Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
4. Pakao videh iza mračne šume. Grešnici, s licima od stakla i gume, bačeni pod stabla, u jame i trave, male su kazane natuk
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kuda?... On nije znao, nije čak ni mislio kuda će. Hteo je da pobegne, da se sakrije, pa ma u pakao, ako samo skloništa nađe...
To nije bio život nego večne muke... I samo mučenje u paklu ne može biti gore: život njihov bio je pakao. Kako da ne bude pakao?...
I samo mučenje u paklu ne može biti gore: život njihov bio je pakao. Kako da ne bude pakao?... Njihova kuća beše otvorena i sramnu i strašnu, u njihovoj kući beše život, pesma, veselje; ljudi i žene prilaziše
Ali ni sav sumor dana ne beše nalik na sumor duše njegove. Tamo tek beše pakao... Pa i nije bilo lako! ... Mada nikog nije zatekao u kući Aleksinoj, opet mu se činilo da je sve ono istina što je
On se baci u misli. Tako lep dan... Tako sve milo oko njega, a u njegovoj duši pakao... On je nesrećnik, i preko svega još voleo Jelicu, voleo je onim strašnim ljubavnim žarom što bi bio kadar sagoreti
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može! — A zašto? — Znate, gospodar-Gavro, ako se već imam u pakao voziti, a ja ću na mladim ždrepcima onamo, a ne na starim! Svi se smeju. — A, dakle, vi mladiće tražite?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Taj grozni metež, nečuvene, odlučne i najveće strasti, taj najpakleniji pakao koji je ikad jedna stanica doživela da vidi, taj užasni, zverski elan, sav u jezivoj strasti: dočepati se što pre
i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u smrad i pakao, možda u smrt. Pa šta? Je li čovek dužan da se baš sad odrekne one slatke, one krasne sreće? Je li baš dužan?
S tobom ja sam sva u suncu, bez tebe samo pakao i smrt i jauk i mrak. Ti si tako dobar. Ja obožavam to tvoje brižno i veliko čelo puno bora, to milo tvoje nemirno oko
Afrika
I sad je njihovo društvo pravi pakao ugledanja, ismejavanja i pakosti. Graja svađe i bitke ne prestaju. Bubu krešti povazdan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad treba poći u pakao?“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i
Isakovič onda zapita da mu kažu – kad su se već sreli, tako, neočekivano – kao učeni ljudi, da li će svi grešnici u pakao?
Lambertini (tako je fratar rekao) plače, što su i Sokrat i Marko Aurelije osuđeni na pakao. Samo zato što su živeli pre našeg Spasitelja, Gospodina našeg Isukrsta.
Bio je utorak. I poslednja četvrt Meseca. Pavle mu je, kaže, pričao da je taj dan bio topao, kao pakao. Leto je, katkad, u Temišvaru, suvo i usijano, zaista, sa vrućinom, koja, kažu, dolazi u Hungariju, čak iz Azije.
Ona se nadala da će ovo leto biti najlepše leto u njenom životu, a on ga je pretvorio u pakao, nesanicu i sramotu. Osetila je, kaže, šta znači, kad se žena prevari u nadi.
To je nepametno. Treba da se požure i pretvore što pre, u Ruse. Petersburg je, kaže, za strance, pakao! Iako ih je u Rosiji mnogo! Ima ih i na Dvoru! Ali svi su sumnjivi, a neki su već zagatili vrata u Sibiru!
S vremena na vreme, Višnjevski je govorio da je ljudski život, pakao. Kraj sve svoje pameti, nedoučen, skoro nepismen, Višnjevski je onda, u to vreme, bio uobrazio, da bi sve bilo drugače,
Za Pavla to kube bilo je znak, izdaleka, da ima nešto neprolazno u ljubavi. To se ne može odseliti. Pakao, pakao ljudski – Evdokije, Tekle – možda su, zaista, bile i tu, uz put, kojim je prolazio, u Rosiji, ali taj pakao nije
Za Pavla to kube bilo je znak, izdaleka, da ima nešto neprolazno u ljubavi. To se ne može odseliti. Pakao, pakao ljudski – Evdokije, Tekle – možda su, zaista, bile i tu, uz put, kojim je prolazio, u Rosiji, ali taj pakao nije mogao
Pakao, pakao ljudski – Evdokije, Tekle – možda su, zaista, bile i tu, uz put, kojim je prolazio, u Rosiji, ali taj pakao nije mogao više da zaustavi čoveka, kad prvu polovinu života prevali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U noći, pak, čekao ga je pakao. Njen zagrljaj, njeni bezumni napadi, njeni dugi, neumorni prsti. Njena lepota, kraj vatre, nadzemaljska, njen pogled i njen
molbama, poljupcima, uspela da Aranđela umiri, da ga osvesti, da ga odvrati, da to ne čini, da je ne vuče za sobom u pakao.
