Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Kruška i opet blago. – Ali prevario si se. Ove tople i blage reči, posle onolikih muka i onolikog straha, padoše kao na ycijano gvožđe... Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!...
Kmet uze kesicu od Sime, prebroja novce pa reče: — Dve stotine. — Toliko — tvrdi Ivan. Svi pogledi padoše ia Aleksu. A on je stajao bled, ukočen kao kolac.
— reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova... Popine reči razbudiše Aleksu. One padoše na njegovu dušu kao blaga dažda na suvu zemlju... I proplaka starina rosnim suzama, zajeca kao malo dete.
— A... uloviste ih? — upita Nogić. — Ulovismo! — reče Zavrzan. — I ma koliko da su bili ljuti ovi psi, padoše nam u klopku i ne regnuše!... — Hajde, hajde, čeka harambaša. I dođoše na mesto.
Ima čovek mašice — što da prlji ruke?!... Eto ti sad!... Sad beči oči!... Kiša otpoče. Krupne kapi padoše i orosiše mu sedu kosu... Više po nagonu nego što je osećao potrebu da se od kiše skloni — on uđe u kuću.
— Vidiš, a ja i zaboravio! — reče Zavrzan. I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce. Petrove poklade padoše baš u nedelju 27. maja, te, 1806. godine. Dan beše lep, topal; vetrić je ćarlijao. Hajduci se zabavili oko peciva...
— reče Stanko zanosno, držeći je u svom naručju... A sunce na smiraju, a u avliju Miloša Sevića padoše gosti. Popa Miloje i Jova Jurišić pošli s Aleksom da ga namire s Milošem.
Dučić, Jovan - PESME
Kad daleko beše gost od Radovišta, Za prvom trpezom, sam u svome skupu, Dve mu gorke suze padoše u kupu. VLADIČICA Ovde leži Despa, vladičica, žena Vojvode Dragoša... žive dvaest leta...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad san, koji ne može rastjerati nikaka briga djetinjeg doba, savlada nemirnu dušu Marinu; kad crne trepavice padoše na zapurene obraščiće, a grudi se počeše ravnomjerno dizati, ispravi se pop u postelji.
Teodosije - ŽITIJA
što pomišljahu da će teško kada primiti od cara, a sada iznenada čuše da im se ovo daruje, od neiskazane radosti padoše na zemlju, pokloniše se caru, i opravdano, jer se obogatiše svetim više nego mnogim bogatstvom carskih riznica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posle kratkog, zbunjenog ćutanja, što kao jeza prođe ceo puk, padoše nove komande i puk ostavi oružje i bi odveden u stranu, iza logora, da izvrši kaznu i upamti tu noć krađa,
dok je ležala, on je sa zaprepašćenjem uporedi, u sećanju, sa svima onim Vlahinjama, Talijankama i Jermenkama što mu padoše šaka, po svetu, dok je trgovao.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dok je tako radila, ubode se u prst, pa tri kapi krvi padoše na snežnobelo platno...« – Znam! — reče devojčica. — Tako se rodila Snežana!
— Nadam se da ne smetam? — Samo izvolite, gospođo! — dozvoli joj on. Na uspavanu, pa ponovo probuđenu ljubav, padoše dva belanca, poput dve krupne, lenje suze. — Najzad, ulupati čvrst sneg...— nastavi šef sale. — Kud gledaš tamo?
Radičević, Branko - PESME
E poturi tako svoje milo; Za čas ode celi gnjevni plamen, Tuga pade na srce kô kamen, On uzdanu, a dve suze grke Padoše mu na te smeđe brke.
prokleta, Razdvoji ga na tom sedlu bojnom, I sedlo mu na konjicu gojnom, I konjica na polju krvavu — Četir trupa padoše u travu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve. Opet lišće zašumori, hladovina i senke padoše... Ljudi se vratiše sa rada, stoka uvede u štale, zatim se presvukoše i dođoše vama na veselje i „radost“.
