Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
rad Jovana Rajića jeste spev Boй zmaя sa orlovi, koji je izišao u Beču 1791 (drugo izdanje u Beogradu, 1840; treće, u Pančevu, 1884). To je alegorično-istorijski spev, u kome je opevan rat od 1788—1790.
do 1845; drugo izdanje dr Danila Medakovića u Zemunu 1850; treće izdanje Braće Jovanovića u Pančevu početkom osamdesetih godina, i četvrto, državno izdanje, 1911, prilikom stogodišnjice njegove smrti.
u Baji i Segedinu, [1820. u Budimu], 1823. u Zemunu i Temišvaru,47 1832. u Aradu, 1835. u Pančevu. Glumci su bili mahom odrasli đaci i »ljubitelji umetnosti iz mesta«, a i sam Vujić, koji je prevodio komade, igrao je
Već 1838. javlja se jedno takovo »Leteće pozorišno društvo«, koje je davalo predstave u Novom Sadu, Zemunu, Pančevu. Ti putnički glumci išli su u Srbiju i u Hrvatsku, i tamo davali predstave. 1840.
1840. oni su prvi u Zagrebu igrali na narodnom jeziku. Diletantske trupe naročito igraju u Novom Sadu, Pančevu i Beogradu [a od 1841. davane su diletantske predstave u Šapcu, a 1842. u Smederevu]. Pred 1850.
dela, ne sva, i to nekritično priređena, izišla su osamdesetih godina prošlog veka u izdanju Braće Jovanovića u Pančevu. Njegove manje pesme prikupio je dr Milan Rešetar i kritički izdao 1912.
Izdavano je četiri puta: 1851. u Zagrebu, u dva izdanja osamdesetih godina u Pančevu, i 1902. u Beogradu. GORSKI VIJENAC. — Kruna pesničkog stvaranja Njegoševa, glavno delo njegovo, to je Gorski vijenac.
i 1876), Zadru (1868. i 1905) i u Zagrebu (1890. i 1904), po 1 u Pančevu (1881), na Cetinju (1913), Kotoru (1913). Kao spev hrvatskoga pesnika Ivana Mažuranića Smrt Smail-age Čengića tako je i
Njegovi Skupljeni spisi izašli su u Pančevu osamdesetih godina, u izdanju knjižare Braće Jovanovića.66 U malome, on podseća na Dositeja Obradovića, sa kojim ima
VASA ŽIVKOVIĆ Rodio se 31. januara 1819. u Pančevu, u Banatu. Svršio je osnovnu školu u mestu rođenja, i tu započeo i srednju školu; gimnaziju je učio u Karlovcima i
došao je u Vršac na bogosloviju, i tu bio jedan od osnivača družine Srbske sloge banatske. 1846. postao je paroh u Pančevu i učestvovao u 1848. Ceo svoj život proveo je u Pančevu kao duša ondašnjeg Srpstva. Od 1864.
1846. postao je paroh u Pančevu i učestvovao u 1848. Ceo svoj život proveo je u Pančevu kao duša ondašnjeg Srpstva. Od 1864. bio je nekoliko puta biran za narodnog poslanika na Karlovačkom saboru. 1868.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u Zemunu, u Pešti, ili u Beču na vospitaniju. Da se čudiš, majka, kako su slobodne.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere kamenite stepenice, pred stanom varoškog kapetana. I zimi. Na kolenima.
vrsta cenzora Pančeva, ona je, u mladosti, imala svoju stolicu prvog reda, prilikom gostovanja novosadskog pozorišta, u Pančevu, kod Trubača. Znala je mnogo drama, i mnogo stihova.
To je bila jedna gospođica Vujić, sestra od tetke moje matere, koja je htela da se uda, pre mnogo godina, u Pančevu. Ali joj nisu dali za onog koga je ona htela.
Otišla je u katolički manastir u Sarajevu, a sad se nalazila u Beču. Za familiju Vujić, u Pančevu, bila je kao i mrtva. Međutim, da me premeste u Beč, trebali su nju.
“ Veli, ti ajgiri su crkli davno. Ja sam prodao očevu kuću u Ilanči i iselio majku, a ona se onda nastanila u Pančevu. Dobija neku penziju. Pančevo je varoš njenog detinjstva, ali me i moja mati gleda tužno.
Kad sam ja daleko, kaže, život za nju nema smisla. U Pančevu nalazim i onog majora, Kostu, koga je čitalac, kao i Birimca, upoznao u Beču. Neveseo je i Kosta.
“ Veli, a dobro pogađaju. Pa nije mogao da izdrži i zatražio je penziju. Sad ide, svako poslepodne, u slastičaru, u Pančevu, ali sladoled u Pančevu nije kao u Beču. Ni blizu. Ne izgleda dobro.