brda, obasjaše i njih, na noćištu, tako da su sanjali čudne, crvene zveri, zapaljene vode, goruće volove i bivole i pakao. Obesni i razjareni pri polasku, postadoše snuždeni i ponizni kad su odmicali u tuđinu.
Uzdržljivost se njegova pretvori u neko očekivanje, neobično i vanredno, za njega. Pošto je kroz pakao pod sobom propustio toliko žena, sa ovom mu se učini kao da će na nebo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²⁶ U narodu je jako izražen strah od krivokletstva, jer se veruje da krivokletnik odlazi u pakao, a potomstvo će mu biti prokleto za sva vremena.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kelner donese novi viski s ledom. – To firma časti — reče šef Terase. — Danas će biti pakao... – Vrlo ljubazno od vas.— kazao je. — Kako vaša familija? – O, dobro su, dobro... — reče šef Terase.
— kazao je. – Fino — rekla je. — A gdje ste se smjestili? – Tu, blizu... – Danas će biti pakao... — kazala je i pogledom izbrojala čaše na belom stolu. — Već radite? – Trudim se . . . Onda su zaćutali.
— Pustite je! Istog časa ruke nepoznatih ljudi skloniše se sa Nininog tela. — Ugasite ta svetla! — Pakao je utonuo u tamu. Pokupite joj stvari! Nečije ruke joj gurnuše gužvu odeće u naručje.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) SULTANA (jošt se otima): Puštaj me, ili ću svisnuti! TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš? SULTANA: Makar u pakao! TRIFIĆ: Sultana, ti si mene jako uvredila. SULTANA: Uvredila sam te, a ti mene nisi?
(Peli.) Ajde sa mnom. (Otide.) PERSIDA: O, aspido! Pakao se morao nasmejati kad si se ti rađala. Ris u šumi može se ukrotiti, a ti nigda ni doveka.
Ta ti znaš, onako kao juče. SULTANA: Ta razumeš li srpski, ne razumeo dabogda nikoga, ja nisam tvoja žena. Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke preda. Ali će ga skupo ova šala stati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja. o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja.
A boljku ovu što me sludila, pozlati pčelom ruža Budima. Progrej mi, zvezdo, ljušturu tela, sažet pakao, kud gluva buja ponor-travulja, što ne leluja no guši treper dušinih zdela, krhkih sasuda srebrnog tembra, vrh
a mi smo Cveti, Jerusalim grad! Tek merno trojstvo - mikron, inč i jard u blesku sažme pakao u had. Vrh suve vode zrak je žedan smuk. Bombarder, lovac, svirep letač - skot!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— viknu komandant. Šestorna zaprega sa prednjakom odlepi se, u trku izlete na nasip i sruči se u onaj pakao na prelazu, gazeći sve pred sobom. Poslužioci, zanemeli od užasa i straha, zauzeše svoja mesta...