Nuška se izvi natraške. Kosa joj dodirnu zemlju, prsa odskočiše, rukavi joj se zavrnuše čak do ramena, padoše dole. A ona, presavijena, držeći tepsiju, koja bleštaše od mesečine, poče: Jovane, prvo gledanje!...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj. Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela. Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ogromni komadi zemlje su odletali u vazduh, naposletku osta crn stub dima kao nadgrobni spomenik. Granate padoše ispred rova, neposredno pozadi, negde u reku, i mlaz vode izbi kao vodoskok, a četvrta udari posred rova, odakle
Ali ostali su odmicali. Odnekuda, začu se mitraljez i streljački stroj se povi, neki padoše, drugi odmičući naglo nagrnuše nadesno i prilegoše. Pojedinačni pucnji su sve češći.
Ali naša zrna padoše suviše desno, te ih vratismo. Kolo ne nestade među visokim kukuruzima. O pojavi ove grupe izvestili smo i divizion,
— Kaže komandant, dok stoji toranj, dotle da ostanemo... Toranj se iz temelja zatrese od razornih haubičkih zrna što padoše oko crkve. Komordžije beže vukući konje, a ranjenici se pribili uz ogradu. — Gađa nas...
To ranije nisam zapažao... Iza mojih leđa pripucaše puške i tada mi padoše na pamet reči onoga pešaka: „Batali, znamo za šalu.“ Pred štabom odreda stoji ordonans, a komandant se umiva napolju.
A danas treba braniti pešadiju, te se raspinjemo na sve strane. I iznenada mi padoše na pamet reči Aleksandrove: „Zaglavićemo danas budak“.
Oni vide da ih gađamo i zasipaju nas ra falima šrapnela, zatim razornim zrnima da bi nas dotukli. Ali razorna padoše u šumicu pozadi baterije i ona su bila izgubljena za onoga komandira. Sada naša zrna izleteše... I opet ih ne vidimo...
“ — viknu neko. „Prednjaci brže!“ — viču drugi. Kroz bateriju zviznuše kuršumi... dva poslužioca sa četvrtog topa padoše. I dok punilac izvuče ašov iz zemlje, oni se približiše na pedeset metara. Top opali.,. Oni prilegoše.
metaka, jedna razorna udari posred krova i iz kuće istrčaše samo njih nekoliko, ali dočekani puščanom vatrom, svi padoše jedan za drugim. Bolničari su već stigli i uz pomoć jednoga voda pešadije prikupljaju ranjenike.
Ugledah i svetlost u bivaku, i u nekoliko skokova stigosmo pred kuću. — A komandir? — Padoše jedno drugom u zagrljaj... jedva se odlepiše. Sav je srećan.
Potom tišina. Zanemeli posmatramo i slušamo samrtnu huku... Vetar pirnu i nekoliko uvelih listova padoše među nas. Komandant se obrati meni: — Uzmite jednoga ordonansa, obazrivo priđite onoj bateriji i pitajte iz kojega
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pri toj misli obuze je gnev. »Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«... Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati...
Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom... vrele usne sa oštrim brkovima padoše na njen usijan obraz i tako ostadoše...
Eno ga, jest, revolver... Mati... otac... Stanka... moja mladost !«... Ali u mesto revolvera padoše na pisareve obraze dve suhe koštunjave ruke sa oštrim noktima i zabodoše se duboko u meso... Razleže se vrisak po sobi..
Razleže se vrisak po sobi... Pisar se izvi, i dok se on obrte da vidi kakvo je to čudo, one suhe ruke padoše na Ljubičine jabučice i za trenutak obli joj krv celo lice.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
treba, odrediti vojni sveštenik; ali, na kraju molitve, da dođe i ovo: ‘Neka dobrim, mirnim i pravednim građanima što padoše kao žrtve zverskog nasilja divljačkih Anuta, milostivi Bog da rajsko naselje!
— Deco, — otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind... Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše.
PRVA TUGA Kad odskoči sunce visoko i njegovi topli zraci, prošavši između razmaknutih zavesa na visokim prozorima, padoše na čist detinji krevetić, mali Bora sanjaše neobične snove, mršteći se kad-što u snu i trzajući nervozno desnom ručicom,
uvede osedlana konja u školsko dvorište, a iz škole iziđe revizor, noseći u ruci velike kožne bisage, koje mi dotle ne padoše u oči. Kad bi sve gotovo i revizor uzjaha, ja skidoh kapu i pođoh da se pozdravim sa njim. — Gde je ta... Kruševica ?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Ama, otkud ti, bre brate, kože padoše na pamet! Otkad kože bile pa bitisale! Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kako da ih ne znam! — E, pa one, te... Sad nešto preturah po podrumu, pa mi padoše u oči. Znaš, sad godine nerodne i ne mogu da se sve napune, pa zato sam te i zvala da te pitam: kako bi bilo kad bi se
njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se sva snaga, onako presavijenoj, poče da ocrtava.
