcu! Prošle fašange, Mica se udade, Alka ostade. Alka je još mlada, ali teško pada drugarici kad drugaricu pod vencem vidi, a ona ostaje. Onda devojke postaju sumorne. Šta ćemo, kad sve po sreći ide!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ovi priznaju da je ono rđavo, samo, vele, „nema ko da dođe mesto nas“. A babin poznanik nervira se, pada u vatru: — Ama vi mlađi samo znate da rušite, vi ste izrodi, vi ne volite ovu zemlju.

Afrika

Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca. busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu:

Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta. Silazeći u kabinu oko ponoći sretam Roberta, mornara Bretonca, koji mi

Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo.

Iste noči Švajcarac koji je somnambul, pada sa verande pravo međ živinu i one žute afričke pse, te nas sve razbudi strahovitom larmom koja se oko njega digla.

im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada iznad visokih zaobljenih čela.

Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno

Katanac, marke Jal, obavijen u krokodilsku kožu. Dosta je poželeti nekome zla, zaključavajući katanac, pada onaj istoga časa mora da umre. O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca. Čovek misli zlo i navija konac.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Što, more, što? PETAR: Mrtvi konji, nema više pomoći JANjA: Kirije imon! Ubiem si! (Trči.) Ubiem si! (Zavjesa pada.) DJEJSTVO DRUGO POZORIJE 1.

Ja ovakovu narav nisam jošt nigda vidila: kad je u najvećoj nuždi, gdi smesta potrebuje pomoći, tu mu jošt na pamet pada pogađati se! Žao mi je samo taki krasni konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv.

Kako je tu slatku reč. Oćim i ja da prođim svet pod mojom starostum. KATICA: Zaboga, papa, šta vam sad pada na pamet! JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš!

) MIŠIĆ: Ovo opet štogod znači. JUCA: Evo mu poslovi! MIŠIĆ: Tu bi trebalo pomoći. (Poklonivši se, pođe). (Zavjesa pada.) DJEJSTVO TREĆE POZORIJE 1.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Isakovič je sve to slušao i ništa nije razumeo. Osetio bi samo, kad bi je iz kola skidao, kako mu gospoža Evdokija pada, hotimice, u krilo, kao da želi da u njemu potpali utrobu i da probudi u njemu, mušku, požudu, koju već davno nije

međutim, odjeknu pucanj iz husarskog štuca, i Pavle vide kako Garsuli, pod svojim šeširom ukrašenim nojevim perjem, pada, u kola, pa se diže ponova, a zatim, zaljuljan, ispada iz kola i ostaje, nepomičan, na zelenoj travi.

Na vrhu brda crnela se, u sumračju, tvrđava. Čuvena tamnica. Kroz sumrak i kišu, koja je počela da pada, Pavle je došunjao se sve do aleje, koja je vodila do kapije stražara.

Kostima našim da kaldrmišeš drum u Veneciju. Da se zabeli kad god sumrak pada. Put da nazidaš kostima našim, po planu grofa Merci!

Psi Božičevi ležali su uokolo, ne skidajući pogled sa Pavla, tiho režeći. U bašti je, međutim, počela da pada kiša. Isakovič nikad dotle nije sedeo za trpezom čoveka, čiju je ženu imao, i nije se nikad, ni nadao, da će i to u

koji je bio napunio tada trideset i sedmu, to je bio doživljaj, kao one vatre, u jesen, na obranom polju, kad već pada inje, koje predskazuje dugu zimu.

Kod mesta zovomaja Corndorf. Gde sa konja pada, mrtav, kornet Marko Ziminski. Dok na brežuljku blistaju prajski oklopnici.

Žene su vriskale. Deca plakala. Trifun, na konju, umorio se grdno, a prešao, tek kad je mrak počeo da pada. Višnjevski mu je naredio da nastavi put odmah, idući dan, bez zadržavanja.

Da se širi, kroz celu ravan hungarsku, a pada i na Budim, i na Rab, i na Vizelburg, kud je prošao. Ta svetlost jesenjeg Sunca nije se probijala samo kroz krčevinu,

Sve do njenih, bolnih, jauka, kad je počela da se porađa – posle tek sedam meseci bremenitosti – sve do njenog pada, kad poče da se previja, na zemlji, Pavle nikad nije bio, pred svetom, u prisustvu drugih, mek, nežan, prema ženi, i

Živeće! Nego ono levo oko. To ga brine. Da ne izgubi to oko. A može biti i drugih posledica tog pada sa konja i udarca kopitom. Felčer je ponavljao, kad bi Varvara izišla: „Sirota mlada žena! Sirota mlada žena!

Ako bi Petar imao nesvestice, ili napad besnila, treba da ga pozovu opet, odmah. Petar je bio, posle svoga pada sa konja, donet, kući, u saonama, koje su iznenada stale pred kućom, donoseći oficira u nesvesti sa Kostjurinovog

Teodosije - ŽITIJA

tvoje milosti koju si pokazao na meni rabu tvome, zapovedi opet svemoćnom rečju tvojom da se zaustavi grad koji pada!“ I odmah se s njegovom rečju zaustavi. A sveti sa velikim veseljem blagodarivši Boga završi molitvu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Uz nju idu nestanak promene kod imenica i upotreba predloga. Ali što još više na prvi pogled pada u oči, to su rasne osobine stanovništva istočno od Iskra i od Ihtimana u Bugarskoj: tamo su mnogobrojni mongoloidni

Ivan Knežević, knez Ivo od Semberije, donoseći otkup za zarobljene žene i decu, kad je ugledao srpsko roblje, „triput pada pa on obamire... niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god.

Pokušajmo da pokažemo kakav je sadašnji mentalitet Šumadinaca. Glavne psihičke osobine. — Ono što danas naročito pada u oči u karakteru Šumadinaca jeste nešto jako, smelo, velika aktivnost i zdravi živci.

221). Ponašanje Šumadinaca za vreme kriza je vrlo značajno. Treba se setiti 1813. godine i pada Srbije posle devetogodišnje borbe: već posle nekoliko meseci javlja se takav otpor da se paša nije usuđivao izići iz

Većina alata za zemljoradnju i stočarstvo takođe su od drveta. Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu.

Naročite psihičke osobine. — Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima.

Ovi su ljudi vrlo visokog rasta, što pada u oči čak i među dinarskim stanovništvom. Među njima se mogu lako izdvojiti dva tipa koji su različnih kompleksija.

Nacionalno osećanje je bilo uvek živo kod njih kao i kod Hercegovaca. Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god.

Poneki put se može u Zagori čuti i koja talijanska reč. Kod Zagoraca pada u oči prava južnjačka živahnost duha koja iznenadi kad se dolazi iz Bosne.

Kada se stanovništvo centralnoga tipa uporedi sa drugim Južnim Slovenima, najviše pada u oči arhaičnost običaja, nešto staro slovensko ili južnoslovensko, zatim staro balkansko ili tursko-vizantijsko.

Ovo se zapaža više kod žena no kod ljudi; one su očuvale staru nošnju, koja uostalom pada u oči starim vezovima i bogatim ukrasima.

Zapazio sam dalje, po izgledu nedoslednu, upotrebu člana koji ima i značenje pokazne zamenice. Najzad, pada u oči vrlo brz govor sa osobitim kratkim naglašavanjem.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin. — Pa napolju pada čitava kiša od mačaka. — Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš.

Na pragu sjedi čiča Trišo i puši lulu. Kosa mu je već sasvim bijela, valjda od silnog brašna koje mu već godinama pada na glavu. Šarov i mačak Tošo obično sjede udno Čičinih nogu ili šetaju oko vodenice i paze na neznane goste.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

oko Čučne se pa se skoči Skoči se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom težinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u paramparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj

srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan sad kiša pada Iz drugog dlana trava raste Šta da ti pričam (1954) KOST KOSTI I.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta! Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio državne službe pa po ceo dan da sediš kod kuće, pripadaš samo meni

Nasledili ste me, jer je sud bio u zabludi da sam mrtav, a pošto sam ja živ, pada samo sobom to nasleđe i vi ćete se iseliti iz ove kuće i predati mi je kao i sva ostala imanja. SPASOJE: Gle, molim te!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ti ne znaš kakav je on čovek bio pre onog pada - rekla je, a oči su joj bile modroplave i raširene. Stanika je govorila da Nedin otac nije bio nikakav čovek ni pre

Ponekad u snu, viđao sam sebe kako mu bacam kamen u glavu, njega kako pada, sav krvav, i majku izbezumljena lica. Bio sam srećan što se to ovaj put nije dogodilo i što ću mamu od sada viđati bez

Osetih Rašidu sasvim blizu sebe. Veče je padalo naglo, kao što pada zavesa u pozorištu. Videli smo kako se u Karanovu pale svetla, a onda je nešto dalje, iza groblja, u Ciganskoj Mali

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Bičevi pucaju, viju se oko ušiju, konji teško dišu, sustaju, a onaj poslednji od vodene strane sve klizi i pada niz bajir, katkad ga lađa trgne natrag, pa se izvrne. Strašno mučenje.

Kad ode, preda na poštu pismo. Tako Šamika provodi vreme, a ženidba ne pada mu ni na um. Dugo čeka, pa tek jedared javi mu pošta da su novci sa pismom stigli.

— To ne mora rđavo biti. Hoćete li i vi u maske ići, Herr von Kirić? — No to mi još ne pada na um; mi ćemo gledati, pa smejati se.

Misli, kad sasvim ozdravi devojka, da će je Šamika uzeti. Kuća čestita. Šamiki, pak, tako što još na pamet ne pada. Čamča slavi krsno ime svetog Stevana. Daje za svoje prijatelje veliku večeru. Pozvati su i gospodar Sofra i Krečar.

Ne jedna frajla čeka za haljine; napolju pada sneg, ona čeka poluobučena, čeka Šamiku, ali Šamika ne sme faliti; mada je bal započeo, on je za po sata tu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u baruštine, ali je ovde proletnje veče rastapalo ih u beskrajno plavetnilo.

Stenjući od bola u kolima, činilo mu se kao da već nekoliko dana pada neka kiša, kojoj nema kraja, u kojoj se slivaju sa njega ne samo žena i deca, već i bivši njegov život i sve što je

Kiša beše prestala da pada i, spremajući se, on je, kraj svojih konja, sa skele, video kako se na obali sprema ceo puk.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Evo jednog primera: „Žena uzme čanak s vodom, i stane pod kakvu gredu, ili pod kutnje rogove, gde pada crvotočina, a muž njezin čim teškim udara u gredu ili u rog, te isteruje crvotočinu; ona pak, kad u čanak makar najmanja

(Vuk, br. 1350) — Ko gođ što đelja, predanj pada. (Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi

se govori i o važnosti sopstvene, lične aktivnosti za ono što će se pojedincu desiti („Ko gođ što đelja, predanj pada“). Ko se sâm ne trudi, nemu niko ne može pomoći („Dok se čovek čuva, i Bog ga čuva“; „Lijenom Bog ne pomaže“).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

koja pod koritom spava dok se maćehina kći u zlatnom ruhu dvorom šepuri, za pepeljugu, za pepeo suri koji po njoj pada dok kraljević kćeri maćehinoj sasečenih peta cipelu navlači; za pastorku koja u zapećku stoji dok su oholih maćehinih

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

već samo ono što je preostalo od njega posle svih okršaja i trošenja tamo gore, u onom oblačnom gradu na koji neprestano pada smog — osećao se kao sopstvena ljuštura koja nosi njegovo ime, prezime i osmeh pun najskupljih džeket-navlaka. — Jutros...

Jedanput u sto godina, jedanput u milion godina, jedanput u životu...« Svlači majicu i pada u fotelju. Toplina stiže u talasima sa limenih krovova ispod otvorenog prozora.

Plašio se pada, a svaki od ovih predmeta ga je izbezumljivao svojom besmislenošću. Bio je duboko uveren da je svet svakako potpuno

Na svakih šezdeset metara magistrale, u sveopštem potopu letnjih provoda, pada po jedna žrtva, po jedan vernik uživalačke religije.

Dobio ju je na poklon od kolege, američkog kreatora, Džona Fijendake iz Bostona. Proseda kosa pada mu valovito na ramena. Mada je sam stvarao, prezirao je modu i da se lepo oblači.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: Ja sam tako u poslu da mi to slabo i na um pada. MLADOŽENjA: Vaša lepota... DEVOJKA: Vi opet počinjete komplimentirati. MLADOŽENjA: Vaše oči...

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U pregledu 20th Century Children's Books3 navedeno je da u to vreme „pada razdoblje širenja, u toku koga su velike 'dečje kuće' utvrdile svoj ugled, i mnoga velika preduzeća, prvi put, pokrenula

Da nije tako, zašto bi se skrivalo? 1978. ZMAJ I Kod Zmaja najpre pada u oči bezmerna, nesuzdržana otvorenost, okrenutost ka drugima.

To je donekle neobično ako se zna da u tom razdoblju pada procvat naše socijalne književnosti. Onoliki tendenciozno zasnovani, ozbiljni romani, pesme i priče, potonuše netragom;

vodu kao žaba on da skoči, Ali ovde, usred peska, uhvati ga drhtavica Što mu kojekakve slike u pustinji vide oči. Pada u oči neobaziranje Vučovih dečaka na zahteve i naređenja odraslih, na roditeljska starateljska prava i navike.

noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada po njima prah zimskih mjesečina i tajanstveno se iskri zrnje smrznuta sniježnog prostranstva.

i ode Nidžo, nestade ga. (Sveti Rade Lopovski) Poizdig do poizdiga, pad do pada, a u celini: jedan jedini talas, bez pogreške i bez suvišnosti.

slobodnim sastavima. Mučan nesklad između dečjeg uzrasta i terminologije tih sastava odmah pada u oči. Deklarativna ushićenja i izanđale fraze nikada nisu bili atributi elementarne pismenosti, a jezičke nezgrapnosti

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina. LEPRŠIĆ: Inkvizicija za protokole madžarske u vojvodini srpskoj?...

NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči. ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka. NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to? ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spaiska dobra.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Njegov rad pada u doba od 1716. do 1747, i od njega je sačuvano trinaest manjih i većih rukopisa, prepisa raznih crkvenih zbornika i

počeo pisati za vreme vlade Josifa II, u trenutku opšteg duhovnog vrenja u Austriji, i glavna njegova književna delatnost pada u doba vlade Josifa II.

I Dimitrije se baca na čitanja života svetaca, pada u najveći verski zanos, gladuje, muči svoje telo kao stari hrišćanski sveci. 17. februara 1758.

godine, u Beogradu.32 BIBLIOGRAFIJA. — Glavni književni rad Dositeja Obradovića pada u doba od 1783. do 1790, dakle za doba vlade cara Josifa II.

Posle pada romantizma, od 1870. godine, kada su se opet počele širiti racionalističke ideje, srpski duhovi su se stali vraćati

— Milutinović je počeo pisati vrlo rano, još oko 1810, ako ne i ranije.57 Ali glavni njegov pesnički rad pada u doba od 1826. do 1844.

mlađi se počinju odbijati od Danice, koja je sadržinom sve slabija, nailazi na sve manji odziv, poslednjih godina sasvim pada, i gasi se 1871. godine. Nasuprot Danici omladinci su krenuli Javor, koji je 1862—1863.

kakav je ostao celog života, ušavši potpuno u romantičarske ideje koje su odgovarale njegovoj pravoj prirodi, on sasvim pada u vukovsku romantiku: celog života nosiće fes, mrzeće »uskogaće«, pisaće južnim narečjem, obožavaće narodnu poeziju i

Milićević, Vuk - Bespuće

prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza, zatvara prozor i pada, iznemogao i izlomljen, na krevet, i spava teškim, mrtvačkim snom. Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni.

strane, polijegajući po zemlji; digne se oblačić dima, grmne i odjekne nekoliko puta potmuo pucanj s kišom kamenja koje pada, pršteći i rušeći se niz brdo.

se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju pada jedan dio njegove sramote. Kad ugleda Gavru Đakovića, ona briznu u glasan plač i sakri lice rukama.

On puštaše da ga pritiskuje taj sladak teret što pada na njegovu dušu, ispunjava je, i nosi njegove misli nekuda gdje još nijesu dotada bile.

Sremac, Stevan - PROZA

Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično. I nije to sad više ni očajanje, nego neka poštanska rezignacija u kojoj se Jova

Paju, a on samo šilji brk i sluša bajagi pažljivo domaćina i osmejkuje se jednako. A Jova pada sve više u vatru, naliva i sebi i polaženiku, ispija i svoju i polaženikovu čašu; hrabri ga osmeh polaženikov, pa

baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima li dovoljno vazduha i svetlosti, i da li svetlost pada deci s leve ili s desne strane.

Radičević, Branko - PESME

Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš

“ Ona viče, puca prekomorka, Turčin pada u zelenu travu, Ljuba k njemu pa mu skida glavu, Te je meće dragom više groba, Verna ljuba i poslije groba.

divna tu se prosipala, Krvaca tvrdi kam je prolokala, Kam se kruni, kamen se komada, Pa sve komad za komadom pada, Jošte malo, nekolika časa, Pa im nema ni traga ni glasa, A jezana i drugoga čuda, Da se seća svak kô sanka luda.

Al' iz gore tanka puška ciknu, Turčin pade — i što ću ti više, Već iz gore puške okupiše, Veće Turčin za Turčinom pada, Već se kaju što pustiše grada.

Jedva zora zabelela mlada, Na mrtvace bistra rosa pada, Kroz mrtvace suzna i krvava Ide, luta jedna ženska glava, Sve pregleda, a traži jednoga, To je Hajka, Ala joj

“ Plamenoga mača on doita — Al' ga opet na zemljicu ita! I na zemlju čarnu dole pada Te se valja po prau od jada: „O zašto sam, Bože, ja malačak? Zašto, Bože, još tako slabačak?

9/1. 1845. KAD MLIDIJA UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zeleno ga više ja nikada Videt neću.

mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!

Još ne idi, još je rano, Još zorica spava, Jošte sunce ogrejano Kraj zorice čmava, Jošte rosa, još ne pada, Ao moji jada! Da odnese moje milo, Prosto joj ne bilo!...

„Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još mloga turska žena plače, Za milu, možda, kakvu glavu U zlačnu što ti svali travu.

35. Sunčani zrak je veće bio vreo, Dikoje dobro boca njegov žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s' vina plamen dar; — Na stanje moje bija s' navikao I

“ pa s' napolje vrže. Al' ona za njim, još jednom ga vata, Još jednom njemu pada oko vrata, Još jednom ljubnu dugo, dugo, dugo, Pa reče: „Zbogom!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— O-o, to nije dobro — gudi potišten Sava, a baš mu ništa pametno ne pada na um. Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i

dvadeset godina upokojio, blago, u Gospodu, i da sad počiva na mirnom groblju Mihailića brda, pa mu, grešniku, i ne pada na um da se sa praznom torbom lomata oko Banje Luke.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ti se trže uplašeno. — Ne boj se — rekoh ti šapćući i tronuto — to vrba plače, pa pada na tebe... Idi! — I brzo te opustih i ustadoh. — Idi, vreme je! — I zaista prvi petli pevahu.

Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna. Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz leđa. Oči velike, crne i pokrivene dugim, tamnim trepavicama; usta mala, puna, nabubrela, ali ne crvena već

Kukovi joj izišli, šalvare se smakle, učkur otpasao. Svakog časa zavezuje bošču, koja joj posle odmah pada, jer ili uzice olabave, ili popucaju od njena silna sagibanja. Pogrbavila se od starosti, a ide, radi.

Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada. S rukama u džepovima, svećom o pojasu, ukočen u novim haljinama i stegnut novom jakom košulje idem, slušajući zadovoljno

Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade... — I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj zglobovi pucaju.

Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina. Napolju mrak s vlagom. Č’a Jovan peva zavaljenim, istrošenim, sitnim glasom: Đul miriše, đul se rascvetao!

Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv.

Neću to... Staro, staro mi dajte! Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv.

Ono što miriše na suh bosiljak i što sada tako slatko pada. Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ.

I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava. Još samo sneg što ne pada. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam put.

Samo fenjeri na česmama i mehanama čkilje i trnu od magle. A magla pada, pada... Oseća se čak po obrazima. Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima, da se vidi i

Samo fenjeri na česmama i mehanama čkilje i trnu od magle. A magla pada, pada... Oseća se čak po obrazima. Dolazimo. Već s kapije vide se dva fenjera obešena na kućnim vratima, da se vidi i zna gde

Kostić, Laza - PESME

POSTANAK PESME Sunašca na zalazu kroz prozor pada žar, odande na tvoj adiđar, sa njega na duvar. Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen

” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su vrata zimnoga dana, i sklopljena stoje

A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?

Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra. Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna

Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra. Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako

na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela. I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda.

zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela. I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SVETOZAR: Vi grešite protiv pravde. MAKSIM: Umrla je pravda; zvonite! (Zvonce se čuje. Zavjesa pada.) SUDBINA JEDNOG RAZUMA ŠALjIVA IGRA U DVA DJEJSTVA PREDGOVOR U čislu 5.

Posle dvadeset i osam godina, ako dojdem, znam da ga neću najti. (Svi se smeju, zavjesa pada.) POMIRENIJE DRAMATIZIRANA POVEST U JEDNOM DJEJSTVIJU LICA: ADVOKAT ANICA FEMA POZORIJE

He, he! ko ne bi takoj personi učinio ako je samo moguće. Hm! Quod eѕt punctum eѕѕentіale? Sad mi sve ne pada na pamet, a akta prevrćati jest vrlo trudno, ne biste mi onako brevіter, nakratko, o ovom procesu izvestije dati mogli?

ANICA: Verujte, gospodine, da mi teško pada, ali kad vi tako kažete, moram. Zbogom! Ja ću doći na vreme. ADVOKAT: Sluga.

Lalić, Ivan V. - PISMO

fontane u paukovu mrežu Kružne noćne šetnje; grgoljila je svetlost Među kapljicama, o tome kako zakon Prostoga pada ne protivureči lepoti Pokušaja da mlaz iz školjke dodirne zvezdu, Utisnutu u nebo kao slovo u slog.

spasenje, a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor čija Pragreška biva uzročnikom pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog konja.

Jalta -Jalta, fifti-fifti i ti fazoni. Te lude osamdesete godine Anine bakute. Ponekad mi pada na pamet sumanuta ideja da napišem memoare! Zašto da ne? Knjižare su pune memoara slavnih ličnosti.

do kraja tucetima nepoznatih jednačina i osoba, i da crknem slušajući ove masere, disk-džokeje, pa da posle lepo pada kiša i da se ona Svetlana onesveti na sprovodu, dok se ja budem cerekala kao luda u obliku dima s roštilja.

Ne pada mi na pamet! Ko može da mi zabrani da stignem poslednja u toj sumanutoj trci? Eto, uganuo mi se članak i ne mogu brže da

nije to isto kao kad gluvarite onako, štosa radi, mislim, bez veze; čoveče, odjedanput sam nekako primećivala da pada sneg i da su sve porodice sada iza osvetljenih prozora, mislim, u toplom i u tim sistemima. Uvati me paničan strah.

Pretpostavljam, naime, da ako neko baza ulicama bez krova nad glavom i ako napolju uz to pada još i sneg, onda taj neko obavezno mora biti izgladneo i sve što uz to fura.

“ Pada mi tako svašta na pamet, samo kad ih vidim kako imitiraju fotografije iz stranih časopisa, naravno, ne i tekst ispod nji

On, naime, uopšte ne primećuje da to nije njegov lavabo, mislim, ne pada mu to uopšte na pamet, jer se svugde oseća kao kod svoje kuće.

), kako otvaraju kišobrane kada počne da pada kiša ... E, to zaista ne mogu da podnesem; slagala bih vas kada bih rekla da mogu!

— vratih se istog časa u kožu mlade dame iz bolje kuće. — Zašto ste vikali? — Ja, vikala? Bože, doktore, šta vam pada na pamet? — Mislim da je za danas dosta... — promuca. — Nastavićemo sutra.

Trljam sumanuto stakla, maman karoseriju, matori točkove, a bakuta istresa navlake sa sedišta. Provod! Pada veče i, totalno isposvađani, sedimo ispred televizora. Niko ni s kim ne govori.

Maman i ja obilazimo radnje na osnovu kesa na kojima pišu imena firmi i cvilimo da nam vrate lovu. Naravno, nikome ne pada na pamet da nam je vrati, jer je matori u silnom milionarskom entuzijazmu pola računa pogubio, a na pola ležerno

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sa smežur-šaka splet mi vena zrači. Po rasej-polju god za godom klima, a žagor pada s vašara u Rači. Suvarak ja sam, krckav prasak suške iz tmušnih šuma krstom gore Fruške.

sa lastara ništine tek će: Cvetaj, Ružo kvara, iz rastroj-stroja, što je nogom satkan, kroz jesen-senu, zreloj dunji pada odnesi bol mi grivom vodopada! Pod krilom Cpede Utorak je gavran.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Markov je Šarac na njemu pio. Sa biljur-češljem tu sjedi vila, orao pada krvavih krila; tu nam se Marko prestavio. A kad pogledaš sa vrha gore vidiš u dolji — treperi more, bijele se jedra

U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina stupa, batova deset u brvna lupa.

U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao

Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila. Hladovina bunker potkopava, sve se znoji da njega osvoji. Kiša pada i jezero kvasi, mokra voda, a suvi alasi. Započeli konji terevenku, spotakla se kobila o senku.

HRČAK: Kad jesen dođe, brat zna šta radi, komanda pada: družino, kradi! Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, pa mi nosimo ulje pravo kući, — odgovori starija uvređeno. — Pazite, koliko već pada veče... Mislim da ću vas ostaviti da bih prošetao do vrha sela. Sići ću posle u krčmu na jezero.

“ Bilion! Bilion, bilion; nuh bilion. Zvezda koja pada? Ne! Palankinos? Ne! Nuh bilion, nuh bilion. Nuh, nuh. Šta to, šta to? Ah da; šta to čuh, šta to čuh? Šta sam čuo?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć' pada. LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak.

Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć! K'o šuštanje mirnog mora Kroz tišinu bruji glas, To anđeo povrh gora Tiho slazi među nas...

dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...

gordo se u nebo diže, Nad urvinama tavnim orli se s oblakom bore; A dole, sa strašnim šumom, Vardar se peni i stiže, I pada, kroz uske klance, u Sinje Jegejsko More. O vali, o reko srpska!

I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz sumornu, burnu noć: Vatra,

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno. Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici odlaze jedan po jedan bacajući

se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez groba, ni mrve na trpezi krušne, a kiša pada, kažu, siva već duže od jednog veka.

Tiganji su puni tikava, tikvica, u loncima na vatri što gori u račvi granja, krčka se mrkva i boranija, grašak pada s pokidane niske i kotrlja se pored potoka.