Ovako bez oružja, sâm, imao sam utisak kao da sam zalutao u neki pakao. Najednom odjeknu strahovita eksplozija, druga, treća... čini mi se tamo kod neprijateljskih rovova.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ili će se opet odupreti besnoj sili ? A on!... Uh!...« U Gojku zakipi i zagrmi čitav pakao gneva; kroz celo mu telo projuri neka snažna struja, koja ga preobrazi: on postade odlučan, živ...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Šta bi tek bilo, veli, da sam pakao opisivao? Tako sam, zauvek, otišao iz Temišvara. Stižem, idućeg dana, i do Vršca, i do Alibunara, a odatle se javljam
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ti si, starče, Božji čovek a ja prokleti zlikovac, koji će u pakao! — zavapi car. — Ne, brate! Ti si spasen! Ustani!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Srce udara kao besno, i na temenu vri čitav pakao od ubrzane radnje mozga i živaca. Zenice se raširile i prikovale se u jednom pravcu; svaki gleda kad će da se okrene
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Valjda mu Karađorđe ne bi pred gostima glavu smakao I poslao ga direktno u pakao? Zar nije čudno da u istom trenutku žive ličnosti Koje između sebe nemaju baš nikakve sličnosti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
maska čula — šuta ovca (ovca bez rogova) čurek — vrsta kolača, sličan „milibrotu“ džam — prozor dženem (džehenem) — pakao kod muslimana dženet — raj kod muslimana džigaide — v.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otac ne spava i brine kako da spase svoj politički ugled koji mu je sin narušio. Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?...
Pred Bogom su nerotkinje grešne, a ne one što rađaju državi vojnike i Bogu vernike. Nerotkinje idu u pakao.“ Da li je ona živela sa Aćimom? pitala se Simka, gadila se majke i slušala. „Bog zna da tu je muž jalovak.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta će on među ljudima? Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao podzemni oganj patnja je tutnjala u njoj ali taj pakao kao da niko nije primećivao: gospodarica koja sve vidi, majka koja sve sluti, Ljubica Obrenović je davala utisak žene
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A-la! — Učinilo mi se, gospodo, da sam pao negde kroz patos, u podrum, ambis, pakao, šta li, i tek kad me ona pozva: „Pođi“, pa lagano, na prstima, izađe iz sobe, ja se povratih.
đa... đavoli, ku... ku... kukama odvući u pakao. A mogli bi da me spasu, ni punih pet godina nemam, četiri i peta, kaže ma... ma... mama.
se, da odlazimo odmah iza toga, i to mirne savesti, na sva ona prljava mesta poroka, čiji mi je ponor, mračan kao pakao, tek mnogo docnije, u onim časovima samoće na frontu, buknuo pred očima u svoj svojoj strahoti?
“ I onda uvreda za uvredom, pakao, gospodine, pakao nad svima paklima u svima svemirima. Ja smelo tvrdim da u svetu, da u vasioni nema muža koga je
“ I onda uvreda za uvredom, pakao, gospodine, pakao nad svima paklima u svima svemirima. Ja smelo tvrdim da u svetu, da u vasioni nema muža koga je jedna žena ikad toliko
— Dopustite — rekoh. — Eto ja imam veliku familiju i posmatrao sam i posmatram. Svud je pakao, baš kao što vi kažete, ludnica, užas. Nervi su oslabili, zaista, ali šta?
Naše levo krilo bilo je, čini mi se, u plamenu; pred nama je bio pakao. Iz kuća, iz ograda, iz džamije, koja se belasala na ivici Ferizovića, iz svakog kamena, čini mi se, odjekivala je
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
a ti samo lezi, maši krilima i uživaj... Kud li putuje onaj oblak i šta li je tamo kud on ide? Raj ili pakao ? — Jedno mora biti, jer znam, kad je ono popa pod zapisom govorio o raju i paklu, on sve pogleda u nebo.
Šta li je tamo, kako li se živi?... Kud li ću ja... a, istina jest: kud li ću ja? Jamačno u pakao, neću valjad’ u raj, kad sam tolika čuda činio. Ala li će da peku, bre! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SMRT Bio tako jedan soldat, pa je toliko zgriješio da kad je umro i došao pred boga, niti ga je bog htio u raj ni u pakao metnuti, nego ga postavi da čuva stražu među rajem i paklom, kuda najviše vragovi prolaze, da se s njima konaba i tuče,
— Bogme, sinko, u raj. — A kako ćeš ti, baba, u raj, kad si se pet puta udavala? Vuci se u pakao natrag! — A oklen ti znaš da sam se ja pet puta udavala?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Grob, i grob samo. Sve izgleda kao Otvoren sanduk života i tame: Tu spava nebo, zemlja i pakao, I lik svršetka, i kraj panorame. Tu nekad ja sam život svoj plakao. Tu nekad behu san i zvezde same.
