Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Turčin i vrati se u odaju... Marinko je žurnim koracima hitao kući. Taman je zamicao u šumu, a iza jednog pana, nedaleko od hana, diže se čovek. Popreti za njim rukom, pa reče: — Od tvoje mreže, pauče, načinićemo ti ličinu!
Dučić, Jovan - PESME
Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga pana. Ču se strasna svirka. Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lica njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je komandant Titela, Pana Božič – pre četrdeset i osam godina – pošto je uzalud išao u Beč, da izmoli da puste iz aresta grofa Đurđa Brankoviča
osam godina – pošto je uzalud išao u Beč, da izmoli da puste iz aresta grofa Đurđa Brankoviča – otišao Petru Velikom. Pana je bio sad mrtav, u Rosiji, već trideset i četiri godine, ali je eto, i mrtav, mamio ljude u Rosiju.
Trebali su doći, kad je Božič, Pana, došao i drugi! Sad mogu pričekati malo. Narediće se istraga, da se vidi, nisu li gospoda sklona bezobrazluku.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je na muškarce i na smrt, ali Andrea je posmatrala ceo prizor bez ikakvog uzbuđenja, baš kao da lista stranice »Petra Pana«.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog pana, Kad vihor naleti jače on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i opet spokojno sanja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga Pana. Ču se strasna svirka. Zatim društvo celo Javi se u vrtu; sva su lida njina Bila razdragana; sve beše veselo Posle
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Bezumne i nečestive, čto sam zapovjedil da niktomuže ne otkriješ! JOVAN: Ale pre pana boha, ne viđiće že me bije. MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad! FEMA: Ja sam njemu sat poklonila.
Bojić, Milutin - PESME
Čedna i hladna reč Večitog pratiš: Ni s kim da kličeš i ni s kim da patiš. XVIII Noćas smo čuli Pana kako rida, Dršće u svome jadnome odelu, Litiju leta isprativši celu, Kô zadnji heroj vojske koja gine.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći Okeana Beše ukras celom dvoru. Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od
Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me?
Biću tvoja.“ Pan Ljubecki diže oči I pogleda konja vrana, Pa na konja hitro skoči, A na drugog mlada pana. I u jedno isto doba Sa dvorišta oba jezde, I jurnuše, kao zvezde, Na poljanu konja oba.
Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô oluja, U daljinu leti sivu. Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez gmiže Kô čivutska taratajka.
I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze svega, Jer ih spazi blizu mete. Pa od čuda i sramote Zaigra mu srce živo, Što ni u snu
Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana. Al' je panu snažna volja, A ljubavne muke teške, I Ljubecki jurnu peške Kao jelen preko polja!
Al' je panu snažna volja, A ljubavne muke teške, I Ljubecki jurnu peške Kao jelen preko polja! Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti.
A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.