Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je, to veče, u drugoj haljini, lakoj, letnjoj, skoro providnoj, imala je plavu krinolinu, posutu šljokicama, kao pahuljice što su.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kroz hladan vazduh, protkan kao nekim rasturenim vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se grane oštro i crno ocrtavahu. To beše prvi sneg.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Od duga vremena zurim u niske, teške oblake, hvatajući pogledom još u visini snežne pahuljice, pa ih pratim po zemlji... Odmah se tope.
POD KRSTOM POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE Predeli su se videli kao kroz kakvu koprenu. Krupne pahuljice snega vejale su. Leteli su čitavi pramenovi, kvasili zemlju i vojnike ili se zadržavali na njima, te su ličili na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Jagoda) 5 (PRIRODNE POJAVE) 206 — Bijele pčele na zemlji sjele? (Snežne pahuljice) 207 — Bije te, a ne vidiš ga? (Vetar) 208 — Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedan drugog ne viđeše?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Po žbunju i po stazi bleštale su pahuljice jasnije od zvezda. Punim grudima udahnu devojčica ledeni vazduh, rešena da o Tataginoj deci nikome ne kaže ni reči,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Meni je bilo k'o da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao. Krupne pahuljice padale su u mlazevima po drveću i nama i zasuti njima mi smo izgledali nekako čudno čisti toga večera kad je snežna
ispod šatora i oko doboša, pa se kikoću, cere, duvaju u smrznute pesnice i secuju, a krupan sneg pada te cvrče pahuljice po vatrama, alaču odže sa džamija, dok u daljini potmulo grme teški topovi, i zjape pod šatorom raskopčane čakšire
jata i rojevi, hiljade, milioni golubova, sve manjih i sitnijih, i sve tako dok se ne pretvore u snežne tačkice bele kao pahuljice.
Krakov, Stanislav - KRILA
No lekar je već pregledao neku razmrskanu glavu. Noć je bila hladna, puna magle, a prve snežne pahuljice stadoše opet promicati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pošto sam se u hotelu očistio, izišao sam odmah u varoš da se upoznam sa mestom gde ću od sada boraviti. Pahuljice snega vejale su... Sa krajnjeg juga Evrope, gde je sunce bleštalo, našao sam se najednom u svežem alpinskom mestu.
Sutradan, kada smo se sastali, išli smo u Sasnaž, mesto za izlete u blizini Grenobla. Stigli smo tamo tramvajem. Pahuljice suvoga snega vejale su.
Sećam se... sneg je rominjao. Suve snežne pahuljice vejale su u gustim rojevima, zaklanjale svetlost i šušteći padale kroz ogolelo granje...
“ - Voz ubrza. Ona zastade. Poleta joj priđe i Arleta nasloni glavu na njene grudi... Kroz snežne pahuljice video sam još njihove siluete... Voz skrenu i pred mojim očima ukaza se pusta poljana pokrivena snegom... I nikada više.
Bojić, Milutin - PESME
Jer prazan je život, kad u jesen dospe, I zamućen pogled crveni od suza, Pahuljice modre starost licem ospe. Čelo puno zmija kô strašna Meduza, Klecave su noge, sparuškane dojke, Crne žile — okov
tvoje oči nikad stalne, Čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne, Čas modro plave, zeleno opalne, Kristalne I meke kao pahuljice snežne. Njin gospodski pogled svud me prati.
U toj jezi kao i bogovi sami Da su se pred bolom u ambis povukli. Samo beli bezdan pahuljice veje. (1915) KROZ PUSTINjU Lutasmo pustinjom odmerenim hodom Bez ognjišta svoga, ogoljena raja, Ali sumnja našim ne
XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem. Slušaj kako mi šum raskošno svira I sanjiv suton sa oblaka spira I pahuljice nagle rasejava... Čuj, tutnji, žuri svom cilju sve daljem, Tisuć mirisa u zagrljaj zbira I rastura ih stazama svemira.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ovaj se nagib naziva Prepolac. Od polovine Prepolca dunu hladan vetar. Kroz kišu promicale su vlažne pahuljice snega. Kad besmo malo više, poče nam šibati u lice suv sneg, a kad se približismo vrhu, zasu nas snežna mećava, da
Šantić, Aleksa - PESME
Meni je bilo kô da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba...
A ona s pendžera đul i behar mio Prosula bi hitro, i kô snijeg na me Pahuljice meke padale su ti'o, Kao da su sevdah ćutile i same... O, kako je onda puno sunca bilo!... A sad?...