Bezmesna iskušenja: sočivo kao jato skakavaca, cvekla pada na teme, patlidžani udaraju po obrazima, bamija, krompir, spanać, zelja, rotkve, rotkvice izbijaju na nos, i sve to

treba iza tvrdog zida il u pećini u šumi bilo gde iza gde su i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog žića bolnome treba da dojašu noću bolničari da pogled na njega svrnu i pošalju izveštaj o stanju podanika na

li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo pero pada mu do peta poznala bih kneza na mostu i na prelazu Na stavama Save i Dunava Vedrina rujna polazi od Zemuna i jedan

jutra podaj nahodima i spremi po kabao svakojake hrane onima na putu što prose svakom ko zaluta da se nahrani dok pada kiša kao iz kabla jedan kabao velik pošalji gore krilatom stvoru kabao napunjen radostima Svedok treba da se probije

Vidim vaznesenje: ono počinje svakog jutra i ne boji se pada. Svakoga dana nešto se uvis ponese i spas nam pređe preko usana.

vetar se slegao u neki panj isklijalo je ono što se spremalo na susret sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da

šume za koje se nikad ne zna zašto stoje što ne krenu još jedan korak u visinu načinila je Mileševa veče koje pada kao zaštitnica od Valjeva do Kremana zatrpava tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz kolena

Onda poče da pada lišće sa grana sivo i gnjilo il skamenjeno pa zvoni i slaže se u smetove slova i u krike porodilje pa se na mrazu sve

škola preoravaju misleno tkivo sveta ustima se uštavljuju kože vosak se topi otvara se pečat i vavilonska kula pada kao malj po poslednjoj gramatici slikama lagano vratove delju u dugoj bici preostaje oštri profil Monomaha i u

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

i pakete, a sve nadmaša vrisak Simkin na stepenicama, koja se vraća i silazeći niz stepenice čuje poslednje reči te pada u nesvest. Nema slika traje izvesno vreme.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Vala, braćo, iskreno da vam kažem — žali se Aleksandar — teže mi pada ova neprekidna vika komandantova, nego ceo ovaj rat...

A nad glavama našim suklja dim iz šrapnela, zemlja se od potresa stalno roni i pada na zavoje išarane crvenim pegama. Pritiskivala nas teška mora od blizine smrti i potajna radost što smo živi, sve

Bila je ponoć kada smo se digli. Kiša je prestala da pada i izvedrilo se. Ali zemlja je pištala pod našim nogama. Bilo je hladno.

Vojnici su oživeli, jer su izbegli smrtnu opasnost današnjega dana. Sada gotovo niko i ne opaža da pada kiša. Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade!

“, ceo stroj trčećim korakom nastupa, posluga mitraljeza pada, neki dižu ruke i naši dohvatiše mitraljez. Dren je bio u našim rukama...

Srce mi je udaralo, mislim iskočiće... Vojnici zariše ašove. Činilo mi se da mi ona zemlja pada na glavu i ja tonem... Da li ću ga poznati?... Tek vojnici zapeše. „Tu je. Pazi sanduk!“ — reče jedan.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Gde vam je čiča Stojan? obrte ona razgovor, videvši da mu to pada teško. Kako vam se čini? — Smešan čiča. Ne znam samo da li će moći raditi.

glavi nema da se javi nijedna misao: kao da je progutala veliku dozu opijuma, pa joj to steglo, pritislo mozak, i ona pada u sve veće bunilo. Samo oseća neku prijatnu toplinu, koju po nekad smeni laka zebnja, pa opet zanos, bunilo i toplina...

Gojko zinuo pa trči iz sve snage, a za njim se spotiče i pada Stojan, psujući mrtvu učiteljicu i čudeći se ludom Gojku. »Šta mu je, po Bogu, braćo?

Ostade sedeći, uzimajući mrvice hleba u usta, samo da se vidi da ona još ruča. A na dušu pada sve veći teret, sve ljući bol... »Idu, idu stradanja, vidim ja... Ali zašto ne mogu da vidim sve unapred, da vidim kraj!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.

109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce. 110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe

109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce. 110. Kol’ka je noćca noćašnja, Svu noć ja zaspat’ ne mogo Slušajuć’ lepe lepote Gde lepo poju

“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje. Preteći ću te, uhvatiću te; Vodiću tebe u moju zemlju Gde sneg ne pada, kiša nikada, Rosa nam pada, žito nam rađa. 169.

Preteći ću te, uhvatiću te; Vodiću tebe u moju zemlju Gde sneg ne pada, kiša nikada, Rosa nam pada, žito nam rađa. 169. Rasla je jela, jelika, Među dva bora velika, Pod borom Jovo boluje, Kraj njega draga tuguje.

182. Aljur, biljur duge noći, Ko ne ljubi crne oči Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce! A od jada gora vene, Gora vene i usiše, Zelena se gora niše: Nit’ od

182. Aljur, biljur duge noći, Ko ne ljubi crne oči Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce! A od jada gora vene, Gora vene i usiše, Zelena se gora niše: Nit’ od vjetra, nit’ od sunca, Već od

Ko će majci vatru ložit? Ko će majci kuću brisat?“ Sunce greje, vatru loži, Kiša pada, vodu nosi, Vetar duva, kuću briše. 221. U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Šta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala?

A pogotovu na ženu! Ako je iko oličenje nežnosti, to je on! VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta.

JELISAVETA: Treba da skinete crninu, gospođo Simka! SIMKA: Šta vam pada na pamet, ja sam u žalosti! JELISAVETA: Baš zato i kažem što ste u žalosti! Obucite nešto belo! Što pre!

DRUGA GRAĐANKA: Bežite, pucaće! PRVA GRAĐANKA: Zašto ne beži, budala! (Stražari pucaju. Filip pada mrtav. Zatamnjenje.) H SLIKA ODLAZAK GLUMACA (Drum izvan grada.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sve nam dopušta tuga. SLAVA . . . . . . . . . . . . . . . Kad se oblaci roje... i lišće pada, sa granja svela, i svi boli, u jeseni, zaćute... Kud oblak ne nađe više puteve zasute, lete oči moje. . . . . . .

Stid nas beše domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu čujem grižu miša, a pada hladna, sitna kiša. Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818.

prošlu, bolesnu neku mladost, bez prestanka; tek rođenjem došlu, sa rasutim lišćem, što, sa groba Branka, na moj život pada. I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela.

Uvek sam, bled i prazan, u svetu ovog slasti, znao da sve to gubim, u telu, i pod travom. Da i sa tih promena pada mrak pepeljasti, i veje, gusto, bliskom i daljem, snom i javom.

Moj otac je, godinu dana pre toga, bio otišao na selo, u Ilanču. Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada. Sa melonom na glavi, i batinom od višnjevog drveta, on me je po zimskoj noći vodio kući, ispitujući me o dramama.

Na brodu je tiho. Mrak je raširio more u beskraj, zvezde trepere, trepere i svetionici u daljini. Ovde brzo pada noć. Tad, iznenada: mesec. Crven, i ogroman, kao veliki balon, naduvan, kotrlja se po obronku brda.

Dvadeset i deveta je marširala, ali je na nju počela da pada i senka vešala. Austrija je, međutim, i kod kuće vešala, a među obešenima bilo je i mojih poznanika i rođaka.

Želeli bi da je sačuvaju u formi neke Dunavske konfederacije. Beč, međutim, pada sve niže. Oni koji su prevaranti, koji trguju, koji se bogate, žive kao da se svako jutro kupaju u šampanjcu.

Kako napolju veje i pada kiša. Osmejkujem se nemoćno, pa posle rešavam da odem iz Zagreba. KAO KOMENTAR Ja sam 1918. otišao iz Zagreba iznuren.

Temišvara, gde moja mati ima, na groblju, pored groba mlađeg Radičevića, grob svoje ćerčice, koja je umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada iz dečjih kolica,

umrla posle jednog pada sa klupe, za šta je bila kriva jedna dadilja, i grob svog malog sina, koji je umro posle jednog pada iz dečjih kolica, za šta sam kriv bio ja. Moja mati nikad nije bila zaboravila ta dva groba.

Stižem, idućeg dana, i do Vršca, i do Alibunara, a odatle se javljam materi, preko telegrafa. Vozovi ne idu, a sneg pada. Idem, zatim, kolima do Ilanče, drumom nad kojim grakću vrane, ravnicom mojom, koja je sad pusta i nema kraja.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Još jedan poklon i divan plod pada na zemlju i razbija se; veće parče poleti niz brdo, gde ga čekaju halapljive praseće njuške, a za manje trče i grabe se

Kamara se razvršuje; veliko, teško snoplje pada na gumno, odakle ga dižu snažne ruke i nose na red oko stožera. Šire se krugovi snoplja sve više i više i najzad metut

Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut, pa se otpušti i pada, kao prah, čak na drugi kraj gumna...

Lupa i šušti jedra pšenica o gvozdeno sito, pada na kosu dasku, a sa nje, kao voda niz gladak kamen, sleće i skače na čisto gumno, gde je dočekuju hitre radničke ruke...

Malo dalje čuje se Vilin do. Tamo pada voda sa visoke stene, pa u ovoj noćnoj tišini pravi lom i grmljavu... Tamo, od Prekića kuća, čuje se grmljava od pušaka,

Samo mu jedna misao sijnu kroz glavu: »A, ovo se pada!... Dakle i ja?«... Ali mu još beše neverica da se to odistine događa.

Kapetan se još koji put ljutne, povikne, pa se polagano navikne na našu tišinu i naš rad, te mu posle i ne pada na um da što menja. Tako smo posle i s njim mnogo lepo živeli. Ali se mnogo više obradovasmo gospodinu Burmazu.

— Trideset i pet godina moje besprekorne i besporočne službe, — poče kapetan, podboden Stojanom, da pada u vatru — pa to sve 'nako... I vladaoce sam dočekivao, i ministre, i... 'nako...

Sve ga više pritiskuje to novo raspoloženje i sve veća studen pada mu na grudi... Sâm!... sâm!... Odjednom mu zaigra usnica, a desni brk ode u stranu; u grlu mu nešto zastade, pa

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: E, neće ga otići! I ne samo moja bliža familija, već i oni što mi padaju rod po maćehi i sve što njima pada rod, neće glasati za njega. MARINA (ustaje): Uostalom, sigurna familija!

PAVKA: Nije! JEVREM: Gle! Zar vama Paraskeva svetac, pa meni izbori da ne budu? Zar Paraskeva što jedanput u godini pada pa vi ne radite, a ovo mandat koji traje četiri godine? (Ode.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada. O bože, bože! Bog da čuva! — huče ćir-Đorđe čudeći se šta ga je sad opet snašlo. Pare sum dao! Pare! — viče jednako.

Al’ je žestoko igrao! Sve lupa saru o saru i lub o lub i štiklu o štiklu i viče nešto mađarski. Ljubica pada sve više u vatru.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

„Prosti, Amico, Nisam na to naviko!” „Ništa”, kaže naš Ciga Iz Svrljiga, il Ljiga. „Još od pada Bastilje Ne podnosim nasilje.” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?

Sve to nije lako — potrebno je držanje viteško, Biti lak kao perce, srca ganutljiva, Dedi, međutim, to ne pada teško: U tome i on joškako uživa.

Nestade konca, srebrna iglo! Do Čačka, eto, nije se stiglo... Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi.

Prezrela tikva visi s plota Sama sa sobom, gola, sirota. Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

na dno mora i tu upadne u mulj; šupalj predmet, ako je zatvoren a nije dovoljno jak, biva spljošten ili zdrobljen, ali ipak pada na dno; ako je predmet težak a masivan, ili šupalj ali otvoren (kao n. pr.

Engleska je u to vreme bila izaslala nekoliko svojih ekspedicija u razne okeanske oblasti. U to vreme pada i čuvena Nanzenova polarna ekspedicija sa brodom »Fram«.

Pre bih verovao da on od toga pređe u jedno letargično stanje; ne mogući se održati na nogama, on pada u vodu i iščezne pod njenom površinom, pa drugi konji, očajno se braneći od jegulja, pregaze preko njega i tako ga ubiju«.

Rakić, Milan - PESME

PESMA 31 LEPOTA 33 OBNOVA 34 DRUGE PESME 35 SILNO ZADOVOLjSTVO 36 ZIMSKA NOĆ 38 KAO BAJKA 40 DOLAP 42 ROSA PADA...

A danas vise u ormanu tamo Prljavi dronjci gde prašina pada, I kad ih vidim, ja začujem tada Menuet ljupki od Filipa Ramo. Al̓ avaj!

dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor

I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva. VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama.

I niko neće videti da sada Promenile se uloge: Sirano Govori, peva, plače, kleči, pada, — No ja mu reči šapućem lagano...

i tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela I sva nežnost tvoja samo na me pada.

PRIZIV Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore. Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim.

što je to što mene veže sada Za jednu put, za jedan oblik tela, I što mi duša zatreperi cela, I sva nemoćna izdiše i pada, Kad me se takne jedna ruka bela!

SENTIMENTALNA PESMA Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče, Da sam, ko Azra,* bled, veran, i predan.

vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna i vrela...

Ko bajka da je, da to nije java, Da s mesečinom sve se stapa sada, I neosetno gubi se i pada, I sve nestaje, i sve iščezava, Pa kad na mene padnu usne tvoje, da iščeznemo i mi, obadvoje...

ROSA PADA... Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat,

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Nije, živ mi ti! On, uzimajući je u naručja, nosio bi je sobom, gore, u onu njegovu sobu. I ako bi tada počeo da pada mrak, dole kod matere niko od posetilaca ne ostao, on bi onda počeo sa njome da se igra.

bi počela sebe da kori i grdi: što ona sve to da misli i uvek njoj tako što da dolazi, što drugim ni na um možda ne pada. I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude?

bol, tuga, plač, jad, sve veći i veći, poče da je hvata, te poče osećati kako, onako ničke ležeći, čisto u nesvest pada. Po čitav sat gubi se, ništa ne zna za sebe. A zatim teško, dugo, jedva se povraća.

Što više dolazi i pada mrak, one bivaju sve unezverenije. Ne mogu da dočekaju kada će već jednom sasvim mrak da padne (ma da je bio pao),

A kako mu sve to teško pada! Kako bi on sve to ostavio, bacio, i zaprepašćujući sve, kao što to njemu i dolikuje, otišao, daleko, daleko, daleko...