Il' sudbina za me sprema nove dare I grobove nove, pakao otkrića, I zalazak slave i ljubavi stare? Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ako nam je stalo da izbegnemo predstojeću katastrofu i takva zbivanja koja mogu kuglu Zemaljsku pretvoriti u pakao, onda moramo ubrzati razvoj letećih mašina i bežičnih prenosa energije, bez oklevanja, svom snagom i svim sredstvima
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Kuda ćeš? — ponovi. —Vratiću se odmah! — odgovori on u hitnji i iziđe. Noć je duboka, tamna i ognjevita kao pakao. More, vjetar i grmljavina njome vladaju, a veliko zvono prijeti, opominje.
— Vidiš, brate, ja zamišljah, kad onoga jutra odozgo ugledah ovaj grad, da su u njem vile odnjihane, a ono, brate, pakao je ovo! — govori Lazo, ležeći nauznačice. —Znao sam ja otprije kako je... —Pa što si silazio? —Što i ti!...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad su sve to videli, od jada im preseo i Trg i trgovanje. Grad im se u pakao pretvorio a po obrazu blato ošinulo, te jedan mimo drugoga pojurili gore ka Kaludri.
Miljković, Branko - PESME
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju iscrpem budućnost u svirepom bolu što sanja krv leta i pakao u raju. USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami.
U svakoj ima jedna šuma. Gle što više govorimo sve smo više sami. O vetar s crnom kičmom tamni roj i pakao raznosi svetom, menja tok onesvešćenoj reci. Onda moj zaluta među zvezde krvotok.
I pakao je ljubav kad dozrevanje oka Ružu u sliku pretvori, duboka Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lep
je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Ispražnjen jug i posvećene ruke Sjajem nove zvezde za prastare muke Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zločinačkom srcu i na gori.
Iz srca mi slavuje izmami gora, Pa prazan klečim pred onim što pade, Sred nepokretnih vetrova i mora Praznih: pakao — predeo bez nade! Šumor bez šume i cvrkut bez ptice, Prazno što traje; ne čuje se što jeste.
Kamen je potčinjen govoru i zimi. O reči koje rečeno potkupi! Zvezdo, moj pakao i moje srce primi Ugašenom rukom što beskraj iscrpi.
Nek ti ime čeznu ostrva u plimi, Anđele, i pesma koja mesto mene Pati, jer pakao i moje srce primi, Da bela iznutra crnim tragom krene.
ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o seljenju praha Naša je nada očajna i plaha Naš pakao poče pesmom labudovom.
Peva iz neznana. Jedina ume da pepeo pobedi I da iz vatre iznese svoj glas Obećana u odgovoru na pakao leti Sama u sebi i čeka svoj čas. LAUDA (1959) LAUDA Najlepše pevaju zablude. O, vali, Rimuje se more!
Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako.
Ljubio sam sramno, nežno, časno, to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti. Zar pesma? Zavera protiv srca to je! Pakao je paklen jer nije pravilno raspoređen, jer ima jedna reč koju ne možeš ukrotiti, koju ne možeš ni izdati, reč suviše
cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A je kaže nije Na to ptica opsuje Cvet kaže to je pakao Prava reč se još rodila nije SUNCE ISKORIŠĆENO KAO EPITAF Uzeh zmiju i uđoh u vrt Leševi se raspadaju od posmrtne
Petrović, Rastko - AFRIKA
I sad je njihovo društvo pravi pakao ugledanja, ismejavanja i pakosti. Graja svađe i bitke ne prestaju. Bubu krešti povazdan.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka!
Kakvim ću smehom jauk pratiti; Te kad se spoje naši glasovi, U buni će se zemlja trzati; Misliće da je crni pakao, Te presto ruši carstva podzemnog. SULEJMAN: Idite sad!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zamišljam sebi kako sad mora izgledati u Nišu. Pravi pakao. Pomislite samo koliko im treba dok evakuišu bolnice. Ta oni imaju iz poslednjih bojeva hiljadama, hiljadama ranjenika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mitraljez. Naš rovovac urliknu. Gr-u! Gr-u! Gr-u!... „Jaoj!“ Larma, povici. Gr-u! Zemlja se tresla. Tamo pakao. Eksplozije ne prestaju, Levo svitnu raketla iz bugarskih rovova. Gospode! Du-du-du-du! Štektao je negde puškomitraljez.
