Jakšić, Đura - PROZA
A u tužnim očima ležaše izraz pun blagodarnosti: — Ah, imala sam oca, prijatelju, ali ga ne pamtim. Malena sam bila kad mi ga crni popovi oteše, pa ga duboko u zemlju sahraniše; pa dok su oni pojali, ja sam gorko
Obradović, Dositej - BASNE
Primečanije Ja dobro pamtim kakav sam u detinjstvu bio, i po tome i po drugoj deci sudim; što sam u ono vreme dobro čuo i naučio, mnogo mi je u
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme! Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
dece, no ja ii’ upamtio nisam, a čitulja je izgorela, kad su nam uz Karađorđev rat kuće pogorele, samo još tri sestre pamtim: Staniju, koja je bila udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u
” To mi priča otac, a i ja jošt pamtim, kako sam onaj dan iz planine Posova izlazio i s drugom decom kako sam se na vinogradske plotove penjao, da možemo bolje
Ja dobro pamtim kad su natovarili sve na kola, zaokupili stoku, pa smo se onda svi krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu
Posle, jedne zime, ne pamtim koje godine, očima sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i
— No ove skupštine, koje ja pamtim, ovako su bivale: sva tri kneza, moj otac Aleksa, Nikola Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u
Ovo dalje veće i ja dobro pamtim. Kako knezovi odu iz Beograda, Hadži-Musta-paša pošlje svoje buruntije u svaku kasabu i svakoga pazara viče po čaršiji
Sad ne pamtim svo pismo kako glasi, no toliko upamtio sam, da general-komanda po višoj zapovesti javlja nam, da je austrijski dvor sa
Ovo je bilo oko — od 1. pak do sedmog ili 10. avgusta 1805. godine; datum ne pamtim. Sad u dva meseca, mi osvojivši i popalivši Karanovce, razbivši Užičane mnogobrojne i Užice popalivši, razbivši silnu
Skupi vojsku i opsedne i tuče Smederevo. Baš ne pamtim koliko je dana tukao, piše meni u Bogovađu; te ija odem u Smederevo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ta svakojako, gospodine! Nema onih starih godina. — Nema, ja — nestalo je onog berićeta. Pamtim ja, dok sam bio praktikant, pa sa šezdeset talira živio sam bolje nego danas, kao kapetan. — Jes̓, bogme, gospodine!
Dugo su ćutali. Tu niko nije umeo pametovati. — Bogami, jest — počeće čiča Mirko. — Eto otkad i ja pamtim nije se mogao ni jedan vodeničar održati, a ionako je po selu mnogo mrlo ljudi. — Ama zna li ko kakvog Savu Savanovića?
— Savu Savanovića! — dreknu Ćebo i sav pocrvene od teška napora. — Znam, deco! — odgovori baba. — Jedva ga pamtim. Bio je to opak čovek! — A gde je ukopan? — podviknu Ćebo opet. — U Krivoj jaruzi, pod račvastim brestom...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Dobar ti je Lazo, bog mu zdravlja dao!... Otkad pamtim, onakog dječaka nijesam vidjeo!... Ono se vidi da će biti kućanik i domaćin. Miran, poslušan, poštuje starijega...
— zapita pop, ali preko srca... — Veli: dobar vam je onaj pop. Krasan čovek! Ja onakog popa nisam video, ne pamtim!... A i kmet!... Ne znaš ti, veli, Ivane, kako se meni dopala ta dva čoveka.
Dučić, Jovan - PESME
Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Grančica mirte zanjihana Ne ostavivši nigde traga. HIMERA Pamtim te pute kud sam jedrio Morima što su večno zračila; Čiji se vidik uvek vedrio, A slutnja nikad ne pomračila.
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nema više ništ’; bilo pa prošlo! »Pokvareno prijateljstvo — pamtim kako mi je govorila uvek moja pokojna máma (bog da joj dušu ’prosti, bila je zdravo pametna žena!