Osećala je kako joj znoj na prsima kao graške izbija, valja se i između dojaka, niz onu dubodolinu, pada, kaplje. A ništa nije sada sa sobom smela raditi, osobito oko svoga tela, jer je znala da, kad bi počela ili da namešta

Dole iz štale samo se čuje kako šušti čupana u naramcima slama i seno i kako nošena sitno pada i veje putem. U kujni, sve kao svršeno, i mirno, tiho. I to tako strašno tiho i grubo.

Ali ne može. Pada. Ruke, laktovi i kolena ga izdaju, jer ga ono ženino cviljenje kao neko uže oko vrata steže, ne da mu i ne pušta ga da

Izgleda da mu tavanice, grede, crepovi i sva kuća sa tim njenim cviljenjem pada na glavu i bije ga u teme, u mozak. I jedva, pomoću laktova i kolena, uspe nekako da se od samoga sebe otrgne,

Pandurović, Sima - PESME

DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG VREMENA 73 NA PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U POLA SEDAM 81 TRILOGIJA 83 LUTANjE 85 ČESTI TRENUCI 87 JAMBI O SVRŠETKU 89 JESEN NA

Znaj, moje srce za zvezdu je svaku Vezano zlatnim koncem i kroz tamu Oblaka ovih, kad mis’o na raku Ne pada ni uz vonju zemlje samu. Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri?

Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!

Al’ ti sa svojom damom ići moraš...“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.

JULSKO VEČE Po stazama belim ispranoga šljunka Pada letnje veče mirisno i tiho; Nepregledna polja plavoga kaćunka Osvežen je vetrić milujući nih’o.

Nebesa kanda otvoriše grudi. I masa zvezda otpoče da pada Ponovo širom vasione cele Na njih i na nju, preko tužnog mesta; I vetar opet zašumori sada Prolazak bola iz života

Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.

nam uvek stvara Iluziju sreće i vidljivost jada, Što je uvek draga, kao majka stara, I kad cveće cveta, i kad lišće pada.

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i zaborav seju; Kad spomen po spomen, svaki čas odnesen, Pada u blato. Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj.

Jurnuh napolje, pun jada. Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale

Ali sve prođe, prostije no kada List ovih breza, u duboku jesen, Za nekoliko trenutaka pada, I biva žut, i truo, i odnesen.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Padaju i ječe oko njega. On puca, mlati kundakom, bode bajunetom... Izmoren, gladan, pada na zemlju... Neprijatelji ga opkolili i vezali pa povedoše sa sobom...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

; U Štede do grede; U Radiše svega biše, u Štediše još i više). Kod svih poslovica pada u oči ekonomija reči: sa što manje reči što više reći.

— Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko. — Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka. — Dosta pčela — puno ulište.

— Onaj je novac najbolje potrošen s kojim se četiri zaštede. — Dok ne rekneš krajcara, ne mož’ reći forinta. — Kiša pada kapljicama, pak napada lokvicama. — Kaplja kaplje u kabao, i nakapa pun kabao. — Vlakno po vlakno runo.

— Zla godina saterala orla u dolinu s kokošima zimu da prezimi. — Tko ne pati, ne uživa. — Ne pada sneg da pomori svet, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. — Tvrda muka kad dođe na čoveka, valja da trpi dok skaplje.

— Kakvo zvono takav glas; kakvo žito, takav klas; kakvo drvo, takav klin; kakav otac, takav sin. — Ne pada iver daleko od klade. — Ni oca da kara, ni majke da sjetuje (siroče).

— Strpljenje od dudova lišća svileno ruho kroji. — Jače je delo nego beseda. — Što tko djela, pred njega pada. — Mudri malo zbore, ali mnogo tvore. — Iziće će djelo na vidjelo. — Delo čoveka hvali. — Lepo delo, večni život.

Kakvo gnizdo, takva tica, Kakav otac, takva dica. Kako sam se nadala, Dobro sam se udala. Kiša pada kapljicama. Pak napada lokvicama. Koja voćka pada zemlji sama, Ne treba se ni bacati na nju.

Kako sam se nadala, Dobro sam se udala. Kiša pada kapljicama. Pak napada lokvicama. Koja voćka pada zemlji sama, Ne treba se ni bacati na nju. Koju vodu treba da pijemo, Ne treba je nikako mutiti!

“ 6 (Kad prvi mrak padne na zemlju, — u prvi akšam — devojka uzme nož pa ga zabode u zemlju gde kapnica sa strehe pada, i ovako vrača): Ne zabadam ja ovaj nož u zemlju, nego u Mujino srce i džigericu, i njegovih sedamdeset i sedam damara,

Momak će te uloviti, Caru će te pokloniti, Car će njega darovati. 2. PRIRODNIM POJAVAMA SNEGU (kad pada) Padaj padaj, sneže, Nek’ se gora sleže, Nek’ zečevi beže, Jer se ražanj reže.

Turit guji pod kamen. KIŠI (da pada) 1 Padaj, padaj, kišice, Da nam bude pšenice: Da se deca hrane! 2 (da prestane) Prestaj, prestaj, kišice, Majka ti

(Čovek) 51 — Umiva se, pa ipak je uvijek crn? (Arapin) 52 — U sobi teše, a iverje van pada? (Misao i govor) 53 — Carski je grad sa sedam vrata: na dvoja ulazi sve lijepo, na dvoja zvučno, a na jedna slatko.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16. Srp. 17.

gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva koljena pred njim pada, a on počne birati i izabere onaka tri kakva mu je car naručio.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Treba nad ovim veoma bdeti, um čuvajući, znajući da je protivnom lako na njih naići i do pada dovesti, što ne mora da bude, i isto je kao i kada se ovca od ograde, stada i pastira odagna.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Za sve vreme predstave pada kiša. Pauza posle treće slike. I SLIKA (Kafana „Šargan”. Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se

Manijak! CMILjA: Kuku mene! Prvo pointe! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak! Ko iz kabla! Evo, još pada! Stigo me. Stego za ruku. Strašno. Ko da je kleštima. Evo. Još mi se poznaje. Pogledajte. Gleda me. Evo ovako!

Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja! Važno je da znaš da nije sve u tome što ti sediš u zatvoru! Razumeš?

IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše! Ponesi kišobran, lije kao iz kabla!

Kafanski prijatelji stoje oko Anđelkovog groba. Pada kiša. Svi drže zapaljene voštanice i otvorene kišobrane.) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti!

Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada! CMILjA: Ona kučka, ona Gospava! Onaj ženski raspad nad raspadima! Šta mu sad mrtvom vredi što je priznala?

Stanković, Borisav - JOVČA

NAZA (značajno maše glavom, oturuje kosu koja joj pada na oči; tajanstveno): I arno i lošo! (Zagleda bliže): Bio si bogat, silan. Što god si zaželeo sve je bilo tvoje.

) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh! (Pada ničke po jastuku, šakama stisnutim u pesnice grčevito gužva i kida jorgan, pleća mu se tresu od očaja i besa.

— Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada. VASKA (sedi ispred kuće, zgrčenih kolena, u starom odelu, povezane glave, osobito čela, i puši okrajak cigare).

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

oči njegove; a razuman i pametan, kojega um dalje prolazi i ne zaustavlja se pri svakom predmetku koji mu u oči pada, o, koliko drugojačije gleda te prsi! Koje previsoko i presveto namerenije blaženoga jestestva!

Ovde, zamišljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako dugačko bilo, zabunjen i čisto kao pijan, i ne pada mi na um da nisam ručao; sedeći, naslonim se na zid i zadremam. Iza sna čujem šaptanje. Otvorim oči.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Oblaporne gube, dočepale se muktiša, pa naginju ko će bolje: klju-ka, klju-ka, klju-ka! Kâ da meni s neba pada! Ej! ej!... Uto se vrati sluga noseći naručje sijena, kojim napuni najbolji krevet.

— Kakve latinske verše? — reče Srdar u čudu. — Šta ti sada pada na um?... — Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Od davna li to sluh izdvaja Šum spor — kad kap na kap pada Ko prastar časovnik van grada Što vreme u sebi razdvaja. Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa.

Beznađe ti je dno? (O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je. Reč je već zvek.

Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka! Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo: Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka... Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima.

Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše? Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ja ću sam da potvrdim u sudu. Vukašin stoji uz prozor, vrane gaču na jasenovima, lupaju krilima, drveće kao da pada kroz maglu, odjednom posečeno. On se trže i okrenu, pa dugo zamagljeno gleda u brata.

Na što nagazi — to nestaje. Ali sad ja jašem nju, našu kasu i našu vlast. — Starac se penje, pada, seljaci viču, smeju se, i podižu ga na kasu. Starac se uspravi i učvrsti, prkosan, važan, kao spomenik. — Ide vojska!

Čuje samo dva glasna disanja. ...Zvezda hitro, u luku, kao ranjen tetreb pada nebom na Prerovo; Đorđe naglo stade: za umrlim detetom pada zvezda. Skida šubaru. Ne može više da je nosi.

Zvezda hitro, u luku, kao ranjen tetreb pada nebom na Prerovo; Đorđe naglo stade: za umrlim detetom pada zvezda. Skida šubaru. Ne može više da je nosi.

I pištala je ta zvezda što pada kad dete umre. To je detinja duša. Bog me kažnjava. Đorđe dahće, u lugom znoju istopiće mu se oči, mrtvo lišće kukuruza

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Pa, i stići ću te! — uzviknu dečak, pokušavajući da ubrza let, kad oseti kako mu se krila smanjuju i on pada na obalu nekog jezera, zaprepašćen. Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

ubedljivo delovalo Vučićevo uveravanje da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što su najbliži Knezu, teško pada što sa Knezom više nikako ne može da se složi.

Hiljade se zmajeva kovitla, otkidaju se komadeške oblaka, pramenje fujuka pada po zemlji, bitka je stvarno strašna a onda Baš-Čelik, taj nepobedivi, sa likom Turčina, propada u sunovrat i Vasa,

obuhvatnija od crne neizmernosti, radost ga je još protresala a neki znoj, brz, hvatao i Vasa nije primećivao da već pada, polako, dok dovikuje, kao u šali, svojim zmajevima: „Gle, izede me pas, zakon mu njegov! Ne bojte se! Eno peva Čamdžija!

Tu zna da pada i pramenje vremena i da se komeša, crno, pod vetrom, u zimskim ponoćima, sa pahuljama i otpacima sa Mlečnog Puta.

Svega se setio u času kada je, tek što je stigao u Trst, osetio kako nešto tamno, kao prosejan, zao prah, pada na njegovu snagu.

Zabrinut zbog ovakvog raspleta, nije sumnjao da ih se što pre treba osloboditi, samo kako? Sneg je počeo da pada a karpatski vetrovi da duvaju, zima se isprečila.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Đ. Jakšić XLI KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt' neću!

I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M. Rakić LXVII SUSRET Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.

Tako gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute; bolno, po sve doba, Duboko u meni dok ljubav i zloba Kao dva anđela poju naporedo. J.

hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.

Huje tamne rime k'o mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada; U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo. J. Dučić LXXIV ZAŠTO?

I sklopiću oči za navek! I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.

suton, pun ljubavi strasne, Šaptao je čežnju kroz mirisne grane; Dok poslednja rumen na zapadu gasne, I mir, mir svečani, pada na sve strane.

Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...

se redom rasklapaju same, Sve knjige stare, snovi čežnje duge Miču se, trepte, jedna pokraj druge, I njihov šumor k'o da pada na me... Sanjam li? Il' bi ovo java bila?

Ja zamišljam sada: K'o jelova šuma nada mnom se niše, Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše, I nad travom lebdi... I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu.

Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže.

stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I đeram škripi sve, i voda žuboreć' pada. V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji.

Popa, Vasko - KORA

je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz kapija I dugo gledaju za nama 5 Noćima nestaje tama Čelične

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

ono saopštenim podacima utvrđeno, a koje sam u svojoj priči radi življe i dramatičnije radnje suzio na kraći interval, pada u vreme vladavine Ptolemaja II Filadelfa. On vladaše od 285 do 247 godine pre n. e.

000 stanovnika bi pobijeno ili obogaljeno. Junak toga dana, general Papenhajm, mogao je sa ponosom javiti u Beč da od pada Troje i razorenja Jerusalima takve pobede ne beše na ovome svetu.

greške Aristotelove mehanike, otkrio novu jednu oblast mehanike, nauku o kretanju, kojom je rešio problem slobodnog pada, pada na strmoj ravni i problem kosog hitca. No i to behu samo pojedinačni problemi nauke o kretanju.

Aristotelove mehanike, otkrio novu jednu oblast mehanike, nauku o kretanju, kojom je rešio problem slobodnog pada, pada na strmoj ravni i problem kosog hitca. No i to behu samo pojedinačni problemi nauke o kretanju.

u ispitivanju prirode, uvide i objavi da svaki delić materije u vasioni privlači svaki drugi delić u njoj silom koja pada u pravcu tih delića, koja je direktno proporcionalna proizvodu masa tih delića, a inverzno proporcionalna kvadratu

Obrni zatim rukatku integralnog računa, rešenje problema pada, gotovo na tanjir“. Svi se smeju, pa i Lagranž. „A, sada“, produžih, „šala na stranu!

stolica sa mekim dušekom i jastukom, podešena tako da se u poluležećem položaju može čitati pri dnevnom svetlu koje pada od pozadi kroz prozor, a desnom rukom uzimati knjige sa police.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

tiskaju se pogureno ispod šatora i oko doboša, pa se kikoću, cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po vatrama, alaču odže sa džamija, dok u daljini potmulo grme teški topovi, i zjape pod šatorom

I dok sumrak, siv, prljav kao čađ, pada na krševe, priroda divlja i veličanstvena ravnodušno posmatra streljanje Sekula prvi, vezan za drvo, odbija da mu vežu

Držeći ga tako i noseći preko sobe njemu se činilo da u rukama drži vreo kostur po kome pada duga plava kosa, pa se užasnu i opet ga ostavi u postelju.

na jednu od zelenih terasa bogatoga konaka koji smo prisvojili, da proračunam tačno: koliko mi ostaje dana (ne do pada Jedrena, njegova se sudbina znala) nego do onog idućeg prvog, kad ću opet moći da one svoje, onako navikle, noge vratim

urla Jaćim, ali se vidi da ga glas sve više izdaje, jer je nekako naglo i silovito od početka nastupio, i jer sve više pada u vatru i napinje se, vratne mu žile nabrekle kao proširene vene na nogama, pa je već upola promukao, te umesto:

Idu, da su samo što dalje... Inače, ceo svet ćuti. Svaki se zgrčio nešto od kiše, koja neprekidno pada, a nešto i zato da bi se bolje zaklonio iza kakvog drveta ili u kakvoj jaruzi.

nemogućno: put je bio dugačak od poslednjeg prenoćišta do Ferizovića, prelazio se pod borbom, a i kiša je počela da pada tako intenzivno, da je svako kretanje bilo nemogućno. Zanoćili smo na kiši.

