Dučić, Jovan - PESME
Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča siđe i ode s armicijašem u kancelariju. Stane kod stola, a njega armicijaš pri sveći meri. — Pane dobrodzjejni, pane lešedicka, kako smo? Armicijaš uhvati ga za pleća, pa gotovo svojim nosom takne nos Čamčin.
Stane kod stola, a njega armicijaš pri sveći meri. — Pane dobrodzjejni, pane lešedicka, kako smo? Armicijaš uhvati ga za pleća, pa gotovo svojim nosom takne nos Čamčin.
orіentalis) — istočni istočnjački otr šos (fr. autre chause) — drugo, druga stvar, nešto drugo Pane dobrodzjejni (polj.) — Milostivi gospodine . . . palatin (lat.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸⁷ U Hercegovini veruju da trudnici ne treba „ništa kriti što joj pane na um da jede“, s obzirom da je „to požuda djetinja, pa ako ona ne okusi, moglo bi dijete vrlo lahko ostati
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo zbori, ljulja se da pane. Prihvata ga, s konja mu pomaže, Na zemljicu Gojko ga polaže, Polaže ga, a mozak mu gori: „A Moj brate, govori,
Svud su divni, i opet ih nigdje, Kako munja što udara s neba, Sine, pane, sprži pa je nije, Tako hajduk u zlotvore bije.
Kad za goru sunce pane, Mora i dan da izdane. (31. decembar 1849) (ODLOMAK) Na srce njemu ovo teško pada, On trese tamo-amo svoju
Seče Raman, sve glave poleću, Al' mu s puta Srbi se ne kreću: De ko pane, tamo drugi stane, Pa ne dadu paši da upane.
Ali dede privati me jako, Puste su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane, Al' Mileta prima ga sa dora I na travu meće kraj čadora, Njega meće, a mozak mu gori: „A moj brate, govori, govori!
Pa kad Cvete odavde nestane, Kad mu sunce sa neba mu pane, Ako neće baš ni onda mene, Neka mač mi u srce okrene, Barem ću se, tužna, s mile ruke Oprostiti ove gorke muke.
A u veče, u svojoj starosti, Da se setiš sunašca mladosti, Da ti živo još jedanput grane Pre nego ti za goricu pane, Pa kad veće bude na zapadu, Da pogledaš svoju decu mladu, Da pogledaš i da se nasmeneš Te da srećan onda za vek
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Natežemo se s njim evo već od ranog jutra, ali vajde postići ne možeš. Neće, pas, ništa da prizna, pa bog. — Hajde, Pane, jabuko moja, priznaj već jednom, nemoj patiti i nas i sebe — lijepo ga moli sekretar štaba bataljona, Rade Čuvida,
od onoga što se radi u sobi. — I ti, Pane, baš ništa ne priznaješ od svega ovoga što te tereti ova naša, ovdje prisutna ženska i drugarica, Trivuna Dekić?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA KRČAG 265 KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra; onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spustim.
ubere neke trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: — Baci ti meni balotu, da onamo idem će ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoću li naći braću okamenjenu.
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on sljuskati i ubiti, pa će tamo dolje i ostati, a oni će lijepo blago podijeliti i
Dugo se mislio i premišljao pa najposlije pane mu na pamet da nešto slaže, pa jeda tijem kakogod do para dođe. Otalen ti on odmah skoči, uzme čibuk i duvankesu u
— Bijem ga zato da mi ne razbije krčag. Jer kad ga već razbije koja mi je fajda da ga onda bijem?! KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?
Otvaraj knjigu iz koje se bog moli za kišu, i ako nam kiša ne pane oni isti dan, nećeš našijeh proskurica bëli jesti, ni ikakva bira imati.
Krene ti se on i neđelju se dana peo doklen je došao da krušku ubere, a kruška prezrela te se obruni i pane taman pred onoga te je pod drvo ležao, pa oni ozgor reče onome dolje: — Blago tebi, brate ljenštino, kad ćeš se sad
KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA: Prvo ju je objavio Vuk St. Karadžić u Danici za 1829; a zatim nešto malo izmenjenu Vuk Vrčević u svojoj prvoj
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad ja vidim svoga draga oči, Ev’ umrijeh, evo duša skoči. Kad mu vidim ruku u mišici, Pane meni muka na zličici.
Majka joj Boga moljaše: Da puhne vjetar s planine, D’ obruni cv’jetak s naranče, Da pane mladoj na lice. Puhnu mi vjetar s planine, Obruni cv’jetak s naranče, I pade mladoj na lice; Plaho se mlado
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko, govoreći: „Dobri veče, pane!“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!“ Serdar je razumio — otprilike.
“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!“ Serdar je razumio — otprilike. To bješe obična stvar u ono vrijeme da soldati bježe.
— Bih? — Koliko? — Toliko! — ...Pogode se, i Ćeklić ponese tikvu. Kad bio na vrh Krstaca, poklizne mu se noga, pane, a tikva mu se skotrlja niza stranu i rasprši se u stotinu komada. Zec jedan, u toliko, iskoči iz grma.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
12 Pitali fratra: — Kakva će biti godina? — Što bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset volova. 10.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra, onda on reče: „E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spuštim.