Na krovu, koji je prepokrivan sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se, kao da su od
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
čuo kako ga oni pred njim već izdaleka dozivlju, i Bog zna, koliko bi on tako stajao da nekoliko studenijeh kapalja ne padoše na njegovo vruće čelo.
Plotun ih dočeka a drugi im se osu s pleći. Dvojica samo padoše. „Ha ko je Ozrinić!“ „Ha ko je Njeguš!“ „Udri za krst časni!“ povikaše Crnogorci, gađajući iz malijeh pušaka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Njekoliko kapljica kiše padoše mu na ruke, te se prenu od sanjarije i pogleda put istoka, gdje kroz oblak sunce granu. Pogleda svuda oko sebe, i učini
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gde to beše?... Mala radnja u dvorištu na Sen Mišelu. I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala. Bio je na raspustu. Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi.
mora, a ne može od zadaha vina, od bola u očima, od krvi što je odjednom stala, i ruke se s gađenjem trgoše i klonulo padoše niz bedra. Dugo se klati zadihana tutnjavom u grudima. I svog koraka se boji.
— I nećeš da mi kažeš? — Nije da neću. Ne znam. — Baš ništa nisi čula? — U šta hoćeš da ti se zakunem? Oči mu padoše na njen stomak. Učini mu se da je već narastao. Dugo ćuti, pa reče: Nemoj da se zaklinješ. Nikome nemoj da se zaklinješ.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' je u dahu te noći crne, Te mi u tugu ljubav ogrne? „Svuda te tražim!... Pri tom se sagla, I k'o od čežnje obamrle Padoše vlasi garave, bujne, Pa se sa cvećem, sa travom grle. Po njima pada svilena magla, Dok cveće kvase suze joj nujne.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U trenuće oka laganoga sva božestva s prestolah padoše, svi strmoglav miri polećeše, svi se hukom stravičnom skrušiše na žertvenik mračne vladalice.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi zatim padoše ničice zemlji, a kada se digoše, predadoše se pobožnom ćutanju. Jonsko More poče zlaćano da treperi, koso očešano
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.
“ „Demokrite!“, odgovori mu lekar svojim kadifenim basom. I obojica padoše jedan drugome u naručje i zagrliše se od sveg srca. Abderićani stajahu kao okamenjeni.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Da čujem, Gospode! — Evo — nastavi Gospod. — Mislim maločas te na ovo te na ono, pa mi tek odjedanput nešto na um padoše Srbi. Da li ti, tako ti Mene, znadeš šta bi s njima, kud se dedoše Ti ljudi, šta se s njima dogodi?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako dođe do izvorca, koji je iskopan u samom koritu rečnom, te sa njega svi radnici iz potesa nose vodu. Odatle mu padoše u oči nekoliko radenika u jednoj strani, i on poznade da je to njiva Marka Radonjića, a jedna od onih ženskih morala je
— Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa. — Diži se ti, ili ćemo sad dete da koljemo — viknu Đurica, drmnuvši za ramena Đorđevu ženu.