Još mi drhti ruka na ratnom bloku po kome ti pišem ovo svoje pismo; drhti mi ruka jer mi pogled pada na našu zastavu, što se utvrđena na najvišoj steni Drenka ponosito leprša kao da bi htela da kaže: Hvala vam,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Grdna tjeskoba stište mi srce: obuze me osjećaj općeg potonuća. Pomislih da na svijet pada vječna noć. Otada sam često doživljavao takve sutone.

To nije sama ljepota oblika, već nešto što po njoj pada kao osvetljenje po pejzažu. To su one ljepote koje slikarima i skulptorima znadu zadati stotinu muka.

Prestati doživljavati čak i umiranja. Često mi pada na um Mikelanđelova riječ iz jednog pisma Vasariju: „Non nasce in me pensier che non vi sia dentro scolpita la Morte”.

Tu se još dosta da opozvati, povratiti, popraviti. Doduše, i na probama knežević proboden mačem pada mrtav, a Ona ostaje neutješna. Ali tu Probodeni opet ustaje, Neutješna se opet smiješi.

Strahovao sam da čak i služinčad nije očula tupi, mukli zvuk njegovog brončanog pada. To je bio jedini put u životu kad sam ga zažalio, kad sam nešto toplo za njega osjetio. Bio je tako jadan!

Ali onaj konačni, svespasavajući zaborav ne pada nikad. Ni na takve trice, kao ni na ma šta drugo u životu. Jednom kad sam morao da obnavljam u požaru propale

kasnije, kako je osjetio hlad što mu počinjući od vrhova nožnih palaca gamiže uz tijelo, on se trgne, skoči na noge. Pada u prah filozofija smirenja, i smjesta niče druga, suprotna: život, život je sve!

” ... — Hm! Svašta li i tebi pada na pamet! — Bogami, svašta, pravo veliš! Putem je šutio. Što uvijek brbljaš, spočitavao sam sebi.

— O, pardon! Možda sam indiskretan. Izvini ako sam zadro u jednu sferu u kojoj mi nema mjesta. — Šališ se? Što ti pada na pamet!...

Ali ne! Što mi samo pada na pamet!... Odakle i zašto da tek tako, odjednom, bez ikakva plauzibilna razloga... Ne, ni govora!

Gotovo čitav život bio je „u znaku vuka”! A ko još danas misli na vuka? Kome danas pada na um da oboli ol likantropije? Danas se čovjek više ne boji smrti... — Mislite da je čovječanstvo postalo hrabrije?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

On se staraše samo da ne pokaže kako mu to teško pada, a već sa svoje strane davno je resitio račune sa društvom. Ugušio je u sebi i najtajniju žudnju za društvom i njegovim

Sunce prižiže u znojava leđa, jutrenji povetarac pirka i rashlađuje, a trava šušti i pada pod oštrim čelikom... Najedared kosači se prenuše. Neko iza njih povika: — Stoj!

U ruci Pantovčevoj odjednom se nađe vitak drenovak, koji odjednom fijuknu u vazduhu i stade da pada po Sretenu kao grad.

Već nekoliko dana pada kiša nad Beogradom, te je i čistiji deo grada potonuo u žitkoj prljavoj masi; rasplinulo se blato po svima ulicama, po

U narodu svačije lice bledo, niko ne diše. Užas i čuđenje ispisano je na tim licima. Neko preseče konopac. Stade da pada zemlja u raku... Svršeno je ! Pravda je zadovoljena, zakon je izvršen !

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ja opet ozdo rukom pokažem kako iz zemlje raste svakojako bilje, a on opet rukom ozgor, pokazuje kako kiša pada i da bez kiše ne može rasti.

Ja potegnem iz džepa jaje misleći: evo ovaka je zemlja, a on komad sira, biva taka je kad snijeg pada. Iziđe Francuz, i car zovne Nasradina, pa ga pohvali i upita ga kako pogodi Francuzu misli.

ni mukajet — „koji i ne obraća pažnju“ musafir, musavir — gost muhur-sahibija — čuvar pečata mučnjak — sanduk u koji pada brašno ispod vodeničnog kamena muštuluk — dobar glas, nagrada za radosnu vest nadvor — napolje nađavasati se —

Petković, Vladislav Dis - PESME

Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada. PESMA 1 U nehatu i nemaru dani idu i prolaze, I lagano sve se gubi, izumire i propada, I nikakvih nemam želja, da mi

Luč nevolja stalno bukti i budućnost plamen liže, Dim zagušljiv, mutan, truo, nebo mi je zaklonio, I čađ pada, i figure i konture razne niže, I ja stojim i posmatram garež što se nakupio.

Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa. Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o. Moja jesen stupa; ide moja zima.

O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka

Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek.

Videh kako narod stvara novo vreme, Kako Vardar danas kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od sreće neme.

Sa krinom u ruci čekaćemo tada U odmoru svome, posle teške žetve, Nov, veliki pojas: da još jednom pada Na radost Miljacke, Drave i Neretve.

Osećam samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde ničeg nema, pa ni želja mojih, Bolova, snova; nit' tu vidim sebe; Pred tom

Osećam samo preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada.

III Kad gledam tako preživelo doba Kako se kreće i u suton pada, U neki suton i predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje,

Smrt vaša teška moj je bio život, K'o ruka kakva bolesna i meka, On pada na vas i sprema vaš ćivot Gde je i moja budućnost daleka.

Osećam samo preživelo doba, Kako se kreće i u suton pada, U neki sumrak, u predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada. 1904.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tako i osnivanje Džons Hopkinsovog univerziteta pada u rani period ovih reformi. Niven mi je rekao da ono što je Maksvel radio u Kevendišovoj laboratoriji u Kembridžu, to

jula 1884. godine, našao sam se u Parizu. Pariz je tada veselo proslavljao nacionalni praznik - godišnjicu pada Bastilje godine 1789. Ovo je bila izvanredna prilika da u jednom danu upoznam mnoge lepe strane Pariza.

Tek na kraju pada osetio je u punoj meri silu reakcije koja potiče od nagle promene u momentu. Svaki dečak i devojčica u osnovnoj školi

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Vade kruh iz torbe, krmadaju ga, no nekako im se ne prima zalogajem u ustima; zvijeraju uokolo, a pogled im i nehotice pada na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne

A kiša jednako pada i otiče niz jaruge. U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje.

Čamac se hitro nadiže i naglo pada. Marko svom snagom vesla i sretno zaokrene za rat; doplovi kraju, iskoči na zemlju, i, sredivši čamac, uputi se

U crkvi najprvo ustaviše joj se oči na zraci sunca što pred prozorom od svoda treperi i niže pada na sliku svetoga Antona, a misli nikako da joj se srede: sve joj i nehotice bježe na školj, i pred očima čisto joj

— Pa nađe žižicu i užge malu lampu. Slaba svjetlost po kući škilji, a pred prozorčićem gubi se u svitanju ljetnjega dana. Pada i na veliki krevet što zaprema čitavu polovicu niske sobice.

Ali njen glas i jauk djece nosi vjetar daleko u natušteni prostor i gubi se u šumu oluje. A neće da pada pljusak, da ubije vjetar i more! — Zlo je! Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar.

No danomice vrućina je sve žešća, gori... ni maestral ne piri, za dva—tri dana uzastopce ni rosa ne pada, a sigurno po cijelome školju nigdje ni kapi vode...

Svi ućute, samo se čuje zveka novca što na zemlju pada. Pomnjivo zagleda oko noge da se otkuda ne nazre kraj novčića. Neko najpošlje zovne.

— Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam. Kao velim: ko u vjetar pljuje, na obraz mu pada. Ali je prevršilo, — pohvatao sam vam krajeve... Kazuj što ste danas utanačili, kad ćete se sročiti?

A deca gore, znoj ih obliva i pada na žednu, toplu zemlju; preplanuli, sad će da im obrazi raspucaju... Stara čudi se i gleda, i pred očima ne vidi nikoga

Stara kune i žali, a Božica na kolenima gleda Marka zamrla, bleda, okrvavljena... Krv mu se iz glave puši, pada na zemlju i nestaje je... Zemlja, žedna, naglo, pohlepno je pije, hoće mladom toplom krvi da zagasi žeđ...

Kako mora da je izgledao ovaj hram onoga historijskoga jutra pada Carigrada, kada je muslimanska rulja, opijena pobedom, ogrezla u krvi i grehu, jurnula prvi put u nj?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote. Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam

Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote. Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam se pogled na našu sopstvenu kulturu – na bilo koji njen deo ili na sve njene delove skupa uzete – muti

I ona zaista često pada na ljude, na njihove glave, kao omaglica pri gubljenju svesti, ali pada i u polje, u donje livade.

I ona zaista često pada na ljude, na njihove glave, kao omaglica pri gubljenju svesti, ali pada i u polje, u donje livade. S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge.

hronogram koji treba urezati na zadužbini, vreme se ovako precizira: „Prošle su, još letos, dve godine od njegova pada i zatočenja“.

[...] onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodi. [...

Linija nebeskog svoda kao zamisliva reka svojom senkom pada po tlu. Taj astralni čas, ili čas astralne ekstaze, može se uzeti kao završetak jedne pesničke vizije: Jednom jedinom

]. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada – kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz

Navodimo prvu strofu i njeno variranje u trećoj: (1) Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na

Ova nekolika opšta stava možemo proveriti/ilustrovati na vrlo jednostavan način. Nama, uzmimo, ne pada na pamet da kažemo kako neko jezički laže, jer se prirodni jezik jednostavno podrazumeva, on prethodi istini i laži, a

Kad se sa današnje distance čitaju Mišićevi polemički i kritički tekstovi, onda ponajpre pada u oči određen unutarnji patos koji je njegove iskaze, čak i iznad lične i trenutne volje, nosio i usmeravao u jednome

Nadam se da ćemo iduće godine moći da sačinimo zbornik o poeziji Rastka Petrovića, kad pada stogodišnjica njegova rođenja. Ako nađemo ustanovu koja će nam pružiti finansijsku pomoć.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh! ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše. ŽIVKA: Neka se čupaju, šta me se tiče.

) ŽIVKA (pomiriše (pismo). NATA: Molim vas, dozvolite mi da to pismo pomirišem. ŽIVKA: Ju, gospa-Nato, šta vam pada na pamet; otkud pa sad tuđe pismo da pomirišete? NATA: Dozvolite mi, molim vas.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Iz čaršije, sa česme pada voda. Na studenom i mutnom obzorju izbio mesec, i jedva probijajući kroz vlažne oblake, osvetljava celu varoš i okolna

Što čitaocu odmah pada u oči, i što u čitanju pojačava utisak, to je činjenica da je prva rečenica izdvojena u zaseban pasus.

67 Što je ovde naročito zanimljivo, i što odmah pada u oči, to je položaj koji je junakinja dobila: više se ne vidi da je iskaz potekao iz njenoga nemog razmišljanja, ali je

Jer, prema verovanju i običaju, ako se mladencima ruke razdvoje i darovi padnu, raskida se svadba i pada brak. S jedne strane, junakinja čini sve da do toga ne dođe, da ne okalja ime i ugled porodici; s druge strane, venčanje

na treći dan svadbenog veselja mesto sina ode u njenu ložnicu, što i jeste razlog njegovoj hotimičnoj pogibiji, - Sofka pada u bunilo.

Ali pravu meru te protivnosti osećamo tek u proznoj rečenici Seoba, gde pri čitanju najpre pada u oči neobična upotreba zareza.

pojavljuju se, videli smo, nove pauze, menja se razmeštaj ekspiratornog pritiska, ton se u većem stepenu diže i pada.

Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja. Kiša je prestajala da pada, ali se zemlja ronila pod konjem, kad počeše da se spuštaju.

glavama ljudi sve dok ovi nisu došli do podnožja brda, dakle isto onako kao što za naše oko linija vidokruga u daljini pada sve do podnožja, tj. sve dok se ne izjednači s visinom tla.

Budući da u predelu pretežu strme linije, a Isakovič je smešten tako da mu pogled odozgo pada, u narednom opisu sav pejzaž - u dinamizovanoj percepciji - kao živ kreće nadole, prema selu u dolini: „Selo [. . .

Pijan i uplašen, on je počeo da pada s konja: „Oseti međutim da klizi, zajedno sa sedlom, držeći se očajno za grivu“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Biće veselje, zirne i gočevi, eh Anadol je ovo i praznik za mladost kad pada ječmeni snop!“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Zborila mu: „Al’ si krasan, Ruzmarine moj! Na srce mi, u dušu mi Pada miris tvoj.“ A ruzmarin usudi se, Šapće — uči je: „U svatovi ja mirišem Malo drukčije.

Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide. „Šta, zar da me plakat’ vide!“ Junak suzu zna da svlada. Savlada je usred jada.