— Ta nije valj’da? — veli pop Ćira. — Ta da vid’te, slabo nešto sad svet i umire... pamtim druge godine... a i ne rađa se k’o nekad — veli domaćin. — Slabo se rađa, pa valjda zato slabo i umire.
Nema više onih starih popova, a starih popova nema jer nema više ni onih starih vladika. Pamtim ja, bože, u moje detinjstvo šta se pripovedalo i govorilo o mitropolitu Nenadoviću, pa o Stratimiroviću!
znam upravo jeste l’ vi to, počitajema gospoja-Sido, il’ je to vaš gospodin suprug, gospodin Spira, onaj što je nekad, pamtim dobro, imao, onako, baš lepu bradu? Znate, obadvoje ste sad (što jest, jest!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Umro koji od tih prosjaka, božjaka. Ne pamtim ko beše, samo znam da ga mrtvog našli negde u jendeku, u kipti, i poneli ga.
Teodosije - ŽITIJA
Budi milosrdan, dakle, sada i meni grešnome, kao što nisi prezreo ni one ranije, da i ja, sluga Tvoj, pamtim tvoju milost prema nama, i smeliji i usrdniji služiću ostatak života mojega tebi ugodno, Bogu mojemu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ti bi to morao da pamtiš! Rekoh da pamtim, da ću pamtiti i stotinu sličnih stvari, a onda je podsetih na igranku. Groblje je postajalo odviše naseljeno da bi
- rekao sam. Bilo je to nešto iz istorije i čini mi se da je izrekao Napoleon. Voleo sam da pamtim sve u vezi s tim hohštaplerom koji je uspeo da pobije pola Evrope i uvrsti sebe u svece.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šuga! Šuga! Šuga!« Sećam ih se; njihovih utučenih lica se sećam i njihove pomirenosti, njihovu slabost pamtim, i to kako se više nisu usuđivali da nastave igru, pobeđeni već kao deca.
Nasilje i pornografija! – Poslednji put kod frizera — pre dva meseca! – Frizura ti je sasvim u redu! – Ne pamtim kad smo izišli u kafanu, kao ostali svet . . . – Koji ostali svet? – Onaj koji zna da živi! – Ti to zoveš životom?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Znam, znam. ŽENA: Pamtiš li kad si iskao da me poljubiš, a ja nisam dopustila? MUŽ: Pamtim. ŽENA: Ju, bože, kako mi je bilo žao, ali nisam smela! MUŽ: Dobro, dobro.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tek bi jedne nestalo, a već preko noći bi je zamijenila neka druga. Najstarija koju pamtim iz djetinjstva bio je jedan slijepi stari konj.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
S leve strane beše odmah potok, a iza njega vaša bašta ograđena zavaljenim i isprekidanim plotem... Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseljenici. Prodali ste u selu vaš posed i došli u varoš.
A hod ti beše brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolažaše k nama? Prelaziš preko potoka a ručice si digla uvis. Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
PRIČA O PALOM DEČAKU Petnaest leta, možda i više, proteklo brzo — žuborne vode — petnaest leta prošlo je, pamtim, kako nam dečak s kolonom ode. Sloboda barjak odavna vije, a naš se dečak vratio nije.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osamsto...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Austrijanci pripucaše u tu gužvu i tada komandir viknu: „Vadi zatvarače!“ Dotle pamtim. Ali kako sam se sručio ovde u selo, to ne mogu reći. Znam samo da sam video gore kada jedan upre pušku u mene...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Razilaze se i građani. Na sceni ostaju samo Dara i Tomanija.) TOMANIJA: Ne pamtim kad sam te videla tako besnu! DARA: Kao kad? TOMANIJA: Kao sad, kad si vikala na glumce!
SOFIJA: Ti, Jelisaveta, grešiš što malo ne plivaš! JELISAVETA: Kad da plivam? SOFIJA: Ne pamtim kad sam se osećala tako divno, kao danas!