I zatim mu padoše u oči široka Nikolina leđa, u suknenu jeleku, kako su neobično odskočila od zemlje. i posle se odjednom nađe nad njim
Sva se kuća zatrese... »Pazi !« — neko viknu pred vratima... Grunu još jači udarac... vrata izleteše, obrtoše se i padoše... Grunuše puške na vrata, na prozore, soba puna dima... Vri, trešti, puši se... kao u paklu!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Od Kosova plač je, Bogu se vapije, Al' nigde pomoći, svuda srca tvrda: Siđoše gromovi, padoše kapije, Progledaše ljudi, i polja i brda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše. Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da stisne: daleko je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
,„Na krovu, koji je prepokrivan sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, padoše joj u oči nove ćeramide, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
), izvanredno, izvrsno, odlično. ica, sud koji hvata po oke. jerihonska truba, — na glas trube jevrejskoga naroda padoše tvrdinje Jerihona, prvoga grada hanaanskoga na koji udariše Jevreji, kad ulažahu u obećanu zemlju. jubilej (jevr.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ruža mi je mirisala Kao sloboda, Il’ kâ suza, kâ molitva Tužnog naroda. A kraj mene iz oblaka Vile padoše, Bele vile govorile: Spavaj, Miloše!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jauk se razleže. Moji su se vojnici podigli i pucali iz stojećeg stava. One prilike se uzmuvaše. Mnogi padoše. Ostali nagrnuše u stranu, a zatim se slomataše u svoje rovove. „Ah, bratko... lele, majko... sanitet!
Masa polete, i kao da me ponese. „Ura! Ura! Ura!“ Vojnici se skoliše oko mene. — Je li ovo naša zemlja? — Jeste! Oni padoše na kolena. Neki su se. krstili. Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali. Planina je hučala.
Na susednom brdu ugledah ljudske prilike. Zastadoše zbunjeni. Neki padoše. Ostali se sručiše u uvalu ispred nas. Moji vojnici dohvatiše bombe, kapisle zapuckaraše i odmah zatim jeknule su
— Pali! — komandovao sam. Poizvrtaše se za tren oka. Dvojica su pokušali da umaknu, ali padoše posle deset koraka. Moji vojnici su bili podeljeni u dve grupe, i okrenuti leđima jedni drugima.
Prasak se razleže svuda naokolo. Artiljerija naša sve je žešće tukla i raznosila njihove rovove. Nekoliko granata padoše ispred nas. Maramicama dajemo artiljercima znak. Ah, da mi je onda pao šaka taj naš komandir baterije...
Ili je to valjda strah od smrtne opasnosti. Padoše mi na pamet reči komandira Stojanovića: „Nikome nije milo da pogine“. Te i njima.
Tamo su bili Bugari. Otuda su tukli naše u teme. A ovi ovde morali su svi da izginu. Tada mi iznenada padoše na pamet reči koje sam nekada slušao: „U ratu nastupa prvo pešadija. Za njom artiljerija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka! Već danas serpska padoše svetila Pod mačem zlobe: Rečiti Aleksa Nenadović, i s njime drski Birčanin Ilija, dobri Ruvim!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Kako to, oca mu, ne pomisliš malo: ovi činovnici padoše s nogu radeći, pravo je da se odmore i da kao ljudi progovore reč-dve. MILADIN: Pa, ja... ŽIKA: Šta, pa ti?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Veli mu: — Što to, oče, ti?.. . Stari se prene kao iza sna. — Evo, Rade, padoše mi na um dvogrle. Jutros potražio i nađoh ih u kovčegu, pa vidiš, sada podjetinjio, te sviram... — De, još! — veli Rade.
da se okite smiljem i kaduljom, a kad bi se povratili već je stari župnik krstom križao i dijelio u polju blagoslov. Padoše mu na pamet one silne, blagoslovne riječi, i on ih na dogledu blagodjeti u sebi i nehotice ponavljaše: — Od munje,
I gledaše za njom i za drugim svijetom... Pa nanovo padoše mu na pamet orgulje, i što više o njima razmišljaše, bivaše sve to nemirniji.
Ljudi zanijeli se trudom i dobićem,. ne uviđajuć' da srću u propast. Prihodi rodnih obilnih godina padoše u ruke kamatnika. „Ča je da dam dvije kace masta (četiri hektolitra) dobiti na sto fiorini, kad i meni dosta ostaje!
jeti u sebi svu potištenost i ropstvo pod kojim je stenjalo siromaštvo podvrgnuto imućstvu nekolicine bogataša, pa mu padoše na pamet starčeve riječi: „Oli mi nismo umili, oli nas od njih nije niko branio!
pustu zemlju i nikako nije mogao da shvati zašto se kao navlaš ide za tim da se omrazi i otuđi težak od harne zemlje. Padoše mu na pamet đačke razmirice sinova jednoga jezika, novinarski članci sve o „našem milom narodu” i druge besmislice
Ilić, Vojislav J. - PESME
Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak tvoje ime slavno? Il' grobove brojiš tuđinskih sinova, Što padoše redom pod zidine tvoje, - Zaneseni čarom osvajačkih snova Daleko od krila domovine svoje?