»Neven« 1881. LAKU NOĆ (Po nemačkom, uz sliku) Sunce seda, vetar drema, tama pada, A tišina molitvena morjem vlâda. Sitne vale zadnji zraci sunca zlate Kô pozdravi iz daljine nepoznate.

Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo! Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako divi!

Al’ to ne zna svet daleki: Muke njine niko ne ču — Crnogorci ne jauču. — Jest, neruka pada tvrda Na ta gola, svetla brda; Mnoge idu muke žive Na te ljude, na te dive.

Ne mož’ rulja da ga shvati Od grdobe i pakosti; Njene oči, vične mraku, Još zaziru od svetlosti. Na njeg’ pada svaka ruga I potvora kivna vraga — Sve to vidi, sve to čuje, Sve to prima duša blaga.

I sa krsta, u mukama Nov će život obećati, — Među zlima dobar strada, Vrlina se docne štuje; Ti ga vidiš kako pada, — Al’ on ipak pobeđuje. »Neven« 1881. MALO PROSJAČE (Uz sliku) Oh, šta li si ti još kriva, Ti nevino čedo milo?

Pazite, braćo mlada, Ja ću ga stvorit’ sada, Makar da nemam dara. Uzme se forma stara Stih po stih u nju pada, Kraj se sa krajem sklada — I formi nema kvara. Još jače silom pregni I formu jače stegni I — gotova je stvarka.

milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige i bolesti.

Na tebe pada zamerka stalna Da nisi knjiga sentimentalna. Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi.

Nek’ ti zdravo seme ne pada na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’ razume, Nek’ te svak’ razume —

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Kažite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja ot Mirič. RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi, Da kao sova unučad preživi.

JOVAN: Už’ buđem pitat, už’ buđem pitat. (Jedan na jednu, drugu na drugu stranu otide.) (Zavjesa pada.) DJEJSTVO III POZORIJE 1.

MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puti vidio kad sam pokojnom grafu čizme pravio. Tu je ona bila kuvarica.

Miljković, Branko - PESME

Sjajna ona ide tvojim tragom, al od sviju jedini je ne smeš videti. O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju Ti ćeš naći ulaz dva mutna psa gde stoje. Spavaj, zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu.

na vodi igru života i smrti daleko protiče reka večita i uzaludna ptice lete za vetrom i žene plaču na obali čovek pada na svoju senku oni su bez senke sišli u dubinu i bez imena za istoriju: od slepog lica brodoloma u njihovim poslednjim

To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu Cveta treznog čije ime posta nada. O anđele blagi uprkos svojoj moći, Il upravo zbog nje, vatro sa

Ružu nutrine nude bezazleno Promuklom dodiru dana da ga svlada. Između njih i sveta strmog, eno, Kao u jamu teška kiša pada. Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku.

Krakov, Stanislav - KRILA

Mija čuje kuršume kako zvižde, kidaju drvo na ogradi, tupo probijaju meke zidove kuća, ali ne vidi nikoga da pada. Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake.

Odjednom odozgo sa dve strane zaklokotaše tuđinski mitraljezi. Šiba čelik stostruko stostručnom kamdžijom. Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu.

Šiba čelik stostruko stostručnom kamdžijom. Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu. Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis.

Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo. Samo čvrsto stegnute u ruci drži stvari poginulog komandanta.

Zanima ih, jer za sada još ništa ovde ne pada. Zvizne pokoji zalutali kuršum, ali se i njegov već od dugog leta otupeli fijuk izgubi brzo.

Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima.

Ogromni plameni zubi raskidali su ga strahovito... još jedan trenut osetio je sem bola da pada u bezdan... potom je bol kao užas zgrčio celo telo koje je cvrčalo u plamenu. Aparat se rušio.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Crnac bez ikakvih uvoda pada u histeričan bes muca. busa se u grudi, i viče kondukteru: „Vraćaj, vraćaj!“ Šalupe se okreće u suprotnom pravcu:

Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta. Silazeći u kabinu oko ponoći sretam Roberta, mornara Bretonca, koji mi

Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo.

Iste noči Švajcarac koji je somnambul, pada sa verande pravo međ živinu i one žute afričke pse, te nas sve razbudi strahovitom larmom koja se oko njega digla.

im dam poklone i one prilaze stidljive, tihe, spuštenih trepavica, povijenih glavica, sa nakitom koje kao teško cveće pada iznad visokih zaobljenih čela.

Zalud je moj aparat spreman da snimi majmuna koji pada pogođen. Ništa! Jedino moje belo odelo tu, najlepše belo odelo koje sam bio spremio za naročite prilike, definitivno

Katanac, marke Jal, obavijen u krokodilsku kožu. Dosta je poželeti nekome zla, zaključavajući katanac, pada onaj istoga časa mora da umre. O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca. Čovek misli zlo i navija konac.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao! GLAVAŠ: Jest, ja sam bio! A s one strane od Deligrada S

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle!

Oni su radosni što će moći siti da se najedu krmetine i ni na um im ne pada da rezoniraju tako daleko. Oni ce raduju mojoj dozvoli, a meni je opet milo što sam mogao da im učinim tu radost — i

Da izdire kosom — ne može izdirati kroz urvine, klade, panjeve i česte šumarice. Da se spusti u potok pada uzmiče drumom — ne sme, jer nema kad — turska će je pešadija pristići. Izgledalo mi je da je cve, sve propalo.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu.

Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa.

Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta! Neka pada nad i vera, To mi ljubav, ne savlada — Ja te ljubim, prazna senko, I bez vere i bez nada!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Mislio sam tada, a i danas mi to pada na pamet, kako naši ljudi imaju čudnu moć da se snađu pod raznim okolnostima. Valjda što su odrasli u prirodi i povazdan

— francusku ratnu pesmu. „Fikus“ mlatara rukama, ali to čini više od sevdaha, jer mu glava stalno pada na rame. — Živeo naš sobni starešina! — viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik. — A...

“ Ali komordžijama, naročito onim oženjenim, najteže pada što je neka: „Gospa Milka postala velika frajla i otvorila radnju u svojoj spavaćoj sobi. Posao joj odlično ide.

Počeo je već i suton da pada. Iako me je ovo stanje mučilo, rešio sam da ne popuštam. Neko se peo uz kosu i vikao još iz daljine: — Ima li koga tu?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

je satana sad glabljivom čoveku dao, Pade junak i nema Ahil’, nema Tidida, Nema Troje ponosite više u ovom svetu, — Pada gorda danas na jedan mig očiju. Bega mati s jedinčetom, kosu raspustila rusu, Zapevka do Boga od srca ide ranjena.

Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz

Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba ruka ljudska Gdi s’ protivi viša

Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši. No Vuk kleti Ropstvom preti; Lazar pada, Sve propada, Ah, nadvlada Turčin ljuti, — Boj ućuti.

Tražiš jednakost? Ta pod zemljom vlada. Tu svako čina preimućstvo pada; Kralja il’ roba, ništetna il’ slavna Sudba je ravna. Tražiš li bratstvo?

belo, Okrpano ili celo, Mnogo, više ili manje, Sve da kurjak tera janje Od koga mu drago stada, Da od muke na nos pada, Na hiljade ili jedno — Njemu je svejedno.

Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok poslednje traje na nebesi zvezde, Duh ne pada nigda u prošlosti bezde!...

Neki od pesnika koje Vulović spominje nisu ušli u Antologiju stoga što doba njihovoga glavnog pevanja pada posle Branka, ne pre njega; takvi su Jovan Ilić, Ljubomir P. Nenadović, Stevan Vladislav Kaćanski.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!... (Radoš odlazi. Mira pada u nesvest.) BOGDAN: Za njime, Boško! Stanojlo, brže idite! A ja ću donde Miru gledati...

Miloje! Radenko! Katunoviću! S Katunjanima složno udaraj; Znaj da slobodu svoju branimo! (Jedan kapetan do Đuraška pada ranjen.) KAP. ĐURAŠKO: Zar pade? Osvetiću te, — juriš, Crnogorci! Na stranu s puškom — s noževi!

KAP. ĐURAŠKO: Ti si oplakan — možeš ginuti! (Biju se. Stanojlo pada mrtav.) KAP. ĐURAŠKO: Tako da mi je sve — Baš do jednoga sve istrebiti, Da nema više take nevere Od kojih će se

KAP. ĐURAŠKO: Na kasapište odoše, Gde će ih stići moja osveta. (Katunović pada ranjen.) KATUNOVIĆ: Proklet dabogda!... Rebra prožeže!... Al’ neka teče krv!...

(Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada. Staniša sa poturčeinm Crnogorcima dolazi.) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh!

(Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.

) KNEZ ĐURĐE: Hajd’ majci sad! JELISAVETA: Ovde j’ u redu sve?... RADOŠ ORLOVIĆ: Sve!... (Zavesa pada)

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

U njemu se bijaše rasplamćela divska snaga, svi mu se živci napregli. Posrće, pada, ustaje, zanosi se i jezivo osjeća kako se bori s nečim strašnim, nevidljivim, što ga davi, guši, zaustavlja mu paru i

Prijatan miris skorušenog planinskog sijena, s teškim smolastim zadahom mrtvih, sparenih jela i omorika, nekako teško pada čovjeku na dušu u ovoj zagušljivoj planinskoj žezi. Sjedimo ja i Dule pred kolibom. U hladu smo.

— dočeka' ga ja kô iz svog štuca; sastavi' vatru u vatru. Popasno je doba. Sunce privilo kraju i već pada na zaranke. Puške učestale. Pucanj se sve bliže i bliže primiče. Isaija uzja konja i pobježe kapetanu na Kadinu Vodu.

(hat) — dobar konj babina uka — olujno vreme kad krajem marta udari sneg badanj — „veliki šuplji trupac kroz koji voda pada na vodenički, mlinski točak“; drvena kaca bak — bik balija — prostak (pogrdno za bosansko-hercegovačke muslimane)

Bojić, Milutin - PESME

Tišina: prolaznost I večnost se bore. Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu.

Ja sam zadrhtao. Čini mi se tada Da sam bio sličan kakvoj čednoj ženi, Što, pošavši stazom na kojoj se pada, Trza se, a stid joj obraze crveni. Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta!

Saloma je stara. Ja sad slušam vetre sa Nilovih strana I suncem pečene pojmim piramide. Živote, živote, na me pada slana! Ranjave mi noge od trčanja bride: Jurila sam kao da sam s uma sišla I tražila žene koje još se stide.

U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem...

s trubama Od kuta do kuta, od grada do grada, Čas sami, čas s decom, stadom i ljubama, Noseći stegove i vlasti i pada.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

Mesto usred vrta nađoh se pred grobom, Odakle s prezrenjem na me zmije motre. O, razumem pada strahoviti tresak: Ja sam bio glumac i pred samim sobom.

VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja.

I moje oči greha su se krile. Vaj, treba, noći, opet s vama sada, Ruku pod ruku, u kal gde se pada. No, avaj, danas tuđe ste i strane.

sručena sramota, Zaostalu čast da lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna.

duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna. Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena.

(Bez datuma) XLII KOMEDIJA LjUBAVI Umoran sam, draga, od ljubavi naše I kô teški teret na oči mi pada Nesvestica puna i sreće i jada, Kô pijanstvo posle iskapljene čaše. Vaj, znaj, mene takve nejasnosti plaše.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ŽIKA: Pa vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi. KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

najbolja Misao, da bi joj dao završni oblik u kosmogonijskom spevu Luča mikrokozma (1845) u kojem je motiv biblijskog pada čovekova pomeren sa zemlje na nebo i interpretiran, s jedne strane, u duhu neoplatonističke tradicije, a s druge,

Jakšić, Đura - PESME

Sumrakovac 1857. VEČE Kao zlatne toke krvlju pokapane Dole pada sunce za goru, za grane. I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, Ta najbolji vitez pade sa bojišta!

“ 1875. JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI Zar poljubac meni, starcu, Daješ, mlada, sa usana? Zar na moje staro rame Pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala?

„Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada... Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875.

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika Zadrhtati nikad neće!...

Ali utom plamen sinu, A u grlu Ilijinu Život zape na svakada. Mladi drugar mrtav pada. Više njega buljubaša S tri drugara graničara Čuda stvara — Čak i unuk da se seti Kako treba u osveti Srcu svome

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

dođe, ona klekne čelo groba, plače, ali u sebi, tiho, zagrcano i čim mati Mladenova počne od silna plača i naricanja da pada u nesvest, zaboravlja se, ona bi je prekidala, trzala, ne davala joj to, već da, kao što je red, opoju pokojnika, dele

I tek oko zahlađa opet bi se pojavila baba. Nosi mu testiju sveže, hladne vode sa česme. I kako Mladenu slatko pada ta mala testijica, pokrivena mokrim peškirom, koju mu baba donese da se rashladi. — Na, pini, rashladi se!

Zato on ostaje da i dalje stoji na kapiji, više babe, matere, da gleda kako sunce sve više pada, kako ulicu dužinom napola osvetljava.

obučen u novo, čohano odelo, s ključevima u rukama, gledajući kako nastupa sve više hladovina, svežina, sunce sve više pada i nekako razdragano jasno, sveže treperi po ulici, povrh kuća, bašta, zelenila, i on sam oseća kako se zaista sve

licu; o zakićenim cvećem njenim toplim, tihim, mirišljavim, nedrima, o polovini, o bošči njenoj koja joj tako lepo pada i obvija njena vitka mila bedra... Diže se.

Zato samo, kao pribirajući snage da uđe u kuću, ostaje do česme da stoji, odupire se o direk, sluša kako voda teče, pada.

Odmah zatim, čim poče da pada mrak, vide ono spremanje za svadbu. Od njega, iz dućana, još juče sve su uzeli što je trebalo.

Naročito ako je topla, letnja noć, teže mu je. Teže mu pada kada pođe kući kroz onaj mek, nežan maalski sumrak. Ulica gotovo prazna, mirna.

