Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Po kalendaru pravoslavnih, to je bilo maja meseca 1752. A po kalendaru papežnika, u mesecu junu. Papežnici i pravoslavni, istog naroda, nisu se slagali, u to doba, ni u mučenicima.
A nad kapijom fenjer, plemenitaški, kakve u Budimu papežnici imaju. Niz ulicu, Isakovič je video niske plotove, opale krovove, kuće obrasle travuljinom i čkaljem.
pretili večnim plamenom, u paklu, a smirili su se tek kad je Petar potpisao da će deca, iz tog braka, ako budu, biti papežnici. Pavle nije pristajao ni na to.
“ Pavle Isakovič bio je sujeta sujetstva. Idućeg dana, na dan prepodobnog Onufrija Velikog – koji su papežnici slavili kao dan prepodobnog Prospera – Isakovič se probudio, ili od nekog cerekanja, ili na šum fontane, iz bašte, ili
IX KRAJ NjEGA KORAČA, SAMO NjEGOVA SEN KOJA GA PRATI Bankar mučenice Efimije, a papežnici, kao dan velikomučenice Hristine. I jedna i druga – i njihove muke – znale su se samo u kalendaru.
iz Beča, on je, najzad, bio u audijenciji, kod rosijskog ambasadora, na dan velikomučenika Antinogena, dan koji su papežnici posvetili Marti, djevici. Bio je to, po starom, šesnaesti, a po novom kalendaru, dvadeset deveti juli.
Kad treba poći u pakao?“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju!
koji nije bio glup čovek, iako je zbijao glupe šale, da nesreće u porodici zabašuri – skretao im je pažnju na to, kako papežnici, koji sedaju za sto, da večeraju, prave krstove.
Đurđu nije bilo smešno to, što se papežnici krste, pre jela, nego kako se krste. Praveći, palcem, krstiće, na čelu, na nosu, na bradi.
oktobar godine 1752. Papežnici su taj dan svetkovali, u Neoplatensi, kao dan nekog Svetog Karla Boromejskog, koga – kao i Averkija – niko nije znao.
Udarajući na đenerala Horvata, prota Bulič, iz svog Mirgoroda, poče onda da udara i po njima. Papežnici se, ni krivi ni dužni, nađoše u Rosiji u nebranom grožđu. Horvat je, kod Rusa, grmeo, da je doveo sto oficira.