Prepade se sirota nevjesta, skoči u susret svekrvi, i pane pred njom na gola koljena kao da joj se umoli i oproštenje ište.
ubere nekake trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: „Baci ti meni balotu, da onamo idem đe ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoću li naći braću okamenjenu.
u nebo gleda i šta od tuda izgleda, a ovaj mu kaže, da je bacio džilit u nebo, „i evo“ reče, „tri sahata ga čekam da pane, pa ga ne ima.“ Carski zet pozove i ovog, te i taj šnjim pođe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Recimo, da se od čega pripane, pa da iskoči iz kamare? — I ja sam o tome razmišljâ ali se bojim da mu ne pane kaplja. Ta ti znaš kako je strašljiv... Nego, jopet, o tome se dâ razgovarati. Vidićemo poslin, imamo kad!...
Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko. Dite pane mrtvo. Ja ga odnesem do bunara, nedaleko od vinograda i bacim ga u nj. Ni to se nije doznalo da sam ja učinija...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kada mjesec sine nad našom rijekom, I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće! I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje sn'ježne padaće sa
J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama.
Ko zna od kad tako. - No, u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. J.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se on tako namjesti, onda carev sin trgne sablju pa ga dohvati po vratu te mu odsiječe glavu, a div pane u grad unutra. Onda on reče: — E sad hajte po jedan redom da vas ja ovamo spuštim.
što u nebo gleda i šta otuda izgleda, a ovaj mu kaže da je bacio džilit u nebo, „i evo — reče — tri sahata ga čekam da pane, pa ga ne ima“. Carski zet pozove i ovog, te i taj s njim pođe, i tako dobije devet stotina i devedeset i osam druga.
Kad su i četvrti put spustili uže, dogovore se da Marka izvuku samo do polovice, pa onda da ga puste da pane, i tako mislili su oni da će se on sljuskati i ubiti, pa će tamo dolje i ostati, a oni će lijepo blago podijeliti i
kao kuke od kantara, te ja bježi, a ona za mnom, dok prođoh četrdeset konaka, te sad ovđe krpim postule, pa kad mi pane na um dvoje djece, dva sahata plačem, a kad mi pane na um ona, četiri se sahata smijem.
dok prođoh četrdeset konaka, te sad ovđe krpim postule, pa kad mi pane na um dvoje djece, dva sahata plačem, a kad mi pane na um ona, četiri se sahata smijem. Sad, hajde zbogom, pa ko te spremio k meni, tako mu kaži.
Nijesam ja ovaki vazda bio; no neka ti na um pane na nekadašnje naše ćosanje, pak se spomeni đegođ tvojega staroga kitonje.
— Dobro, — reče hadžinica — hajde donesi pare pa plati, a dedi kaži: „Ko pod drugijem jamu kopa, sam u nju pane.“ Dedo izbroja pare i primi sina, a hadžinica izdvoji najprije sto i pedeset ćesa pa dade Bošnjaku, a onu drugu
Siromašak pođe, i pane mu na um kako mu je onaj starac govorio da ne ide na konak gdje je mlada žena a star čovjek, „i evo ja umalo glavom ne
Odsele ću vavijek slušati riječ starčevu“. Idući tako dođe siromašak do jedne mutne vode, pa htjede da zagazi, dok mu pane na um kako mu je starac govorio da ne gazi mutne vode dok ne vidi koga drugoga da gazi, pa sjede na obali.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije druge, razabire se i lijepo shvaća svoju nevolju, — ali učinjenome nema lijeka. A kad mu pogled pane na sinove i u pameti mu sine što bi se od njih dogodilo da su kod kuće ostali, čisto mu se život potrese.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Saviće se biser oko zlaga, Saviće se triput oko vrata, Što preteče, nek u nedra teče Što ostane, nek u nedra pane... Moj je biser, a na mom je cveću, — Zavideću, — al’ zamerit’ neću.
Ona zora mila, I pozlati vršak Anđelova krila, Od velje miline Anđô krilma mane, Iz njegova krila Jedno perce pane. Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše.
se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Teško li je gledati, brate si moj slatki, kad star insan plače! — Nemoj, gospodine, da na mene pane prokletstvo: da sam ugasio svoju krsnu svijeću; da sam ostavio svoju krv brez kuće i kućišta, a na 'vakom današnjem
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uvjek leti, kad suša zategne, pane mu na pamet i čudi se što ni općina, ni vlada, ni niko ne posagradi lokava po planini, a tako je lijela i puna trave
A dole morska pučina treperi u zimnjem suncu i postepeno, s umiranjem dana, zlati je... zatim posuri, a kad noć pane, šum mora osvoji ćutljivu okolinu. ...
— Nisam ti odavna oca vidio, — pane napamet Ivu, i tako prekide mladića. —Nemoća jur dugo... Virujte odonda i proša me smih. A nisam prvo zna za nevolju.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od Njemena pa do Buga, Nije bilo takve pane. Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe.
Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe. Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju
Šantić, Aleksa - PESME
Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće! I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje snježne padaće sa
I svuda, eno, Gde koja pane, Po jedno zlatno Kandilo plane... Položi zbornik Na stočić tamo, i mani sada Anđele cele, Pa sedni ovde uz
Sjutra, kad oštri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova će teći krv iz moje rane — I snova pati, seljače, i trpi...