Baba bi je dočekivala: — Luda li si, sinko? Ona, iznenađena tom njenom dobrotom, čisto poleti i pada joj u krilo, briznuv u plač. — Nane, mori, slatka! Što ću, nane? Sve moje drugačke eto već unuke imaju. A ja šta ću?

Da uveče, sedeći ispred kapije i gledajući kako mrak pada, po ulici se sve ređe čuju koraci, iz čaršije dopire sve češće i ubrzanije spuštanje ćepenaka, ona, usred larme što je

ćuti, misli. Oseća kako dan, i to neiskazano visoko, nekako više njega i iza njega, gore po nebu, diže se, rasteže i pada.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ako se na Božić mete kuća, opadaće g. (Karadžić, 1, 1899, 210). Ako na Spasovdan pada kiša, to škodi crnom g. (ZNŽOJS, 19, 198).

Na dan Svetoga Vida (15. VI p. n.) »ulazi vino u grožđe«: ako toga dana pada slaba kiša, neće od grožđa biti ništa (ZNŽOJS, 10, 57). U narodnoj medicini g.

Kad pada krupa, pale katolici ponegde u Bosni posvećenu jelicu i so (GZM, 6, 370; 19, 317). JEČAM Gerѕte (hordeum vulgare).

Na k. odlete i kola namazana veštičinom mašću (SEZ, 41, № 180). Na k. pada ala koja satire grožđe u vinogradu (ibіd., № 114). Za k. zalepi se Smrt, koju je baba nadmudrila (ibіd., str. 487).

, 58). Na svetog Trifuna Orezača, (1. II) ne rade žene ništa iglom, »da ne bi crvi jeli š.« (ib., 26). Kad na Božić pada kiša, rodiće š. (SEZ, 19, 82).

se u Sretečkoj župi »pripisuje negativan uticaj«: ko pod njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova senka pada na kuću, i zato ga nisu sadili u blizini; kad njegovo stablo dostigne debljinu vrata onoga koji ga je posadio, taj mora

Ćipiko, Ivo - Pauci

Rade ne može dugo da sjedi uz vatru: najeo se, napio i zapalio. Diže se i otvori kućna vrata. Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati.

Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako, i nije kriv Rade koliko

se na ruke, i ispijenim očima, kao da nešto izgubljeno traži, luta mu pogled po kući, pa, iznemogao, opet nauznačice pada. — Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja.

otavi i, čini mu se da čuje ciku kosa i gleda mjesečinom obasjane svoje kosače, kako ispred njih cvijetni otkos pada. A on ih vinom poji da požure...

— veli mu Rade pred kućom, samareći konja. — Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to? Ti ćeš ići kad mene već ne bude; a da, dok ne budem mogao ići, već kao da me i nema!

Nego po podne prevrijemi na čas, ali, eto, nema još zla... još se može... Pada li, pada... i učesta snijeg. Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. .

Nego po podne prevrijemi na čas, ali, eto, nema još zla... još se može... Pada li, pada... i učesta snijeg. Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. .

I ore, iako nije zeman tome. I lemež zadire u zemlju i pada u brazde puno sjeme. Jednoga jutra Maša ga nađe na oranici; odavna se nije s njime razgovarala, pa ga se zeželila i

Pokuša nekoliko puta da odbaci, zadihao se od zora i, pošto kamen baci, pada kao snop na zemlju. Ali uzaludu: ono, jeste, dobro baca, ali po kaluđerovu mjerenju vidi se da do biljege fali čitava

Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime! —Pustih li teftera i vjeresije! Pustih li novaca!

I spušta se zimnja duga noć, i uvlači se u kuću. Rade gleda kroz otvorena vrata napolje; osjeća noć i, kako ona jače pada i savlađuje sutonsku svjetmost, onako i njegrva duša čemernija je, i kao da se pomalo gasi u njemu ono što tolikom

Za njom dotrča dječak, ogrnut kabanicom. U šumu pada slapa nad mlinicama i u zavaljaloj južini gube se njihove riječi: ne može da ih razabere, a želeo bi znati o čemu govore.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Bilje je ovde otrovno, voda koja pada iz otvora na visokoj steni bljutava, sluzava i ja ne znam kako da ugasim žeđ. Zatim ne vidim više ni Doroteja, ni

Sada mi pada na pamet Prohor, obešen, kakvim sam ga video u zoru onoga jutra. Mantija mu je bila odsečena do pupka. Dole je bio go,

Taman posla. Ne pada mi ni na kraj pameti da trljam nos jednom za nas tako dragocenom čoveku kakav je Dorotej, samo zato što okolo kolaju

Razbojnicima ne pada ni na kraj pameti da sahranjuju svoje izginule drugove. Tražilo bi to valjda mnogo vremena i napora, jer poginulih ima

Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda. Sve je postalo mokro i gnjilo. Spopao me je dremež.

progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“. Ne, to ne staje u vrt pravednika.

Opipavali su veliko zvono, tražili naprsline od pada i sumnjičavo odmahivali glavama kad bi neko, sa nadom, rekao da zvonu možda ništa nije bilo.

Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja. Pada mi na pamet da bih taj izdrbljeni kamen mogao korisno upotrebiti ako njime naspem staze prema potoku i izvoru pitke vode

Matija Jedva čekam da se Dorotej vrati kako bi grbo na njega okrenuo svoju zlobnu jezičinu. Napolje ne mogu jer pada sipeća jesenja kiša pa sam primoran da sedim ovde i da po ko zna koji put pokušavam sa mešanjem prašine od pečenog

nogu su mi se ukočili od hladnoće, košulja mi mokra, kosa slepljena, curak sa temena silazi niz slepljen pramen kose i pada na levu jagodicu. Trepćem, oči su mi pune vode. I na svoje zaprepašćenje, osećam kako u tome uživam.

Drugi dan sneg prestade da pada. Teški musavi oblaci ostali su da vise nad belim mirnim prostranstvom. Činilo se da je svaki život zamro i da se nigde

jedu kajmak sa dlana devojčurka, jure kokoške po prvoj proletnoj travi, igraju se sa mačićima, srču žuboravi mlaz što pada sa ljigavog kamena, jašu grbave ovnove i pomahnitale ždrepce, rone u dubokim zelenim virovima a ispod nosa im promiču

Ilić, Vojislav J. - PESME

dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.

Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme? 1880. LjUBIM TE, DUŠO! Sumračak pada; tišina se svija, U milu tone vasiona sva; Večernja zvezda treperi i sija: Veselo sve je - samo nisam ja!

I strahom srce učas se pritaji Gledajuć mutno na jesenji dan Ah, šta su snovi i beskrajne želje, Kad život pada kao tihi san!... 1880.

Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć! Počinjem pesmu ja I te je pesme silna moć, Mladost joj ime zna!

Razbivši srdito led, s planinskih visova tavni' Srebrni potok šumno upravlja svetli skok, I burno mumla i vri - i pada u cvetne ravni Blaženi tok Kako je čarobno sve!

Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada. I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I slatki miris budi i šumor, tih i blag. 1883.

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' I to gubi se brzo, I san lagano pada... 1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć pada. 1883. ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa!

Nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć, Odjek se gubi, sustaje i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V Samo kad prošlost probudi se drevna, I stare sreće zagreje me žar, Očajne suze

Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.

slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho pada, Dubokim sankom zemlja spi.

I dok sam slatki sanak snivô, S gordošću ja sam očekivô Rastanka našeg tužni dan. Tako pobožno fakir pada. Služeći verno bogu svom: Svršetak igre smrt mu sprema, Al' on od smrti straha nema, Nego se gordo sreta s njom. 1887.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

“ - „I to je vrlo jednostavno. Sve što je teško stremi ka težištu sveta, i naša Zemlja morala bi onamo da pada kad se ne bi onde već nalazila.

Još veće pomeranje može da nastupi kada pun Mesec pada u doba proletnje ravnodnevice. Ako se on desi ma i jedan sekund pre ravnodnevice, on se ne smatra više kao pashalni

Oni su dokazivali da u koliko je koje telo teže u toliko brže pada, a on im je dokazivao da to ne može biti tačno: dve ciglje, slepljene jedna za drugu, neće moći brže padati nego kada su

ciglje, slepljene jedna za drugu, neće moći brže padati nego kada su jednostavno položene jedna na drugu, tako da svaka pada za svoj račun. Prepirka je bila beskrajna.

Tumačenje zvezda teška je umetnost, a čovečji razum je ograničen. Ako se pretskazivanja ne ispune, to pada na teret naše nemoćnosti, a ne na teret neba.

To pada u oči, ovde u zemlji flegmatičara. Huk je vrlo dobra glava, puna ideja i pronalazaka, ali je svađalica. Mnogi su to isku

Ona imaju samo sposobnost da od Sunčeve svetlosti, koja na njih pada, proberu i zadrže u sebi jedan izvestan deo, a ostatak da vrate. Taj ostatak zovemo njihovom bojom.

Sunčeve lopte širi se njena životvorna toplota, brzinom svetlosti, u svima pravcima, po vasioni, a samo jedan njen delić pada na Zemlju, i stvara na njoj sve one pojave koje sam u ovom pismu već nabrojao.

Izgleda kao da se sa neba valjaju ka Zemlji bezbrojne reke. Vazdušni pritisak pada naglo. Vekovna kiša lije bez prestanka, ali se smlačila; i žara vazduha je skoro sasvim popustila, isto tako i njegov

Jedna stazica vijuga tim bregom, posuta svežim peskom; kroz mali usek u boku brega cedi se voda. Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on travu i drveće jednim tankim, vlažnim

Desi li mu se pri tome da oklizne i da padne, on, zbog vazduha kojim je opasan, i ne oseti udar pada, nego otskoči i otkotrlja se dalje kao bačena lopta.

Tu, u našoj blizini, lebdi u prostoru jedna planeta, gde sviće dan i pada noć, gde posle zime grane proleće; onde ima - to se jasno razabire - mora i kontinenata, vode i vazduha.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Deca da nisu što? TAŠANA Pa nešto ga i za decu zovem, a najviše za pokojnika, za groblje. Zovem ga da ga pitam kad pada, kad treba trogodišnji parastos u pokoj duše da dam.

Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze. TAŠANA ostaje sama. Mrak pada. Stvari, rafovi, oružje, sve se jače crni, ispoljava i tone s mrakom.

Tašanina soba. U veliko dan. Po sobi posluje Tašana. Malo dublje zabrađena šamijom, da joj prašina ne pada na kosu i lice, obučena u svakidanje odelo, samo u jeleku, sasvim nezakopčana, bez pojasa, već između jeleka i šalvara

Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada? MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nešto je raspinje. Ne voli sad ni društvo. — Šta radiš Julice? Je li ko dolazio? — Jednako pada kiša, niko nije bio, samo je pekar doneo mokre perece...

Jer kronika groblja vezuje događaje naročitim načinom, po liniji raspleta i tehnici smrti. Praminja sneg i pada kiša. Vetar udara kišom o prozore, i kiša se čuje ako se ne vidi.

Telo nam često boluje, a duša nam ponekad baš kao pijana posrće, bogami i pada... Paula je uslužna bila i ostala. Ogazdila se sve tako priskačući da nešto podrži i pogleda.

” — „Kakva je to profesija, ako ko Boga zna, ljudi! ali novac pada, i stiče se prijatelj... Ko to izmisli, bogami, izmisliće još mnogo šta.

Ja već živim od veza, od rasnih i intimno jevrejskih veza. A novac mi pada kao lud. Ali eto, govorim opet o sebi. To je ružni jevrejski način... Saslušaj me, važno je i za tebe...

Dobar dan utrini i korovu, a nama leđa... Gospoda — k'o ono kad počne kvrcati po krovu, pa ne znaš da li pada kiša ili bije led... Neće valjati taj komšiluk, videćeš...

I čudili se kako na Kašikari ima vešta šnajderka — tu reč Nata nije čula svojim ušima. Uostalom, prestala je prezati: pada novac, sladak novac, pa joj je milo. Uskoro, bilo je mogućno videti Natu i u nekoj tuđoj kući za šivaćom mašinom.

Nata posednica, Nata, udavača sa imanjem! Šta sve čovek nije, i ne bude u toku života, šta sve zakonu života ne pada na um! I sada mu je palo na um nešto sasvim neočekivano. Nata je pošla gde nikada nije bila. Pravo pred Mirkova vrata.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako lepo npr.

Glede kakvi duhovi po atmosferi prebivaju, a ne poznaju travu koja im uvek u oči pada. Znadu koliko je familija veliki i mali i srednji bogova kod Grka i Rimljana bilo, a ne poznaju sredstva koja bi njiovo i

Niste jošt? Ništa zato, ja mogu i drugu lulu ispušiti. Ali ah! Sad mi pada na pamet; moje galanterije i vospitanije moje, gospodična Jelice, nigdi nema. Ljubezna frajlice!

Meni teško pada na dobrodetelj senku bacati; ali po dužnosti istoričeskoj istinu javiti moram (dobro bi bilo kad bi svi istorici ovu

Tako, na primer, kad žena za mrtvim mužem uče i leleče, jošt i na grob njegov kao mrtva pada, šta je tu drugo nego špekulacija za udadbu?

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali

— Ovde mi na pamet pada naš pokojni otac, koji bi mi uvek kad mu se moji postupci ne bi dopadali, govorio: »Ej, moj sinko, doći će pamet, ali

Demokrit svojim blagorazumnim Abderitima preporučivao, no neka trava koja u mesecu raste i svake sedme godine na zemlju pada.