SIMKA: Nemojte da joj zamerate, nije joj lako! JELISAVETA: Ne pamtim kad sam čula onakve izraze! SIMKA: Utopila je život u onom koritu! JELISAVETA: A muž zbog nje utopio život u flaši!.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad je umro, ostavio mi je i veliki, drveni, sanduk pun knjiga, ali i godišta Zastave i Straže. Ja i sad pamtim, kako sam, u Ilanči, pri školskom raspustu, čitao uvodne članke Svetozara Miletića, prepisku Svetozara Markovića i
Dr Dumić, iz Melenaca. Sima Aleksić, iz Novog Sada. Čapa Radovančev, iz Pančeva. Ostalima ne pamtim imena. Mene je spasao Šaca Petrović, lekar iz Kikinde, koga sam znao i pre rata.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
'nako... svaka čuda video u mom veku, a 'vaka čuda ne videh dosad... — Kako, bolan!... Pamtim, gospodine, kô da je juče bilo: stoji Gospodar 'nako 'node; iza njega ađutan', pa oviciri i gospoda, a ti izađe korak
— Biće koprcanja, ne beri brige! — Boga ti, kako si mu kazao? — pita ga čiča Đorđe. — More, zar ti ja sve pamtim. Čitaćemo kad izađe, pa ćeš čuti. Samo sam... 'nako... kako ću reći... sve u kratko. Nema ti tu... onoga...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ja ne pamtim sve, al' znam da otac neće biti izabran. SPIRINICA: Iju, pa onda? SPIRA: Ama, ćuti ti! Pa dobro, šta će onda biti?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa ima ih, dosta. Otkako nam ti ovo dođe, ima ih pa ih već i ne pamtim sve, toliko ih ima! — Ama, koji ti misliš da će onako najbolji biti, eto, sad da reknemo da čiča Milisav neće više da
Rakić, Milan - PESME
Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa! Moj rođeni život tuđ mi sada biva, Jer šta ja pamtim, nikad bilo nije!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Znaš ti one naše bačve? — Kako da ne, snaške? Pamtim još kad su pravljene! Morali smo kapiju da porušujemo i razvaljujemo dok ih unesmo! Kako da ih ne znam! — E, pa one, te.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu
“ doda neki brkati, sredovječan gost. „Milica, kučka je li?“ zapitaće serdar. „Vjere mi i ne pamtim kad sam je vidio!“ „Ja znam rašta je muka ženskijema da dođu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) ANĐELKO: Strašno kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje! IKONIJA: Više i ne pamtim kad sam putovala! Otkad sam Radenka saranila, nisam!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Toliko sam malen ostao po ocu sirota, da jedva ga pamtim, no rasteći, koga sam god čuo o njemu govoriti, nije ga niko bez uzdisanja spominjao, koliko Srblji toliko i Vlasi, dobrim
Koliko sam mlad bio, no pamtim, kako god danas, kakvu je silu na meni imalo takovo mojega roditelja sviju ljudi spominjanje.
i to dobro pamtim, da moje mlado detinjsko srce krepko bi želilo da i sam njemu podoban budem i tako ljubov i milovanje drugi[h] ljudi da
Počeo sam bio hoditi u školu jošte za života matere moje i pamtim dobro da sam imao veliku radost idući s | bukvarom u ruci u školu.
Spominjem se, otkad sebe pamtim iz detinjstva, da sam neiskazanu radost imao kad bi mi rekli: „Ići ćemo u Semarton.” S većom sam željom čekao Đurđevdan
„Vreme je ručku“, vele nam, „ne idite gladni od nas.” Al’ meni nije do ručka, jer mi kolena poda mnom drkću. Ne pamtim kako smo se ispriča|li; to znam da iziđemo, pak bež’ iz grada.
Jedna je Jovanka, kći čiče Laze. Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga.
Iz ovoga, zar, uzroka i meni dođu na pamet neki lepi latinski stihovi, no nipošto ne pamtim ni gdi sam i[h] čitao, niti ko je njihov spisatelj; dosta — oni mene uteše.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće cedi ko kroz sito. Pamtim i jednu ravan punu hlada Kao odmaknutu od sveta i vike Rođenu za glavu zbunjenu od grada.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na mojim naslednicima što mi usrećiše starost.“ Prebijeno pseto skičalo je u odžaku. „Pamtim sve. Nikad me nisi uzeo na krilo... Nikad se nisi poigrao sa mnom. Ni poželeo srećan put.“ „Šta ti to govoriš?
