Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sva okolina zapurnja od prašine i dima. Plave bluze bežale su u paničnom strahu na sve strane. — Udrite šrapnelom! — viknu neko. U kotlini se začu poklik: „Ura, ura, ura...!
Na suprotnoj obali, kod onog bataljona u rezervi, zasvira truba, onda nastade neki žagor, pripucaše puške i vojnici, u paničnom strahu, poleteše obali. Neki se dočepaše mosta bežeći ka nama... Panika obuze i vojnike na našoj obali.
Još jedan orkan onako, brzo, brzo, baterija zaurla, nad vrzinom bleskaju dimovi kao mehuri, plave bluze ižđikaše i u paničnom strahu sručiše se nazad, u svoje rovove. NA KARTEČ!
Zbunjeni pred navalom čelika, neprijateljski vojnici su u paničnom strahu bežali u selo. A kroz prasak topova i grmljavinu neba, jedva se čuo drhtavi zvuk trube, pozivajući prednjake.
U paničnom strahu kidao se neprijateljski streljački stroj. Plave bluze su uzmicale, padale, neki se ukopavali, drugi, izbezumljeni,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— zahori se sa svih strana i Cigani zasviraše „tuš“. — ... A sad, gospodo — završih ja u paničnom strahu. — Ne dajte, dakle, tavan! Pridržite lampu! Aman! — Ne dajte tavan! Pridržite lampu! — vikali su svi oko mene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim... Zgranuo sam se... Peti puk beži u paničnom strahu. Psihološki razumljivo. Ti crni oblaci podsećali su na ogromnu, mračnu avet, iz koje su kla ubistveni plamen.