Sve to, posmatrano iz „Café Moderne“ u Grenoblu, podsećalo me je na pakao... Čitao sam nekada Tolstojevo „Vaskrsenje“. Svi smo se užasavali zbog muka izgnanika koje su sprovodili u Sibir.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
To nije. To je pakao — U kome sam se gorko mučio, U kome sam se mrzit učio!... Pa šta me vuče tome kamenu? Šta me priziva tome plamenu?
U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso
Još nisi čula — ne znaš pakao? A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao...
U Turke zar?... Za Turke zar?... Ali — Možda se deca nisu turčila? Možda su Turci?... — Grom i pakao?... — U tvrde kule vlažnom podrumu Po stotinu je roblja nesrećnog Na glatkoj vlazi tvrdog mermera Sa nestrpljenja,
Bojić, Milutin - PESME
I neću mu reći da se za to kajem.'' I reći će Gospod: ''Raj ti neću dati, Tu bolnicu gde se od dosade pati. Ni pakao neću: stvorićeš ga rajem. Nagradu dobijaš kô ni jedan čovek: Bićeš večno ništa od danas i dovek.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tiho po muci brodim smerni rab. Pakao meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u
Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje. Zalapim toplo iz ove oporine tela. I koren po koren manje Mome stradánju. GOSPI Sve samlji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela« (BV, 2, 106).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pokojni Prohor je često upirao prstom na Dadaru, govoreći kako se sam pakao ugnezdio u njegovom telu da bi po Vratimlju sejao smrtne grehe preljube i bludničenja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Letimo bez predaha dalje. Ne silazimo li, do sto đavola, u sam pakao? Pričekajmo još koji trenutak! Izgled kroz naše prozorče menja se naglo i biva sve lepši.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im njiove pogreške, pakao i grom podižući, da svojim suvim rečma veću važnost pridadu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Počevši od onoga banalnoga: da je brak pakao, i protivnog mu mišljenja da je brak raj zemaljski, i sva ostala mišljenja kreću se izmeđ' takvih krajnosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sunce prižeglo kao da bode, ljudi smrvljeni. Pakao... Sa komandantom sam jurio najvećim trkom, da bismo u pozadini iznašli položaje gde bi se artiljerija zaustavila, da
Za nama se počeše strmoglavljivati ludi, konji, topovi, kare, uz tresak, lomljavu, jauk... Strahota, pakao... smrt! Ali, živ se ne dam. Izvukao sam revolver.
A za to vreme oko kote, na vrhu Kajmakčalana, bio je pakao, pokolj. Bugari beže, vraćaju se, jurišaju. Onda dovlače sveže rezerve. A naših sve manje.
Petrović, Rastko - PESME
Proletnja posmrtna lista Sa utehom kao da bi podnosili I ovaj pakao, Kad bi za njim dolazio ma jedan gori. Neizvesnošću, sumnjom, dosadom sam zvao Strah ništavila krajnjeg Što me mori.
Zbogom. U 111/2 opelo, crkva sv. Marka! Sa utehom kao da bi podnosili I ovaj pakao, Kad bi za njim dolazio ma jedan gori; Neizvesnošću, sumnjom, dosadom sam zvao Strah ništavila krajnjeg Kad me mori.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čak mu je glas bio još prodorniji, još jači. Ni sneg nije uspevao da ga priguši, ni vetrovi da ga oduvaju. — Ovo je pakao, ljudi!
nebu sve su mu bile isto lepe, u svaku je bio zaljubljen, za svaku spreman da se u sedmo nebo popne ili u crni pakao skoči.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju braću krasnu kod Turčina, sile peksijanske; zato gori lice pod očima.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK
« PAKAO SAMOĆE Opet u mrtvilo večito pasti! A da bi i to baš ka što ovde mrtvo ležalo, to bi joj ka cveće i kovilje mrtvilo mne