Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kuća Georgija Rakosavleviča, neokrečena, poduprta zidom, bila je na padini brda, ispod rascijanske crkve, u Budimu. Svet je pamtio tu kuću, po jablanovima koji su, odnekuda, bili zaostali, kraj
Pa i o tome, što ga, ubuduće, svakako, čeka. Kuća tog Trandafila, iznad Rakosavlevičeve, bila je isto tako na padini prema Dunavu, nedaleko rascijanske crkve. Videla se nadaleko, među lipama, koje su te godine bile rano procvale.
A eto, trebalo bi samo da neko otključa hodnike i da ti nesretnici jurnu na vrata i dohvate se šumaraka na padini, i doline, koja se otvara u Austriju, a vodi još dalje, u Hungariju.
Poljana je bila još pod tankim pokrovcem snega, koji se topio, a koji je bio zaleđen, na strani, prema padini brega. Pavle izabra levu stranu polja i sačeka okupljanje konjanika, oko Ševiča.
Svet, koji je imao već, na toj padini u dolini, svoje kućere, imao je, ili da se iseli, ili da padne, sa svojim kućerima, od lipovog drveta, sa nešto ovaca
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Svetla mesečina na polju i na padini brega stišavala ga je i on je, svojim žmirkavim očima, zadovoljno upijao noćno nebo i mir okoline, u koji je sve dublje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Napolju iza stakla nečujno su klizili smučari po padini. — Idealno za decu! — reče Pop. — Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na blagoj padini prema nama, između zlatnožutih kukuruzišta, blistali su zeleni vinogradi. Pirkao je jesenji povetarac.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Preko dvorišta mogu da budu razapeti, još uvek prazni, konopci za sušenje veša. Levo, na blagoj padini prema reci pod stablom velike lipe, nalazi se hrastov sto okružen klupama. Desno se ide na ulicu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sebe tu varoš, pokrivenu pokrovom od kućnih krovova, izrešetanim dimnjacima i visokim drvećem, kako se ispred njega, po padini, u noćnom polumraku u okrug ocrtava.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM ZVEZDOM 34 NA RASTANKU 35 NOĆ JE DUGA 36 SLOBODA JE USAMLjENOST 37 BEZ
Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće. NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema).
Mogla si, pesmo, da bleštiš kao luna Na nekoj padini i ja tu, u travi, Sa jedinom strepnjom da te grȁd ne smlavi. RASKRŠĆE Zalutah, tajno, gde gomile jedu Pod nebom, na
Samo je srce u ovoj šupljini. Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži — Jedna sama bulka moje oko traži.) Sloboda je usamljenost, al ne leči. O teži je muk od teških reči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Od početka ovog stoleća naziv Dorćol proširio se na sve ulice na dunavskoj padini od Kalemegdana do Francuske i od Vasine do obale.
godine, vidi se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac bude uklonjen a
u Beograd, popravili su gradske kapije koje su ostale nerazorene a, umesto bedema, podigli palisad koji je, baš na padini prema Dunavu, izgledao naročito visok.
nije moglo izgledati zanimljivo pitanje da li je taj konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju, prema zaravni na kojoj je sada
škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba.
prizemne kuće Velislava Vulovića, onog predsednika beogradske opštine koji je dao da se, 1909, popločaju ulice na padini prema Dušanovoj.
Rasvetljen u sebi, Sima je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole, izdignut nad raskrsnicom
Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod Čukur-česme, turski vojnik ranio, možda i ubio, srpskog dečaka. I Sima terdžuman hita ka česmi.
Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da primeti dolaze
Bili su zajedno i 1. septembra te godine kada je starac Dositej, svojom besedom, otvorio Veliku školu tamo, na padini prema Dunavu.
kao stih iz bajalice i sa sudbinom o kojoj se zna samo to da je bila tragična, Riga od Fere je u Beogradu dobio, na padini prema Dunavu, strmu ulicu, uvek vlažnu od senke i od pomalo omekle prošlosti.
Često se pita da li Kneginja, koja u svakodnevnu šetnju verovatno polazi iz svog Konaka na padini prema Savi pa se, sa početka svoje nekadašnje ulice, upućuje Knez-Mihailovoj i Vasinoj, da li ne hita, naročito kad
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nizovi krotkih, idiličnih kućica na blagoj prisojnoj padini. U svakoj od njih živi i slika po jedan slikar. Mahom stariji, smireni ljudi, koje je davno prošao ukus za jetke raspre
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Noć prolazi... XXVIII Blista se divno jesenje jutro. Sa plava čista neba padaju svetli vatreni zraci po šumi i kosoj padini, što se protegla između Bukulje i Venčaca.
Krakov, Stanislav - KRILA
na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško sa stvarima poginulog, stegnutim u okrvavljenoj ruci, pođe niz gustu šumu na padini. Sećao se gde je još do juče štab bio. Sve su češće zviždala topovska zrna, prelamala grane, i prštala po kamenu.
Prljavi vojnici su ćutali, i čeprkali po prašini. Pravili su zaklone na padini. Pokorni kapetan Buda podigao je glavu i rekao: — Mi svi želimo da pođemo napred... — Hm! Hm! Hm!...
Kao zbor aveti bile su te tamne grupe kraj malih svetlih središta na pustoj i goloj padini. Vetar bi kadikad zahujao, povijao bi plamene, prožigao tela, ledio ih svojim hladnim dahom, i uspali se budili i
Primiču se sve bliže. Na goloj, žutoj padini kao pretnja crne se još topli izriveni levkovi u zemlji. Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Išli smo sad življe, da nas ne bi zahvatio dan. Bilo se malo razdanilo kad smo se zaustavili na jednoj padini. Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome uglu.
Pred nama se najednom zamagli, crn oblak se spusti na vrh Kajmakčalana, i poče da se razvlači po padini. Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim... Zgranuo sam se... Peti puk beži u paničnom strahu.
bojim se da izostanem, jer svakoga trenutka može na mene da naleti neki od Bugara, koji su se sada razišli po celoj padini. Išao sam sa naporom, kao da mi je neki teret obešen o levu stranu tela. — Evo nas, druže, u zemlji Srbiji!
A na tom brdu voda je izlokala zemlju, pa se na padini prema nama smenjuju naizmenično rebra i uvale. Pri vrhu nalazili su se bugarski rovovi...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Ljudi zastadoše kao omađijani. Odahnuli smo. Tek smo tada opazili kako se na padini niz koju smo se suljali, proteže blaga staza, kojom je trčao komandant i vikao na sav glas: — Natrag! Natrag!...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Toga istog dana Jovanče i Stric bili su zajedno kod ovaca. Sjedili su na padini gola brdašca i nečim se igrali, kad se u daljini, otud od planine, začu neobično zvrjanje. — Avioni!