1889. OPSADA BENARE — ODLOMAK IZ PESME „NA RUŠEVINAMA 1. Tri burna minuše vekâ otkako u ljutom boju Padoše sinovi Bude, braneći nauku svoju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ šaputalo se od uva do uva. Na poprištu fukarskog besa ukaza se mitropolit aleksandriski Teofilo; svi, od reda, padoše na kolena. „Arhipastir aleksandriski, okružen svojom pratnjom, posmatraše blagonaklonim pogledom delo svoje pastve.
Tek kada je temperatura onog sloja pala ispod 364 grada, padoše prve kapi kiše na Zemlju. Tim nastade jača cirkulacija u atmosferi i njeno brže hlađenje, a usled istaloživanja poče njen
Stanković, Borisav - TAŠANA
A za tu veru tolike glave padoše, toliki ljudi na kočevima duše ispustiše, pa i sada tolike komite i hajduci svoje živote žrtvuju!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Jednom se otac i sin opet pokoškaše zbog rasipanja. Ali tako da je sin bio onaj koji je ocu zamerao rasipanje. Padoše poteške reči. Sutradan, kao za inat, Marko dade opet neku težu svotu za trećeg jahaćeg konja u štali.
U porti, u parku, samo muve zuje. Oko pet časova, jedva, poteraše oblaci. padoše nisko po varošici, na svaku kuću najahao po jedan. Izdaleka grmljavina. Pa munje, kao ukrštene dugačke sablje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas. — Kako, kako? — zapita nekoga telefonista. — Poginuli?... Koliko ranjenih?
Kola se nakrenuše. Komordžija zavapi kako su unutra stvari njegovog komandira. Ali kola sa treskom padoše u reku. — Gospodine poručniče, pretovarena mi kola pešačkom municijom. — Bacaj sanduke u reku! — Šta je to?...
Šantić, Aleksa - PESME
Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj sam Po meni bijele ruže Ko snježni padoše pram. Iz vruće visoke raži Grličin glas je zvao, U vrhu čempresa starih Pošljednji plamen je sjao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
poleti jato golubova, i pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i padoše međ' Muratov tabor, — gdi padoše, već se ne digoše. To, je braćo, vaše zlamenije, bojati se da ne izginete“.
pred njima dva sokola siva, ispred našeg dvora gospodskoga; odletiše na Kosovo ravno i padoše međ' Muratov tabor, — gdi padoše, već se ne digoše. To, je braćo, vaše zlamenije, bojati se da ne izginete“.
21 SLUGA MILUTIN Dolećeše dva vrana gavrana od Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu slavnoga Lazara; jedan grakće, drugi progovara: „Da l' je kula slavnog knez-Lazara?
“ Kad družinu na račun uzela, al’ ne ima druga sedmerice! Kad padoše pod bijelu kulu, od Stojana uzima oružje, pa oružje nosi u riznicu, a Stojana spusti u tavnicu, u dubinu trista
gavrana savrh Cera, iznad Čokešine, krvavijeh kljuna do očiju i krvavih nogu do koljena; salećeše u bogatu Mačvu, te padoše nasred Prnjavora, na bijele Krsmanove dvore, baš Krsmana kneza Vujičića.
Slušaj, gospo, ko zavrže kavgu: dva Nedića busije ne traže, već padoše oba na kolena, a obadva puške oboriše, — obje pukle, ostaće im puste. Bogo mili, čuda golemoga!
Prelećeše svu bogatu Mačvu, valovitu Drinu prebrodiše, i čestitu Bosnu prejezdiše, te padoše na krajinu ljutu, baš u Vakup, prokletu palanku, a na kulu Kulin-kapetana; kako pa’še, oba zagraktaše.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric mu skoči u susret, zgrabiše se od radosti u pleći, pohrvaše i poguraše, dok se ne spotakoše o Sivca i oba padoše na zemlju. Tek tada, zaduvan i crven, Stric spazi svoj slamni šešir i povika: — Šta je ovo? Neko mi izgrizao šešir.