Pa nije mogao da izdrži i zatražio je penziju. Sad ide, svako poslepodne, u slastičaru, u Pančevu, ali sladoled u Pančevu nije kao u Beču. Ni blizu. Ne izgleda dobro. Sad je u civilnom odelu, a ima mali šešir i veliku glavu.
Pozvati su, hitno, na vežbu. Mene je Ministarstvo tražilo u Beču, u Temišvaru, u Ilanči, u Beogradu, u Pančevu, samo me u Kragujevcu nije tražilo, gde sam se, službeno, kao privremeni predmetni nastavnik, vodio.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Hadžić, sekretar „Matice” Srpske; — u Osijeku: Vasa Atanasijević, doktor medicine i varoš. fizik; — u Pančevu: Dr. Peičić, fizik varoški, i S.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me pošalje u višu školu u Pančevu. Tamo sam sreo učitelje koji su na mene učinili jak utisak, naročito njihovo poznavanje prirodnih nauka, koje su bile
Dok sam se školovao u Pančevu, letnje mesece sam provodio u svom rodnom mestu. Kao i ostali Banat, Idvor uglavnom živi od poljoprivrede i u vreme
Moji učitelji u Pančevu pomogli su mi da rešim neku od zagonetki ove vrste na koje sam nailazio u svojim razmišljanjima. Mnogo mi je pomogao moj
” Njegoševe stihove dobio sam od jednog srpskog pesnika koji je bio moj katiheta u Pančevu, prote Vase Živkovića. Njegovo ime nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono
je i moj prijatelj, prota-pesnik, a drugi je bio mađarski luteranski sveštenik koji je veoma dobro govorio srpski, a u Pančevu je bio poznat po svom besedništvu.
Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u Češkoj, ako mi otac i majka budu saglasni da budem tako daleko od kuće.
Na intervenciju Slovenca Kosa i prote Živkovića nekako se stvar izgladila i meni je dozvoljeno da i dalje ostanem u Pančevu. Prvog maja iste godine naša škola proslavljala je Majski dan.
Odlučilo se da okrenem leđa Pančevu, leglu nacionalizma i odem u Prag. Prota i njegova crkvena opština obećaše da će pomoći oko mog školovanja u Pragu, ako
se brinem kako ću putovati jer ne znam mađarski, a imam teškoća i sa skromnim znanjem nemačkog jezika koje sam stekao u Pančevu. U toku razgovora pred nama se u daljini ukaza jedan veliki crkveni toranj.
sam u sebi daje preda mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u Pančevu gazio njegovu žuto-crnu zastavu.
je poteralo u Prag, ističući posebno, mišljenje raznih ljudi da sam ne samo prerastao školu u svom rodnom mestu već i u Pančevu, ali da je glavni razlog bio taj što me mađarske vlasti nisu želele u Pančevu zbog mog naginjanja revolucionarnom
školu u svom rodnom mestu već i u Pančevu, ali da je glavni razlog bio taj što me mađarske vlasti nisu želele u Pančevu zbog mog naginjanja revolucionarnom nacionalizmu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
god. peštanskih Serpskih narodnih novina „toržestvo dana roždenja” Ferdinanda I, koje je priredilo „srpsko opštestvo u Pančevu”, dopisnik kazuje kako se na toj svečanosti pre prikaza Sterijine tragedije Bajazit ili Svetislav i Mileva pevala ova
” A u Pančevu je, na primer, tokom februara 1842. bila tri srpska bala (5, 12. i 19. februara; V. Narodne novine, č. 22. od 22.
B. Cvijanović, str. LXVII+217+IX), povodom ove pesme piše u odeljku Napomene, 187—8: da je pesmu Živković napisao u Pančevu 1839. godine, da ju je 16. novembra 1841. čitao u Vršcu u Srpskoj slozi banatskoj, da ju je vrlo rano komponovao N.
knjižnice u Ljubljani; dr Georgije Mihailović, lekar iz Inđije; Uprava Biblioteke Srpske pravoslavne crkvene opštine u Pančevu; i dr Dragoljub Pavlović, profesor Univerziteta u Beogradu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U svedodžbama škole u Vinkovcima spominje se kao nastavni predmet i „ilirski“ jezik, a u svedodžbama realke u Pančevu „srpski“ jezik.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Beogradu 1881, Đače u Nišu 1888, Mala Srbadija u Beogradu 1889, Knjižica za đake srednjih škola u Nišu 1893, Spomenak u Pančevu 1893, Lasta u Beogradu 1894, Školica u Požarevcu 1895, Podmladak u Beogradu 1897).
za omladinu srednjih škola Knjižica u Nišu Pokrenut poučno-zabavni list Pčelica u Novom Sadu Pokrenut list Spomenak u Pančevu 1894. Umro Vojislav Ilić Pokrenut list Lasta u Beogradu 1895. Umro Ljubomir Nenadović Umro Milorad P.