Sad je red da mi platiš, gazda. Ja sam slavuj, iako sam sluga. A kad se ti ono proletos vrati kući, e, pamtim... Žalosno je! Gazda, prvi gazda pored Morave, a kao lopov ulaziš u svoju avliju. I prvo kod sluge Mijata, vernog.
I svako jutro me zapitkivao da li su mi deca zdrava. Samo: Aćim je bog... Poslanik otkad pamtim, vođa radikalski, novine sve pišu što on kaže, i gazda, može za bunjište da me kupi.
Pamtiš li tu noć? Kaži, pamtiš li? — Pamtim. — Ono u Beogradu je laž. Izmislili su je moji neprijatelji. — Ti si muško. Sve možeš, imaš pravo. — Drhte joj usne.
Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali i dobra hrana doprinela je njegovom dobrom izgledu. Ja ga pri jelu stalno motrim, nudim ga, pamtim jela koja mu najbolje prijaju i priređujem ih što češće i što bolje mogu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio
staroga kova, stroge spoljašnosti i nazora, i majkom, smernom i smežuranom staricom, pređosmo u njegovu sobu u kojoj je, pamtim odlično, žmirkalo kandilce pred ikonom arhanđela Mihaila.
Kao dete, kad sam se zorom razdragan budio i otvarao prozor male, vrtom opkoljene roditeljske kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika stvari, puna neke snažne životne energije koja podiže, prkosi, opija.
Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je put tica. Tamo, u uglu parka, bila je ljuljaška, onamo vitlo, pamtim dobro. Deda je u tome uživao. Nedeljom, rojevi dece, kao šareni leptiri, napune njegovu veliku avliju.
Taj, veli, naš posao zahteva i traži da čovek bude duhovit i da ima profesorsko pamćenje. Ja moram, kaže, da pamtim da se gazdarica Vučka Stojanovića iz Trstenika zove Stoja, i da ne zaboravim nijednu osobinu ove Vučkove domaćice, a
Te noći prenoćili smo nas trojica u jednoj maloj kućici punoj prljave slame i pamtim da ti nikako nisi mogao zaspati i da si prvi put tada preda mnom pušio cigaretu za cigaretom nervozno i zamišljeno.
Ne mogu da se setim dana. Ali tako pamtim da je bilo početkom januara i da je odred, pre toga, ceo jedan dan proveo na ostrvcu Lazaretu, sasvim malom jednom
Ne pamtim tačno koliko je godina prošlo (ali nije mnogo, kad sam u nekoj prilici slučajno čuo da je mala Svetlana, čiju sam rukav
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sam u njima našao, ne po tome koliko sam u njima opržio ili uprskao perje i koliko sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se
I još u jednoj prilici: kod smrtnog slučaja u porodici. Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov. Kad je umrla baka, bio sam već daleko u svijetu.
Krhka zdravlja, obazriv prema svemu i svakome do granice smiješnog, prosijed otkad god ga ja pamtim, brižljiv do pedantnosti u odjeći i u svemu drugome, stric je prosjedio svoj vijek u toj prostoriji a da nikad nije
I sjećam se predodžbe smućenih, olujno uznemirenih baroknih nebesa koju mi je, ne znam zašto, to prezime izazvalo. Pamtim, okrutno pamtim — kao što se već okrutno i neotkupivo pamti iz djetinjstva sva sila stvari od uprav nikakva značaja i
Pamtim, okrutno pamtim — kao što se već okrutno i neotkupivo pamti iz djetinjstva sva sila stvari od uprav nikakva značaja i vrijednosti!
Kao nešto što za samu priču nije ni od kakve važnosti. XXIII Aiz djetinjstva pamtim ovu zgodu: Na školskom izletu u brdima zaglavilo je nesretnim slučajem dijete: nadnijelo se nad krašku jamu, odronila
Najčešće je vidim u tom izgledu: to je jedna od posljednjih njenih slika, koje su mi se oštro urezale. Poslije te, pamtim još jednu. Ali te ne volim da se sjećam.
