Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na Ćupri-Palanku. Uzmu Ćupriju gde je bio Tosun-aga predvoditelj.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Malo-pomalo, pa i Mojsilo zaveza neku kraj caru, ode u jednu malu palanku, otvori dućan za se. Utom je već bio i punoletan te primio u svoje šake ono malo baštine, što mu od oca ostalo i
Ćosić, Dobrica - KORENI
dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima. Sići će s kola i ići peške. Vratiće se u Palanku. Sačekaće dan. Htede strah da poveri Toli, ču njegovo zviždukanje, pa glasno reče: — Rađaš gazdama sluge!
u ove trenutke jutra odlazio bi sankama u Palanku da dovede sina školca. Svi koji bi ga toga dana sreli znali su kuda ide. Drukčije su ga pozdravljali.
Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod vajat i rekao mu strogo: „Ako si muško, ženskome ni paru ne smeš da
Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci.
ovaj pomože da se popne u sedlo i namesti opanak u uzengiju, Aćim reče: — Spremi sanke i konje da odvezeš Vukašina u Palanku. Sve lepo da spremiš i... brzo vozi! Pozovi mi Đorđa.
— reče jedan sa obešenom glavom. — Svi ste vi golokotre! Oklamiši, čankolizi... Varoško bunjište. Celu Palanku mogu da kupim! — Ti si seljak! — lupi pesnicom o sto jedan u varoškom odelu i ustade spreman da se svađa.
Kad je ušao u Palanku, konji su po navici išli polako, on se upita: Šta ću ja ovde? Zašto sam došao? Branio se od jedne sasvim jasne i
“ Jasno čuje „krv ne pomeša“. On je držao opuštene dizgine, a kobila se sama pela uz brdo, odakle se video put za Palanku. Ušli su u zabran, priterao je uz cer, uhvatio se za stablo i gledao kako odlazi. Konji nisu kasali. Leteli su.
„Šta ti kaže otac?“ sigurno gaje pitao Tošić kad se vratio iz Prerova. Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok sluša Tošićevo pitanje. Ne čuje ni odgovor.
I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.
— Gde mi je otac, pitam te? — Tiše! Vojska je još u tvojoj avliji. Traži oružje. A Aćima su ti vezanog sproveli u Palanku. Sad nema šta da brine, izabran je za poslanika. — i zbog opštine ludi izginuli? — cvokoće.
— cvokoće. — Kad su seljaci znali za šta ginu? A ti ćuti tu dok ja ne dođem, ako ne želiš s deverima vezan da odeš u Palanku. — Nikola ustade i ponovo ga zatrpa senom. Đorđe gleda u mrak, a seno šušti od njegove drhtavice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sećam se lepo kad sam stigao u palanku gde je on živeo sa svojim starim roditeljima. Dočekao me je pred veče na stanici, sa svojom malom sestrom, pa smo
) Bila je prošla ponoć i jasna mesečina obasjavala je palanku, nemu kao seosko groblje. On je vukao noge i svaki čas spoticao se o šiljato kamenje kaldrme.
Čak se nosim mišlju da je sasvim preselim u Beograd, jer, ako ćemo pravo, ono sunce i nije za palanku. Samo čekam da se ona malo smiri...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ispalo je tako da su majstor i majstorica prevarili palanku. „Vesela udovica” rodi sina. Krstiše dete Srećko, jer je roditeljima sreću donelo.
Otputovali su sutradan po venčanju. Palanku je, naravno, zaprepastila odluka i energija gos-Tošina; ali kronika palanačka nije o prvim danima mladenaca sačuvala
U svetu bačkih palanaka salaši su nešto naročito. Oni mogu biti usko vezani za svoju najbližu palanku, a mogu sačinjavati sasvim zasebnu seosku organizaciju koja se uspešno brani od svake zajednice s palankom.
Jezivost pritisnula palanku i okolinu, kao kamen. Lazarić je sahranjen nekako krišom i uz šapate. U većem broju su došli na sahranu samo posednici
Vratila se gospa Nola brzo, a Srba je položio maturu nedelju dana kasnije. Šta je bilo? Gospa Nola nije mučila palanku radoznalošću. Saopštila je da je Srba izgubio novac na kartama. — Suviše sam mu lepa imena dala.
Jedni su tvrdili da kod Milušića postoji taj svrab; drugi, da je to fiks-ideja ludaka. Svakako je i za radoznalu palanku slučaj Milušićev bio „jak”.
Pop-Toma i gospa-Tominica postadoše pravi misionari: propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi smatrali da su davno likvidirane bez suda ljudskog i Božjeg.
Palanka, uz inat, radi sve ono što i oficiri. Tako je u palanku, sem muzike, došao i tenis, a sem te dve pametne stvari i puno ludih.
Stari profesor istorije izgledao je kao da se sahranjuje. Tri meseca kasnije, kad je malu palanku pritisnula jesen, kad je jesen sabila profesore u katedre, generacija „odabranih i srećnih” razišla se na sve strane,
i štrapacira samo u prvim prolaznim periodima nekog događaja, dok su avanture još avanture, i nesreće još nesreće. Palanku zanima melodrama.
Zaista, rastrčao se odjedared mnogo Jova graničar. U dobri čas po palanku. Jer čim on počne obavljati poslove, stvari su mnogo manje tajanstvene.
Došao je i Pavle, i iznenadio palanku na sve strane. Doktor Jovanović je našao da nije dosta svež. Apotekarica: da je „do ludila elegantan”.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bogatu Mačvu, valovitu Drinu prebrodiše, i čestitu Bosnu prejezdiše, te padoše na krajinu ljutu, baš u Vakup, prokletu palanku, a na kulu Kulin-kapetana; kako pa’še, oba zagraktaše.