Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
pitajući oca i očuha gde su oni bili dok sam ja rastao, i zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i još dva ili tri prosjaka iz mađarskog kraja.
Bilo kako bilo, za pola sata Karanovo vrilo. Ljudi su se optuživali između sebe, dok Draga Padavičarka, izmilevši odnekud, nije rekla da je videla pokojnog Džoju kočijaša kako ide od kuće do kuće i zvoni.
Na klupama oko vodoskoka nije bilo ni žive duše. Bila je takva pasja žega da je i muve mrzelo da lete. Draga Padavičarka spavala je na crkvenom ulazu. Videh Luku Crkvenjaka kako je gura drškom od metle, ali ona nije htela da se digne.
Ovoga puta stajale su grozno. Stajale su obično, ali Rašide nije bilo. Draga Padavičarka čučala je na crkvenom pragu i posmatrala komešanje oko sebe, a na licu joj je bio izraz ushićenja.