Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Već godinama ne mogu da spavam. —Šta imate slatko? — upita mlada žena. —Orasnice, suva pita, palačinke sa džemom i orasima. —Onda radije donesite kafe. Malo gorče, molim vas.
za šta? Ti tamo! —... za palačinke — promuca mladi kelnerski štreber. —Tako je: za palačinke! Iza Azrinih leđa progura se jedna pedesetogodišnja gošća:
za šta? Ti tamo! —... za palačinke — promuca mladi kelnerski štreber. —Tako je: za palačinke! Iza Azrinih leđa progura se jedna pedesetogodišnja gošća: — Oh, tako bih volela da i ja malo gledam...
Staviti sneg u masu i ovlaš izmešati. Od ove mase, šta? Pržiti na maslu debele palačinke (ne mlataraj tom tavom, dete, ne igraš ping-pong!), i to i sa jedne i sa druge strane... Čim se jedna palačinka isprži.
— Ne — rekao je. — Želite li još nešto? Razmišljala je jedan trenutak: —Možda, palačinke? —Sa džemom, orasima, flambirane ili u vinskom šatou? —Sa džemom. —Sa džemom... — zapisao je u kelnerski blok.
Sekla je meso, grabila viljuškom i nožem mladi grašak, krompir, sitno seckanu šargarepu; proždirala palačinke, uživajući u zalogajima što su klizili prema želucu i protiv volje joj činili zadovoljstvo; prisiljavali je da prestane