Pismeno sam odgovorio da o svim tim stvarima ništa pod bogom ne znam niti pamtim. Pisao sam i starom fra-Anđelu, nekadašnjem mom instruktoru u fratarskoj gimnaziji i više-manje jedinoj živoj osobi koju
novom zavjereničkom prevratničkom pokretu, i, sa zamjernim odsustvom kolebljivosti, poslao njegove kolovođe na vješala. Pamtim mu lik s naslovnih stranica novina: ponešto ugojen, tamne kesice pod očima i duboka karakterna brazgotina preko lica,
Ne možeš zamisliti koliko mi je drag ovaj susret!... — I meni, Petre. Vjeruj, odavna ne pamtim prijatnije večeri! Bila je zora kad smo ustali od stola.
Sjećam ih se kudikamo bolje i življe nego nekih stvarnijih uspjeha i izuzetno sretnih ishoda. Uopće, daleko bolje pamtim ugođaje i raspoloženja nego događaje.
Čini mi se da pamtim sve značajnije predstavnike bilinskoga svijeta koje sam ma kad upoznao. U slijepom životu bilja postoji nešto slično
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na to pitanje mogu da odgovorim samo prisećajući se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao od izuma jednog aparata i jednog metoda.
U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokušavao da me razveseli, nesigurnim glasom.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: A kako ti se zvala pokojna majka? KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta. VASA: E, da me ubiješ, ne pamtim nikakvu Maru i Krstu u familiji. ŽIVKA: Ni ja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Trlajićeva] bavljenja u Rusiji ono je dvared kod svoje matere u Molu, jer otac mu nije već bio u životu. Prvi put ne pamtim, no kad je drugi red u svojoj Z7-oj godini dolazio, znam da je na školskom ispitu sa Mrazovićem i protom Popovićem
bio, svirao je u kolu u Pece svirca gajde, a posle je tako igrao i podvikivao, da ga je milina bila gledati n slušati. Pamtim kao danas, nosio je rajtšporne, imao je na sebi zelenu bundu postavljenu astraganom, s jakom od samura; po bundi neke
Bojić, Milutin - PESME
XVI Pamtim zimsko jutro, kad si suznim okom Gledala u moje oči što te vole; Htela si da vidiš u dnu duše, dole, Da li spava
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Odvojio se od grupe zbog svađe s glavnim majstorom, koji se, ako dobro pamtim, zvao Stikrios. Sukob je izbio zbog prizora iz jevanđelja koji je kir Jakos slikao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u mladim danima mojim. Hiljadu osam sto...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja i dan-danas, posle tolikog niza godina, pamtim od reči do reči pojedine mudre zaključke našega profesora istorije. Tako, primera radi, navešću ih nekoliko, onako kako
A jedan novinar mi reče: — Sve sam drugo pozaboravljao, ali dve latinske fraze vrlo dobro pamtim, jer ih vrlo često upotrebljavam u svojim napisima. Jedna je: De guѕtіbuѕ nіhіl nіѕі bene!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— E ćef mi je što ga nasamarismo. Ali neće smeti sada da dođe ovde... — Naljutiće se... — E, baš me briga. Pamtim ja kad je on meni u Peći stavio jaje u krevet, pa mi posle izneo... te ovo, te ono. E, to mu je sada.
Šantić, Aleksa - PESME
Za kletvom kletve tekle su nove, — Tu kikot, poljupci, treme, A zar da pamtim na kletve ove, Za ruku ti ujede me. O draga, oka sjajna i mila, O cvete zao i mio, Tvoja je kletva u redu bila,
Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje; Gde je sad moje sirotno, Plašljivo dete, gde je?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nema veće niko da ulegne na portu!... Nema docna kući dolazenje! A sag?... Pamtim u onoj vreme, u godinu jedanput eli dvaput ako si iskočim poradi, ete, nekuj poslu u čaršiju.