Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Toplo ilinsko sunce probijaše kroz gusto lišće, a njegovi svetli zraci padahu ovde-onde po zemlji. On je goreo i bez sunčeve toplote.
I sve ću za te učiniti!... Hajdmo tvojoj kući... I krenuše se. Kišne kapi sa ogolelih grana padahu na njihovo ruvo. Kruška je tešio Lazara: — Ne brini! Kad se ja čega prihvatim, ono mora ići.
I sami Srbi zastadoše iznenađeni... Međutim, hajduci su činili svoje... Leševi turski padahu oko njih kao gnile kruške. Stanko je proletao na sve strane. Zasukao rukav, a jatagan mu seva... — Ne daj!...
Teodosije - ŽITIJA
A kada ga oni tako ugledaše u takvom obrazu, ne znađahu šta sebi da učine, nego plačem i ridanjem obuzeti na zemlju padahu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Po nekoliko dana tumarahu po okolini, dok ih nije izdala snaga. Tada padahu u sneg i smrzavahu se. Neki se dokopaše i daljih naselja, te izostajahu po nekoliko nedelja. Ti se pomešaše sa ukućanima.
Milićević, Vuk - Bespuće
međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je sve gledalo da samo njemu po volji uradi i ugodi.
u molitvi, ona sa strahom osjećaše groznicu i besciljnost toplo šaputanih riječi koje se odbijahu od nečega tvrdog, i padahu natrag kao zrnje pijeska.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
skide s glave prašnjavi šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i obrisa njome oznojeno čelo, sa koga padahu krupne kaplje znoja.
Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje .. Gojko zinuo pa trči iz sve snage, a za njim se spotiče i pada Stojan, psujući mrtvu učiteljicu i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost, u njemu planu strašnom senkom Rim. Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vinom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ona je sedela kraj njega i pričala mu, a iz očiju joj kapahu bistre suze i padahu jedna za drugom na grudi, na krilo, utapajući se u šarenoj kašmirskoj haljini...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
sredovječan čovjek, smeđijeh brka; taj čovjek bijaše u crnogorskome ruhu obrijane brade; kose, ispod crne kape, padahu mu na pleći. To je Ivo, đakon vladičin. Pristupi te cjeliva starca u ruku, nazvavši mu dobro jutro.
Tamo se vrata otvoriše te iznutra stupi njeka djevojka, lijepa kao vila. Raspletene plave kose padahu joj po plećima; u pasu bješe tanka a poduga vrata; obraščići joj bijahu okrugli i rumeni kao dvije pole od jabuke.
Jata vrana i gavranova gakahu po pustijem poljima i po sivijem golijetima. Divlje patke i vranji padahu po močvarama. Čobani već sjavili stoku s planina.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Prestrašno je ovo pozorište sve užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva žvala tartarova, žedno tartar drhteći ječaše, grdnu žertvu radosno žderaše.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
korito za pojenje stoke, podmetula ruku pod točak, pa gleda kako se razbija vodeni mlaz u sitne kapljice, koje pršteći padahu unaokolo. — Čuste li za Đuricu? — reče jedna. — Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš?
da od njegove namere ne može ništa biti, pa, da bi se što pre uklonio od sveštenikovih saveta, koji mu veoma teško padahu, prenese razgovor na neke obične stvari, pa se odmah i udalji.
Kuršumi stadoše da lete i zvižde oko njih i više njih, otkidajući grane, koje lako padahu pred noge im. Ponegde kuršum lupi u bukovo deblo, i tu se odjednom zabeli vlažno drvo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Blijedi trag dopiraše do na put. Pošto pak bijaše zanoćilo, prestade da kiši, samo što još s krova jednolično padahu jake kaplje. U dućan uniđe mlađi mu brat Marko. Otac ga, dok je ušao, stade ispitivati o nekom poljskom poslu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu. I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i bledim, mrtvačkim čelom. Ali se borahu jošte.
sa stražom tukoše tamo, Tražeći prljave kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u mraku i dolini, I zvonko padahu s glava bakarni šlemovi njini. Jednoga dana Azok naredi vojinstvu svome, Da sekirama oštrim svu šumu seku i lome.
No ruka ubistva hladnog i tu ih sustiže grozno, Gde s idolima svojim padahu do u noć pozno. Tako razori Azok i sravni Benaru s prahom, I celu Indiju cvetnu ispuni paklenim strahom, I za tim
Neviđen, on pogled baci Kuda kroz usku badžu padahu meseca zraci, I spazi kmeticu s kmetom. Pod toplim guberom, oni Spavaju i hrču tako da cela odaja zvoni.