On je tako veliki isledovatelj dobroga tona da pred gospojama na kolena pada, i svoje k njima visokopočitanije s većim komplimentiranjem nego makar kakva mladi naši gavalera okretaljka izjavljuje.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam plameni s lica pada Vepar divni srce napušta Noktima se hvatamo za poslednji dah Za šta da se uhvatimo Ni oblak da nam pruži ruku Ni

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

U to doba pada i moje dobijanje prvih zuba. Oh, to vam je bila čitava komendija, tako da smo svi popucali od smeha. Ja lično nisam bio

izgledala mi je božanstveno lepa i dovoljno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo njene krive štikle, pada se odmah uzbudim i pohitam joj ususret, ne bih li što pre sreo osmeh na njenome pegavome licu.

maramicu i ubrišeš nos, a kad iskijaš rđavu pesmu, onda ti kritičari tako izbrišu nos da ti kijanje nikad više i ne pada na um.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

To je dobar znak. Nisu, znači, još premoreni — razmišlja potpukovnik Petar. — Ti znaš, kad balon počinje da pada, onda se iz njega izbacuje balast... Tako je i sa njima.

Sedimo oko vatre i ćutimo... Sneg poče da pada. Još jedna nevolja više. A mi bez domovine, bez kuće, bez ognjišta. Sneg sigurno i tamo pada...

Sneg poče da pada. Još jedna nevolja više. A mi bez domovine, bez kuće, bez ognjišta. Sneg sigurno i tamo pada... tamo, oko naših kuća, gde živi porobljena sirotinja bez igde ičega.

Voleo bih da te vidim kako se kotrljaš niz ovo brdo, više nego išta... — Ko drugome jamu kopa sam u nju pada... Kipislcauf! Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi...

Ako se zatekne koji mrtav u šatoru, snesu ga samo na put. A kiša svakoga časa pada i sunce opet sija. Tako se menja i naše raspoloženje. Posle toliko dana ljudi se setiše i svojih porodica.

Huči more i pada kiša. A život je tako mio... — 3ađu ujutru po šatorima, ali ne da ih pregledaju, već da vide ko je još živ, a ko

— Hajd što rekoste da je šakal kao konj. To je još i mogao da proguta. Ali, majku mu, gde vam pada na pamet da šakal vuče kola, pa još i topove!

— Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi. Nego, gospodin poručnik, kako dođosmo ovde, i vido one planine, e, nešto me steže ovdenak —

Istina, naša skorašnja prošlost je toliko bolna i mučna da nam više i ne pada na pamet da ćemo pod borbom ulaziti u svoju zemlju.

Duša mi je uzavrela i puna neke tuge... Možda za mladošću?... Ne znam. Šta mi sve sada ne pada na pamet!... Sećaš li se kako smo negodovali kada smo čitali Šopenhauera?... Jer mi smo voleli.

Mi smo još uvek mladi i nikada nam ne pada na pamet da ćemo jednoga dana umreti. Ali sada... ja sam, druže, osetio smrt u punoj strahoti i pustoši njenoj.

Petrović, Rastko - PESME

I vrbljaci i potoci hode, A krasno pada veče, I trube lovačke ječe: Aj, sa Dvine, čuj, dragi, trube ječe, Čuj, dragi!

savršenstvu vodi; onda mi je dosadno, onda sam opet stari Sloven u čunu koji jezerom sivim brodi, i pun junaka čija pada sen na vodu.

Mojim prijateljima mornarima na Korčuli, Mati Jurkoviću poglavito. PREINAČENjA Marku Ristiću Tako opori mornar pada u more Strmoglav, Otčepljujućeg naglo primio ga i život, A nagrizaće ga do zore Tajanstva, i sva ta ljubav zamiriše na

Plačem, jer se takvom istom linijom gordio negda njen stas. Potrčim katkad senkom te čudne reke što pada po tlu, Ja se ne mogu umoriti više nikada - kao u snu, I trčim tek da ne stojim, niti poznajem jade nit spas: Iz dana

Zaboravi! Zaboravi! Il pogledaj još jednom to divno veče što pada: Pre no što pođeš smrti, da ne živiš vaše nikada, nikada.

Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje... U onaj čas, u kom se čuje i krv i lišće kako pada. Ne pamtiti, al sanjati, možda biti nesrećan ko nekada. To, to! Odjednom oči otvoriti! ...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Onako, kako ga one vide sunce je velika mutnožuta kugla koja uveče pocrveni i pada u talase. Ta kugla se ne jede, ne možeš je obuhvatiti pipcima, ničemu ne koristi. Zašto bi one razmišljale o njoj?

Prljio joj je obraz njihov dah. Tišina je bila tako potpuna da se čulo kako listak na zemlju pada, kada se mladić sabra i reče: — Šta ti je drbuga želja?

Ah, kako je lep Varalica. Prsti mu, dugi I nežni, lice kao u srebru iskovano, smeđa kosa pada po kadifenom odelu, a za šeširom crven cvet. U krčmu ulazi, osmehuje se.

Domaćice nisu ni otvarale prozore, ali vetar je, svejedno, unosio prljavštinu u kuće. Činilo se da je i sneg koji pada prljav. I zaista: kada se sneg stao topiti pojurili su olucima i ulicama potoci crne, prljave vode.

— povika debeli seljak kad vide kako jedna od roda umesto na krov — pada na ledinu, i potrča da je dotuče motkom. Ali, samo što podiže motku, a jedan dečak koji je seljaku jedva dopirao poviše

»Šta znaju one o očima mladića? Šta o jezeru i o tišini koja kao srebrni labud na njega pada čim u sumrak pocrne grane vrba? Šta o svirali čobanina?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.

Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada, a kamo li sluza. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan. Od grobje idem.

Magda tvoja... TOMA »Magda moja, vodenica moja«... Pa kad je sve moje, šta će ovo ovde? (Marku): Pušku! MAGDA (pada pred njim): Gazdo, gazdo... TOMA Pušku, pa sve da ubijem! Sve da zapalim! Ni koga da ne vidim, nikoga da ne gledam!

KOŠTANA (uz burnu svirku, praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček »Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom dodirne po glavi). Noć trne.

Pa taj glas ide, s’s mesečinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. (Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ... A toj vreme više ne dođe.

Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A? GRKLjAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Salče): Ja, gazdo — ne! Ona. Ona je nauči i da peva i da igra.

— ne udate. Svadba, novac, sve ću ja da dam. (Razjareno): Neću više za nju da čujem! Odmah! SALČE (đipi preneražena, pada pred Arsu): Ne to, gazdo... ARSA (razjaren): U Banju, za Asana!

Šantić, Aleksa - PESME

redom rasklapaju same Sve knjige stare, snovi čežnje duge — Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov šumor kô da pada na me. Sanjam li? Il' bi ova java bila?

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene...

Ovdje mi negda bješe raj... A sada? Na moje srce grobna zemlja pada, I ja se rušim kô ti, dome stari... 1906. GOSPOĐICI Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke

Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće?

Bog zna gdje je sada?!... Radobolja mrmlja Puna grmjelica, srebra, adiđara... I dok zlatno veče pada povrh grmlja, Nakrivljena ćuti vodenica stara. 1908.

Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana. Kô ranjena tica, što bi nebu htjela, Otima se duša iz olovnih dana, Ali kobni vjetar grabi je

Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909.

Tiho miris vije, Na tvoje leje mesečina pada Topla i meka, i ruže ti mije Srebrom... Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S

'' — ''Otišô je, reci, Na nebo, za vas da nabere zvezda''... 1913. SELjANKA Sneg pada i veje. U seoskoj luci Sve je pusto.

Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo. No mutni oblak pritiska mi čelo, I u dno duše grom pada i bije.

HLjEB Parobrod spreman. More se koleba. Pošljednji plamen na zapadu trne; Suton se rađa i s jesenjeg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu.

I vidim gdje se gladan penje suncu, I crvotočina zlatna pada doli. 1911. METEOR U staroj bašti, na pragu od vrata, Puni zvijezda sjedili smo sami...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pod zlatnim barjakom na kubetu spava crni zmaj, koji je okrenuo glavu Stambolu te proždire žive Turke. Iz oblaka pada krvavo kamenje i bije po taborima Turke. Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol.

Posle pada Smedereva mnogi Srbi iselili su se u Ugarsku, stupili u ugarsku Vojsku I produžili ratovanje protiv Turaka.

Već krajem XIV veka prikučili su se Turci granicama ovih zemalja. Ali su na njih počeli žestoko navaljivati tek posle pada Srbije (1459) i Bosne (1463).

Iz nje pada studeno kamenje, ono bije po taborah Turke; ne uteče druga nikakvoga, ni da kaže kako s' poginuli. Ustavi se na istoku

7 Pesme o uskocima Naziv uskoci dobili su oni ljudi koji posle pada Bosne (1463) i Hercegovine (1482) nisu hteli da ostanu pod turskom vlašću, nego su prebegli u Hrvatsku i Slavoniju.

Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta

Zogoviću, naravno, ni na um ne pada da su sve te crte i detalji mogli živeti dugo samo u predanju i otuda biti uneseni u pesmu, kao što su mogli i iz

Zogoviću ni na um ne pada da uporedi Višnjićevu viziju pobedničke ustaničke Srbije i Milijinu viziju propasti domaće feudalne države, iako se ove

čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta

Viđe kneže da je došlo roblje; koliko je srca milostiva, triput pada, pa on obumira gledajući jada ev’ od roblja, niz obraze grozne suze lije: „Nuto, braćo, jada od Srbije!

i unapređivao porodični imetak“, koji su on i mlađi mu brat Dmitar dobili od ugarskog kralja Matije (pošto su posle pada Smedereva napustili svoj zavičaj Jagodinu i prešli u Ugarsku).

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam nacrtao miša Počela je da pada kiša Celu je hartiju skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne

Gnjavi me brica Koji me brije i brat od strica Koji me bije Gnjavi me mačka Kad lovi miša Gnjavi me mokro Kad pada kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je širok Ujna je bujna Gnjavi me mama Gnjavi me tata Svi samo mene A niko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada ne znam kakva kiša. — A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak. Prokapaće i kroz najgušću krošnju.

baba Staka, po nečijem nagovoru, otišla je sudu da tuži za „tešku tjelesnu povredu“, a kako joj se, prilikom pada, valjda bio pokvario aparat za ćutanje, ona se po varoši tako rastorokala da je svak živ čuo za Paprikin neprilični

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

dušu od nepravednih usta i od tuđina poštedi svoga raba da bi neporočan ostao; i pritočnik muž skorojezičan, skoro pada u zlo i smrt i život u jeziku stoji!

DAR VODE Berićet rodu i povrću DAR VODE Kiša kad ozgor na zemlju pada, ona si je jedna: što voda, voda. Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini,

Piše se da udovičke suze preko božijih dlanova teku i vika pada tužna na toga tko ju je rascvelio... O NESLOZI Ta i dobar konj valja da je ljut i žustar da hitro potrči, sustigne a i

Ko kamen u vis fuća, on neba stići ne može, nego vraća se skoro natrag i svrh glave mu pada. Kad se rakijom posipa vatra, ona većma planti.

Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada. Svakad je bolji stari vojak negoli novi i vino staro svrh mušta (neka ponapre bujna pamet i krv prevri i lepo se

Zlo po zlu delu imena mu je spomen. Sami sebi svakad zlo kopamo, te nam naše zlo zavrat pada. Zao je zanat inat. Čovečiji jezik je popuzljiv i na kvar hvatljiv. Vernom i milom drugu nejma cene ni izmene.

te im je bio izodsecao ruke i noge i tako ih je bio uredio, da na njegovu jedžeku vuku se ispod astala mu, te što pada odzgor sa sofre mu, korice, mrvice, koščine, to su zbirali, i sotim su se hranili.

Tako i tim, što velike polate zidaju detinjska sprava skoro pada, i dokle stoji nizašto je. Baš na tu su formu i golemi dvorovi vama, na nebo ih ne možemo izneti ni onamo boraviti u

A što li što drugo bolje i imaše se čemu nadati, osvem ovoga takva dobra života, — što god hoćeš, i ruke ti pada, to i čini! To ti je toliko jedna čast u tvome životu, od tvoga ti truda i sticanja veseliti se.

— Pjanice! Osvem praznih džepova i kući ništa nedobaljanja (korba i ruga kućnja!) tko u razlike sramote i grehove pada naglo li smrću skoro i ružno mre? — Pjanica! Zaradi toga piše se da je prokleto pjanstvo.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

prebacili i dirali ga, — on bi se branio da mu nije ni do kakvog đavolstva, nego da mu se uvek nešto stegne oko srca: pada mu, veli, na um njegova Jelisaveta, koja bi sad isto tolika i istih tih godina bila!...

! Da se zoveš, ete, majstor-Maninica!... I ona luda i brljiva bećar-Doka da ti se pada tetka!... „Tija voda breg roni; kao kamen dube“, veli stara, iskustvom osveštana reč... I tako se i ovde zbilo.

Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima. Među Ciganima odmah na prvi pogled pada jako u oči jedan sa trumbetom, s kosom i bradom žućom i od same trumbete.

Upravo, nije ni spominjala ni pretresala Manu, nego Đorđiju, dodajući: neka se Zona seti one reči koja veli da iver ne pada daleko od klade, i: što mačka omaci, da to miševe lovi, — pa tako je i ovde s Đorđijom i sinom mu Manom.

— Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane. — Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama je ludo!..). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila! Nikoj gu neje pratija, — sama si, brljiva, ode pri vas!...

“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži. I brani se rukama, a njih teško diže: malaksale mu; on pada i opet se diže i grabi

“, a on svaki čas pada, pa se opet diže i opet beži. I brani se rukama, a njih teško diže: malaksale mu; on pada i opet se diže i grabi napred, a za njim se jednako ori ono strahovito: „Lele, kuče u čašire!

“ I on se opet sapleće, pada, muči se da se digne, ali već ne mogaše, — a utom se i probudi... Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za

— He! — vrti glavom stari Zamfir i ne veruje mu. — Tatko koj ti beše?... Đorđija! A iverka pada li daleko od kladu?... A Mane mu se kune u pušku, koja ga nikad nije slagala, pa tako neće ni on sad njega slagati.